Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da kažem da bih se složio sa konstatacijom gospodina Petronijevića. Dakle, zaduživanje jeste jako osetljivo pitanje i veoma je važno da Vlada u periodu ekonomske krize pruži jasne garancije.
Naravno da je u Republičkom parlamentu svaki zakonski predlog moguće politizovati uoči izbora i na taj način pokušati prikupiti političke poene, ali mislim da ovde treba da radimo, da na konkretan način govorimo o onome što jeste tema današnjeg dnevnog reda, što i jesu tačke dnevnog reda, a da izbornu kampanju vodimo onda kada za to dođe vreme.
Pred nama je 13 izuzetno važnih zakonskih predloga u prvoj objedinjenoj raspravi, ne umanjujući značaj ijednog od predloženih zakonskih predloga, ali zbog vremena koje imam na raspolaganju, akcenat ću samo u nekoliko rečenica staviti na dva zakonska predloga.
Najpre, još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS podržati garancije od 70 miliona evra koje jesu neophodne za nastavak proizvodnje u "Galencii". U ovom trenutku prioritet prioriteta čini mi se upravo treba da bude to da Srbija ne sme da ostane bez lekova. Smatramo da "Galeniku" treba podržati jer je jedina domaća farmaceutska kompanija koja je osnovana 1945. godine, a proizvodi preko 171 lek i ima preko 2.600 zaposlenih radnika. A Srbija, ubeđeni smo, ima potencijala i treba da razvija vlastitu farmaceutsku industriju.
Pre svega, jedan podatak, lek koji se proizvede u Srbiji, nekakvi statistički podaci kažu da je i do 150% jeftiniji od uvoznog.
"Galenika" pokriva 20% tržišta, a shodno kapacitetima kojima raspolaže sigurno bi mogla i do 50%. U uslovima ekonomske krize "Galenika" je napravila jednu od najvećih fabrika u regionu investicija od 55 miliona evra, koje je "Galenika" finansirala iz sopstvenih izvora i kreditnih linija. Reč je o investiciji koja je urađena po neophodnim svetskim standardima i kojom su učetvorostručeni kapaciteti "Galenike".
Ministar Stanković nije danas prisutan, nažalost, ali je pre nekoliko dana rekao da će upravo "Galenika" vratiti novac i garanciju o kojoj danas govorimo do 2018. godine, kao i to da je "Galenika" ispoštovala dogovor potpisan prošle godine sa Vladom Republike Srbije. Mi verujemo da će "Galenika" rešiti probleme u kojima se danas nalazi, jer to jeste u interesu i Srbije i u interesu građana Srbije.
Nemamo ništa protiv, treba govoriti o problemima, o posledicama. Onaj ko ima odgovornost i ukoliko ima odgovornost, tu su nadležni organi, nadležne institucije, one su te koje treba da urade i da saopšte i da kažu da li postoji nečija odgovornost. Ali, znate šta, treba govoriti na pravi način i o uzroku. Treba sagledati šta je opšti interes u ovom trenutku. Zašto postoje problemi u "Galenici"? Maločas je bilo reči o tome. Tačno je, jedan od uzroka je i pad prodaje lekova, ali i dugovanja od vele drogerija.
"Galenika" je proizvela čini mi se, kaže gospodin Stanković u izjavi koju sam mogao da pročitam pre nekoliko dana, za kratko vreme čak i 22 nova leka, 2.500 lekova za srčane bolesnike. Dakle, proizvela je lek, plasirala ga na tržište, ali nije mogla da ih naplati. Za ovakvu priču veoma su važna dva pokazatelja – koliko vele drogerije u ovom trenutku duguju "Galenici", koliko Republički fond za zdravstveno osiguranje duguje "Galenici". Tačno je da fond nema ugovor sa "Galenikom", ali ugovara potrebne lekove na recept sa apotekarskim ustanovama, a kao što ste čuli, u ovoj godini je plaćen tek jun prošle godine, kada je reč o dugovanju. Naravno, pi tome ne osuđujemo ni fond, jer budžet fonda jeste nedovoljan. On je negde oko 200 milijardi dinara. I da, 50% ide na plate zaposlenih u zdravstvu, na lekove, sanitet 55 milijardi dinara, a tu su i ostali troškovi zdravstvenih ustanova.
Veoma kratko, kada je reč o drugom zakonskom predlogu, o kojem sam želeo da govorim nekoliko rečenica. Nakon potpisivanja ugovora o realizaciji prve faze paket projekta za revitalizaciju Termoelektrane Kostolac B, u vrednosti od 344,63 miliona dolara. Radovi počinju odmah, što je veoma važno. Ovim ugovorom, kao što je bilo reči, predviđeno je da isporuke kineske strane projekta iznose 53% vrednosti od ukupnog projekta, dok bi se 47% radova ukupne vrednosti, dakle 161,44 miliona dolara realizovalo angažovanjem srpskih kompanija, što je takođe od izuzetne važnosti.
Rečeno je takođe šta je predviđeno i šta predviđa završetak projekta. Inače, ono što želim posebno da istaknem jeste da je Kostolac elektroenergetskom sistemu po nekim pokazateljima isporučio čak 6,2 milijarde kilovat časova električne energije, a na Kopu je proizvedeno negde oko 9,2 miliona tona uglja. Tokom protekle godine, za devet meseci tokom protekle godine ostvarena je neto dobit od oko 3,2 milijarde dinara i osnovni prihod od 15,4 milijarde dinara. Smatramo da one uspešne treba podržati da bi bili još uspešniji i naravno da treba ulagati u energetiku i na taj način stvarati stabilnost elektroenergetskog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Ivić, vi ste u  uvodnom izlaganju, vrlo sadržajno i temeljno govorili o kandidatu koji je predložen. Zaista želimo da vam verujemo da je reč o sposobnom i odgovornom kandidatu o kojem govore rezultati, i kažem, vrlo ste sadržajno govorili o tome. Govorili ste o proceduri koja je ispoštovana, kada je reč o izbornoj komisiji Visokog saveta sudstva. Nadam se da ćete nakon ove rasprave govoriti i na brojna pitanja koje smo čuli nakon dva ili tri izlaganja.

Ono što najpre želim da kažem jesu nekoliko stvari koje smatram da su od suštinske važnosti kada je reč o pravosuđu, a naravno, veoma kratko ću govoriti i o predloženoj odluci o kojoj danas i govorimo.

Potpuno je jasno da nova odluka Evropske komisije o kandidaturi Srbije će u mnogome zavisiti od načina na koji se sprovode reforme u srpskom pravosuđu. Sve što se čini i radi kada je reč o reformi pravosuđa, naravno da mora biti u saglasnosti i u dogovoru sa našim partnerima iz EU. Sugestije Evropske komisije jesu putokaz, smernica i put kojim Srbija treba da ide u narednom vremenskom periodu, kada je reč o reformi našeg pravosuđa. Gledajući suštinski, vladavina prava, odnosno reforma pravosuđa je jedan od najbitnijih uslova za kandidaturu i članstvo jedne države u EU.

Nezavisno od evropskog puta, želim da kažem da je Srbiji potreban jedan moderan i efikasan pravosudni sistem, nezavisno i stručno, odnosno sudstvo sa potpunim integritetom. Važno je povratiti ono o čemu smo mogli i maločas da čujemo, poverenje građana u pravosuđe. Važno je da u Srbiji imamo pravosuđe u koje će građani verovati.

Od reforme pravosuđa zavisi i zaštita ljudskih prava i sloboda, a sa druge strane, stepen demokratizacije u društvu se ogleda u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti.

Gledajući statističke podatke, kada je reč o reformi pravosuđa u Srbiji, kao uspeh možemo prihvatiti smanjenje broja zastarelih krivičnih postupaka, jer ubrzanje postupka i povećanje efikasnosti jesu jedan od suštinskih razloga reforme. Potpuno je jasno da je revizija izbora sudija pitanje od kojeg će u velikoj meri zavisiti evropska budućnost Srbije. Ne bi bilo loše da u nekom periodu, ako ne danas, onda narednih dana, imamo nekakav izveštaj, informaciju, o tome dokle se stiglo kada je reč o ovom izuzetno važnom pitanju danas za Srbiju na putu evropskih integracija.

Zato je veoma važan i legitimitet i veoma je važno poverenje Visokog saveta sudstva. Visoki saveta sudstva, tu nema nikakve dileme, treba da radi u punom sastavu. Naravno, kao što je jasno definisano, polovina sastava unutar Visokog saveta sudstva moraju biti sudije. Naravno je apsolutno nedopustiv uticaj politike. Visoki saveta sudstva treba da bude nezavisan. Mora i treba da bude samostalan u svom radu.

Pred nama je danas predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova. Reč je o kandidatu koji je, kako je saopštila izborna komisija, kako ste i vi rekli, dobio najveći broj glasova od kolega sudija. Verujemo da su sudije sposobne da u svojim redovima izaberu najbolje i da mi to unutar Narodne skupštine i potvrdimo.

Važno je da ovaj proces, kada je reč o izboru i sastavu Visokog saveta sudstva, što pre završimo jer, što se nas tiče, smatramo da jedan ozbiljan i važan posao predstoji članovima Visokog saveta sudstva. Mi ćemo, naravno, ovu odluku podržati.

Želim da kažem na samom kraju, kada je reč o reformi pravosuđa u Srbiji, mislim da je izuzetno važno da se još jednom što pre definiše u Srbiji šta je to potrebno učiniti da bi zaokružili svoje obaveze za sticanje kandidata za članstvo u EU, kada je reč konkretno o oblasti pravosuđa. Zahvaljujem.

Gospodine Novakoviću, poštovani predstavnici ministarstva, moj osnov za javljanje je replika, ali mogu da koristim i vreme poslaničkog kluba po amandmanu o kojem je upravo bilo reči. Oko konstatacija i mišljenja koje smo mogli čuti od kolege koji je malopre govorio mogu da se složim samo u jednom, a to je da svako treba da snosi teret, odnosno odgovornost koju je preuzeo.
Drage kolege, odmah ću da vam kažem, pošto ste se obratili predstavnicima parlamentarne većine, da je SPS kao deo vladajuće koalicije, deo parlamentarne većine u Srbiji, uvek spremna da snosi odgovornost za ono zašta je preuzela odgovornost.
Pre svega sam se javio povodom konstatacija koje su maločas iznete, a koje prosto nisu tačne, ali pre svega moram da vam kažem ako vi smatrate da ćemo izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama, o kojima danas govorimo, rešiti pitanje obnove i izgradnje i sanacije porušenih objekata i kuća na teritoriji Kolubarskog okruga. Molim vas predložite amandman, mi ćemo vrlo rado glasati i podržati taj amandman i da rešimo pitanje obnove, izgradnje, sanacije tih objekata i kuća porušenih u razornom zemljotresu koji je zadesio Kolubarski okrug 1998. godine. Predložite amandman, vrlo rado ćemo podržati takav amandman.
(Predsedavajući: Samo bez neposrednog obraćanja, molim vas.)
Ovaj zakon se odnosi na izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama i elementarnim nepogodama i molim vas da govorimo o tome. Izneto je niz netačnih konstatacija. Nije tačno da je ugašena Direkcija za obnovu i razvoj objekata i kuća porušenih u zemljotresu 1998. godine. Nije tačno da je napravljena nekakva agencija koja će se, navodno, baviti socijalnim stanovanjem. Verujte, o tome prvi put čujem, a poslanik sam koji dolazi, takođe, sa teritorije Kolubarskog okruga. Nije tačno da se ne zna koliko je objekata obnovljeno i izgrađeno u periodu od 1998. do danas. Tačno je samo jedno, da je u periodu 2000. godine izgrađeno i obnovljeno oko 1500 objekata. Ne bih se hvalio neznanjem ako ste poslanik koji dolazi sa područja Kolubarskog okruga.
Mislim da je tema apsolutno promašena i da nije govoreno malopre o amandmanu koji je predložen. Predlažem da sve ovo o čemu smo maločas imali prilike da slušamo, formulišemo u jedan kvalitetan amandman onda kada dođe za to vreme, a to je budžet Republike Srbije. Takvu vrstu amandmana predlažem već nekoliko godina unazad. Ne vidim da je bilo ko iz poslaničke grupe koja je maločas govorila, podržao takav amandman. Dragi kolega, predlažem vam, predložite amandman, ubedite vaše kolege iz poslaničkog kluba SRS da podrže taj amandman, poslanički klub SPS će ga podržati i slažem se sa vama da konačno rešimo pitanje obnove i sanacija porušenih objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Nije dobro da to traje već 12 – 13 godina. Zahvaljujem.

Naravno da ne osporava niko vaše legitimno pravo da zastupate stavove SRS i treba da ih zastupate i da ih promovišete. Ne treba da kroz to govorite neistine. Još jedna neistina…
(Predsedavajući: Opet neposredno obraćanje. Molim vas, nemojte se više neposredno obraćati, nego diskutujte o temi.)
Nije tačno da je ukinuta Direkcija za obnovu i razvoj objekata i kuća porušenih u zemljotresu 1998. godine. Drago mi je, kolega, da koristite računar, ali ne čitate na pravi način. Molim vas, pokažite odluku kojoj je ukinuta Direkcija, učinite to sada, pošto vidim da ste vrlo dobro pripremljeni i kažete da imate sve podatke. Izađite sa podacima i hvalite se znanjem. Pokažite odluku kojom je ukinuta Direkcija za obnovu i razvoj i sanaciju objekata i kuća porušenih u zemljotresu 1998. godine.
Nemojte se brinuti o terenu i nemojte se brinuti o tome koliki je rejting SPS. Ti rezultati su vidljivi i vrlo prepoznatljivi. Naravno da smo prisutni na terenu.

Savršeno smo smireni, ali zaista računam da će kolega koji je malopre izneo, ne znam ni šta je pričao, nisam shvatio suštinu njegove priče, ali računam na njegovu podršku i odlučnost i računam da će, ukoliko predlogom budžeta koji ćemo imati veoma brzo na dnevnom redu aktuelnog skupštinskog zasedanja, ne bude predviđeno dovoljno sredstava koji će biti u potpunosti dovoljni da se u celosti završi obnova i sanacija objekata i kuća porušenih u zemljotresu, računam da će kolega podržati amandman koji ću,evo, lično podneti ili ukoliko ga ja ne podnesem, podnesite ga vi, ja ću podržati amandman koji vi predložite, a koji će u celosti rešiti problem sa kojim se suočavaju građani Kolubarskog okruga i jednog grada, grada Valjeva, i pet opština na teritoriji Kolubarskog okruga.
Nisam funkcioner opštinske vlasti, tako da ne vidim razloga da objašnjavam nešto o čemu je maločas govoreno. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim još jednom, potpuno jasno i potpuno precizno, da poslanički klub SPS-JS ovaj zakonski predlog, pre svega, sagledava kao nužnost i kao potrebu u ovom trenutku.
Potpuno je jasno, reč je o zakonskom predlogu koji jeste uslov za EU i bez koga nije moguće primenjivati nedavno usvojen Zakon o restituciji. Ova vlada pokazala je odlučnost i opredeljenost kada je reč o članstvu u EU. Evropske integracije jesu jedan od pet ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana parlamentarna većina i vladajuća koalicija u Srbiji i evropske integracije, ali i nacionalni i državni interesi, odbrana teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
Sa druge strane, smatramo da svako ko je osuđen, optužen i iz ideoloških, političkih, nacionalnih ili verskih razloga zaslužuje rehabilitaciju bez obzira na ideologiju. Rehabilitacija ne sme da ima vremensko ograničenje. Rehabilitacija, naše je mišljenje, ne sme da ima određenu istorijsku distancu, odnosno istorijsku odrednicu. Ona treba da obuhvata neograničen period i da se odnosi na sve ideologije, ali niko od optuženih ne sme i ne treba da podleže rehabilitaciji.
Mi jesmo za to da se ispravi jedna istorijska nepravda, ali nismo za to da, ispravljajući jednu istorijsku nepravdu, načinimo neku novu nepravdu danas. Takođe, ne možemo prihvatiti i ne možemo podržati bilo šta što bi devalviralo, što bi osporilo tekovine antifašističke borbe u Srbiji. Kada to kažem, ne vidim da govorimo nešto što je suprotno opredeljenjima Vlade Republike Srbije. Opredeljenje Vlade je EU. Upravo EU baštini, neguje, obeležava tekovine antifašističke borbe. Da li mi toga treba da se stidimo ili treba da činimo na stidljiv i sraman način?
Mislim da suštinska potreba Srbije u ovom trenutku jeste da prestane sa podelama, da sukobe iz prošlosti ne prenosimo na sadašnje generacije. Većina nas u ovom sali neće se složiti oko jednog, a to je prošlost, mada se danas, manje – više, govorilo o prošlosti. O tome mi svakako možemo da vodimo dijalog satima, možemo da govorimo o tome danima, da sukobljavamo mišljenja, ali ne vidim da bi to bilo šta dobro i bilo šta pozitivno Srbiji i građanima Srbije donelo danas, jer prošlost, i da hoćemo, mi u ovom trenutku ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na sadašnjost i možemo zajednički da pokušamo da izgradimo temelje neke nove budućnosti.
Ideologija političkih opcija kojima pripadamo je opšte poznata. Priča o partizanima i četnicima, moje lično viđenje, odavno je trebala da bude smeštena tamo gde joj je mesto – u istoriju. Vreme treba da pokaže ko je i da li je bio u pravu.
SPS je ponosna na svoju prošlost i mi ne bežimo od naše prošlosti. Kada to kažem, ne mislim samo na period od trenutka osnivanja SPS, od 1990. godine, mislim na tradicije srpske, socijalističke, socijaldemokratske, komunističke i uopšte radničke misli i pokreta u Srbiji. Stranke koje govore samo o prošlosti, mislim da nemaju ni sadašnjost ni budućnost, a to je legitimno pravo svake političke opcije u Srbiji.
Mislim da iz prošlosti, o tome je neko maločas govorio, svi mi treba da izvučemo određene pouke, da pokušamo da afirmišemo ono što je bilo u prošlosti, da istorijske činjenice nisu dovoljne. Ne možemo uvek govoriti o njima. Istorijske činjenice, ukoliko su bile pozitivne, ukoliko su bile u interesu građana, treba da potvrđujemo danas. Treba da prestanemo da restauiramo i oplakujemo jednu prošlost, jer čini mi se da ćemo tako izgubiti i sadašnjost i budućnost.
Maločas sam rekao da treba afirmisati sve ono što je bilo pozitivno u prošlosti, mada u ovoj sali verovatno u pojedinim poslaničkim klubovima ima više nekadašnjih članova Komunističke partije nego što to danas ima u poslaničkom klubu SPS. Želim da vas podsetim na jedan slogan Saveza komunista, iako nisam uspeo da sagledam taj period, koji kaže da ništa nije toliko sveto da ne bi bilo i ne bi moglo biti zamenjeno nečim boljim i nečim naprednijim. To je način na koji se danas ponaša i ophodi SPS.
Dakle, treba da prestanemo da sanjamo kako je bilo i da gledamo kako je danas. Ne može se u Srbiji ići napred sa jednim starim načinom razmišljanja, sa politikom prošlog ne može se ići u novi vek, ne možete ići napred i stići do definisanih ciljeva ako uvek gledate unazad. Ova vlada, ova parlamentarna većina je vrlo jasno definisala svoje prioritete, principe i načela oko kojih je okupljena. Uvek možemo da govorimo o rezultatima rada i uvek smo spremni da govorimo o rezultatima rada Vlade Republike Srbije. Spremni smo, rekao sam, podržavam konačno ispravimo istorijsku nepravdu, ali kada je reč o prošlosti, mi iz SPS gledaćemo sadašnjost, gledaćemo budućnost, a prošlost ćemo, prostim rečnikom, sagledavati na retrovizoru kada budemo imali vremena.
Kada je reč o otvaranju tajnih dosijea, jer i o tome je danas bilo reči, predstavnici jedne političke opcije su pokrenuli to, želim da kažem da je tu inicijativu pokrenuo predsednik Ivica Dačić u periodu dok je vršio funkciju narodnog poslanika i dok je vršio funkciju predsednika Odbora za bezbednost Narodne skupštine i da ta inicijativa, u trenutku kada je pokrenuta, nije imala podršku unutar Odbora za odbranu i bezbednost.
Svejedno, želim da kažem da se mi zalažemo za otvaranje tajnih dosijea i objavljivanje spiskova saradnika tajnih službi. Tu apsolutno nemamo ništa protiv. Kada se otvore tajni dosijei, videćemo ko je sa kime sarađivao i pre te famozne 2000. godine i nakon 2000. godine. Dakle, tu inicijativu će uvek podržati SPS.
Još jednom na samom kraju, poslanički klub SPS-JS ovaj zakonski predlog sagledava kao nužnost, kao potrebu i podržaće ga u danu za glasanje. Hvala.

Gospođo Čomić, uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva izuzetno važna zakonska predloga, a reč je o Predlogu izmene i dopune Zakona o policiji i o Predlogu izmene i dopune Zakona o  vanrednim situacijama. U svom izlaganju akcenat na nekoliko rečenica ću staviti pre svega na Predlog izmene i dopune Zakona o policiji.  
Dakle, sagledavajući, pre svega, ono što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga kao razlog za usvajanje, a tu mislim pre svega na uslove za rad policije, status policijskog službenika, kao i bezbednosnu situaciju u Srbiji, odnosno sagledavajući suštinski razlog koji se želi postići usvajanjem ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji, poboljšanje položaja policije, želim još jednom da ponovim ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS potpuno jasno i precizno rekao, da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o policiji, kao što je između ostalog rečeno, preciziraju se iznosi dodataka na plate, prava i obaveze policajaca, uređuju se pojmovi premeštanja ili upućivanja u drugu službu, nadoknada za porodicu stradalog policajca, menja se organizacija MUP i obavljanja policijskih ovlašćenja. Po prvi put se uvažavaju specifičnosti specijalnih jedinica MUP, detaljnije je uređena međunarodna saradnja MUP, uvode se izmene u uređenju ravnopravnog statusa policijskih službenika i ostalih zaposlenih u MUP, dok će konkretniji uslovi za prijem u radni odnos biti precizirani podzakonskim aktom.
Najveći deo predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji upravo se odnosi na određivanje plata, nadoknada, dodataka i drugih primanja, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike i to je nešto što je, po našem mišljenju, u potpunosti opravdano i u potpunosti prihvatljivo.
Naše viđenje je da je MUP u ovom trenutku jedan od najorganizovanijih delova države. Vidljivi su i prepoznatljivi rezultati rada MUP, rekao bih vidljivi su i prepoznatljivi rezultati rada MUP kada je reč o jednoj odlučnoj, uspešnoj borbi protiv kriminala i korupcije. Prepoznatljiva je intencija MUP da se prepozna javni red i mir u Srbiji. Ono što, na žalost, jeste tačno, je da materijalni položaj pripadnika MUP u ovom trenutku nije na zavidnom nivou, zato što je učešće sredstava u budžetu Republike Srbije postepeno smanjivano, čini mi se, negde od 2002. godine. Recimo, primera radi, učešće zarada pripadnika MUP u sredstvima koja su u budžeta odvajaju za njihove potrebe 2000. godine iznosilo je 56%, a danas je, mislim, negde preko 80%.
Shvatamo mi da ušteda na nivou države u trenutku kada cela Srbija oseća negativne efekte ekonomske krize, treba da bude prioritet prioriteta, ali postoje stvari na kojima se ne sme i na kojima ne treba štedeti. Biti policajac jeste izuzetno rizična profesija. O tome su moji prethodnici govorili. Vest o poginulim, ranjenim policajcima na dužnosti, nažalost, sve češće postaje tema broj jedan.
Neka istraživanja na koja sam naišao tokom proteklih dana, govore da oko 25% od ukupnog broja krivičnih dela čine upravo napadi na policajce. Ne znam koliko su ona verodostojna. Mnoga istraživanja u ovom trenutku pokazuju da policija danas spada u red institucija u koje građani imaju najveće poverenje i smatramo da je to izuzetno važno. Dakle, evidentno je poverenje građana u rad policije, ali velika su i očekivanja građana kada je reč o policiji.
Bezbednost svuda u zemlji, na ulici, na stadionima, u sportskim halama, u parku jeste zadatak države. Rekao bih da naša policija na jedan uspešan, jedan profesionalan način u ovom trenutku odgovara tom zadatku. Ono što je suština jeste da su materijalni položaj i tehnička opremljenost uslovi da policija upravo odgovori onoj svojoj osnovnoj ulozi, a to je bezbednost građana, javni red i mir. Veliki broj povređenih policajaca verovatno jeste posledica loše opremljenosti policije.
Ono što želim da kažem da je svaki napad na pripadnika MUP, zapravo, napad na državu. Ono što je izuzetno važno i što želim posebno da isteknem jeste da ne sme da izostane brza i stroga reakcija pravosudnih organa, jer ukoliko se to ne desi, onda se šalje jedna veoma loša poruka građanima. Ako u tom kontekstu ne zaštitimo čuvare javnog reda i mira, onda će red u Srbiji, nažalost, biti ugrožen, a to ne sme da bude interes nikoga od nas.
Još jednom na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće oba predložena zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko. Dakle, pred nama su dva zakonska predloga, Predlog zakona o pomorskoj plovidbi i Predlog zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Na samom početku želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga.
Kada je reč o Predlogu zakona o pomorskoj plovidbi, ovo jeste jedan od zakona koji je neophodno uskladiti sa propisima EU, sa sekundarnim izvorima komunitarnog prava, u zakonu se iznosi, mislim, 26 precizno direktiva i uredbi EU, svrstanih u tri paketa i o tome je govorio i kolega pre mene. U zakon su ugrađene sve relevantne međunarodne konvencije koje se tiču upravo ove problematike o kojoj danas razgovaramo.
Ono što treba istaći je da je ovo bila materija koja je ranije uređivana na nivou savezne države u kojoj smo živeli, poslednji put na nivou SRJ. Kako je već donet Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjih vodama 2010. godine, ostala je neregulisana oblast pomorske plovidbe.
Tačno je, Srbija danas nema more. Raspadom države zajednice Srbija i Crna Gora Srbija je ostala samostalna država, postala je kontinentalna zemlja. Međutim, ostala je članica Međunarodne pomorske organizacije iz čega i proizilaze obaveze usklađivanja zakonodavstva kada je reč o ovoj oblasti. Srbija ima pomorska plovila koja plove po moru i međunarodnim vodama pod zastavom naše države i prosto zato mora imati propis kojim se uređuju uslovi i način za bezbednu plovidbu.
Ovim zakonom su propisani uslovi i procedure, najpre za bezbednu plovidbu, a to su tehnička pravila i mere koje moraju ispunjavati plovila, zatim, nadležnost državnih organa, to je ministarstvo nadležno za saobraćaj, i u pogledu primene sistema kvaliteta, u skladu sa upravo međunarodnim standardima, zatim, procedure koje treba ispoštovati kada brod dođe u luku obalne zemlje u kojoj pristaje. U vezi sa ovim, važno je da su u Predlog zakona ugrađene međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru, kao i Međunarodni pravilnik upravljanja za bezbedan rad brodova i sprečavanje zagađenja, što je takođe od izuzetne važnosti. Jer, osim što je najvažnija bezbednost putnika na brodu, veoma je važno da se spreče zagađenja koja mogu uzrokovati brodovi.
Nažalost, svedoci smo čestih ekscesa na otvorenim morima, kao što su izlivanje nafte i stvaranje velikih naftnih mrlja. Ovakvi ekološki ekscesi proizvode teške posledice po budućnost živog sveta u moru, a samim tim i po čoveka.
Veoma je važno i to što Zakon uređuje i osnivanje nezavisnog tela koje će biti zaduženo za sprovođenje bezbednosne istrage pomorskih nesreća. Iako smo mi kontinentalna zemlja, veoma je važno što i ovo područje regulišemo u skladu sa međunarodnim standardima i time prihvatamo sve međunarodne standarde ali i obaveze koje iz tih standarda proističu.
Već sam rekao, nakon raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, Srbija i jeste ostala bez morske obale, ali imamo pet hiljada pomoraca. Kada je reč o ovakvom zakonu nismo jedina država, naime, ovakve zakone imaju i države zemlje bez morske obale, poput Slovačke, Mađarske, Češke, čini mi se da i Austrija ima ovakav zakonski predlog.
Predlogom zakona o obligacionim osnovama svojinskih pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, rekao bih veoma kratko, proširuje se zapravo odgovornost avio-kompanija. Reč je o zakonu koji je usklađen sa propisima EU i o tome je već rečeno u uvodnom izlaganju gospodina ministra, zakon koji će zameniti trenutno važeći zakon koji je donet 1998. godine. Menjaju se postojeći instituti naknade štete, pomoć putnicima u vazdušnom saobraćaju, sistem odgovornosti auto-prevoznika koji je sada izuzetno proširena i to je od izuzetnog značaja.
Još jednom da ponovim na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici MUP, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je između ostalog rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS – JS, najpre poslanički klub, u načelu, naravno i u danu za glasanje, podržaće predlog nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, jer najpre smatramo da je izuzetno važno da Srbija konačno dobije jednu ovakvu nacionalnu strategiju, kada je reč o vanrednim situacijama, kao što su požari, zemljotresi, i klizišta. Samo tokom 2010. godine, ako se prisetimo, imali smo veliki broj poplava i mnoge su mogle biti predupređene i zato smatramo da je izuzetno važan cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, a to je smanjenje rizika, nastanka katastrofa i ublažavanja njihovih posledica, odnosno, najvažnije je podići postojeće kapacitete, pre svega u kontekstu preventivnog delovanja.
Kao što je između ostalog rečeno, strategija se odnosi na period do 2016. godine, i vrlo precizno su definisani strateški ciljevi koji se žele postići usvajanjem ove nacionalne strategije. Najpre, da se obezbedi normativno – pravni okvir, da se usaglase svi podzakonski i zakonski akti u ovoj oblasti, da se ispoštuju preporuke EU za razvoj sisteme nacionalne zaštite, unaprediti funkcionalnu saradnju svih subjekata kako bi se na najbrži i najkvalitetniji i najadekvatniji način odreagovalo i ono što je izuzetno važno, stvoriti jedan oslonac i jedan stabilan osnov finansiranja ovog izuzetno važnog sistema.
Mislim da pored edukacije ljudi, ovaj poslednji navedeni segment, odnosno strateški cilj ima poseban značaj, jer problemi sa finansiranjem svakako osporavaju na jedan način realizaciju zacrtanih ciljeva, a tu pre svega mislim na stvaranje službe u skladu sa najvišim evropskim standardima što zapravo jeste naš krajnji cilj.
Malo čas je govoreno o materijalnom položaju zaposlenih, visina plata, jeste važno pitanje i ona je nedovoljna, ali radne uniforme u kojima vatrogasci svakodnevno rade su dotrajale. Evidentan je i nedostatak zaštitne opreme. Jedno poređenje koje se moglo čuti pre nekoliko dana u javnosti, za pet godina, u Srbiji je nabavljeno 80 specijalizovanih vozila, a za taj isti period, vremenski period, Hrvatska je kupila 220 vozila. Dobro je da MUP ima kvalitetnu međunarodnu saradnju i da na taj način i zahvaljujući toj saradnji, dolazi do određenih donacija. Ono što nije dobro i što je neophodno jeste odlučnost, opredeljenost države, kompletne Vlade, i mi očekujemo da će Vlada Republike Srbije tu odgovornost pokazati onog trenutka kada bude kreirala budžet za 2012. godinu.
Kada je reč o preventivnom delovanju i podizanju postojećih kapaciteta, veoma je važan koordiniran rad i lokalnih i republičkih organa.
Lokalne samouprave, o tome je malo pre bilo reči, imaju jedan poseban značaj i one moraju svakako da unaprede saradnju svih subjekata na lokalnom nivou i to podrazumeva procenu rizika i adekvatne planove za smanjenje rizika i naravno, reagovanje.
Veoma je važna i mapa rizika, odnosno dokument koji će vrlo precizno definisati područja u Srbiji koja su podložna elementarnim nepogodama i taj dokument treba da prati nacionalnu strategiju o kojoj je danas bilo reči.
Kada je reč o Predlogu zakona o prebivalištu i boravištu, već je rečeno da u Srbiji još uvek važe zakoni koji su doneti u periodu SFRJ i samo ova činjenica ukazuje da je jasno da se već duži vremenski period nameće potreba usvajanja formulisanja novog nacrta zakona kojim će biti uređena ova oblast na jedan adekvatan način i zakona koji će biti u skladu sa nedavno donešenim zakonima koji uređuju ovu oblast, poput Zakona o ličnim kartama, Zakona o strancima.
Sa druge strane u godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu, vrlo jasno se ukazuje na probleme u vezi sa pristupom ličnim dokumentima i naravno da je akcionim planom definisana potreba izrade nacrta ovog zakonskog predloga.
Poslanički klub SPS-JS podržaće ovaj zakonski predlog jer smatramo da je izuzetno važno stvoriti zakonski okvir koji će omogućiti da lica koja nemaju adresu ostvare pravo na posedovanje lične karte. Dakle, za nas je suštinski najvažnije da će građani Srbije koji do sada nisu mogli da ostvare pravo na ličnu kartu po važećim propisima jer nisu imali stalno mesto boravišta, jer nisu imali stalno mesto prebivališta, usvajanjem ovog zakonskog predloga moći to pravo da ostvare. Da ne govorim o tome da bez ličnih dokumenata nije moguće ostvariti i ona osnovna ljudska i građanska prava.
Dakle, hiljade građana Srbije neće više biti, kako je rečeno, pravno nevidljivi, neće biti stranci u svojoj zemlji, jer ćemo imati zakon koji će na jedan kvalitetan način urediti ovu oblast. Naravno da će usvajanje ovog zakonskog predloga doprineti i ažuriranje ličnih podataka.
Na samom kraju, još jednom bih ponovio da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Poštovani gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je jasno opredeljenost i odlučnost Vlade Republike Srbije kada je reč o obnovi i sanaciji kuća i objekata porušenih u zemljotresu koji je zadesio Kraljevo. To jeste pozitivno i to jeste odgovoran odnos Vlade Republike Srbije prema ovoj elementarnoj nepogodi, prema građanima Kraljeva. To je nešto što će poslanički klub SPS-JS uvek podržati.
Isto tako očekujemo da će Vlada Republike Srbije pokazati istu odlučnost, istu opredeljenost, istu odgovornost kada je reč o završetku sanacije objekata i kuća porušenih u zemljotresu koji je zadesio Valjevo i Kolubarski okrug 1998. godine. Dakle, razorni zemljotres je zadesio Kolubarski okrug 1998. godine, mi danas govorimo o rebalansu budžeta, u 2011. smo godini, a obnova i sanacija porušenih objekata i kuća na području Kolubarskog okruga, na žalost, još uvek nije završena.
Gospodine Đeliću, vlade i parlamentarne u Srbiji jesu promenljive, to je demokratija, ali odnos prema suštinskim i pitanjima koja su od vitalnog značaja za građane, nikada ne sme, ne treba i ne može da bude promenljiva. Dakle, elementarna nepogoda i sanacija elementarne nepogode ne može i ne sme da bude odgovornost aktuelne Vlade Republike Srbije, već svake naredne vlade Republike Srbije, dok se kompletna sanacija i obnova ne završi.
Znate, priroda je nekome nešto oduzela, oduzela je objekte, u konkretnom slučaju građanima Kolubarskog okruga, opštine Mionice, grada Valjeva i ostale četiri opštine, oduzela je kuće i objekte u kojima su živeli. Prolazile su vlade, menjale su se parlamentarne većine, sanacija nije završena. Te građane apsolutno ne interesuje ko čini Vladu Republike Srbije, ko čini parlamentarnu većinu, njih interesuje odgovor na za njih samo jedno suštinski važno pitanje, a to je kada će biti završena obnova i sanacija objekata i kuća porušenih u zemljotresu koji je ovaj kraj zadesio još 1998. godine.
Već četvrtu godinu za redom, od trenutka kada je formirana ova parlamentarna većina, nakon maja 2008. godine do danas, svake godine kad raspravljamo o rebalans budžeta, kada raspravljamo o budžetu, ulažem jedan isti amandman, kako bi ukazao na potrebu da se izdvoje veća sredstva kako bi se ova kompletna sanacija i obnova objekata porušenih u zemljotresu 1998. godine završila i kako bi konačno stavili tačku na ovo izuzetno važno pitanje za građane Kolubarskog okruga.
Ove godine sam najpre podneo amandman kako bi se sredstva uvećala, a onda, videvši ne da se razmišljalo da se sredstva uvećaju, već su ovim rebalansom budžeta najpre smanjena sredstva koja su prvobitno planirana za obnovu i sanaciju kuća, smanjeno je nekih 96 miliona dinara naspram onoga što je planirano budžetom za 2011. godinu. Gospodine Đeliću, to nije dobro i to nije odgovoran odnos prema građanima.
Ovim rebalansom budžeta, rekli ste, smanjeni su izdaci za kapitalne investicije, ali ono što je pozitivno, u drugom delu ste vrlo jasno rekli da to neće zaustaviti završetak kapitalnih investicija, i Koridora 10, obilaznice oko Beograda, stanova u nekadašnjoj kasarni "Stepa Stepanović", mosta od Zemuna do Borče.
Dakle, mi se slažemo, ušteda na nivou države, kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize, treba da bude prioritet prioriteta. Gospodine Đeliću, postoje stvari na kojima se ne može i ne sme uštedeti. Najpre sam iskoristio svoje poslaničko pravo i podneo amandman kako bi se povećala sredstva za ovu namenu, a nsiam smatrao da će ovaj amandman u rebalansu biti usvojen, ali sam želeo da vam ukažem na potrebu da o ovoj temi razmišljate kada budemo govorili o budžetu za 2012. godinu, govorićemo i o sredstvima koja su izdvojena.
Kada sam uložio amandman,da se izdvoje veća sredstva dobio sam jedno obrazloženje koje je za mene apsolutno nerazumno. Moram da vam pročitam samo jedan deo tog obrazloženja, kaže – prema podacima koje je Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga dostavila Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kao resorno ministarstvo. U svom finansijskom planu za 2011. godinu u periodu od 1998. do 2011. godine,na dan 11. oktobar 2011. godine preneta su sredstva u ukupnom iznosu od šest milijardi 741 milion 715 dinara, što je veći iznos od ukupno procenjene štete, šest milijardi 120 miliona 388 dinara.
U protekle tri godine gospođa Dragutinović je provlačila jedno te isto obrazloženje, ovo je to obrazloženje, verovatno pokušavajući da nas fascinira ciframa. Nije sporno, izdvojeno je ovoliko koliko je napisano, procena jeste bila ovolika, ali ta procena je pravljena 1998. godine. Da li šest milijardi 1998. godine kada je pravljena procena i da li šest milijardi danas 2011. godine imaju istu vrednost?
U drugom delu obrazloženja se kaže – u prethodnom periodu Direkcija je u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, resornom ministarstvu dostavljala specifikacije i okončane situacije na osnovu kojih su prenošena sredstva. Na ovaj način u 2011. godini, slušajte ovo, do 11. oktobra 2011. godine preneta su sredstva u iznosu 82.910.322 dinara, ovo je vrlo interesantno. Do kraja godine ostalo je na raspolaganju još 96 miliona. Pazite, Predlogom rebalansa budžeta se smanjuju sredstva za 96 miliona. U obrazloženju koje dobijam od administracije, verovatno administracije Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva ne znam već ko, kažu – preostala su sredstva u iznosu od 96 miliona i kaže se između ostalog, da nisu iskazivane potrebe za dodatim sredstvima u iznosu od 100 miliona dinara koliko sam pokušao da izdejstvujem predloženim amandmanom.
Gospodine Đeliću, želim još nekoliko stvari da vam kažem kada je reč o ovom pitanju. U periodu od 1998. godine do 2011. godine sanirano je ili izgrađeno oko pet hiljada stambenih objekata, 65 škola, tri zgrade lokalne samouprave, sedam centara kulture, 10 crkvi i 15 objekata kolektivnog stanovanja. Po novoj metodologiji, koja je utvrđena, postoji još 1200 oštećenih objekata koje je moguće završiti u narednom vremenskom periodu od tri godine. Potrebno je dve milijarde dinara za 1200 objekata i 600 miliona dinara za obnovu društvenih i javnih objekata i napravljena je jedna projekcija na nivou Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga. To je dostavljeno Vladi Republike Srbije. Danas sam tu potrebnu informaciju dobio i od predstavnika Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga.
Dakle, potrebno je oko dve milijarde dinara za 1200 objekata. Prosečna veličina objekta je 63 metra kvadratna, a prosečna cena gradnje je 280 evra po metru kvadratnom. Dakle, znamo mi da se ova sredstva ne mogu izdvojiti u jednoj budžetskoj godini, ali se može napraviti projekcija za naredne tri godine i to je bio predlog Saveta direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga.
Da li znate da je u junu mesecu, Savet direkcije za obnovu i razvoj Kolubarsko okruga, usvojio izmene i dopune programa koje su usklađene sa novom situacijom na terenu i novom odlukom, a ta odluka je vrlo jasna kada je reč o gradnji objekata i kuća porušenih u zemljotresu, grade se objekti i kuće socijalno najugroženijim kategorijama i porodicima kojima je taj objekat namenjen za stanovanje.
Dakle, imaju tu kuću i nemaju apsolutno ni jednu drugu i tom metodologijom je utvrđeno da je potrebno još 1200 objekata. Ovde se kaže da nisu dostavljene specifikacije, da nisu dostavljene potvrde.
Sada se postavlja pitanje – zašto Vlada o tome nije raspravljala ako je Direkcija to dostavila resornom ministarstvu još u junu mesecu? Ovde je pomenuta i dinamika trebovanja, odnosno isplate. Da li znate koji je tu osnovni problem? Usporeno je prebacivanje sredstava. Poslednje trebovanje koje je urađeno od strane Direkcije 10. septembra još uvek nije pristigao novac.
Dakle, to znači da je praktično nemoguće praviti ugovore sa firmama da ne bi firme koje se pojavljuju kao izvođači radova, u perspektivi, dakle, nakon završetka posla ulazile u problem zbog toga što nema novca kojim bi se platilo ono što su radili. Kada govorimo o Direkciji, ovde se pominje samo obnova i sanacija objekata i kuća porušenih u zemljotresu, ali pun naziv Direkcije – Direkcija za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga, ne samo obnovu već razvoj čitavog Kolubarskog okruga. Molim vas da to imate na umu. Verujem da ćete sagledati nešto što je realnost i verujem da ćete o tome razmišljati kada se bude analizirao i pravio rebalans, odnosno budžet za 2012. godinu.
I sad na samom kraju, nakon ovog amandmana videvši ne da se razmišlja o povećanju sredstava već da se smanjena sredstva za ovu namenu, podneo sam ispravku amandman kako bih pokušao da vratim na ono prvobitno stanje, odnosno na onaj iznos koji je budžetom za 2011. godinu namenjen za obnovu i sanaciju. Odbor nije prihvatio amandman uz obrazloženje da amandman nije potpun jer je u tom amandmanu trebao da bude, tako sam dobio informaciju koji je član odbora, jedan deo koji se tiče Vojvodine i projekata, dakle, izdvajaju se sredstva za projekte u Vojvodini od milion dinara i drugi deo amandmana koji je podneo odbor, se tiče Kolubarskog okruga, predloga da se vrate sredstva, jer ja se prosto pitam gospodine Đeliću, dostaviću vam nakon večerašnje rasprave amandman odbora, dostaviću vam ispravku amandmana koji sam podneo na ovaj član i voleo bih da mi kažete šta je to potpuni i u čemu je to potpuniji amandman odbora koji je danas definisan i ispravka amandmana koji sam podneo. Ali suština je sledeća, važno je da su ipak vraćena bar ona sredstva koja su namenjena za obnovu i sanaciju u 2011. godini. Zahvaljujem.

Veoma kratko. Zahvaljujem gospodine Đeliću i samo dve, tri rečenice. Apsolutno je ne bitno ko ima autorstvo.
Ja o ovome pričam od trenutka kada sam ušao kao poslanik u republički parlament i rekao sam, iz godine u godinu, podnosim jedan te isti amandman, kako bih ukazao na potrebu da se izdvoje veća sredstva i da se obnova i sanacija na području Kolubarskog okruga već jednom završi.
Slažem se, u potpunosti sa vama, i drago mi je da o tome večeras pričamo. Nije dobro što nas ima ovoliko u sali, ali drago mi je da imamo jednu veoma izuzetnu važnu temu i imamo priliku, i imamo vremena da o tome razmišljamo do trenutka kada budemo kreirali budžet za 2012. godinu.
Ja vas molim da to imate na umu kao jedan od prioriteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, u pravu je gospodin Andrić kada kaže da ovakvom raspravom nećemo postići ono što jeste cilj usvajanja ovog zakonskog predloga o kojem danas govorimo, a to je otklanjanje istorijske nepravde.
Da budem potpuno jasan, obzirom da je maločas bilo reči o amandmanu na član 5, ovaj amandman je neprihvatljiv i za poslanički klub SPS-JS. Smatramo da nije na pravi način shvaćena težina ovog pitanja i za nas je neprihvatljivo sve ono što se može definisati kao omalovažavanje, sve ono što se može definisati kao devalviranje antifašističke tekovine ovog društva. Ovakav amandman, rekao bih, na mala vrata i na jedan nepošten način, pre svega pre rehabilitacije, omogućava vraćanje imovine, što svakako nije dobro.
Gospodin Đelić je rekao u svom uvodnom izlaganju i tu se takođe u potpunosti slažemo, nekoliko je suštinskih razloga zbog kojih je veoma važno da na jedan celovit način u Srbiji bude uređeno pitanje o kojem danas govorimo. Tu, najpre, usvajanjem jednog celovitog, realnog, pravednog, pravičnog i kvalitetnog zakonskog predloga vraća se poverenje u pravnu državu, ispravlja se jedna dugogodišnja istorijska nepravda. To jeste moralno opravdano, pre svega prema onim građanima Srbije koji očekuju obeštećenje, a njih je danas nešto preko 100 hiljada.
Zatim, zakon o restituciji je svakako jedan jasan signal investitorima, jer treba da omogući veću sigurnost sa aspekta svojine i svojinskih odnosa, što je u dosadašnjoj praksi bila kočnica većem prilivu stranih investicija u Srbiji. Naravno, da bi Srbija postala kandidat za članstvo u EU treba ostvariti preporuke Evropske komisije navedene u izveštaju u novembru 2010. godine, među kojima je donošenje zakona o restituciji.
Na putu evropskih integracija, usvajanje ovog zakona je realizacija onog najvažnijeg reformskog programa koji vodi realizaciji onog konačnog cilja, najpre dobijanju statusa kandidata, a zatim i članstvu u EU.
Imajući na umu ove razloge, vrlo je jasno da je i usvajanje ovog zakonskog predloga u ovom trenutku i nužnost i neophodnost i neminovnost. Imajući to na umu, smatramo da on u načelu daje korektna rešenja za vraćanje imovine u naturalnom obliku, odnosno davanje obeštećenja u sve specifičnosti oblika statusa, kao i titulara svojine, uslovljene finansijskim mogućnostima Republike Srbije.
Dakle, ovaj predlog se ne može definisati kao idealan. Započinjemo jedan proces u kojem nije ni moguće, nije ni realno da svi budu zadovoljni, ali je važno da predlog polazi od realnih mogućnosti države. Verovatno u ovom trenutku ima možda i nekih drugih pravednijih, pravičnijih rešenja, ali se postavlja pitanje koliko su ona realna, koliko su ona u ovom trenutku izvodljiva. Suštinski, primarno je da proces restitucije započne, da se osnovni postupak za restituciju uredi zakonom, a efekte ćemo, ubeđen sam, sagledavati u narednom vremenskom periodu.
Predlogom zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju definisan je osnov, predmet, postupak, nadležnosti, kao i rokovi za vraćanje imovine u naturalnom obliku, kao i davanje obeštećenja. Predlagač zakona, kao što je između ostalog rečeno, predviđa dva oblika vraćanja imovine, i to u naturalnom obliku, gde god je to moguće ili u vidu obeštećenja davanjem državnih obveznica sa odloženim uslovom naplate. Intencija predlagača, kako je između ostalog rečeno u uvodnom izlaganju, jeste vraćanje imovine u naturalnom obliku gde je to moguće.
Međutim, analizirajući rešenja koja su sadržana u ovom predlogu čini se da se ipak preferira finansijski oblik vraćanja, a za ovu namenu država planira, koliko smo mogli da čujemo, da izdvoji sredstva u visini do dve milijarde evra, što jesu velika sredstva.
S obzirom da je uz sva zakonska ograničenja za vraćanje oduzete imovine u naturalnom obliku, a imajući u vidu, dakle i postupak promene titulara prava svojine prelaskom državne svojine u javnu, nekako sužen obim i nekako sužene vrste nepokretnosti koje će se vraćati u naturi, dakle, postavlja se jedno realno pitanje – šta je zapravo stvarno moguće vratiti danas.
Predlagač nije propisao u slučaju vraćanja imovine u naturalnom obliku mogućnost vraćanja druge nepokretnosti iste vrednosti, što je u praksi po našem mišljenju takođe sasvim izvodljivo. Takođe ne predviđa se mogućnost mešovitog oblika vraćanja, u slučaju da postoji više zahteva za vraćanje nepokretnosti neke je moguće vratiti u nekom naturalnom obliku, neke opet zahteve nije moguće realizovati, nije moguće vratiti u naturalnom obliku, već samo u vidu davanja obeštećenja. Dakle, kakav je postupak u takvim slučajevima, obzirom da su u praksi takvi slučajevi i mogući i izvesni.
Zato ako se član recimo 16. stav 3. odnosi na mešovit oblik vraćanja, onda je on rekao bih nekako neprecizan i nejasan, potrebno mu je posvetiti više pažnje i precizirati uslove i način ovog oblika vraćanja imovine.
Čini nam se, takođe, da nije dovoljno definisano da li se finansijski maksimum od 500.000 evra, o čemu je bilo reči, odnosi samo na finansijski ili i na naturalni oblik vraćanja, obzirom da je utvrđena nadležnost i obaveza, kako je precizirano, organa da utvrdi vrednost svake nepokretnosti koja treba da se vrati.
Važno pitanje jeste i da li bi Srbija u narednih nekoliko godina mogla da poveća nivo javnog duga zbog restitucije, te se u vezi sa ovim pitanjem postavlja i pitanje makroekonomske stabilnosti. Sigurno se očekuje udar na tržište, na tražnju, odnosno pritisak i udar na potrošnju. Sa druge strane, tu su mogući i pozitivni efekti, kao što su povećanje preduzetničkih kapaciteta, stvaranje novih malih i srednjih preduzeća, povećanje poljoprivredne proizvodnje itd.
Treba naglasiti ičinjenicu da do ovog perioda nije završen, iako je pre 15 godina započet, postupak formiranja jedinstvene evidencije državne imovine, odnosno javne svojine, koji, po našem mišljenju, čini osnov restitucije u naturalnom obliku.
Predlogom zakona je propisano da bivši vlasnik nema pravo na vraćanje imovine u slučaju eksproprijacije objekta, posle određenog roka, za koju je određena naknada u novcu ili drugim stvarima i pravima. Tako je definisano u zakonu. Smatramo da je ovakvo rešenje možda nerealno, jer određivanje naknade ne znači nužno i njenu isplatu. Realnije je, recimo, da stoji: "za koju je isplaćena naknada u novcu ili u vidu davanja drugih stvari ili prava". Predlažemo da zakonopisac razmotri ovo pitanje.
Članom 8. stav 1. Predloga zakona utvrđeni su kriterijumi za prioritete od vraćanja imovine u naturalnom obliku iz Fonda javne svojine, od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Međutim, sve ovo je apsolutno ugroženo, rekao bih, a Fond je smanjen odredbom člana 77. sav 6. Predloga zakona o javnoj svojini, koji je takođe tačka dnevnog reda aktuelnog skupštinskog zasedanja. Navedenim zakonskim rešenjem se stvara mogućnost velike opstrukcije i zloupotrebe od strane autonomne pokrajine i lokalnim samouprava kod vraćanja nepokretnosti u naturalnom obliku, pošto sticanje i upis prava javne svojine, od strane autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, i na ovakav način štiti načelo zaštite sticaoca. Ovim stavom uvodi se izuzetak od celokupnog zakonskog rešenja i koncepta i čini zakonitim da neko drugi ceni bez postupka i roka ispunjenost propisanih uslova, kao i da neko drugi nedvosmisleno utvrđuje, na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije, vraćanje imovine u naturalnom obliku.
Prema Predlogu zakona o javnoj svojini, javna svojina se, vrlo precizno je rečeno, stiče upisom prava javne svojine u javnu knjigu o nepokretnosti i pravima na njima. Znači, relativno brzo, u zavisnosti od ažurnosti podnosioca zahteva i organa koji vrši upis.
Predlog zakona, o kojem danas govorimo, takođe definiše rokove, i to članom 42. stav 1. Zahtev za povraćaj se podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva, dakle, imajući u vidu obim i vrstu dokumentacije koja se traži, da bi zahtev bio potpun, kao i to da nakon podnošenja ona treba da mu se vrati, dostavi u roku od tri meseca, od dana stupanja na snagu, od strane Republičke direkcije za imovinu.
Članom 63. stav 1. početak rada Agencije utvrđen je 1.1.2012. godine. Članom 46. rok za donošenje rešenja, po potpunom zahtevu Agencije, je šest meseci. Kada je reč o složenim predmetima, godinu dana. Potom sledi pravo žalbe, uvođenje upravnog spora, mogućnost prekida postupka.
Dakle, sve ovo ukazuje da nepokretnost može postati javna svojina daleko pre okončanja postupka i vraćanja imovine i obeštećenja i time može biti prodata i izuzeta imovina od naturalnog oblika vraćanja, čak možda i pre donošenja zahteva, što svakako nije dobro. Onda bi sav teret ispunjenja zakonske obaveze u ovom slučaju pao na jedinog obveznika, a to je Republike Srbija.
Nejasne su, moram reći, odredbe člana 20. stav 1, a u kontekstu odredbe člana 26. stav 2, a odnosi se na pitanje da li zakupac vraćenog poljoprivrednog zemljišta ima obavezu da isto vrati u roku od tri godine ili do isteka ugovora o zakupu. Dakle, šta ako se desi, a to je česta praksa, da je ugovor zaključen na neodređeno vreme, a bivši vlasnik poljoprivrednik. Neizvesno je kada će i da li će doći u posed svog zemljišta.
Kada je reč o izuzetku od vraćanja, trebalo bi usloviti da se izuzetak od vraćanja odnosi samo na legalne objekte. Ako se desi da nisu legalizovani, treba obavezati investitore da ih legalizuju, između ostalog treba razmišljati i o prihodu koji se može ubirati od legalizacije.
Zanimljivo je, recimo, da članom 27. stav 1. generalno, pored ostalih, nisu predviđene nepokretnosti, kao što su poslovni objekti, poslovne prostorije, kao predmet vraćanja, već se ove nepokretnosti u članu 28. stav 1. ovog zakona spominju ne kao pravilo, već kao izuzetak. Treba napomenuti da ogromnim fondom poslovnih prostora, koji su upravo stečeni na osnovu člana 2, izdajući ih u zakup ili dajući ih na korišćenje, javna preduzeća čiji su osnivači Republika Srbija, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, raspolažu i po tom osnovu ubiraju prihod. Taj fond, čini nam se, nekako je najrealniji i najoperativnije rešiv za vraćanje imovine u naturalnom obliku. Radi se o imovini koja, nakon stupanja na snagu zakona o javnoj svojini, postaje javna svojina. Dilema je da ove nepokretnosti, kada bi se vratile ranijem vlasniku u naturalnom obliku, bile bi procenjene po tržišnoj vrednosti, a nasuprot tome, u slučaju privatizacije javnih preduzeća, imalac akcija ili udela neće postići ili dobiti realnu vrednost unetog javnog dobra.
Pitanje koje je takođe za nas od izuzetne važnosti, zapravo je i to šta sa preduzećima koja su privatizovana i u svom sastavu imaju imovinu koja može biti predmet osporavanja, kao i šta sa preduzećima koja su u stečaju, nalaze se u portfelju Agencije, a u svom sastavu imaju imovinu koju potražuju bivši vlasnici? Veoma je važno i na neki način sprečiti prodaju imovine koja je predmet restitucije u ovom trenutku, jer se vremenski vakum do usvajanja ovog zakonskog predloga može zloupotrebiti na razne načine.
Kada je reč, recimo, o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, želim veoma kratko da kažem da smatramo da je potrebno definisati određena uputstva, da je potrebno definisati određene pravilnike u cilju stvaranja jedinstvene metodologije za utvrđivanje vrednosti obavezujuće za organe koji u ovom konkretnom slučaju vrše procenu.
Želim da uputim još jednu sugestiju kada je reč o članu 62. stav 1. Ova odredba jeste dobra, ali čini nam se neefikasna i neostvariva u praksi, jer organ koji vrši upis prava na nepokretnosti nema, niti u ovakvoj zakonskoj postavci može imati saznanja o raspolaganju imovinom koja je predmet vraćanja, a ne može se sprečiti njeno raspolaganje. Bilo bi dobro, recimo, da se Republička direkcija za imovinu obaveže da u što kraćem vremenskom periodu od, recimo, 10 do 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, da uputi nadležnoj službi zahtev za zabelešku o upućenoj prijavi oduzete imovine, koja bi bila dužna da sprovede zabelešku u što kraćem vremenskom periodu.
Šta bi ovo značilo? Zabranu raspolaganja, otuđenja i unosa i u širem smislu bi zadržala fond imovine koji bi nakon sprovedenog postupka bio vraćen u naturalnom obliku i koji bi, nezavisno od promene statusa imovine od državne u javnu i promene njenog titulara u ovakvom konkretnom slučaju, to je naše viđenje, bio zaštićen.
Ovim bi se sprečile i osujetile brojne zloupotrebe a takođe u značajnoj meri rasteretio i jedini obveznik, a to je Republika Srbija. Naša značajna primedba na sadržaj zakona jeste činjenica da u ponuđenom predlogu nema adekvatnog rešenja za pitanje nosioca stanarskog prava na neodređeno vreme i vlasnika tih stanova.
Naime, vlasnicima stanova, koje koriste nosioci stanarskog prava na neodređeno vreme, ne može se vratiti državnina, odnosno oni ne mogu ostvariti pravo na restituciju jer je stečeno stanarsko pravo oblik svojinskog prava i ne može se protivzakonito oduzeti. Kako bi se zakonski sagledao ovaj problem potrebno je u tekst zakona uneti zakonske odredbe koje se odnose i na pravo državnine i na pravo nosilaca stanarskog prava na neodređeni vremenski period. Ovo je izuzetno važno pitanje ako se ima u vidu činjenica da u Srbiji danas ima oko 10.000 nosioca stanarskog prava i da ima veliki broj vlasnika koji bi želeli da u postupku restitucije vrate vlasništvo. Ovoj kompleksnoj materiji poslanički klub SPS posvetio je određenu pažnju i podneli smo jedan set amandmana kojim na neki način želimo da popunimo, dakle, ovu pravnu prazninu.
Dakle, ispravljanje posledica istorijske nepravde zakonom je veoma teško, objektivno veoma teško, jer imovina je oduzeta pre 70 godina. Mnogo je faktora koji su po našem mišljenju bitni i važni kada je reč o uspešnom sprovođenju restitucije. Da li su u Srbiji u ovom trenutku u celosti ispunjeni svi neophodni faktori i pretpostavke? Nažalost još uvek nisu, ali je potupno jasna neophodnost i neminovnost da se na ovo pitanje u Srbiji konačno stavi tačka, u regulativnom smislu i da otpočne proces realizacije, što je izuzetno važno. Zato mi ovaj zakonski predlog unutar poslaničkog kluba ne sagledavamo kao trgovinu nekakvim obećanjima ili priliku za politički marketing i ubiranje političkih poena. Obzirom da je reč o svojinskoj materiji i da možda nije dobro da se ovakvo pitanje kasnije uređuje brojnim podzakonskim aktima, brojnim uredbama, odlukama Vlade Republike Srbije.
Još jednom želimo na samom kraju da apelujemo na predlagače da sagledaju i amandmane poslaničkog kluba SPS-JS, ali i amandmane ostalih poslaničkih klubova, upravo u cilju dobijanja što kvalitetnijeg zakonskog teksta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju, postojeći Zakon o parničnom postupku donet je 2004. godine. Određene izmene i dopune su izvršene 2009. godine u cilju usklađivanja sa Ustavom.
Inače, tačno je da je važeći zakon izazvao određene polemike, a da su pojedine njegove odredbe osporene pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
Takođe, dosadašnja praksa je pokazala neefikasnost sudova u parničnom postupku i potpuno je jasno iz svega navedenog da je neophodno doneti jedan novi zakon, koji će, kako je između ostalog rečeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, omogućiti efikasniji i ekonomičniji postupak, a i efikasnija ostvarivanja prava građana predviđena materijalnim zakonima.
Dakle, jedan od najozbiljnijih problema i najbolnijih tačaka našeg pravosuđa je svakako dužina vođenja sudskih sporova. Među njima, nažalost, prednjače parnice. Traju neopravdano dugo, mnoge se i ne okončaju. Činjenica je da od efikasnosti parničnih postupaka, odnosno od zakonskog okvira koji uređuje upravo ovu oblast, zavisi i nivo zaštite građanskih prava pred sudom. Zato donošenje novog zakona o parničnom postupku ima, rekao bih, poseban, izuzetan značaj za funkcionisanje pravne države, zaštita građanskih i ljudskih prava kao obaveza svake moderne, pravno uređene države svedoči kako o zrelosti samog društva, tako i o prilagođenosti međunarodnim normama i dokumentima na koje nas obavezuje članstvo u međunarodnim asocijacijama, ali i naš strateški interes da postanemo član EU.
U cilju stvaranja novog procesnog ambijenta u Srbiji naravno da je važno doneti zakon koji će biti u skladu sa zakonima koje smo nedavno usvojili u Republičkom parlamentu, poput Zakona o javnom beležništvu, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali i izmenjenom Zakonu o uređenju sudova, a sa druge strane, naravno da je neophodno u zakon o parničnom postupku ugraditi preporuke Saveta Evrope i presude Evropskog suda za ljudska prava i naravno, uzeti u obzir zakonodavna rešenja drugih modernih država, kako je između ostalog i učinjeno i kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Dobro je da je postojala namera da se održi jedna kvalitetna javna rasprava. O tome je bilo reči u uvodnom izlaganju, ali obzirom da je bilo reč o jednoj izuzetno važnoj oblasti, izuzetno važnoj temi, kako je između ostalog rečeno po jednom od najznačajnijih legislativnih akata jedne države, postavljamo najpre pitanje – na koji način je organizovana javna rasprava. Zašto, recimo, pravna lica koja imaju jedan izuzetan uticaj na privredu Srbije nisu bila uključena u javnu raspravu? Koliko su i da li su uvrštene primedbe i sugestije i koliko se ovaj tekst o kojem danas govorimo razlikuje u odnosu na inicijalni tekst koje je Ministarstvo pravde pripremilo?
Novi zakon treba da parnični postupak učini, kao što smo između ostalog mogli čuti, efikasnijim, ostvarivanje građanskih prava bržim i sigurnijim, a pravosuđe odgovornijim.
Dakle, zakonodavac se u potpunosti želeo baviti suštinskim problemima, kada je u pitanju ova vrsta postupka. Te suštinske izmene se upravo tiču odredbe koje se odnose na efikasnost suđenja. Naime, poznato je da odugovlačenje parničnih sporova, koji se uglavnom vode zbog naknade štete i nenaplaćenih potraživanja, veoma često vodilo zastarevanje predmeta ili presuda koje su bile na štetu strane koja utužuje. Često su građani prinuđeni da se obraćaju međunarodnim sudskim instancama, pri čemu je država dobijala presude na svoju štetu i tako gubila ogromna sredstva, sve to zbog neefikasnosti pravosudnih organa pred kojima se parnica vodi. Veliki broj upravo ovakvih sporova pred međunarodnim sudovima nije, nažalost, pohvala za jednu modernu pravno uređenu zemlju sa efikasnijim propisima iz oblasti parničnog zakonodavstva.
Zato se od novog zakona o parničnom postupku i očekuje mnogo. Predlog zakona sadrži novine koje upravo vode ka efikasnom, ekonomičnom, i za građane, sigurnom postupku pred sudovima što je od izuzetne važnosti. Ovo potvrđuju odredbe zakona koje se odnose na skraćenje rokova. Kao što sam već rekao odugovlačenje sudskih postupaka, uglavnom, vodi naše građane pred Evropski sud za ljudska prava, pred kojim oni tuže državu. Zato je dobro predloženo rešenje da se na početku parničnog postupka sud i stranke u postupku dogovaraju o rokovima za preduzimanje određenih procesnih postupaka. Tako se izbegava sada, rekao bih, najizraženiji problem, a to je upravo pozivanje stranaka u sporu na kršenje načela suđenja u razumnom roku.
Značajne novine, i to je kolega u svom malopređašnjem izlaganju rekao, odnosi se i na mesnu nadležnost suda, ali i što se tiče sastava suda, sud sudi u veću, ali može suditi i sudija pojedinac u prvostepenom postupku. Posebnu pažnju, rekao bih, vidim i kolega poslanika a i stručne javnosti, obzirom da smo i mi unutar poslaničkog kluba dobijali određena saopštenja i dopise, izazvale su odredbe koje se tiču zastupanja pred sudom.
Predloženim rešenjima, to su član 77. i čini mi se član 85. razgraničava se pojam zakonskog zastupnika i zastupnika pravnog lica. Pravni zastupnik je lice koje je upisano u odgovarajući registar, ako je određeno posebnim propisom, opštim aktom pravnog lica ili odlukom suda. U praksi je to advokat. Ovim prestaje mogućnost da pravno lice pred sudom zastupa diplomirani pravnik, koji je zaposlen u pravnom licu, bavi se sudskom zaštitom prava pravnog lica u kojem je zaposlen. Naše mišljenje je da sa sobom povlači jedan ozbiljan problem, a to je mogućnost da, zbog ovakvog zakonskog rešenja, upravo ove odredbe, bez posla ostanu brojni diplomirani pravnici sa ogromnim iskustvima i zanimanjima, a mnogi i sa položenim pravosudnim ispitom. Dakle, sa istim stručnim kvalifikacijama, kao i zakonski zastupnici, odnosno advokati. To, svakako, ubeđen sam, nije želja ni interes zakonodavca, odnosno vas gospođo Malović.
Na ovaj problem skrećemo pažnju i molimo da se još jednom razmotri. U tom kontekstu je poslanička grupa SPS-JS, a čini mi se i poslanička grupa PUPS, podnela amandmane za željom da dođe do što kvalitetnijih sadržaja zakona, koji neće biti na štetu već na korist i građana, i preduzeća u državi, onih koji su najbitniji segment privrede ovog društva.
Novina u zakonu koju želim da pozdravim je mogućnost da stranka koristi savremene oblike komunikacije. Smatramo da je to dosta dobro i da je o tome već bilo reči. Takođe, veliki procesni napredak je i zakonsko rešenje koje se odnosi na rokove i na ročišta. Dobro je što se ročišta mogu samo izuzetno odlagati. Ta izuzetnost se odnosi na potrebe izvođenje dokaza i opravdanu sprečenost parničnog sudije.
Proceduralna novina jeste i u načinu dostavljanja pismene, gde se pored predviđenih načina, uručenje pismene smatra i ostavljeno pismeno obaveštenje o pismenu koje stranka može podići u sudu u roku od 30 dana. Ubeđeni smo da ovo rešenje zaista doprinosi smanjenju mogućnosti izbegavanja stranaka da primi sudsko pismeno, što sve vodi ka odugovlačenju parnice.
Posebnu novinu, a o tome je već bilo reči, čine i odredbe koje se odnose na izvođenje dokaza veštačenje. Potpuno su nova rešenja u odnosu na postojeći zakon. Novo rešenje prema kome veštaka može da predloži i stranka u postupku, a ne isključivo sud, kao do sada, sigurno doprinosi i efikasnosti i pravičnosti u postupku. Važno je i to, da i stranka može angažovati jedino veštaka iz registra sudskih veštaka.
Iz ovoga kao i iz drugih odredbi ovog zakonskog predloga, zaključujemo da će se po odredbama ovog zakona parnični postupak odvijati uz učešće stranaka i suda. Svi učesnici moraju imati jedan aktivan i odgovoran odnos prema sudskom postupku. Za ishod nije odgovoran samo sud, već i stranke u postupku.
Procesna imovina je i mogućnost za sklapanje poravnanja sve do pravosnažne presude, a ne kao do sada do okončanja prvostepenog postupka. Ovo omogućava strankama da mogu da se poravnaju sve do kraja spora, što smatramo da je dobro rešenje.
Veliki uticaj na dužinu trajanja parničnog postupka imala je zakonska mogućnost za korišćenje vanrednih pravnih sredstava, odnosno pravnih lekova. To je, takođe, odugovlačilo postupak. Zato smatramo da će, ukidanje direktne revizije kao vanrednog pravnog leka doprineti skraćenju postupka. Umesto direktne revizije, uvodi se pravo na zaštitu zakonitosti, odnosno na preispitivanje pravosnažne presude, pri čemu to pravo pripada isključivo republičkom javnom tužiocu.
Verujemo da će predviđene procesne novine u ovom zakonu u mnogome doprineti efikasnijem vođenju sudskih parnica, da će doprineti i efikasnijoj i pravednijoj zaštiti ljudskih i građanskih prava, što treba da bude interes svih nas. Kao pozitivne novine ovde ističem novine koje se odnose na institut prava potrošača, kroz novi sudski postupak o potrošačkim sporovima.
Smatramo da su rešenja koja se nude kvalitetnija u mnogome od rešenja u postojećem zakonu koji je donet 2004. godine, a kao što sam rekao, nešto izmenjen 2009. godine, i da bi uz dobru pripremu, reorganizaciju pravosudnih organa veoma brzo morao da da pozitivne efekte.
Ono što još jednom želim da kažem na samom kraju da u načelu prihvatamo ovaj zakonski predlog. Podneli smo određene amandmane i o tome ćemo preciznije razgovarati u raspravi u pojedinostima. Još jednom apelujemo da obratite pažnju i da stavite akcenat na amandmane koje su podnele i kolege iz PUPS i poslaničkog klub SPS-JS. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, poštovana gospođo Malović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je potpuno jasno opredeljenje Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Na putu evropskih integracija jedan od najznačajnijih segmenata, jedan od najznačajnijih preduslova da bi Srbija nastavila uspešan put evropskih integracija, jeste usaglašavanje srpskog pravosuđa sa evropskim, odnosno uspešna reforma srpskog pravosuđa.
Na dnevnom redu tekuće sednice nalazi se set pravosudnih zakona: Predlog zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o parničnom postupku, kao i Predlog zakona o rehabilitaciji.
Najpre, želimo da postavimo pitanje, shvatajući važnost i značaj teme o kojoj danas govorimo, da li će Srbija zaokružiti svoje obaveze sa sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU, odnosno koliko se uspelo uraditi u ovoj predpristupnoj fazi kada je u pitanju oblast pravosuđa i šta je to što je još potrebno da učinimo da bi zaokružili svoje obaveze za sticanje kandidata za članstvo u EU kada je reč o oblasti pravosuđa?
Danas govorimo o Predlogu zakona o krivičnom postupku, koji je u okviru ovog seta pravosudnih zakona tekućeg zasedanja prikazan kao jedan od tri zakona o kojima ćemo govoriti narednih dana, koji treba da omogući i drugačije i kvalitetnije funkcionisanje sudstva u Srbiji.
Zakon o krivičnom postupku, kao i Predlog zakona o parničnom postupku, predstavljaju suštinski važne zakone za procesni postupak pred sudovima i o tome je, između ostalog, već bilo reči. I ova dva zakona, uz Zakon o izvršnom postupku koji je čini mi se stupio na snagu u septembru, jesu razlozi očekivanja i jesu osnov očekivanja da bi pravosuđe moglo da funkcioniše na jedan apsolutno drugačiji, potpuniji i kvalitetniji način.
Naravno da podržavamo ciljeve procesnih zakona, ubrzanje postupka i efikasnije pravosuđe, odnosno povećanje efikasnosti. Između ostalog, to i jeste jedan od suštinskih razloga zašto se ušlo u reformu pravosuđa u Srbiji. Smatramo da veoma brzo treba otvoreno da razgovaramo i o efikasnosti, zaštiti prava ljudi u postupku, kao i o kvalitetu. Jer, svaki od ova tri segmenta može u lošem smislu uticati na pravni poredak. Potrebno je da napravimo jednu analizu metodologijama koje su verifikovane i koje su vrlo realne i veoma je važno da to što pre učinimo.
Nesumnjivo je dakle da donošenje novog zakonika o krivičnom postupku predstavlja jednu od najvažnijih novina u procesu reforme sudstva i krivičnog procesnog zakonodavstva u Srbiji. Novine koje se predviđaju Predlogom ovog zakona, kao što je između ostalog i rečeno, treba da nas uvrste u red zemalja koje su na jedan moderan način, ali istovremeno u skladu sa pravnim poretkom, rešile pitanje krivično-pravnih procedura i ovlašćenja, odnosno odgovornosti učesnika u krivičnom postupku. Međutim, čini mi se da je pogrešno verovanje da je celokupni dosadašnji sistem bio suprotan evropskim modelima i anahron, ili u celosti supro-tan evropskoj praksi. Recimo, Zakon o krivičnom postupku je u primeni od 1976. godi-ne, sa manje ili više promena, što ipak govori o kvalitetu nekih zakonskih rešenja.
Jedna od najznačajnijih i najvećih promena u sadržaju ovog zakona jeste potpuno nova uloga javna tužioca u krivičnom postupku. Umesto suda, ubuduće će javni tužilac voditi istragu. Umesto suda, tužilac će izvoditi dokaz, i to na predlog stranaka u postupku. Takođe, javni tužilac dobija novo ovlašćenje i ulogu u prethodnom postupku. Sada tužilac, dakle, rukovodi prethodnim postupkom, on odlučuje o preduzimanju krivičnog gonjenja ili njegovom odlaganju. Sve ovo tužiocu daje potpuno novu ulogu i ogromnu odgovornost za čitav krivični postupak i njegov krajnji ishod.
Čini nam se, opet, u neku ruku, kada ovaj predlog razmatramo, da u ovom segmentu nema jednakosti u položaju učesnika. S jedne strane, tužilac ima na raspolaganju brojne mogućnosti i ovlašćenja, dok s druge strane okrivljeni nema na raspolaganju ni približne mogućnosti u postupku. Dakle, postavlja se pitanje ravnopravnosti u postupku.
Ono na šta posebno treba obratiti pažnju je da se nova uloga tužioca u istrazi bazira na praksi iz anglosaksonskog prava a ne na evropskom i rimskom pravu na koje se naš pravni sistem oslanjao. Ova razlika se zasniva i na načinu izbora tužilaca. Recimo, u Americi, tužilac se bira na javnim izborima. Dakle, na neki način je to oprečno našoj praksi i pravnom poretku.
Teret odgovornost na tužiocu je, dakle, njegovo novo zakonsko ovlašćenje, da sa okrivljenim može zaključivati sporazum o priznavanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju. On po svojoj proceni podiže optužnicu ili odustaje od nje. Ova ovlašćenja, koja su potpuno nova i do sada nepoznata, u našem krivično-procesnom zakonodavstvu podrazumevaju veliku, individualnu odgovornost tužioca, koji mora biti i nepristrasan i nekorumpiran, visoko-moralan i sa izuzetno visokim iskustvom i znanjima. U protivnom, čini nam se da nova tužilačka uloga ne može dati pozitivne rezultate.
Za sprovođenje ovih zakonskih odredbi biće potrebna jedna ozbiljna priprema, edukacija tužilaštva, kojima je ovakva praksa do sada bila poznata jedino iz komparativnog krivičnog zakonodavstva.
I ne samo tužilac, već i sud ovim zakonikom dobija drugačija ovlašćenja i drugačiju ulogu u krivičnom postupku. Predlogom zakona uvodi se nova sudijska funkcija - sudija za prethodni, predistražni postupak i sudija za izvršenje krivičnih sankcija.
U dokaznom postupku takođe ima novina, jer se pored dokaznih radnji koje su do sada bile zakonom predviđene uvodi uzimanje uzoraka u istražnom postupku, zatim institut zaštite svedoka od zastrašivanja, kao i novi oblici dokaznih radnji, posebne dokazne radnje koje podrazumevaju korišćenje modernih elektronskih sredstava nadzora, snimanje, računarsko pretraživanje podataka, tajni nadzor komunikacija i sl, uvodi se institut prikrivenog islednika, tajnog praćenja, itd. U krivični postupak se uvodi korišćenje novih tehnologija, informacionih sistema, savremenih i naučnih stručnih znanja, itd. Sve ovo bi trebalo da doprinese efikasnijem vođenju krivičnog postupka, ali se ne smeju zaboraviti ni ljudska prava i zaštita položaja okrivljenog.
Postavlja se pitanje – šta će biti u konkretnom slučaju zaštita mehanizma od zloupotrebe? Međutim, kako bi se izbegle zloupotrebe i narušavanje osnovnih ljudskih prava i pravno pravilo da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno, biće potreban jedan ozbiljan i krajnje odgovoran odnos nosilaca sudijske i javno-tužilačke funkcije u sprovođenju ovog zakona.
U dosadašnjoj praksi bilo je prisutno, gotovo kao pravilo, odugovlačenje postupka, zbog odsustva stranke u postupku koja se ne odaziva pozivu, odnosno izbegava poziv, tako sudski sporovi traju godinama, a veoma često dolazilo je i do zastarevanja. Sada se uvodi novina u obaveštavanju učesnika, odnosno u dostavljanju pismenih obaveštenja, tako da stranka može biti obaveštena i usmeno, u toku, ali i isticanjem na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak, o čemu je, između ostalog, bilo reči. Dakle, ovde se povećava odgovornost učesnika u postupku.
Ima još jedna novina koja bi trebala da doprinese efikasnosti, a to je propisivanje mogućnosti za vođenje istrage i protiv nepoznatog učinioca, onda kada postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo. Dobro rešenje su i nove zakonske odredbe koje se uvode u zakonik, a treba da onemoguće odugovlačenje samog postupka i eliminisanje onih procesnih radnji kojima se postupak odugovlači.
U krajnjoj liniji, sve ove izmene treba da skrate postupak, ali i da doprinesu pravednom vođenju postupka i poštovanju ljudskih prava stranaka koje vode sudski spor. Na primer, tu su zakonikom predviđene mogućnosti onda kada postoji više alternativa izbora postupka, odnosno izbora procedure koja je najpovoljnija za određenog učesnika u postupku.
Dakle, u svim fazama postupka ima novina koje treba da doprinesu i efikasnosti i ekonomičnosti u vođenju krivičnog postupka, od istrage do izvršenja. To je značajan napredak, posebno kada se ima u vidu da kod nas i krivični a posebno parnični postupci traju i po više godina, a neki i više decenija.
Zakonikom su takođe uvedene odredbe koje se odnose na rehabilitaciju, definisana prava koja se mogu pred sudom ostvariti, što posmatramo u svetlu Predloga zakona o rehabilitaciji, koji je takođe na dnevnom redu na ovoj sednici Narodne skupštine.
U Predlogu ovog zakona ima i odredbi koje bi po našem mišljenju trebalo nešto jasnije precizirati. Na primer, zakonsku odredbu kojom se uređuju razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Ovde se mora precizirati i šta su to posebno teške okolnosti zbog kojih se predlaže pritvor. Dakle, treba navesti da su u pitanju višestruki izvršioci teških krivičnih dela, već osuđivani za takva dela, a ako ostane ovako neprecizna odredba, po našem mišljenju, može ličiti na kaznu pre izrečene kazne, jer se može ova mera i zloupotrebljavati u praksi.
Kada je reč o sporazumu krivice, smatramo da je ovaj institut veoma opasan, jer onaj koji ima veliki interes, a po prirodi stvari je i nepouzdan, u nekom smislu, vrlo lako može manipulisati, po nečijem nalogu, može predočavati netačne činjenice, pod znacima navoda, što naravno nije dobro. Dakle, smatramo da je neophodno uvesti kontrolnu meru kontrole kvaliteta saopštavanja.
Ključna stvar u sprovođenju ovog zakonika, to posebno želim da istaknem, jeste osposobljenost tužilaca za ključnu ulogu u krivičnom postupku, koju on preuzima od suda, jer do sada je sud imao ključnu ulogu u istrazi i izvođenju dokaza, a sada taj teret pada na pleća javnog tužioca. Činjenica je da od kvaliteta vršenja predistražnih i istražnih radnji zavisi celokupan sudski ishod. Dakle, tužilac ovim zakonom na neki način postaje gospodar i života i smrti i tu ulogu će morati časno i odgovorno da vrši.
To će za tužioca i za tužilaštvo biti veliki i stručni, ali rekao bih i ljudski izazov.
Verujemo, naravno, da će država učiniti sve što je potrebno da u najkraćem vremenskom periodu osposobi javnog tužioca, odnosno javno tužilaštvo, da osposobi javne tužioca za ovaj potpuno novi, ali definitivno, izuzetno težak i izuzetno odgovoran posao učesnika u deljenju pravde.
Na samom kraju, želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, pred nama su dva važna predloga. Reč o Predlogu zakona o patenta i izmenama i dopunama zakona o autorskim pravima.
Ono što na samom početku potpuno jasno želim da kažem, između ostalog, rekao je to i kolega Kasalović u svom izlaganju, poslanički klub SPS – JS u danu za glasanje podržaće Predlog zakona o patentima, jer pre svega smatramo da će ovako definisan zakonski predlog unaprediti patentnu zaštitu u Srbiji što zapravo i treba da bude suštinski i prioritetan cilj.
Ovim zakonskim predlogom uvode se i neke nove pravne institucije. Suštinski, bitno se menjaju mnoga pitanja iz ove oblasti, a mislim da se predloženim zakonom menja čak polovina članova aktuelno, odnosno trenutnog i važećeg zakona i smatramo da je bolje rešenje donošenje novog zakona, nego da se išlo na predlog izmena i dopuna postojećeg i važećeg zakona.
Obzirom da govorimo o novom zakonskom predlogu, takođe smatramo da je veoma važno, da je po pitanju predlog zakona o patentima, neposredno pred ovu raspravu i ulaskom u skupštinsku proceduru, vođena je jedna kvalitetna javna rasprava.
Osnovni razlozi po našem viđenju za usvajanje ovog zakonskog predloga jesu, Srbiji je potreban jasan i siguran i pouzdan patentski sistem, zatim, potrebno je ukloniti sve one uočene slabosti, nedostatke kada je reč o aktuelnom važećem zakonu. Neophodno je uskladiti naše zakonodavstvo, urediti ovu oblast u skladu sa međunarodnim ugovorima i propisima EU i Svetske trgovinske organizacije. Razlozi su za nas potpuno opravdani, prihvatljivi, a sa druge starne i cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga je za nas potpuno opravdan, da se kroz jačanje pravne zaštite podstaknu pronalazači i naučnici da stvaraju, a na drugoj strani privredno društvo da investiraju.
I mi verujemo što je gospodin Obradović rekao, da on zapravo garantuje monopolska prava na korišćenje, ali i pravo da spreči neovlašćenu proizvodnju i prodaju patentnih proizvoda.
Dakle, ovim zakonskim predlogom je vrlo precizno definisano ko ima pravo da proizvodi, šta je povreda i mera koje se preduzimaju ukoliko dođe do povrede.
U cilju efikasnije zaštite prava proizvođača, predviđeno je i pravo na žalbu, a kao što je rečeno, propisani su uslovi i način sticanja zaštite i načini podnošenja prijava patenata koji imaju dejstva van Srbije.
Suštinski gledajući, pred nama je jedan kvalitetan zakonski predlog, a ono što je izuzetno važno nakon usvajanja, jeste taj drugi korak koji treba napraviti kada je reč o ovom zakonskom predlogu, a to je njegova implementacija i njegova primena u praksi.
Takođe, poslanički klub SPS-JS, u danu za glasanje podržaće i predložene izmene i dopune zakona o autorskim i srodnim pravima, jer usvajanjem ovog predloga, oblast će biti u potpunosti usklađena sa evropskim propisima, direktivama EU i odredbama sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, iako je Zakon o svojini 2009. godine, čini mi se.
Sa druge strane ove izmene i dopune jesu zapravo garant zaštite interesa autora u Srbiji.
Dakle, izmene predviđaju zabranu umnožavanja knjiga, udžbenika, stručne literature i ovo svakako jeste dobar način da se spreči ugrožavanje autorskih prava.
Još jedan segment koji želim da istaknem kada je reč o predloženim izmenama i dopunama sadržajnim ovim izmenama i dopunama Zakonskog predloga, kada je reč, recimo, o autoru likovne umetnosti, autor mora da bude obavešteno o preprodaji svog dela i, naravno, da dobije određenu novčanu nadoknadu.
Dakle, ove izmene i dopune treba da omoguće da i autori književnih i drugih umetničkih dela u Srbiji budu bolje i potpunije zaštićeni.
Još jednom, potpuno jasno, i ovaj predlog će imati podršku poslaničkog kluba SPS-JS. Zahvaljujem.