Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS – JS po ovoj objedinjenoj raspravi po dva izuzetno važna zakonska predloga je rekao da će poslanički klub SPS – JS u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge, ali prosto smatram da ovu raspravu u načelu, kao i raspravu o pojedinostima, treba da iskoristimo i da damo određene sugestije i predloge, postavimo određena pitanja i nedoumice koje nas muče, iz prostog razloga da bi dobili što kvalitetnije zakonske predloge, odnosno da bi dobili što kvalitetnije zakone.
Gospodine ministre, nisam imao prilike da sretnem komšije jutros kada sam krenuo u Skupštinu, ali sam igrom slučaja imao prilike da porazgovaram telefonski sa predstavnicima grada Valjeva i izvršne vlasti u Valjevu. Imao sam prilike da porazgovaram sa predstavnicima Javnog preduzeća "Kolubara", javnog preduzeća preko koga se sprovodi finalizacija i završna faza jedne od najznačajnijih kapitalnih investicija na teritoriji grada Valjeva, na teritoriji Kolubarskog okruga, dakle, brane "Stubo-Rovni".
Pre svega, na osnovu svega onoga što su i oni izneli i na osnovu nedoumica koje sam imao, želim da iznesem nekoliko konstatacija oko oba zakonska predloga, ali pre svega Predlog zakona o vodama, da postavim nekoliko pitanja.
Što se tiče samog zakona o vodama, može se okarakterisati kao sveobuhvatan, kao značajan pomak u usklađivanju ove oblasti sa direktivama EU. To je nešto što je već, između ostalog, rečeno. Tačno je, prethodni Zakon o vodama je donet 1991. godine. Vršene su do sada samo manje izmene i usklađivanje sa zakonima koji se odnose pre svega na nadležnosti Pokrajine.
Dakle, kao što sam već rekao, obzirom da dolazim iz grada i regiona u okviru kojeg je u toku završna faza realizacije, rekao sam već, jedne izuzetno značajne kapitalne investicije za ovaj okrug i za sam grad, kapitalne investicije koja će onog trenutka kada se završi rešiti problem vodosnabdevanja, ne samo ovog regiona, ne samo Kolubarskog okruga, već mnogih opština van Kolubarskog okruga.
Moja diskusija će biti usmerena u nešto drugačijem pravcu, nešto drugačijem kontekstu. Dakle, želim da govorim i da iznesem svoje mišljenje o tome kako će se sam ovaj zakon, ukoliko se nešto ne promeni, odnositi prema Javnom preduzeću "Kolubara", koje sam već pomenuo, i prema gradu Valjevu.
Dakle, onaj član koji najpre želim da pomenem i na koji želim da ukažem određene sugestije jeste član 23, u kojem se kaže da javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji, Javno preduzeće "Srbijavode" na teritoriji uže Srbije upravlja branama, akumulacijama, osim objekata koje su pravna lica izgradila za svoje potrebe. Upravljanje vodama na vodnom području Sava sa podslivom Save sa Kolubarom i Drinom vrši Javno preduzeće "Srbijavode" iz Beograda.
U članu 224. ovog zakonskog predloga piše – pravno lice koje upravlja objektima iz člana 23. ovog zakona, obuhvata opet brane sa akumulacijama, dužno je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prenese na upravljanje te objekte Javnom preduzeću "Srbijavode". Javno preduzeće "Srbijavode" je dužno da preuzme na upravljanje ove objekte, kao i prava i obaveze nastale usled izgradnje, korišćenja i održavanja tih objekata.
Član 216. kaže da će novčanom kaznom od 500.000 do tri miliona dinara za privredni prestup biti kažnjeno pravno lice, ako vodne objekte kojima upravlja ne prenese na nadležno javno vodoprivredno preduzeće. Za privredni prestup kazniće se, između ostalog stoji, i odgovorno lice u pravnom licu i to novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Po meni, čini mi se, voleo bih da grešim, ali i ne želim da verujem u to, ali mi se čini da je ovo kraj investicije koja se sprovodila, u smislu da se realizacije ove investicije sprovodi preko Javnog preduzeća "Kolubara" i da grad Valjevo konkretno utiče na njeno upravljanje i korišćenje.
Postavlja se pitanje da li nam je ovo potrebno baš sada, kada su radovi pri kraju i u datom roku za prenošenje treba da počne probno punjenje brane Stubo-Rovni. Još veća šteta za Valjevo, u određenom kontekstu potpisujemo sami kapitulaciju i prenosimo branu i akumulaciju na JP "Srbijavode". Postavlja se pitanje kakve će koristi imati grad Valjevo od ovog objekta ako njime ne upravlja?
Član 146. kaže da regionalni i višenamenski hidrosistemi su složeni sistemi koji služe za obezbeđenje potreba u oblasti voda, snabdevanja vodom, navodnjavanja, zaštita vode na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, upravljanje i održavanje ovih hidrosistema vrši javno preduzeće. Vrlo decidno stoji samo "javno preduzeće". Ovim članom nije precizirano koje javno preduzeće, verovatno se misli na JP "Srbijavode".
Ovo sugerišem iz prostog razloga jer možda tu i leži rešenje da može drugo javno preduzeće, koje je dobilo licencu i koje je osnovano od lokalnih uprava za izgradnju i korišćenje tog sistema, na njega da se prenese korišćenje. Ako preduzeće ne dobije licencu od ministarstva, tada treba dati taj rok u tom kontekstu da se prenesu objekti na JP "Srbijavode". Još jednom naglašavam, ovo konstatujem i spominjem, jer možda u ovom članu stoji rešenje i odgovor na pitanje koje sam postavio.
Znači, možda bi trebalo razmišljati da u stavu 2. člana 146. treba posle tačke dodati: "javno preduzeće osnovano od strane lokalnih samouprava, uz odgovarajuću licencu propisanu članom 112. zakona", koji sam već pročitao. U članu 224. u tom smislu bi trebalo brisati onaj deo koji se tiče roka od šest meseci.
Čini mi se da ovo i nije baš najbolji primer decentralizacije i ravnomernog razvoja Srbije. Sedište preduzeća "Beogradvode" je u Beogradu, za vodno područje Beograda. Sedište JP "Srbijavode" je opet u Beogradu, za sva ostala područja van AP Vojvodine i teritorije grada Beograda. Postavlja se pitanje – postoji li možda još neki grad?
Opet će Beograd odlučivati po Srbiji, o vodama i gde će ko upravljati i održavati vodoprivredne objekte, pa će možda, npr, Velika Plana održavati objekte u Kolubarskom okrugu, a ne preduzeće koje je do sada bilo vlasnik objekata i koje je iste izgradilo.
Regionalni sistemi imaju poseban tretman kod korišćenja sredstava pristupnih fondova EU, što će, takođe, ovom centralizacijom na jedan određen način biti onemogućeno. JP "Kolubara" je, recimo, iz donatorskih sredstava preko španske "Eptise" tek uradila studiju opravdanosti regionalnog sistema, koja je prilagođena standardima za korišćenje sredstava pristupnih fondova EU.
Kada je reč o Predlogu zakona o šumama, smatram da se radi o jednom od najvažnijih resursa Srbije, sa velikim šansama za razvoj mnogih industrija vezano za drvnu masu, posebno fabrika nameštaja i proizvoda u primarnoj preradi. To želim potpuno jasno i potpuno precizno da istaknem.
Međutim, zabrinjava činjenica da su cene trupaca u Srbiji daleko iznad cene trupaca svih zemalja u okruženju. Ako tome dodamo cene energenata, cene električne energije, koje bitno utiču na finalnu cenu proizvoda, zatim niske plate i visoka produktivnost, ne mogu da anuliraju ovako visoke cene i dovode finalne proizvođače drvne industrije u jedan, rekao bih, neravnopravan položaj u izvozu, iako je dizajn i kvalitet, posebno nameštaja iz Srbije, visoko cenjen.
Obzirom da se radi o javnim preduzećima, država bi morala da preduzme mere da primeri cene svetskim cenama čime bi pružila šansu zapošljavanju i daleko većeg izvoza od onog trenutnog, od onog postojećeg.
Time želim da završim, uz još jednu molbu, da razmislite o konstatacijama, sugestijama i predlozima koje sam izneo u ovoj raspravi u načelu.