Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre nekoliko reči povodom malopređašnje rasprave.
Nema sumnje da je pitanje KiM pitanje svih pitanja. U potpunosti se slažem da nije potrebna politička ostrašćenost kada govorimo o pitanjima koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju. Naravno da nam je po pitanju KiM potreban konsenzus svih relevantnih činilaca na političkoj sceni Srbije. SPS je to više puta rekla i kao predstavnik opozicije, i u trenucima kada smo podržavali manjinsku vladu Vojislava Koštunice i danas kao predstavnici parlamentarne većine u Srbiji.
Isto tako, želim da kažem da nema sumnje da je osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja po pitanju KiM Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, pozitivna tekovina politike koju je po pitanju KiM devedesetih godina vodila SPS.
Što se tiče samog sporazuma koji je danas na dnevnom redu republičkog parlamenta, naravno da se potvrđivanje ovog izuzetno važnog sporazuma ne može okarakterisati kao tehničko, već kao suštinsko pitanje. Tu se u potpunosti slažem sa koleginicom Raguš.
Nekoliko detalja ću istaći iz samog sporazuma o kojima je već i bilo reči, a smatram da su od izuzetne važnosti. Najpre, želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati Sporazum o uslovima uzajamnih putovanja državljana Republike Srbije i državljana Ruske Federacije, pre svega jer smatramo da treba produbljivati prijateljske odnose između dve zemlje, s jedne strane, a s druge strane naravno da treba ići ka tome da se uprosti način putovanja državljana Rusije i Srbije.
Navedeni sporazum, kao što je rečeno, stupa na snagu 30. dana od dana prijema poslednjeg pismenog obaveštenja diplomatskim putem o tome da su strane obavile interne procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu. To podrazumeva da Narodna skupština Republike Srbije prethodno mora da ratifikuje ovaj sporazum.
Takođe, želim da kažem da će, od trenutka stupanja na snagu ovog sporazuma, o čemu je već i bilo reči, srpski državljani moći da ulaze, izlaze, putuju u tranzitu i borave na teritoriji Rusije bez viza, pod uslovom da period njihovog neprekidnog boravka nije duži od 30 dana. Naravno da isti princip važi i za ruske državljane prilikom putovanja u Srbiju. Kao što je već rečeno, izuzetak predstavljaju državljani sa diplomatskim ili službenim pasošima, za koje bezvizni režim važi maksimalno za neprekidni boravak do 90 dana, koliko mi se čini.
Kada je reč o državljanima koji su upućeni na rad u diplomatska i konzularna predstavništva, i o tome je već bilo reči, kada je reč o njihovim porodicama, kao i o predstavništvima pri međunarodnim organizacijama, oni svakako mogu da ulaze, izlaze, budu u tranzitu i borave bez vize u drugoj zemlji tokom celog perioda važenja njihove akreditacije.
Što se tiče osoba koje putuju radi zapošljavanja ili školovanja, na snazi će ostati vizni režim, naravno, u skladu sa zakonodavstvom države ulaska.
Razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u cilju uspostavljanja ravnopravnog režima ulaska i boravka na teritoriji država ugovornica, po našem mišljenju je potpuno opravdan. Naravno da se za ovaj sporazum na jedan određeni način može vezati i ekonomska i kulturna, ali i naučna saradnja, o čemu je već i bilo reči.
Pored suštinskog značaja, treba naglasiti da bi usvajanjem ovog sporazuma zamenili odredbe do sada važećeg sporazuma u ovoj oblasti, koji je potpisan 31. oktobra 1989. godine, i potpuno je logično da su odredbe ovog sporazuma prevaziđene i da ne odražavaju potrebe razvoja međusobnih odnosa i nisu u skladu sa zakonodavstvom obe zemlje.
Još jednom želim da naglasim, na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje izjasniće se pozitivno o predloženom sporazumu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri i predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već između ostalog rečeno poslanička grupa SPS-JS podržaće predlog rebalansa budžeta i sve prateće zakone, kao i usvojene mere Vlade Republike Srbije.
Predlog rebalansa budžeta, sa pratećim fiskalnim zakonima i razmatranje po hitnom postupku, predstavlja zapravo gašenje požara prouzrokovanog svetskom ekonomskom krizom i predstavlja set najznačajnijih programskih mera koje je donela Vlada Republike Srbije početkom aprila 2009. godine.
Treba reći nekoliko osnovnih karakteristika mera Vlade Republike Srbije, odnosno najpre da su nužne, da su iznuđene, parcijalne, nisu sistemske, ali predstavljaju realnost, realan odgovor na probleme, i ekonomske i socijalne. Mi smatramo da se ovakvim konkretnim predlogom mogu ublažiti posledice krize. Ovaj predlog je razumljiv, nije ekonomska ili politička proklamacija, ima izračunate i ciljane praktične rezultate.
Koje su konkretno dobre strane? Smanjuje se javna potrošnja, pokušava se racionalizacija državne administracije, postoje određene mere za stimulisanje privredne aktivnosti, zatim mere kojima se želi sačuvati što više radnih mesta, ali i mere koje idu u pravcu novog zapošljavanja, konkretno 10.000 mladih pripravnika.
Ovaj predlog će svakako ublažiti posledice ekonomske krize, ali ono što je suštinski najbitnije, jeste da Vlada Republike Srbije što pre mora izaći sa sveobuhvatnim sistemskim odgovorom na evidentne probleme.
Rebalans budžeta predstavlja tek sada pravu sliku, rekao bih, trenutnog stanja srpske ekonomije. Drastično opadanje priliva u državnu kasu po skoro svim izvorima ugrozilo je prethodno utvrđene osnovne budžetske ciljeve i principe u upravljanju javnim finansijama, a posebno u izvršavanju budžeta.
Globalna ekonomska kriza duboko ostavlja trag u domaćoj ekonomiji, pad industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, unutrašnje trgovine, što se odrazilo na usporavanje realnog rasta zarada početkom godine, odnosno smanjenje kupovne moći zbog visoke mesečne stope rasta inflacije, što je posledica povećanja regulisanih cena i akciza u nadležnosti države.
Navedeni pokazatelji, sa konkretnim pokazateljima koji su između ostalog navedeni u obrazloženju, doprineli su da Vlada promeni kurs tržišne ekonomske politike sa monetarnog na fiskalno područje koje se ogleda u smanjenju javne potrošnje.
Prema tome, zaključak je da će ekonomija i finansije Srbije u 2009. godini biti pod nepovoljnim uticajem globalne finansijske i ekonomske krize, ali postavlja se pitanje da li je tome kraj? Da li su posledice svetske krize ukalkulisale i neke pogrešne poteze prethodnih vlada iz prethodnih vremenskih perioda ili će nas to tek zadesiti zbog, pre svega, uništenog domaćeg bankarskog sistema, a samo u 2008. godini banke su iskazale dobit od 32,3 milijarde dinara.
Zatim, loše sprovedene privatizacije kojom je finansirana potrošnja, i privatizaciona preduzeća nisu pokrenula novi investicioni ciklus, proizvodnju i zapošljavanje, što se odrazilo i na budžetske prihode i na socijalne doprinose. Koliki su dugovi u budžetu po osnovu privatizovanih preduzeća koja su uništena i zapala u tešku situaciju i da li se napušta faza liberalnog kapitalizma i prelazi u državni socijalizam?
Od stanja ukupnog i spoljnog duga sa novim zaduživanjima da ne govorimo, samo to poglavlje čini, čini mi se, 20 strana budžeta, a o izmenama takođe da ne govorimo, jer zapitaće nas neko - ko je sve to zadužio i u kom vremenskom periodu?
Samo podatak da je u budžetu planirano 30,4 milijarde dinara za otplatu kamata na domaće i inostrane kredite, a subvencije u privredi iznose 34 milijarde, govori sasvim dovoljno. Lako odricanje 23 milijarde dinara prihoda zbog jednostrane primene Sporazuma sa EU i ovih 30,4 milijarde otplate kamata predstavljaju polovinu planiranih smanjenja po rebalansu, a teret će podneti, kao što je već rečeno, državni službenici, neka ministarstva i lokalna samouprava.
Krenulo se od države koja počinje da štedi i to je prva pozitivna karakteristika.
Druga pozitivna karakteristika je da prihodnu stranu budžeta treba da popunjavaju bogatiji slojevi stanovništva, zbog toga i podržavamo izmene Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara kojim se povećava porez na luksuz, a odnosi se na porez na upotrebu motornih vozila, vazduhoplova, plovila i mobilnih telefona.
Naše zalaganje je zapravo da porez treba da se plati srazmerno snazi poreskih obveznika i treba naravno nastaviti sa daljim usklađivanjem. Tu je i nezaobilazno dodatno opterećenje korisnika duvana i vozača kao dežurnih obveznika, rekao bih, za zapušavanje budžetskih rupa.
Osvrnuo bih se kratko i na izmene finansijskog plana Republičkog fonda za PIO. Smanjenje prihoda po osnovu doprinosa za 24,4 milijarde dinara je direktno posledica smanjenja zarade i broja radnika koji ih primaju u prvom tromesečju ove 2009. godine. Napori i mere Vlade na podsticaje u privredi ne daju fiskalne efekte u državnoj kasi i tu nešto prosto nije dobro. U godišnjem planu izvorni prihodi čine samo 51,4% ukupnih prihoda Fonda, a mi i dalje vodimo politiku opterećenja novim penzionerima, a ne na prihodnu stranu.
Posebno je bitan zakon o zamrzavanju zarada u državnoj administraciji i javnom sektoru, koji takođe podržavamo, ali smatramo da ga je trebalo doneti možda i ranije, pre svega iz sledećih razloga. Država bi od početka godine i krize iskazala jednu nameru štednje, smanjenja budžetskog rashoda, i time unapred dala pozitivan primer drugima.
Zatim, plate u javnom sektoru bi bile u skladu sa tim zakonom i Vladom i kao takve bi bile kontrolisane kroz davanja saglasnosti na programe tih preduzeća, agencija i privrednih društava. Ova mera će dati efekte tek od sredine godine, jer se odnosi na plate za maj.
Naravno, podržavamo iznose od 40.000 dinara kao najnižu osnovicu za oporezivanje i smatramo nepotrebnim sva prethodna licitiranja koja su ostavila jedan krajnje negativan odjek i utisak u javnosti. Smatramo da treba precizirati period koji se koristi kao prosečna zarada u Srbiji.
Takođe, smatramo da treba izjednačiti osnovice za isplatu zarada, da to bude isti period, a ne zarade zaposlenih januar i februar, a za naknade članovima organa upravljanja oktobar prošle godine. Treba znati da su zarade u januaru mnogo manje u odnosu na oktobar, a u lokalnim javnim preduzećima zarade u januaru su na nivou istih iz 2008. godine.
Na početku sam istakao, podržavamo, naravno, ovaj zakon i dobre namere i zaista želimo da verujemo da će se sredstva koristiti samo po posebnom aktu Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim najpre da kažem, imajući na umu diskusije koje su se mogle čuti u proteklih sat - sat i po vremena u sali republičkog parlamenta, da zaista smatram da je krajnje evidentna činjenica da je veoma važno da ubrzo u skupštinskoj proceduri kao tačku dnevnog reda u zasedanju republičkog parlamenta imamo dva zakona koja su na određen način direktno povezana sa Predlogom zakona o kojem danas raspravljamo, a to su izborni zakon i zakon o finansiranju političkih stranaka.
Druga stvar koju želim da kažem jeste da apelujem na vas, gospođo predsedavajuća, s obzirom na to da je na dnevnom redu rasprava o amandmanima na Predlog zakona o političkim strankama, da se držimo konkretnog dnevnog reda i da govorimo o temi koja je zapravo i tačka dnevnog reda.
Što se tiče samog Predloga zakona o političkim strankama, želim da kažem i nekoliko stavova Poslaničkog kluba SPS - JS. Poslanički kluba SPS - JS smatra da će se usvajanjem predloženog zakonskog rešenja politika kao profesija uozbiljiti, da će se stabilizovati politička scena u Srbiji i uozbiljiti delovanje političkih partija na političkoj sceni Srbije.
Želim da kažem da je jedan krajnje jednostavan postupak registracije političkih organizacija, kao i nepostojanje mehanizma i načina da se utvrdi da li sve registrovane političke stranke i organizacije deluju, imao za posledicu da je za poslednjih 18 godina, koliko je meni poznato, u registar upisano 628 političkih organizacija, od kojih se 570 vodi kao aktivno, dok je brisano svega 58 političkih organizacija.
Ovaj zakonski predlog, kao što se moglo čuti, predviđa mnoge zakonske novine i zaista želimo da verujemo da će omogućiti započinjanje reforme zakonodavstva u oblasti političkog organizovanja i izbornih procesa, kao i da će stvoriti jedan okvir za slobodno razvijanje partija koji neće ni na jedan način ograničiti njihovo delovanje. Ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, nije rigidan.
On nije konzervativan, ne sputava, niti ograničava nijedno pravo građana u političkom životu. Naprotiv, ovaj predlog se, po našem mišljenju, može definisati kao napredan, jer nudi mogućnost građanima da se bolje organizuju.
Najznačajnija novina koja se unosi usvajanjem ovog zakona jeste da, umesto do sada predviđenih sto, zakon predviđa da političku stranku može da osnuje najmanje 5.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije. Izuzetak su nacionalne manjine, odnosno stranke nacionalnih manjina.
Želimo da izrazimo zadovoljstvo što umesto 5.000 imamo 10.000 punoletnih, odnosno imamo mogućnost, uslov da se na osnovu potpisa 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije registruje rad jedne političke organizacije. Podsetiću vas da je 5.000 članova, kao što je ministar rekao, ispod 0,1% biračkog tela. Zaista je teško je očekivati da će onaj ko ne može da animira svakog hiljaditog građanina Srbije biti relevantan politički faktor.
Želim da kažem da u potpunosti podržavamo, pre svega, cilj koji se želi postići ovom novinom, a to je da se smanji broj stranaka koje postoje samo na papiru a stvarno ne učestvuju u političkom životu, odnosno u političkom životu ostaće samo ozbiljne političke stranke, koje realno postoje. Naravno da će ovo omogućiti lakšu materijalnu i kontrolu finansijskog poslovanja stranaka. Na ovaj način, svakako, dolazi do ukrupnjavanja političke scene, isticanja političke realnosti u društvu, što predstavlja izraz političke zrelosti, rekao bih, jednog društva.
Treba istaći i to da je predlagač uneo niz novina u definisanju oblasti koje se moraju precizirati statutarnim aktima i obavezao stranke da svi akti budu dostupni javnosti. Rad političkih organizacija je stalno praćen očima javnosti i upravo ovo treba da dovede do odgovornijeg odnosa političkih partija prema njihovim biračima i prema javnosti. Stranke će morati ažurnije da vode evidencije o članstvu i da, po potrebi, nadležnom ministarstvu omogućavju uvid u evidenciju.
Precizirani su uslovi udruživanja i spajanja stranaka i postupak kojim se takve organizacije legitimišu pred organom koji vodi registar, o kojem je već bilo reči.
Želim da kažem da je mnogo različitih definicija političkih stranaka. Definicija koja je data u zakonskom predlogu na jedan krajnje moderan način definiše političku stranku. Ova definicija, po našem mišljenju, sagledava i uvažava nekoliko ključnih elemenata jedne političke partije: slobodno i dobrovoljno udruživanje građana, oblikovanje političke volje građana i učešće na izborima.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, kao što je već rečeno, prestaće da važe Zakon o političkim organizacijama i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene i političke organizacije, usvojeni 1990. godine. Reč je o zakonima kojima je danas regulisana ova materija. Rešenja iz ovih zakona su svakako prevaziđena, neusklađena su sa Ustavom Republike Srbije i evropskim standardima. Ovim zakonskim predlogom otklanjaju se gotovo svi nedostaci i mnogo detaljnije uređuje postupak osnivanja, registracije, način delovanja i udruživanja, prestanak rada i niz drugih pitanja koja su tokom proteklih 20 godina uočena kao problemi u ovoj materiji.
Prve autentične političke partije, kao što je poznato, u Srbiji su osnovane 1881. godine. Period od 1881. godine do danas je veoma respektabilan i dovoljan da, uz sva pozitivna i negativna iskustva, analiziramo današnje stanje kada je reč o političkim partijama u Srbiji i o političkoj sceni Srbije.
Na samom kraju želim da kažem još jednom da će se Poslanički klub SPS - JS u danu za glasanje pozitivno izjasniti o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre gospođo Kalanović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je set zakonskih predloga koji imaju za cilj približavanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Reč je o Predlogu zakona o turizmu, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Predlog zakona o turizmu, treba istaći, pre svega sledi uputstva evropskih zakona i opšteprihvaćenog trgovačkog zakonodavstva u svetu i, naravno, kao što je rečeno, donosi značajnije novine.
Ubeđeni smo da će se nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, zajedno sa strategijom razvoja u Srbiji, utvrditi osnovni okviri za kompletnije i celishodnije uređivanje pitanja i odnosa u ovoj oblasti.
Takođe, verujemo da će se na određeni način opredeliti i najznačajniji turistički potencijali i, ono što je po našem mišljenju najbitnije, a to su aktivnosti nadležnih organa na promocije, na boljem organizovanju, na podsticanju ove delatnosti.
Nakon usvajanja ovog zakona biće neophodno doneti i niz pravilnika koji će omogućiti bolje uređivanje turističke delatnosti. Zaista želimo da verujemo da ćemo imati jedan moderan evropski zakon koji će biti podstrek, stimulacija, koji će, sa jedne strane, biti ohrabrenje i podrška onima koji ulažu i žele da ulažu u turizam, a sa druge strane, sankcija za one koji zauzimaju pozicije prioritetnih destinacija, ali prosto ne rade na odgovarajući način.
Najpre želim da kažem da će ovaj zakonski predlog omogućiti formiranje razvojne turističke kompanije ili korporacije, čiji će zadatak biti realizacija turističkih investicionih projekata i koja će imati presudan uticaj na rast konkurentnosti srpskog turističkog proizvoda. I, čini mi se, ovo je predlog Ministarstva trgovine i turizma koji datira još od pre nekoliko godina.
Takođe, ovaj zakonski predlog predviđa uvođenje principa "jednošalterskog sistema" za registraciju onih privrednih subjekata koji se bave turizmom. Dakle, evidencija koja je do sada bila vođena u Ministarstvu ekonomije biće prebačena u Agenciju za privredne registre i svi će biti povezani sa ostalim registrima. Ovo će, svakako, skratiti vreme, olakšati korišćenje i znatno smanjiti troškove registracije.
Ono što takođe želim da istaknem kao pozitivno jeste niz manjih zakonskih unapređenja koja se, između ostalog, odnose na osiguranje korisnika usluga i nadoknadu troškova. Mislim da je prvi put u zakonu uveden i pojmovnik, svakako sa ciljem da bi se na određeni način izbegla dvosmislena tumačenja.
Što se tiče sistema planiranja turističkih aktivnosti, ovde su predviđene određene izmene koje su na bolji način usaglašene sa postupkom planiranja prostora i zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.
Bez obzira na to što smatramo da je reč o jednom kvalitetnom zakonskom predlogu, moramo da izrazimo i nezadovoljstvo, a to se moglo čuti i u današnjoj raspravi, zbog neodržavanja javne rasprave u kojoj bi hotelijeri i turističke agencije mogli da iznesu svoje predloge i sugestije. Sa druge strane, kada je reč o ovom pitanju donekle možemo biti zadovoljni činjenicom da je prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije, a u cilju analize trenutnog stanja u turizmu, održano, kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, sedam radionica širom Srbije sa 190 učesnika, da je obavljeno 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i sa Ministarstvom zdravlja i da je sprovedeno anketno istraživanje među stranim posetiocima na graničnim prelazima.
Takođe sam želeo da kažem da će efekti finansijske krize svakako biti prisutni i u ovoj oblasti, odnosno uticaće na razvoj turizma, ako imamo na umu činjenicu da je zapravo reč o delatnosti koja je uslovljena pre svega platežnom sposobnošću, odnosno životnim standardom građana.
Imaćemo, evidentno, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, jedan evropski zakon; govorimo o turizmu kao perspektivi, kao razvojnoj šansi Srbije i želim da postavim pitanje – da li su pravljene nekakve analize kada je reč o turizmu u Srbiji, koliko će efekti krize pozitivno ili negativno uticati na turizam u Srbiji, ako smatramo Srbiju evropskom turističkom destinacijom i šta tim povodom konkretno čini Turistička organizacija Srbije?
U uvodnom izlaga
nju gospodina ministra mogli su se čuti neki od nacionalnih prioriteta, kada je reč o planinama na teritoriji Republike Srbije. Kao poslanik koji dolazi iz Kolubarskog okruga, iz valjevskog kraja, imam obavezu da postavim pitanje šta je sa planinom Divčibare? Voleo bih da nisam dobro čuo i da je moja greška, ali čini mi se da među navedenim nacionalnim prioritetima nema planine Divčibare.
Ne osporavajući navedene prioritete želeo bih da postavim pitanje – koji su to kriterijumi koji planinu Divčibare nisu svrstali u red ovih prioriteta?
Kada je reč o Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, novine koje su unete u ovaj zakonski predlog odnose se najviše na preciziranje terminologije i odredbe koje se odnose na dozvole.
Uvoz, izvoz i tranzit robe po prethodno podnetom zahtevu u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, odnosno Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola.
Ovim zakonskim predlogom biće regulisane samo osnovne odredbe, dok će novim podzakonskim aktom, odnosno uredbom o procedurama izdavanja i korišćenja nadzornih dokumenata i dozvola, biti regulisani bliži uslovi za neautomatsko i automatsko izdavanje dozvola, opet u skladu sa pomenutim sporazumom sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Novina koja do sada nije bila predviđena dosadašnjim propisima, a uvodi se usvajanjem ovog zakona, jeste nova kategorizacija automatskog izdavanja dozvole i to smatramo izuzetno pozitivnim.
Što se tiče Predloga zakona o standardizaciji, želim da kažem da usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava još jedan zahtev za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU.
Inače, ovim zakonom uređuju se načela i ciljevi standardizacije, kako je navedeno u samom zakonskom predlogu, organizovanje i delatnost nacionalnog tela za standardizaciju, kao i deo koji se tiče donošenja, objavljivanja i primene standarda u Republici Srbiji i srodnih dokumenata.
Na samom kraju, želim da ponovim stav Poslaničkog kluba SPS-JS da u načelu podržavamo sva četiri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je više puta danas rečeno, pred nama su tri zakonska predloga – Predlog zakona o fondu za razvoj, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, kao i Predlog zakona o prestanku važenja Fonda za osiguranje i za finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
U diskusiji ću kroz nekoliko konstatacija, sugestija, predloga i pitanja, svoju pažnju usmeriti ka jednom zakonskom predlogu, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama.
Najpre nekoliko reči o tome šta je zapravo predviđeno izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Predviđeno je uvođenje konkurentnih udruženja, koja bi, kako je zamišljeno, ostvarila zajednički interes od značaja za privredu u republici Srbiji, a predviđena je i mogućnost da privredni subjekti osnivaju i druge komore. Uslov je da u svakom trenutku moraju imati 50 članova. Predviđeno je osnivanje registra komore koji vodi Agencija za privredne registre. Ovim izmenama predviđena je i pojačana odgovornost komora u smislu praćenja, zauzimanja protivnog stava zaštite konkurencije na relevantnom tržištu, dok je izričito predviđena mogućnost podnošenja zahteva Komisiji za zaštitu konkurencije u slučaju povrede konkurencije.
Ono što je, takođe, definisano ovim predlogom je i način naplate članarine, koje svakako komora propisuje. Komora određuje i utvrđuje način na koji će se objaviti statut, a utvrđeno je i postojanje spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije.
Izmenama Zakona definisano je da se reč "preduzeće" zamenjuje rečima "privredna društva", kako je rečeno, radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Ono što se, između ostalog, navodi kao razlog za usvajanje predloženih izmena i dopuna, jeste da će predložena rešenja imati pozitivan efekat na povećanje nivoa privrednih aktivnosti i da će se unaprediti uslovi za postojanjem zdrave konkurencije na tržištu Srbije, a posebno u odnosu na zemlje u okruženju.
Ovaj cilj sam po sebi nije sporan, naprotiv, ali ono što smatramo da nije dobro jeste činjenica, i to se i čulo na početku današnje rasprave, da su se u javnosti proteklih dana mogli čuti brojni negativni komentari na predlog ovih izmena i dopuna Zakona o privrednim komorama i to od strane privrednika, dakle, na račun predloženih izmena i dopuna.
Naravno da smatramo da ovo nije dobro. Da li se ova situacija mogla izbeći? Naravno da jeste i jedno od najracionalnijih, jedno od najlogičnijih i najrealnijih rešenja je bila jedna konstruktivna javna rasprava. Dijalog između zakonopisca i privrednika, privrednih komora, po našem mišljenju je u ovakvoj situaciji bio neophodan.
U situaciji ekonomske krize i njenih efekata bitnu ulogu treba da odigra privreda i privredna aktivnost. Privredna komora treba da ima reprezentativnu ulogu, da bude značajan činilac u kreiranju privrednog ambijenta, stvaranju pozitivne atmosfere za privredne aktivnosti. Bilo bi dobro upravo zbog toga da se čuje glas privrede, da se sagledaju i uvaže pojedini predlozi i sugestije.
Želim da kažem da je država komori poverila i veliki broj javnih ovlašćenja. Reč je, čini mi se, o 58 različitih dokumenata i potvrda i one imaju karakter javne isprave.
Predlagač zakona predviđa osnivanje drugih komora sa najmanje 50 članova, kao i ukidanje obaveze plaćanja članarine. Postavlja se pitanje da li bi se razgradnjom jedinstvenog komorskog sistema eliminisao ovaj legitimitet, odnosno institucionalni legitimitet koji komore imaju, da predstavljaju i zastupaju interese privrednih subjekata.
Da li ovo na jedan određeni način može dovesti do slabljenja moći srpske privrede? Ko će biti reprezentativni predstavnik i postavlja se pitanje imovine komore.
Nije cilj, nadam se, da dođemo u situaciju nametanja interesa jakih i malobrojnih nad slabijima i mnogobrojnima. Predlagač zakona je dao dva razloga za ukidanje obaveze preduzeća da plaćaju članarinu. Prvi je trend u EU, drugi je trošak u, koliko sam shvatio, poslovanju firmi.
Što se tiče samog troška u poslovanju firmi potpuno je jasno ako privrednik, slažem se sa tim, ne oseti korist od komore, nije ni zainteresovan da plaća članarinu. Mi želimo da verujemo da ćemo u toku ove rasprave dobiti dodatna obrazloženja vezano za razloge koji su navedeni.
Na samom karaju želim da kažem da je činjenica da komora, kako je sada organizovana, mora da pretrpi određene izmene. Za mene lično predstavlja možda dilemu to da li se ove izmene koje su suštinske prirode mogu postići izmenama postojećeg zakona ili bi bilo bolje da smo išli na kompletnu izradu novog zakona, imajući na umu činjenicu da će propisi za sprovođenje zakona biti doneti 31.12.2010. godine, a zakon stupa na snagu 1. januara 2013. godine.
Ovde se pominjalo nekoliko atributa, dobri i lojalni koalicioni partneri. Ja bih to preinačio i rekao korektan i pouzdan koalicioni partner. To apsolutno nema nikakve veze sa današnjom raspravom.
Naš cilj, cilj Poslaničke grupe SPS – JS jeste da kroz amandmane koje smo podneli, dobijemo jedan kvalitetan zakon, kada je reč o privrednim komorama. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici resornog ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS očekuje, pre svega, da će usvajanje ekoloških zakonskih predloga, o kojima govorimo danas i o kojima ćemo govoriti tokom narednih dana, dovesti do primene jedne oštrije kaznene politike za zagađivače širom Srbije.
Mi zaista želimo da verujemo da će njihovom primenom doći do uspostavljanja pravnog okvira za bolju zaštitu životne sredine, reciklažnu industriju, kao i upravljanje opasnim otpadima, hemikalijama i otrovima.
Evidentno je da će usvajanjem ovih zakonskih predloga biti uređena oblast upravljanja otpadom, a takođe i da će se poboljšati postojeći zakoni o zaštiti životne sredine.
Već je rečeno, zakonski predlozi jesu u skladu sa direktivama EU, ali, čini mi se, ovde nije samo reč o usklađivanju zakona sa propisima EU, ovde se zapravo postavlja pitanja opstanka naše proizvodne industrije.
Prosto, saglasni smo, moramo da izmenimo one krajnje loše, negativne navike i pređemo na nešto čistije tehnologije.
Naravno da želimo da kažemo i to da se u procesu, to je između ostalog i rečeno, pristupanja EU usklađivanje zakonodavstva Srbije u oblasti životne sredine zaista nalazi na jednom visokom mestu. Neke procene koje su se više puta provlačile kroz javnost kažu da se od 20-30% zakonske regulative u procesu pristupanja EU odnosi upravo na sektor životne sredine.
Odnosno, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju planirana su posebna poglavlja posvećena životnoj sredini, energetici, zdravstvenoj zaštiti, a poseban deo se odnosi na životnu sredinu, kvalitet vazduha i klimatske promene.
Ono što se, nažalost, ne može definisati kao pozitivno je to što se, čini mi se, od 2002. godine u Skupštini Srbije uvek nalazi u skupštinskoj proceduri set zakona iz oblasti životne sredine, ali se uvek ostavljaju nekako za kraj, uvek se ostavljaju nekako po strani i veći deo iz seta ovih ekoloških zakona se na kraju povlači iz skupštinske procedure.
Kao prioritetne zakonske predloge u ovom prvom setu ekoloških zakona treba istaći Predlog zakona o upravljanju otpadom i Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji se do sada čak tri puta nalazio pred poslanicima i uvek bio skidan sa dnevnog reda. Želimo da izrazimo nadu da ovoga puta to neće biti slučaj, jer je evidentno potrebno da se uvede red u ovoj oblasti.
Kada je reč o Predlogu zakona o upravljanju otpadom, razlozi za donošenje zakona koji su, između ostalog, navedeni u zakonskom predlogu jesu: uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja otpada; utvrđivanje savremenih principa, vrste i klasifikacije otpada, planiranje upravljanja otpadom, nadležnosti u upravljanju otpadom, organizacija upravljanja otpadom, izveštavanje o otpadu i baze podataka, kao i finansiranje upravljanja otpadom itd.
Podržavajući ovaj zakonski predlog mi pre svega želimo da podržimo onaj cilj koji se zapravo želi postići, a to je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje nastajanja otpada i to, pre svega, kroz razvoj čistijih tehnologija i efikasnijim korišćenjem prirodnih bogatstava, ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, izdvajanjem sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenjem otpada kao energenata, kao i pravičnim odlaganjem.
Kada je reč o upravljanju otpadom, smatramo da posebnu pažnju treba posvetiti osnivanju regionalnih reciklažnih centara u kojima bi se prerađivao otpad iz više gradova ili opština.
Imajući na umu činjenicu da su opštine neravnomerno razvijene, da neke opštine nemaju ni najosnovnija sredstva za sakupljanje i odvoženje otpada, treba razmišljati u tom pravcu na koji način pomoći lokalnim samoupravama da se što bolje organizuju. Višestruki je značaj ovih regionalnih centara. Najpre, otvoriće se jedan broj novih radnih mesta, a sa druge strane, doprineće se i uštedi energije i očuvanju prirode.
Predlogom zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu su uređeni uslovi koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom i izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu. Dakle, osnovno načelo ovog zakona je podela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sa principom – zagađivač plaća.
Treba istaći da bi se odredbe ovog zakona primenjivale na ambalažu iz uvoza, ambalažu koja se proizvodi i stavlja u promet u Srbiji i na sav ambalažni otpad, a izuzeti su, kao što je između ostalog navedeno, kontejneri za drumski, železnički, vodni ili vazdušni međunarodni transport.
Ambalaža se može staviti u promet pod uslovom da ispunjava osnovne zahteve koji se odnose na životnu sredinu, bezbednost i zaštitu upakovanog proizvoda, kao i da ne prekoračuje granice vrednosti olova, žive i drugih štetnih komponenti, između ostalog, takođe se navodi u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Ovaj zakon bi, dakle, posebno regulisao skladištenje i odlaganje ambalažnog otpada, dok bi resorno ministarstvo bilo konkretno zaduženo za uspostavljanje i vođenje registra o količinama i vrstama ambalaže i ambalažnog otpada.
Usvajanjem Predloga zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju u potpunosti bi se omogućilo sprovođenje Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Sprovođenje Konvencije, kojoj se pristupilo 2000. godine, bilo bi u nadležnosti dva organa.
Pre svega, u delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci sa liste jedan, dva i tri u vojne svrhe dozvoljene Konvencijom sprovodilo bi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste, odnosno kada bi se koristile u neke druge svrhe, recimo u poljoprivredne ili medicinske, nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Pored toga, ovim zakonom uređuje se i sprovođenje međunarodne inspekcije i saradnja sa međunarodnim inspektoratom, kao i pitanja u vezi sa obrazovanjem i poslovima nacionalnog tela.
Što se tiče Predloga zakona o hemikalijama, pre svega, mi podržavamo osnovni cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona, a to je uređenje bezbednog stavljanja hemijskih proizvoda na tržište kao prve faze u životnom ciklusu upravljanja hemikalijama, koji je veoma važan aspekt za sve kasnije faze upravljanja.
Takođe, treba istaći da bi se usvajanjem ovog predloga uspostavio jedinstven sistem upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije.
S druge strane, takođe želim da kažem da ukoliko bismo, recimo, usvojili Predlog zakona o biocidnim proizvodima, unapredili bismo još jedan jedinstven sistem na teritoriji Republike Srbije koji se odnosi na stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda.
Ono što je takođe jako važno jeste da će ovaj zakon osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, sa jedne strane, a sa druge strane, poboljšanje slobodnog prometa ovih proizvoda sa zemljama EU, osiguravajući pri tome, naravno, konkurentnost privrede, a postičući razvoj bezbednijih alternativa.
Takođe, na samom kraju želim da kažem da će poslanici SPS podržati i Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja, kao i Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti.
Dakle, reč je o zakonskim predlozima koji su se već više puta našli u skupštinskoj proceduri. Reč je o predlozima u čijoj su izradi učestvovali najeminentniji domaći stručnjaci iz ovih oblasti. Za oba zakonska predloga, što smatramo da je izuzetno važno, sprovedena je javna rasprava.
Predlogom zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja nastoje se urediti načela, uslovi i mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju ovih izvora, nadzor nad sprovođenjem, kao i odgovornost, dok Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti uvodi jedan novi, viši standard u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koristim mogućnost da predstavnicima Vlade postavim nekoliko pitanja. Ukoliko ne postoji mogućnost da na postavljena pitanja u toku današnjeg zasedanja dobijem odgovor, očekujem da ću ga dobiti tokom narednih dana.
Naime, reč je o sledećem: prateći kako razvijene zemlje rešavaju probleme svetske ekonomske krize, možemo zapaziti da gotovo sve vlade u Evropi, a i šire, izdvajaju veća sredstva za obnovu i infrastrukturu, jer je isplativost i korisnost za društvo ogromna. Zapravo, razvijena infrastruktura je, po mom ličnom ubeđenju, jedan preduslov za efikasniju ekonomiju.
Koristim priliku, najpre, da postavim pitanje: koje i kakvo mesto obnova i izgradnja, odnosno razvoj infrastrukture ima u vladinom programu mera koje treba da pomognu građanima i privredi da lakše prebrode finansijsku krizu?
S obzirom na to da sam poslanik koji dolazi iz valjevskog kraja, iz Kolubarskog okruga, koristim priliku da postavim pitanje: kako Vlada Republike Srbije gleda na mogućnost nastavka izgradnje pruge Valjevo – Loznica?
Sa druge strane, kao što sam već rekao, poslanik sam koji dolazi iz Kolubarskog okruga i valjevskog kraja, i posebno sam zainteresovan i izražavam ogromno interesovanje za sredstva koja se iz budžeta izdvajaju za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju. Podsetiću vas da je u 1999. i 2000. godini u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1.550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijardi dinara. Planiranih 280 miliona, čini mi se, za 2009. godinu, omogućiće izgradnju samo oko stotinak objekata.
Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda oduzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina, čini mi se, posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre 10 godina.
Dakle, nije logično da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i postavlja se pitanje gde i u kakvim uslovima će dočekati mogućnost da to pravo ostvari? S tim u vezi, postavljam pitanje: da li je moguće, možda, rebalansom budžeta za ovu namenu izdvojiti dodatna sredstva, kako bi izdvojena sredstva u 2009. godini bila bar na nivou prošlogodišnjih? Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poslanička grupa SPS – JS smatra izuzetno važnim, jer se ovim zakonskim predlogom, zapravo, želi postići jedna transparentnost organizacije, odnosno potpuna kadrovska konsolidacija, radi efikasnog izvršenja poreskih prikupljanja i obezbeđenja stabilnosti javnih finansija.
Dakle, najvažnije izmene koje su predložene ovim zakonom jesu: pojašnjenje nadležnosti jedinica lokalne samouprave; zatim, kao pravo poreskog obveznika propisuje se i pravo na preknjižavanje, kao što je, između ostalog, ovde rečeno; zatim, predlog je da poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu ne može podneti nakon pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani period; na usmenom javnom nadmetanju, na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200 hiljada dinara, učestvovati mogu samo lica koja polože depozit u visini od 10% procenjene vrednosti pokretne stvari.
U poreski postupak uvodi se, između ostalog i apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, propisivanje obrasca potvrde o rezidentnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Zatim, predložene su izmene kojima se uređuje radno-pravni odnos zaposlenih i precizirane su prekršajne sankcije.
Čini nam se da je opšta procena da sadašnji kadrovski potencijal, najpre po broju, neće moći kvalitetno i adekvatno da izvrši osnovni zadatak, a to je utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda. Poreski obveznici su najveći broj građana Srbije i podrazumeva se, prema svakom poreskom obvezniku, postupak mora biti vođen uz poštovanje načela zakonitosti i jednakosti, a za to su potrebni visokoprofesionalni poreski operativci, potpuno posvećeni poslu koji rade, uz adekvatnu motivaciju.
Zbog toga je, između ostalog, u ovom zakonskom predlogu najveći prostor i posvećen kadrovima, odnosno načinu popunjavanja izvršilačkih radnih mesta u poreskoj upravi, zvanju tih kadrova, uslova koje treba da ispunjavaju, uslova koje moraju da ispune u bavljenju tim poslom, nagradama, kao i dodacima na osnovnu platu i naknadama plate.
Za ispunjenje osnovnih funkcija države, kao i za jedno stabilno vođenje makroekonomske politike jedne države, neophodno je da se kroz poresku administraciju obezbedi efikasna naplata poreskih prihoda i naplata, rekao bih u kontinuitetu, kroz jasnu i pojednostavljenu proceduru, čemu ovaj predlog zakona i teži.
Ovim se, zapravo, postiže i svojevrsna pravda da svi redovno izmiruju svoje poreske obaveze.
Predlog dopune zakona reguliše i način otpusta obaveza po osnovu poreza u privatizaciji privatnih subjekata, ako je iznos obaveze privatnog subjekta iznad postignute kupoprodajne cene.
Takođe, neophodno je ojačati poresku administraciju, zbog obima posla koji će se pojaviti u realizaciji postupka restitucije i vraćanja imovine ranijim vlasnicima.
Kao što je na samom početku rečeno, ovim predlogom prodaja pokretnih stvari regulisana je tako da na usmenim javnim nadmetanjima, na kojima se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200 hiljada dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože depozit od 10% procenjene vrednosti.
U slučaju da kupac u roku od osam dana, od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji, ne uplati iznos za koji mu je prodata pokretnost, prodaja se oglašava nevažećom, kupac gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje. Ova izmena i ova novina svakako ima za cilj da postupak prinudne naplate bude daleko efikasniji.
Kao što je već rečeno, izmenama ovog zakona u poreski postupak se uvodi apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, a precizirane su i prekršajne sankcije kojima će se poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom, kazniti za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15 – 20% iznosa poreza utvrđenog rešenjem poreske uprave.
Takođe, između ostalog, u obrazloženju ovog predloga navedeno je da se njime predviđa da pravo na preknjižavanje i pravo na povraćaj poreza imaju isti rok zastarelosti, da poreski obveznici ne bi zloupotrebljavali različite rokove zastarelosti, ukoliko istekne rok zastarelosti za povraćaj, poreski obveznik podnese zahtev za preknjižavanje.
Na kraju, želim još jednom da kažem da će Poslanička grupa SPS – JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem, s obzirom na to da je mnogo toga rečeno u protekla dva časa, najpre, kada je reč o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Poslanička grupa SPS-JS podržava cilj koji se želi postići usvajanjem predloženog zakonskog rešenja, a to je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, sa jedne strane, a sa druge strane, kao i usaglašavanje zakona sa međunarodnim standardima i konvencijama u ovoj oblasti.
Osim onoga što je rečeno, želim da kažem nešto što mislim da nije rečeno u protekla dva časa, a smatramo da je važno. Naime, veoma je važno usvojiti ovaj zakonski predlog, između ostalog i radi zadržavanja članstva Srbije u međunarodnoj organizaciji finansijsko – obaveštajnih službi, tzv. Egmont grupi, što omogućava razmenu podataka sa, čini mi se, 108 država sveta. Zadržavanje punopravnog članstva u ovoj grupi je od izuzetnog značaja, jer pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri jesu međunarodna krivična dela i borbu na nacionalnom planu je zaista teško realizovati bez efikasne međunarodne saradnje.
Čule su se neke informacije u javnosti tokom proteklog vremenskog perioda da će ukoliko Srbija tokom marta 2009. godine ne usvoji ovaj zakonski predlog članstvo u ovoj grupi biti suspendovano, čime bi se zapravo obustavila veoma intenzivna međunarodna saradnja i razmena informacija, što smatramo da nije pozitivno i da nije u interesu. Procenu mera i radnji koje Srbija preuzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma vršiće Komitet Saveta Evrope, odnosno Manival. Manival je zapravo telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma države članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima.
Još jednom želim da istaknem, to uvek treba istaći, da je usvajanje i donošenje ovog zakona jedan od preduslova za ukidanje viznog režima sa Evropskom unijom.
Što se tiče Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, usvajanjem ovog zakonskog predloga najpre bi se uredio način i postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i na taj način bi se zakonski uredila ova oblast, a sa druge strane, unapredila bi se saradnja Srbije i drugih država u krivičnim sudovima i ubrzao postupak kada je reč o delima koja imaju transnacionalni karakter.
Na samom kraju, želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS, takođe, podržati Predlog zakona o matičnim knjigama, jer želimo da podržimo i onaj cilj koji se želi postići, a to je lakše i brže ostvarivanje prava građana.
Kako se moglo čuti za ovom skupštinskom govornicom od predstavnika, donošenje i usvajanje ovog predloga zakona trebalo bi da omogući vođenje matičnih knjiga u skladu sa potrebama društva, evropskim standardima i principima usvojenim međunarodnim aktima. Dakle, predviđena je potpuna automatizacija matičnih knjiga, odnosno vođenje drugog primerka, i to isključivo sredstvima za elektronsku obradu i skladištenje podataka.
Osnovna novina i jeste u tome da će građani moći da dobiju izvode bez obzira na mesto rođenja, odnosno na mesto vođenja matične knjige.
Naime, matičar svakog matičnog područja moći će da izda izvod iz matične knjige za bilo koje matično područje. Da bi se ovo realizovalo, neophodno je uspostaviti centralni informacioni sistem na nivou Republike i ovim predlogom, čini mi se, predviđeno je da se organima koji obezbeđuju vođenje matičnih knjiga da rok od pet godina da obezbede elektronsku evidenciju podataka.
Takođe, još jedna novina jeste izdavanje izvoda iz matičnih knjiga koje neće imati ograničen rok trajanja, o tome je bilo reči, ali naravno da je za upotrebu izvoda iz matičnih knjiga odgovorno lice koje ga stavi u pravni saobraćaj.
Ubeđeni smo i zaista želimo da verujemo da će ova odredba olakšati nagomilanu proceduru pri izdavanju izvoda i smanjiti na jedan određeni način troškove građana.
Naravno, podržavamo i nameru da se ovim zakonskim predlogom na određeni način, čini nam se po prvi put, urede uslovi za obavljanje poslova matičara, odnosno poslova zamenika matičara. Smatramo da je ovo dobar način da se realizuje princip depolitizacije i profesionalizacije uprave.
Na samom kraju, još jednom želim da kažem, treba napomenuti i ne treba zaboraviti, to ističem u pozitivnom kontekstu, da je oblast matičnih knjiga u Srbiji, kao što je već, između ostalog, rečeno za ovom skupštinskom govornicom danas, uređena Zakonom o osnovnim podacima iz matične knjige iz 1973. godine, koji je donet na nekadašnjem saveznom nivou, kao i Zakonom o matičnim knjigama iz 1990. godine, kao republičkom propisu. Dakle, evidentno je, postoji još jedna suštinska neusaglašenost, odnosno neusaglašenost sa Ustavom Republike Srbije, što je razlog više da podržimo ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Uvaženi predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Međutim, kada govorimo o radu Parlamenta, neophodno je uvek istaći njegovu suštinsku ulogu, a to je zakonodavna uloga, odnosno neophodno je uvek istaći da je parlament najviši organ zakonodavne vlasti.
Po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-JS-a, tri su bitna zadatka, tri su prioriteta kada je u pitanju rad našeg republičkog parlamenta. Prvi zadatak je doneti zakone koje je neophodno doneti, s obzirom na to da imamo novi ustav, odnosno prilagoditi postojeće zakone Ustavu Republike Srbije.
Drugi zadatak je harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, i to je nešto što je neophodnost, to je nešto što je neminovno, ukoliko želimo da nastavimo put evropskih integracija. Želim da vas podsetim da je jedan od pet principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana parlamentarna većina u Srbiji i koaliciona Vlada u Srbiji, upravo, princip evropskih integracija. Treći zadatak je da donosimo zakone kao mere koje bi podsticale ekonomsku politiku koju u ovom trenutku vodi Vlada Republike Srbije.
Dakle, to bi bili osnovni prioriteti, ciljevi i zadaci Republičkog parlamenta, po našem mišljenju, u ovom trenutku. Međutim, evidentno je da smo, kada je reč o radu Republičkog parlamenta, kada je reč o skupštinskim zasedanjima, u raskoraku s onim što parlament treba, zapravo, da učini kada je reč o zakonodavnim aktivnostima, kada je reč o nastavku reformi, kada govorimo o ekonomskim i socijalnim pitanjima, i naravno, putu evropskih integracija.
Jedan od osnovnih razloga za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo jeste, svakako, široko tumačenje postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta, pa se, većim delom, skupštinska govornica koristi za javljanje po Poslovniku. Naravno da je rešenje u izradi i usvajanju novog poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Dobro je da u okviru Republičkog parlamenta postoji radna grupa koja se bavi izradom novog predloga Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
U ovom trenutku, zbog svega onoga što se dešavalo u okviru te radne grupe i zbog svega onoga što znamo da se, zapravo, radilo u okviru te radne grupe, potrebno je još dosta volje, još dosta vremena, dosta dijaloga, još razgovora, potrebno je najpre usvojiti zakon o Narodnoj skupštini, pa nakon toga Poslovnik o radu Republičkog parlamenta.
Zbog svega toga, u ovom trenutku nam je potrebno nešto što bi se moglo definisati kao prelazno rešenje, zarad efikasnijeg rada Parlamenta, a to su upravo predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Kao što je kolega Petronijević, kao ovlašćeni predstavnik, već rekao za skupštinskom govornicom, Poslanička grupa SPS-JS-a podržava predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Mi zaista želimo da podržimo onaj konačan cilj koji se želi postići ovim izmenama, a to je efikasniji rad Parlamenta.
Smatramo da predložene izmene neće narušiti princip javnosti rada i ravnomernog učešća svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije u radu Republičkog parlamenta.
Dakle, ubeđeni smo da predložene izmene i dopune Poslovnika o radu neće ugroziti prava opozicije, ali ni javnosti rada. Naravno da je potrebno, i u tome smo, čini mi se, svi u ovoj sali saglasni, pronaći meru, s jedne strane, između efikasnijeg rada Parlamenta i, s druge strane, poštovanja prava opozicije i pozicije kada je u pitanju sam rad Republičkog parlamenta. Potrebno je iznaći rešenje da većina donosi odluke u predviđenim rokovima na predloge i, naravno, na valjana obrazloženja Vlade Republike Srbije, a da opozicija, s druge strane, ima mogućnost da argumentovano daje sugestije, kritike, da govori u prilog tome zašto neke zakonske akte, odnosno zakonske predloge treba usvojiti, a neke ne.
Mi smatramo da je nekoliko suštinskih novina koje će, svakako, uticati, ukoliko se usvoje, a ubeđeni smo da će izmene i dopune Poslovnika o radu koje su predložene biti usvojene.
Dakle, nekoliko je suštinski bitnih novina koje će unaprediti rad u Parlamentu. Najpre, poslanici će, ukoliko se usvoje izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, ipak, za skupštinskom govornicom morati konkretno da govore o dnevnom redu aktuelnog skupštinskog zasedanja. Šefovi poslaničkih grupa, kao što je to već rečeno za ovom govornicom, moći će da traže objašnjenja i obrazloženja svakog utorka i četvrtka, i to u vremenskom periodu od 10 do 11 časova.
Poslednjeg četvrtka u mesecu, i o tome je već bilo reči za skupštinskom govornicom, premijer i članovi Vlade, dakle, ministri, moraće da dođu u Republički parlament i da odgovaraju na pitanja poslanika.
Mi na ovo gledamo pozitivno i smatramo da je izuzetno pozitivno uvesti ovakvu praksu u rad Republičkog parlamenta, dakle, vid direktne komunikacije između Parlamenta, s jedne strane, i Vlade, s druge strane, odnosno na ovaj način se, kroz Republički parlament, može vršiti kontrola rada Vlade Republike Srbije.
Već je rečeno, skraćeno je vreme za rasprave o amandmanima. Dakle, vreme za rasprave o amandmanima je, usvajanjem ovih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, potpuno isto kao i vreme za raspravu u načelu, ravnomerno raspoređeno na sve poslaničke grupe, shodno broju poslanika koje poslaničke grupe imaju. U okviru dodatnih 15 minuta, i o tome je već bilo reči, šefovi poslaničkih grupa moći će da daju svoje viđenje o predloženim amandmanima. Naravno, stoji ono dodatno vreme za podnosioca amandmana.
Sledeća novina je, na šta gledamo, takođe, izuzetno pozitivno, da pozivanje na navodne povrede procedure neće moći da traju satima, kao što je to bilo tokom proteklog vremenskog perioda i tokom proteklih meseci. Ono što posebno želimo da istaknemo, smatramo da se usvajanjem predloženih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta unapređuje forma dijaloga u Parlamentu.
Dakle, predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, svakako, ne štete, ne remete, ne guše demokratsko sučeljavanje mišljenja u Parlamentu. I pozicija i opozicija moći će da obave svoju ulogu, s tim što će uvek morati da imaju na umu da je velika odgovornost svakog poslanika, i pozicije i opozicije, pred građanima Srbije. Potpuno je jasno da je u radu na novom poslovniku o radu Republičkog parlamenta potrebno utvrditi jasna i nedvosmislena pravila, kako bi rad u Parlamentu bio demokratski i efikasan.
Na samom kraju, još jednom želim da naglasim, Poslanička grupa SPS-JS-a podržaće predložene izmene Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, krajem prošle godine donošenje budžeta za 2009. godinu nije pratilo usvajanje pratećih zakonskih propisa kojima se utvrđuju instrumenti i fiskalna politika za njegovo punjenje, odnosno prihodna strana budžeta.
Možda je to i dobro ukoliko smo iskoristili ovo vreme da još jednom sagledamo pouzdanost osnovice i visinu instrumenata koji treba da omoguće ostvarivanje planiranih prihoda. Smatram da bi najnepopularnija mera u toku godine bila izmena poreskih propisa kojima bi se povećavale stope pojedinih instrumenata, recimo porezi na lična primanja, porez na dodatu vrednost i slični, a koji nisu obuhvaćeni ovim setom zakona.
Dešavanja u budžetu krajem prošle godine ukazala su da je svetska ekonomska i finansijska kriza zakucala i na naša vrata, odnosno vrata našeg budžeta. Nekako smo prebrodili taj početni udar, a može nam se dogoditi da se prenese i u ovu godinu, a naročito da se reflektuje u prvom tromesečju, koje je i najkritičnije u ostvarivanju budžetskih prihoda i u normalnim uslovima.
Smatram da su mere koje je usvojila Vlada Republike Srbije pre nekoliko dana utvrdile prioritete u izvršavanju budžetskih rashoda. Iako je nepovoljan ambijent, ipak smatram da treba krenuti u realizaciju usklađivanja carinskih stopa i akciza u cilju harmonizacije sa Prelaznim sporazumom sa EU.
Odrekli smo se oko 23 milijarde dinara prihoda u budžetu po osnovu primene Prelaznog sporazuma, a teret će opet podneti vozači i duvandžije.
Srećna okolnost je pad cena nafte na svetskom tržištu. Neće mnogo opteretiti vozače, ali će duvandžije platiti, pogotovo što su izostale subvencije iz državne kase za proizvođače duvana.
Dakle, rekao bih da je pred nama danas dnevni red od izuzetne važnosti, pred nama su predlozi veoma važnih zakona, prateći budžetski zakoni koji praktično treba da omoguće punjenje budžeta. Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava predložena zakonska rešenja, s tim što smo određeni broj amandmana podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Naravno, mi podržavamo onaj krajnji cilj. Ovim predloženim zakonom želi se harmonizovati akcizna politika sa propisima i standardima EU, da se smanji siva ekonomija, obezbedi stabilniji priliv sredstava u republičkom budžetu, ali i očekujemo da će jedan broj amandmana koji je podnela poslanička grupa SPS-JS biti prihvaćen, ali o tome ćemo govoriti kada započne rasprava po amandmanima.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, ovim zakonskim predlogom predviđeno je sniženje stopa carine na putnička i motorna vozila sa 20 na 12,5%, zatim sniženje stopa carine na kombajne i traktore namenjene industrijskoj montaži sa 15% na 1%, kao i sniženje stopa carina na mobilne i fiksne telefone sa 15% na 5%.
Naravno, treba reći da je ovim predlogom zakona propisana primena stopa carine pri uvozu robe poreklom iz EU u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, osnovni razlog izmene i dopune je zapravo u neophodnosti propisivanja republičke administrativne takse koje su se naplaćivale po zakonu o saveznim administrativnim taksama. Suštinski gledajući, usklađeni su iznosi taksi i naravno predložena nova tarifa.
Predloženim zakonom o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda planirano je da se od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine ne utvrđuje i ne plaća porez na prihod, i to najpre po osnovu kamate na devizne, štedne i druge depozite građana, naravno, da se ovo odnosi na period, odnosno na kamatu koja je ostvarena u tom periodu, i prihod od kapitalnog dobitka po osnovu prometa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, naravno, podrazumeva se za prihod i prenos koji je ostvaren ili izvršen u pomenutom periodu.
Ovo predloženo zakonsko rešenje takođe predviđa, što ocenjujemo jako pozitivno, da se poljoprivrednicima koji porez plaćaju na katastarski prihod ne oporezuju prihodi po tom osnovu za 2008. i 2009. godinu, odnosno na taj način se produžava period poreskog oslobođenja od 2004. do 2007. godine.
Usvajanjem zakonskog predloga o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zapravo se najpre stvaraju uslovi za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to kada je reč o plaćanju doprinosa za one kategorije fizičkih lica za koje se sredstva izdvajaju iz budžeta Republike Srbije po osnovu pomenutih zakonskih odredbi, a zatim, sa druge strane, utvrđuje se i visina mesečne osnovice na koju se plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za navedenu vrstu osiguranika, odnosno fizičkih lica.
Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju potvrđeno je ono što je već realizovano i o čemu je već bilo reči, dakle, sa povećanjem rasta iznosa penzija za 10% za oktobar 2008. godine. Nepovoljno je to što će ovo povećanje biti osnov za isplatu u 2009. godini i neće se menjati u toj godini. Međutim, ostaje nada da će to povećanje poslužiti kao osnovica za prvo naredno usklađivanje.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je prihod lokalne samouprave, regulišu se najviše tehnička pitanja oko utvrđivanja i naplate ovog prihoda. Međutim, ovde treba posebno istaći nameru zakonodavca da njime podstiče razvoj tržišta kapitala, pošto predlaže izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon.
Na samom kraju, želim još jednom da naglasim da će poslanička grupa SPS-JS u načelu podržati predložena zakonska rešenja. O amandmanima koje smo podneli na izmene i dopune Zakona o akcizama govorićemo kada krene rasprava po amandmanima. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Dragutinović, gospodine Duliću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih nekoliko meseci glavna tema u Srbiji je budžetska potrošnja i kako preživeti pod udarom svetske krize.
Žestoka rasprava se vodila oko rebalansa budžeta za tekuću godinu, a poslednjih mesec dana obeležile su velike razmirice oko potrošnje novca iz državne kase. Mnogo prašine, mnogo nezadovoljnih, a možda je to i potvrda restriktivnosti budžeta, domaćinskog trošenja i racionalnog ponašanja. Ne smemo dozvoliti da se teret i kola slome samo na budžetskim korisnicima.
Kontrola javnih preduzeća i njihovog poslovanja mora biti pod lupom države i Republičkog parlamenta. Stroga kontrola rashoda i ličnih primanja sigurno će obezbediti veću dobit, što samim tim doprinosi većim budžetskim prihodima, ali čini mi se da će najveći ceh platiti – vozači, duvandžije, pivopije, što je i do sada bila redovna praksa. Odmah na početku da istaknem jednu globalnu, ali suštinsku primedbu. Nikako da Memorandum o budžetu i ekonomskoj i finansijskoj politici, sa projekcijama za naredne dve godine postane realna osnova makroekonomskih postavki i okvira budžetske potrošnje. Pred svaki rebalans budžeta ili novi budžet revidiraju se makroekonomski okviri, što dovodi u sumnju planirane stope, odnosno one se podešavaju prema budžetskim potrebama, a ne održavaju stvarnu sliku i realne vrednosti.
Svetska ekonomska kriza se vrlo brzo prenosi na opštu ekonomsku krizu, što se prenosi na ekonomiju i finansije naše države. Početni udar je saniran Vladinim deviznim rezervama i likvidnošću Narodne banke i komercijalnih banaka, ali to ne znači da nas je kriza zaobišla i prošla. Globalna svetska kriza će se odraziti na sporiji privredni rast u Srbiji i to najpre kroz – smanjenje domaće tražnje prouzrokovano smanjenjem javne i lične potrošnje, naime, sporiji rast zarada i penzija, kao i rigoroznijih mera kreditne politike, odnosno oskudica kredita; zatim, smanjenje izvoza u tradicionalno tržište EU, zbog smanjenja tražnje prouzrokovane finansijskom krizom; dalje, smanjen priliv direktnih stranih investicija, donacija i povoljnih međunarodnih kredita i usporavanje rasta u pojedinim sektorima usluga, finansijski sektor usled pogoršanja likvidnosti i skupih kredita trgovini i turizmu.
Rekao bih da domaća tražnja nije praćena domaćom ponudom roba, odnosno proizvodnjom, što je dovelo do visokog deficita tekućih spoljnotrgovinskih transakcija i visoke zavisnosti od svetskog tržišta. To je vrlo bitan kanal koji može dovesti do direktnog uticaja svetske krize na našu zemlju. Možda je to i dovelo do prihvatanja rigoroznih uslova MMF prilikom sklapanja aranžmana, čime bi trebalo da se osigura stabilnost i smanji finansijski rizik.
Tesno skrojen budžet Republike za 2009. godinu treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti kroz stezanje kaiša i smanjenje rashoda. S druge strane, podsticanje privredne aktivnosti jeste nužna mera u uslovima uskraćivanja direktnih stranih investicionih sredstava i investitora. Pravu meru na tom planu predstavlja, između ostalog, stimulisanje privredne aktivnosti i ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje.
Nekako baš, rekao bih, u nevreme počinje i primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, odnosno ukidanje carina i PDV-a na uvoz roba i dobara sa tržišta EU, što će stvoriti, rekao bih, jednu rupu u budžetu od 23 milijarde dinara, koju neko mora pokriti.
Planiranim budžetom za 2009. godini ukupni budžetski prihodi i primanja su veći za 10% u odnosu na 2008. godinu, pri čemu se najvećim delom, 91,6% alimentiraju iz poreza. Uvođenje PDV je značajno doprinelo stabilizaciji budžetskih prihoda, koji sada čine oko polovine budžetskih prihoda, ali šta reći o snazi naše privrede kada je 70% poreza na dodatu vrednost ostvareno po osnovu roba i usluga iz uvoza. Uvoznički lobi, dakle, i dalje ima jaki uticaj na domaće tržište i privredni ambijent u Srbiji.
Rashodna strana budžeta je uvek interesantnija i diskutabilnija, ali kada pogledamo indekse rashoda po korisnicima i da su najvećim delom manji od 100% i da su rashodi nominalno manji u odnosu na prethodnu godinu – očigledno da je teret obuhvatio sve, od dece u vrtićima do penzionera.
Za Poslanički klub SPS-JS posebno je značajno pitanje socijalne pravde i sistema jednakih šansi za sve, odnosno socijalna komponenta rashodne strane budžeta. U strukturi predloženog budžeta najveće učešće je oko 30% ukupnih rashoda koje predstavljaju dotacije organizacijama socijalnog osiguranja i čini mi se da je to 233,7 milijardi dinara. Najveći deo ovih davanja čine – izdaci iz Republičkog fonda PIO za isplatu penzija u iznosu od 312,2 miliona dinara, transferna sredstva ovom fondu za isplatu starosnih, porodičnih i invalidskih penzija u iznosu od 189,3 milijarde dinara i čine 41,1% ukupnih rashoda ovog fonda. To ukazuje da se moraju ulagati u privredne delatnosti, kako bi se povećao iznos prihoda po osnovu doprinosa.
Mislim da smo realizovali jedno veoma bitno pitanje koje se odnosi na povećanje penzija, što podrazumeva dodatna sredstva za celu 2009. godinu, što je u ovom trenutku veliki uspeh, imajući u vidu tesne budžetske okvire, teret međunarodne ekonomske krize i finansijske krize, kao i zahteve MMF. Kao poslanik iz Kolubarskog okruga, posebno kao lokal patriota, zainteresovan sam za visinu sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju.
Podsetiću vas da je 1999. i 2000. godine u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijarde dinara. Sada planiranih 280 miliona dinara za 2009. godinu omogućiće izgradnju oko stotinak objekata. Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda uzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre deset godina. Da li je normalno da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i gde i u kakvim uslovima će dočekati da to ostvari?!
Predlažem da u ovom budžetu, ili bar u rebalansu budžeta za 2009. godinu, iznos koji će iznositi najmanje u visini iz 2008. godine, odnosno da bude u 2009. godini 410 miliona dinara, da bude jednak iznosu koji je bio u 2008. godini.
Na samom kraju, budžet za 2009. godinu je proizvod jedne realnosti. Na jednoj strani posebna pažnja posvećena je ekonomskoj politici u 2009. godini, a na drugoj strani pažnja je posvećena opštoj situaciji povodom nadolazeće krize. Ovaj budžet jeste restriktivan, kada je reč o smanjenju javne potrošnje, ali ima i jednu razvojnu komponentu, oko 18,7 milijardi dinara opredeljeno je za razvoj privrede, a oko 40,1 milijardi dinara za kapitalne projekte. Za jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata, ''Koridor 10'', iz budžeta je planirano oko pet milijardi dinara. I, na samom kraju, čini mi se da je ova vlada Republike Srbije svesna da samo ekonomski razvoj obezbeđuje socijalnu sigurnost. Ja vam zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre unutrašnjih poslova, gospodine Dačiću, poštovani predstavnici MUP-a, pred nama je Predlog izmene Zakona o putnim ispravama.
Na samom početku, želim da istaknem ono što je moj kolega iz poslaničkog kluba, tokom izlaganja, rekao, da će Poslanički klub SPS-JS podržati predložene izmene ovog zakona, jer ukoliko se do kraja godine ne usvoje izmene Zakona o putnim ispravama, najveći broj državljana mogao bi da ima problem ukoliko bi želeo da putuje u inostranstvo.
Što se tiče važećih propisa, treba istaći da stari, plavi pasoši, prestaju da važe 31. decembra 2008. godine i iz tog razloga Vlada Republike Srbije je Skupštini dostavila predlog da se taj rok pomeri do 31. decembra 2009. godine. Ovaj predlog je dostavljen Skupštini na razmatranje tokom jula. Dakle, otprilike svaki deseti građanin Srbije koji želi da putuje, odnosno, preciznije, negde oko 800 hiljada građana Srbije koji imaju stare pasoše, s oznakom SRJ, od prvog januara naredne godine mogao bi da ima problem ukoliko Republički parlament ne pokaže spremnost i usvoji predložene izmene pomenutog zakona.
Odlaganje je u Vladinom predlogu obrazloženo objektivnim poteškoćama u ispunjavanju tehničkih uslova za izradu novih obrazaca pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša, što je za posledicu imalo odlaganje početka izdavanja novih pasoša i nemogućnost da se zamena dosadašnjih putnih isprava završi u propisanom roku. Ovo obrazloženje je za nas prihvatljivo.
Dakle, predlog je da postojeće putne isprave važe do naredne godine, kako bi se obavio taj proces izmene ličnih dokumenata.
Stari pasoši, kao što je već rečeno, prestali su da se izdaju 1. novembra ove godine. Izdavanje novih pasoša počelo je 7. jula. Dobro je da su tehnički problemi, koji su postojali na početku izrade novih pasoša, uklonjeni. Ono što je jako važno, jeste da treba još jednom napomenuti da, kada predaju zahtev za novi pasoš, građani stari donose na uvid, ali se on ne poništava dok se ne dobije novi pasoš. Tek kada dobiju novi pasoš, stara putna isprava se poništava. Naš zakon kaže da viza ne može trajati duže od putne isprave, ali, u ovom slučaju, važenje vize u poništenom pasošu zavisiće od stava ambasade države koja je izdala vizu.
Koliko sam mogao da shvatim, Ministarstvo unutrašnjih poslova više ne prima zahteve za izdavanje starih pasoša, biometrijski se izdaju, podsetiću, od letos, što je, takođe, pratilo niz komplikacija, kako smo mogli čuti iz medija. Rok za izdavanje novih biometrijskih pasoša je, u praksi, skraćen, sa 30, na 10 dana u izuzetnim situacijama, a uz navedene opravdane razloge građani mogu dobiti pasoš za 48 časova, ukoliko se uz zahtev donese i potvrda ili podnesu razlozi hitnosti.
Nekoliko je pitanja. Najpre, pitanje za predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Da li je tačno ono što se moglo čuti u javnosti, da je mesečni kapacitet izrade pasoša oko 60 hiljada novih putnih isprava? I, ono što je jako važno, jeste odgovor na pitanje da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedilo potreban broj blanko obrazaca za izdavanje novih pasoša, i to kako za zahteve podnete u zemlji, tako i za zahteve podnete u nadležnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu?
Tačno je da su modernije i daleko zaštićenije putne isprave jedan od uslova da građani Srbije putuju u zemlje EU bez viza i mi, zaista, očekujemo da će Srbija tokom naredne godine imati potpuno liberalizovan vizni režim. U tom pogledu, pozdravljamo intenzivirane aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova na ispunjenju svih obaveza Srbije na putu ka evropskim integracijama.
Na samom kraju, još jednom želim da naglasim da će Poslanički klub SPS-JS podržati ovaj predlog. Ubeđeni smo da će Republički parlament učiniti sve da građani mogu nesmetano da putuju, odnosno da Skupština u tom pogledu neće predstavljati prepreku, i pozivamo ostale poslaničke grupe da podrže Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, moram samo vama da se obratim, s obzirom da predstavnici Ministarstva nisu trenutno u sali, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita, sa izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, predstavljaju jednu operacionalizaciju mera Vlade Republike Srbije preduzetih u cilju sprečavanja ekonomske krize u Srbiji, usled posledica globalnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.
Sagledavanje aktuelnih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i psihološki efekti na deponente mogu da imaju izuzetno negativne efekte i na građane Srbije koji bi se odrazili prvenstveno na brzo povlačenje depozita i podizanje novca. Kako ne bi ponovo slamarica postala najsigurniji čuvar novca, Vlada Republike Srbije je predložila niz adekvatnih mera koje se mogu svesti na najpre, pod broj jedan, osigurani depozit se povećava sa tri hiljade na 50 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po deponentu u banci.
Ova mera je dakle posledica preporuke Evropske komisije. Povećanjem garancija na iznos depozita postiže se značajan stepen zaštite istih kroz nominalno povećanje garantovanog depozita, a takođe i kroz povećanje broja građana, dakle zaštićenih deponenata.
Kvantitativni podaci ove promene pokazuju da bi fizička lica, građani bili obuhvaćeni sa 99,76 % od ukupnog broja deponenata. Sam podatak da se ova mera odnosi na 6,29 miliona deponenata građana, dakle jedno lice u jednoj banci, ukazuje o ekonomskoj snazi naših građana. U strukturi depozita, oko 80% deponenata čine građani do tri hiljade evra depozita, što ukazuje da su naši građani jako siromašni.
Povećanjem osiguranog iznosa depozita sa tri na 50 hiljada evra ukupno pokriveni depoziti iznosili bi oko 927 milijardi evra. Ovom merom ne bi bilo obuhvaćeno dakle samo 14.415 deponenata, kako mi se čini.
Šta bi se dešavalo u bankama kada bi 1,5 miliona deponenata krenulo u banke da podižu svoje depozite preko 3.000 evra? Ko bi mogao da objasni ostalim deponentima, građanima sa depozitom do 3.000 evra, posebno da su njihove pare osigurane i da su sigurne? Psihološki efekat na pet miliona građana stvorio bi pravi haos i čini nam se opsadu banaka.
Ovim zakonom se proširuje osiguranje depozita pored fizičkih lica i na depozite preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica. Ova mera svakako doprinosi finansijskoj stabilnosti najvećeg broja privrednih subjekata i treba da doprinese zaustavljanju naglog pada njihovih depozita kod banaka i na finansijskom tržištu. Treba reći da je ovo značajna novina imajući u vidu da su u prethodnom periodu, nakon stečaja i likvidacije banaka, uglavnom namireni deponenti građani, a što preostane deljeno je deponentima privrednicima.
Na kraju,smatram da izmene ovog zakona treba da prihvatimo, uz obavezu Narodne banke i Vlade Republike Srbije da i dalje budno prate dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i okruženju i da preduzimaju adekvatne mere.
Izmene i dopune Zakona o agenciji za osiguranje depozita su prateće, sa istim ciljem - efikasna i blagovremena stabilnost bankarskog i finansijskog sistema. Ovom merom se stvara pravni osnov da Vlada, uz pribavljeno mišljenje Narodne banke Srbije, može u ime i za račun Republike Srbije kupiti akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost. Ovo jeste prava mera, ali nas plaši da ne bude zloupotrebljena.
Da li ovo ne znači da će veštački izazvani vrtoglavi pad vrednosti nekih banaka pokriti Vlada iz republičkog budžeta? Mislim da posebnu pažnju Ministarstvo i Narodna banka moraju posvetiti revizorskim izveštajima poslovanja banaka i fondova - da li su ti izveštaji verodostojni i objektivni ili su fingirani, jer vidimo do čega je to sve dovelo u bankarskom sistemu Amerike.
Ostaje, dakle, samo žal što ovakve adekvatne mere nisu primenjene u periodu 2000.-2001. godine na tadašnji bankarski sistem i domaće banke, jer čini nam se da bi možda danas mirnije disali. Tada su sve domaće banke preko noći otišle u stečaj i likvidaciju, a naknadno je rasprodata imovina. Čini nam se da nije ni pokušano preduzimanje mera za njihovo stabilizovanje i oporavak. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nakon pet godina na dnevnom redu se našao Predlog zakona o javnim nabavkama i to opet sa predlogom da se donese po hitnom postupku, kao i prilikom prethodnog donošenja.
Osnovni razlog za njegovo donošenje leži u činjenici da je potrebno da se ubrza proces pridruživanja Evropskoj uniji, a treba imati na umu i da Komisija Evropske unije priprema izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU. Mislim da niko ne spori ove razloge i potrebe usklađivanja zakonskih propisa koji stvaraju uslove za brži ulazak i pristupanje Evropskoj uniji.
Ono što je sporno i negativno leži u podatku da je prvi Zakon o javnim nabavkama donet pre pet godina sa istim razlozima koji se ponovo navode. Da li to znači da smo izgubili pet godina ili je donet zakon bio loš ili neusklađen sa zahtevima i propisima zakonodavstva EU? Nagovešten kao revolucionaran, antikorupcijski i sistemski zakon, u prethodnih pet godina je pretrpeo mnoge izmene i dopune.
Praksa i iskustvo u sprovođenju ovog zakona treba da budu izneti, kao i ocena da li su problemi nastajali u sprovođenju ovog zakona ili postoji manjkavost samih odredaba zakona. Moja ocena je da su izmene uglavnom vršene ad hok, radi prilagođavanja procedure javnih nabavki za određene poslove. Takva praksa je totalno poništila osnovne, prvobitne uzanse i razloge za donošenje zakona. Sva prethodna iskustva i promene su doprinele da zakon izgubi svoj antikorupcijski značaj i kontrolu vršenja javnih prihoda, pre svega u velikim poslovima sa značajnim sredstvima.
U obrazloženju zakona ponovo se potencira da se ovim zakonom stvara ambijent za rad antikorupcijskih organa na poslovima kontrole trošenja sredstava i obezbeđivanja finansijske discipline državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica koja su u obavezi da primenjuju propisane procedure.
Prvo pitanje glasi – da li se ovo odnosi na državne organe ili samo pojedince u njima? Kakva će nam karakteristika i ocena otići EU ako iznesemo da organi vlasti u državi u prethodnom periodu nisu sprovodili zakonske propise?
Najviše medijske hajke tokom proteklog vremenskog perioda je bilo usmereno ka pojedincima i državnim institucijama baš u pogledu javnih nabavki velike vrednosti državnih organa i javnih preduzeća. Postavlja se pitanje da li donošenjem ovog zakona nastavljamo sa tom praksom, što bi se moglo potkrepiti sledećim: ovaj zakon stupa na snagu 60 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", što je, čini nam se, dug rok. Donošenje podzakonskih akata će potrajati, a vi život i javne nabavke ne možete zaustaviti. Sve javne nabavke, većina njih, biće sprovedene po starom zakonu i uz sve manjkavosti kao do sada; ili će javne nabavke biti samo započete pre stupanja na snagu novog zakona tako što će biti sprovedene po propisima i postupku utvrđenim starim zakonom. Zato imamo konkretan predlog, ako želimo efikasan zakon i rad državnih organa i organizacija, da se sve javne nabavke po planu i sredstvima za 2009. godinu sprovode po novom zakonu.
Najvažnije poglavlje se odnosi na osnovna načela i pravila javnih nabavki po kojima se uglavnom kreira javna nabavka, a sam postupak javne nabavke je više proceduralno i tehničko pitanje. Moram da konstatujem da najviše problema i zloupotreba ima kod načela jednakosti ponuđača i konkurencije i antikorupcijskih pravila. Zatvaranje kruga ponuđača od strane već poznatog subjekta koji će dobiti posao sa još nekoliko uslužnih ponuda je, čini mi se, odomaćeno pravilo u sprovođenju javnih nabavki male vrednosti. Javne nabavke su samo po nazivu takve.
Članom 26. zakona ove nabavke su ograničene do procenjene vrednosti na godišnjem nivou manje od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije. Ako uzmemo podatak da od 2008. godine taj limit iznosi 2,7 miliona dinara i broj naručilaca koji ih sprovode, možemo doći do značajnog iznosa uštede i sprečavanja korupcije.
Ova oblast je pomenuta samo u jednom članu zakona i dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da posebnim aktom uredi postupak javne nabavke male vrednosti. Ako se tome doda i činjenica da će naručioci svojim internim aktom takođe regulisati postupak javnih nabavki male vrednosti, što je i do sada bila praksa, mislim da će to biti nedovoljno kontrolisano, a o transparentnosti da ne govorimo, pošto ne postoji ni zakonska obaveza javnog oglašavanja.
Za zakonitost i sprečavanje korupcije bitan je član 19. Predloga zakona. Smatram da to nije dobro rešenje, da sam naručilac odlučuje o odbijanju ponude, ako ima saznanja o podmićivanju, poklonu ili pretnjama članovima komisije. To mi liči na onu narodnu izreku "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Pošto odgovorno lice naručioca donosi rešenje o formiranju komisije i određuje sastav, šta ako su to zaposleni koji su lojalni njemu? Postoji mogućnost da odbije najpovoljnijeg nepoželjnog ponuđača samo uz dokaz, potvrde članova komisije da im je neko pretio ili uputio pogrdne reči, o čemu takođe odlučuje naručilac. Ako se naručilac već dogovorio i unapred opredelio ponuđača, sve će učiniti da to sprovede i nastradaće nedužni, a javna nabavka će biti zakonita, ali, nažalost, nameštena.
Moj predlog je da o tome ipak mora odlučivati neko van nadležnosti naručioca. Predlažemo da to bude neko telo ili republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.
Takođe smatramo da u članu 98, koji reguliše status službenika za javne nabavke kao naručioca, treba predvideti da isti za svoj rad odgovara Upravi za javne nabavke koja mu i izdaje sertifikat službenika za javne nabavke i koja može da mu uskrati sertifikat ako ne radi po zakonu.
Napred navedene predloge treba zaista ozbiljno razmotriti i priključiti iskustvima iz prethodnog perioda kako opet za pet godina ne bismo konstatovali da treba da donosimo isti zakon. Takođe smatramo da sve sugestije i primedbe treba ozbiljno razmotriti kako ne bismo ponovo ad hok isti menjali i prilagođavali. Zahvaljujem.