Sasvim je dovoljno, gospodine Novakoviću. Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o amnestiji. Pokušaću da budem veoma kratak. Smatram da je dosta toga već rečeno.
Ustavni osnov, kao i razlozi za donošenje ovog zakonskog predloga veoma su precizno i jasno navedeni u obrazloženju zakonskog predloga. Ne želim o tome da govorim, osim što ću reći da su oni prihvatljivi za poslanički klub SPS - JS.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da sam ubeđen (mislim da je to, između ostalog, i rečeno u uvodnom izlaganju gospođe Malović) da su zapravo na izradi ovog zakonskog predloga, koliko sam shvatio, radila tri ministarstva – Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za dijasporu. To je ono što je potpuno logično, imajući na umu, pre svega, sadržaje i razloge za donošenje ovog zakonskog predloga.
S druge strane, uvažavajući stavove, predloge, sugestije koje su uputile moje kolege iz poslaničkog kluba SPS - JS, još jednom želim da istaknem i ono što su oni zaključili – da će poslanički klub SPS - JS u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje, odnosno Predlog zakona o amnestiji, jer smatramo da treba pružiti priliku mladim ljudima koji nisu regulisali svoju obavezu i za koje postoji osnovana sumnja da su učinili krivično delo, i to od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu Zakona, da konačno reše svoj status, i to u skladu sa zakonom.
Ovim zakonskim predlogom država je na određeni način pružila ruku, dala priliku svim mladim ljudima, našim državljanima koji nisu regulisali vojnu obavezu, da to učine u skladu sa zakonom. Mi iz poslaničkog kluba SPS - JS podržavamo ovu nameru.
Suštinski gledajući, ovaj zakonski predlog, kao što je između ostalog rečeno, podrazumeva oslobađanje od krivične odgovornosti, ali ne i od obaveze služenja vojnog roka. Kao što je između ostalog konstatovano, to zapravo znači da svako ko se nije odazvao pozivu ili je napustio državu može da se vrati u državu, on neće biti gonjen zbog prekršaja, ali vojna obaveza ostaje i ona će morati da bude regulisana u određenom vremenskom periodu, jer ona je regulisana Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Smatramo da treba da učinimo sve što je u našoj moći da mlade ljude koji rade u dijaspori vratimo u Srbiju, jer i oni mogu na određeni način pomoći Srbiji.
Želimo da verujemo da postoji određeni broj ljudi koji žele da dođu u Srbiju, da investiraju u svoju zemlju, pokrenu biznis u svojoj državi, ali to do sada nisu bili u mogućnosti jer nisu regulisali vojnu obavezu.
Ovo zakonsko rešenje je svakako na određen način i svrsishodnije, i celishodnije i bolje od onoga što je realnost i što danas imamo, a to je činjenica da mladi ljudi neće da dolaze u Srbiju zbog neregulisane vojne obaveze i da zbog toga traže ispis iz državljanstva.
Takođe, imajući ono na umu što je već više puta do sada konstatovano, kada je reč o potpunoj popunjenosti kapaciteta Ministarstva odbrane, kao i najavu profesionalizacije vojske, smatramo da je ovaj zakonski predlog u tom kontekstu dobro prelazno rešenje.
U uvodnom izlaganju gospođe Malović između ostalog se moglo čuti, koliko sam mogao da zapazim, da ima čak 154.000 građana Srbije koji žive u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu i nisu u mogućnosti da dođu u svoju državu. Smatramo da ovim ljudima treba pružiti šansu, dati priliku i mislimo da je ovo dobar predlog da se ovo pitanje na najbolji mogući način reši, u skladu sa zakonom.
Dakle, suštinski gledajući, time želim da završim, dve su alternative: ili ćemo usvojiti ovaj zakonski predlog ili ćemo dozvoliti da ovi ljudi prilikom dolaska u svoju državu budu pohapšeni. Mi iz poslaničkog kluba SPS - JS zalažemo se za ovu prvu opciju i zato ćemo podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da izrazim zadovoljstvo što su ovde predstavnici Ministarstva prosvete, što je ovde ministar prosvete i obrazovanja, što danas u Srbiji imamo jedan stabilan obrazovni sistem, što ste nastavili s uspešnim reformama kada je reč o obrazovanju i što kao predstavnici Ministarstva prosvete i obrazovanja na sve moguće načine pružate podršku mladim ljudima da stiču nova znanja. Želim da izrazim zadovoljstvo što ova vlada Republike Srbije ima ministra prosvete koji se bavi svojim poslom, dakle, poslom koji se konkretno tiče prosvete i obrazovanja, a ne nekim drugim pitanjima koja nemaju nikakve veze s resornim ministarstvom.
Što se tiče konkretnih zakonskih predloga koji su na današnjem dnevnom redu, o kojima danas raspravljamo, želim da kažem da imamo tri izuzetno kvalitetna zakonska predloga i, kao što je već rečeno, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije će ih u danu za glasanje podržati.
Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Jasno je da je postojeći zakon, koji je donet 1992. godine, prevaziđen u svakom pogledu i da ga treba uskladiti s Ustavom Republike Srbije. Pored ustavne obaveze, razlog za donošenje zakona, između, ostalog leži i u neophodnosti usklađivanja zakona s životnom realnošću, sa samom praksom, s onim što se danas dešava, kako bi se otklonili svi oni brojni problemi s kojima se suočavaju zaposleni u ovoj oblasti, ali i korisnici usluga, pre svega, mislim na učenike i na studente.
Ubeđeni smo da će usvajanjem svih onih podzakonskih akata, koji su, kako smo čuli, u pripremi i koje je neophodno usvojiti, u maju početi i formalna primena ovog zakona, kada se, između ostalog, objavljuju konkursi za prijem učenika i studenata u domove. Ubeđeni smo da ćemo usvajanjem ovog zakonskog predloga, usvajanjem podzakonskih akata koji su u pripremi, imati celovitu regulativu ove oblasti.
Takođe, želimo da izrazimo zadovoljstvo što su u izradi ovog zakonskog predloga učestvovali svi oni na koje se ovaj zakon konkretno odnosi. Tu mislim i na učenike, studente, predstavnike studentskih centara i sindikate, kao i predstavnike učeničkih domova.
Već je rečeno, u Srbiji ima, koliko sam shvatio, oko 70 ustanova učeničkog i studentskog standarda. Smeštaj u domovima obezbeđen je za oko 19.000 studenata, 11.000 srednjoškolaca, u menzama se hrani 30.000 studenata, oko 10.000 više nego što ih živi u domovima, i to govori o socijalnim prilikama, nažalost, danas. Ono što je izuzetno važno jeste činjenica da će ovaj zakon omogućiti da se po studentskoj ceni hrane i budžetski studenti koji žive kod roditelja, u mestu stanovanja.
Potpuno je jasno, nema dovoljno novca i potreban nam je što kvalitetniji i što bolji zakon. Kao predstavnici partije levice, partije koja se zalaže za socijalnu pravdu, za sistem jednakih šansi za sve, mi imamo i razlog više da podržimo ovaj zakonski predlog koji će svim studentima omogućiti jednake uslove za nastavak školovanja, bez obzira na njihov socijalni status.
Dakle, deca bez roditeljskog staranja, predstavnici romske populacije, osobe s posebnim potrebama, moći će da konkurišu za stipendije, kredite, ishranu, smeštaj u domovima. Osnovni uslov za konkurisanje ostalih učenika i studenata, kako je navedeno, jeste budžetski status i oni će plaćati takozvanu regresiranu cenu. Slažemo se i sa zakonskim rešenjem da domove mogu da grade i pravna i fizička lica, što je realna šansa da se dođe do novih kapaciteta kada je reč o smeštaju.
Veoma kratko, kada je reč o Predlogu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakonskom predlogu koji je, kako je, između ostalog, rečeno, imao čudan istorijat, s obzirom na to da ga radi više ministarstava od 2001. godine. Potpuno je jasno da će njegovim usvajanjem po prvi put na sveobuhvatan način biti uređena oblast predškolskih ustanova u Srbiji. Takođe je važno da su tokom izrade ovog zakona bile organizovane javne rasprave, okrugli stolovi, i u Beogradu, i u Nišu, i u Novom Sadu, i drugim većim gradovima u Srbiji, i mi smatramo da to treba da bude praksa prilikom izrade svih važnih zakonskih predloga o kojima raspravljamo u ovom parlamentu.
Poznat vam je princip, skratiću, znam da je vreme na isteku, koji je ministar istakao – jedna opština - jedna predškolska ustanova, ali potpuno je jasno da je broj objekata u ovom trenutku, nažalost, nedovoljan i želimo da verujemo da, u trenutku kada raspravljamo o jednom izuzetno važnom zakonskom predlogu, Vlada Republike Srbije ima na umu ovu činjenicu.
Na samom kraju, tačno je, ovaj zakon ne sadrži odredbe o finansiranju zaposlenih u predškolskim ustanovama, ali želimo da pozdravimo još jednu nameru Vlade Republike Srbije da se utvrdi donja granica primanja, odnosno isti dohodak za istu stručnu spremu, bez obzira na ekonomsku snagu lokalne samouprave. Još jednom zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od pet zakonskih predloga u objedinjenoj raspravi u načelu.         Na samom početku želim da kažem da ću u svom izlaganju akcenat staviti na dva zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Sa donošenjem predložena dva poreska zakona smo, čini mi se, malo zakasnili. Moje mišljenje je da ih je trebalo doneti u paketu sa ostalim fiskalnim instrumentima koji prate donošenje budžeta za 2010. godinu. Pored toga, pojedine odredbe ovih zakona imaju retroaktivno dejstvo od početka ove godine, što se može prihvatiti samo u izuzetnim slučajevima, kada to nalaže opšti interes.
Posebno negativne efekte može imati povratno dejstvo na nerezidentne obveznike koji obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije preko samostalne poslovne jedinice, koji su naknadno obuhvaćeni poreskim tretmanom. Takva poreska politika, sa čestim izmenama (ili u toku godine) poreskih zahvatanja, može stvoriti, moje je lično viđenje, nesigurnost za strane investitore već postojeće poslovne jedinice, a još više može uticati na potencijalne poslodavce i preduzetnike iz inostranstva.
Pored navedenih konstatacija, još bih mogao dodati da su se od donošenja ovih zakona, čini mi se da je to bila 2001. godine, oni skoro svake godine menjali, ponekad i dva i više puta u toku godine. Zaključak koji se može izvući, između ostalog, jeste da još nismo stvorili konzistentnu i sveobuhvatnu poresku politiku i da je ad hok menjamo iz godine u godinu.
Možda će izmene ovih poreskih zakona i njihovo usklađivanje sa odredbama ostalih sistemskih zakona takvu politiku, između ostalog, ispraviti i stvoriti stabilnost fiskalnih instrumenata, što će imati pozitivne efekte na poslodavce i ekonomski ambijent, a takođe i na efekte budžetskih prihoda.
Što se tiče konkretno Zakona o porezu na dohodak građana, smatram da ga treba podržati i poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, polazeći, pre svega, od ciljeva koje ovaj zakon proklamuje i sadrži.
Prvo, smatramo da treba podržati izjednačavanje poreskih stopa, jer šarolikost stopa ne odražava prave efekte poreske politike. Takođe, snižavanje stope poreza na prihode od kapitala sa 20% na 10% treba da stimuliše tržište kapitala, koje je u ovom trenutku, a i u prethodnom periodu, rekao bih, svedeno na minimum. Stimulativna mera je i prepolovljena stopa po osnovu ostvarenog kapitalnog dobitka.
Posebno ovde treba potencirati stimulativne mere koje se odnose na oporezivanje prihoda od osiguranja lica, a koje su usmerene u dva pravca. Najpre, snižavanje stope poreza na prihode osiguranja lica sa 20% na 10% i novi način utvrđivanja poreske osnovice, gde se u troškove priznaju, koliko sam mogao da shvatim, uplaćene premije osiguranja, odnosno kod povučenih akumuliranih sredstava po osnovu udela člana dobrovoljnog penzijskog fonda uložena u kupovinu društva, gde se poreska osnovica utvrđuje kao razlika iznosa isplaćenog po osnovu osiguranja lica i iznosa povučenih akumuliranih sredstava uloženih u kupovinu anuiteta.
Takođe smatram da treba podržati, bez obzira na otpore koji će se javiti, i uvođenje jedinstvenog neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak građana, pošto se ovom merom stvara jednak poreski tretman svih poreskih obveznika po ovom osnovu, a takođe proširuje i broj poreskih obveznika, kako na domaća lica i preduzetnike tako i na strance.
Zakon treba podržati i zbog stimulativnih mera za poljoprivrednike, koji u narednoj godini neće plaćati porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Mera jeste stimulativna, ali imajući u vidu konkretne iznose zaduženja, mislim da neće imati velike finansijske efekte.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit preduzeća, sada pravnih lica, znatno su opsežnija i nastavak su aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme u cilju izgradnje podsticajnog i, rekao bih, lako primenljivog sistema oporezivanja.
Porez na dobit preduzeća je fiskalni instrument kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione fiskalne i ekonomske politike, razvojni aspekt privređivanja, podsticanje tržišta i konkurentske sposobnosti privrede. Navedeni ciljevi se mogu ostvariti samo stimulativnom poreskom stopom i ciljnim investiciono-razvojnim podsticajima. Pored toga, stvara se pravna sigurnost investitora, posebno inopartnera investitora, na dugoročnim osnovama koje ne podležu kratkoročnim promenama.
U tom cilju treba istaći samo neke mere i ovom prilikom ću ih pomenuti: poreski podsticaji za sva ulaganja u osnovna sredstva koja se odnose samo na nova sredstva, na nekorišćena sredstva, čime se stimuliše nabavka savremene profitabilne opreme, čime se sprečava sukcesivno korišćenje poreskog kredita za istu, odnosno korišćenu opremu; proširenje određenih kategorija rashoda u poreskom bilansu rashoda; realno, odnosno tržišno određivanje nabavne cene imovine fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, sadržanim i usklađenim u Zakonu o računovodstvu i reviziji i, na kraju, jedinstvena primena uslova za otpis potraživanja kada je prošao rok za naplatu, čime se ona priznaju u rashode u poreskom bilansu.
Pored već postignute visoke usklađenosti odredaba ovog zakona sa rešenjima u zemljama EU, novim pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja, ovim izmenama nastavljeno je i usaglašavanje sa poreskim propisima u pogledu utvrđivanja oporezive dobiti. Prvi put se kod utvrđivanja oporezive dobiti priznaju prihodi i rashodi iz godišnjih finansijskih izveštaja i stimulisanja razvoja finansijskog tržišta u funkciji opšteg privrednog razvoja.
Takođe, odredbe ovog zakona se odnose i na ogranke i poslovne jedinice stranih pravnih lica sa sedištem u drugoj državi, a koja obavljaju privrednu delatnost u Srbiji.
Sledeći cilj predstavlja usaglašavanje postojećih zakonskih normi sa pojedinim sistemskim zakonima koji su u međuvremenu doneti. Taksativno ću ih navesti: Zakon o računovodstvu i reviziji, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o bankama i drugi. Usaglašavanje ovog poreskog zakona je u funkcionalnoj vezi sa novodonetim zakonima, čime se vrši dalja dogradnja sistema oporezivanja dobiti pravnih lica.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno i precizno da istaknem da će poslanička grupa SPS u načelu podržati svih pet zakonskih predloga. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su između ostalog kolege moje iz poslaničkog kluba SPS-JS u svom izlaganju vrlo jasno i precizno istakli, poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava predloženo zakonsko rešenje, jer smatramo da je neophodno najpre ispoštovati Ustavom predviđenu obavezu da se o parlamentu donese zakon, čijim će se usvajanjem, kako je između ostalog navedeno, stvoriti normativne pretpostavke za usklađivanje poslovnika o radu republičkog parlamenta sa Ustavom, i to 120 dana od dana kada se usvoji zakon o Narodnoj skupštini, kao i donošenje drugih akata predviđenih zakonom.
S druge strane, kao što je između ostalog rečeno, usvajanjem ovog zakona, parlament se dovodi u ravnopravni ustavno-sistemski položaj u odnosu na organe i izvršne i sudske vlasti, o kojima su doneti posebni zakoni. Narodna skupština Republike Srbije ovim zakonskim predlogom, rekao bih, ostvaruje najpre svoju ustavnu obavezu.
Rad najvišeg zakonodavnog tela reguliše zakonom, sprovodi načelo podele vlasti, zaokružuje demokratski poredak u našoj zemlji garantovan Ustavom, ali obezbeđuje i međusobnu kontrolu i stvara uslove za efikasnije funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije.
Sam značaj predloženog zakona, između ostalog, leži i u činjenici da je ovo od uvođenja višestranačkog sistema prvi predlog zakona o Narodnoj skupštini.
Najvažnija novina koju sadrži ovaj zakonski predlog je svakako finansijska samostalnost najvišeg zakonodavnog tela. Narodna skupština, kao što je između ostalog rečeno, prvi put će dobiti svoj budžet koji će biti obezbeđen iz budžeta Republike Srbije i koji predlaže generalni sekretar Narodne skupštine Srbije, i to se zapravo može definisati kao garant samostalnosti republičkog parlamenta.
Nadležni skupštinski odbori, kako je predviđeno članom 67, utvrđuje predlog skupštinskog budžeta. Dostavljaju ga nadležnom ministarstvu na mišljenje. Međutim, ono što je jako važno jeste činjenica da, ukoliko se ne postigne saglasnost između resornog ministarstva i skupštinskog odbora, prihvata se predlog skupštinskog odbora, što opet potvrđuje realizaciju proklamovanog cilja u kontekstu samostalnosti, kada je reč o finansijama. Ono što je izuzetno važno, Vlada Srbije neće moći bez saglasnosti republičkog parlamenta obustaviti izvršenje skupštinskog budžeta.
Sva ona sporna pitanja, o kojima se više u javnosti govorili tokom izrade ovog zakona, a tiču se, pre svega, nekakvih privilegija poslanika, naravno da su izostala, odnosno nisu deo ovog zakonskog predloga, jer poslanici su građani Srbije i dele sudbinu građana Srbije, odnosno naroda.
Neke od bitnijih novina koje se uvode ovim zakonskim predlogom između ostalog su i obaveza poslanika na polaganje zakletve, intoniranje državne himne na početku i završetku redovnih zasedanja, kao i postavljanje garde ispred ulaza u Dom Narodne skupštine, što će svakako, po našem mišljenju, slažemo se, na jedan određeni način povećati ugled republičkog parlamenta.
Kada je reč o poslaničkom mandatu, Predlog zakona je predvideo da poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom, u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika. Primanja i druge naknade se utvrđuju posebnim zakonom, kao i to da poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom.
U Predlogu novog zakona kaže se da je poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih tela. To naravno ne znači da je time ukinuto i legitimno i legalno pravo opozicije da bojkotuje plenarne sednice.
Želimo da verujemo da će dužnosti poslanika na stalnom zaposlenju u Skupštini i kada je reč o dolasku poslanika u Skupštinu, prijavljivanja, biti regulisane novim poslovnikom o radu, koji Skupština, kao što sam već rekao, ima obavezu da donese i usvoji 120 dana od dana kada se usvoji zakon o Narodnoj skupštini. Jer zapravo sada sankcija za nedolazak za sednicu ne postoji, osim suda građana na izborima.
Ovim zakonskim predlogom se afirmiše uloga, prava i odgovornost narodnih poslanika. Naravno da podržavamo intenciju kada je reč o funkcionisanju parlamenta da se akcenat stavi na rad u odborima. Zakonski predlog je predvideo stalna radna tela, odnosno odbore, kao i privremene anketne odbore i komisije koji mogu formirati pododbore, a mogu angažovati i naučne radnike radi proučavanje pojedinih pitanja.
Ono što na samom kraju želim da kažem, ovim predlogom se ističe obaveza stvaranja uslova za obezbeđivanje javnosti rada Narodne skupštine. Javnost u radu je i do sada postojala i to je logično, obzirom na velike nadležnosti koje Skupština ima. Ali od danas, javnost rada u radu postaje zakonska obaveza. Potpuno je logično da rad republičkog parlamenta mogu da kontrolišu građani koji su ovaj parlament i birali.
Predloženim zakonom su, mišljenje je SPS-JS, vrlo jasno i precizno utvrđeni položaj, organizacija, način rada i odlučivanja Skupštine, položaj i prava, dužnost poslanika, amblemi, simboli, obeležja republičkog parlamenta, finansije, odnos prema drugim državnim organima, upravljanje i raspolaganje imovinom, međunarodna saradnja i položaj skupštinske službe.
Na samom kraju, još jednom, i time završavam, poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama su četiri zakonska predloga: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Kao što se, između ostalog, moglo čuti u uvodnom izlaganju ovlašćenog predstavnika poslaničkog kluba SPS-JS, u Danu za glasanje će poslanički klub SPS-JS podržati predložene zakone.
Još jednom želim potpuno jasno i precizno da kažem da ćemo podržati, najpre, izmene i dopune Zakona o budžetu za 2009. godinu i pored nekih nelogičnosti koje se u ovom trenutku pojavljuju i o kojima je bilo reči, i smatramo da o tome i treba govoriti, kao što su: rebalans budžeta se donosi posle usvojenog budžeta za 2010. godinu, rebalansom budžeta su obuhvaćeni samo prihodi budžeta, dok će rashodnu stranu sačiniti Vlada Republike Srbije preko tekuće budžetske rezerve, i ako se predlaže već ovakav način izvršavanja rashoda, Vlada bi trebalo da ima, moje je mišljenje, stanje pozicija koje će biti izvršene u iznosu manjem od planiranog jer je do kraja godine preostalo još samo sedam dana.
Ali, treba istaći i neke pozitivne trendove i kretanja na prihodnoj strani budžeta. Recimo, u prvoj polovini godine nastavljen je trend opadanja budžetskih prihoda započet u poslednjih par meseci prošle godine. Nominalni pad primanja budžeta u prvoj polovini godine iznosi 7,9% u odnosu na prvo polugodište 2008. godine. Međutim, u trećem kvartalu tekuće godine zabeležen je, čini mi se, rast prihoda u iznosu od 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Smatram da će poslednji kvartal dovesti do još pozitivnijih rezultata.
U strukturi prihoda od poreza na dodatu vrednost došlo je do značajnijih promena. Smanjuje se iznos i učešće prihoda PDV-a iz uvozne robe i usluga, što je direktna posledica rasta deviznog kursa i drastičnog smanjenja uvoza roba i usluga.
S druge strane, PDV sa domaćeg tržišta beleži nominalni rast od 38,7% u odnosu na novembar prethodne godine. Bruto naplata domaćeg PDV-a beleži rast od 7%, ali je zabeležen veliki nominalni pad povraćaja od 24,3% u odnosu na isti period prethodne godine, što je značajno uticalo na prihode budžeta ostvarene po osnovu PDV-a.
Pad povraćaja nije pozitivna karakteristika, pošto je posledica pada izvoza i povraćaja izvoznicima, odnosno smanjenja investicionih ulaganja i povraćaja za izvršena investiciona ulaganja za sopstvene potrebe investitora.
Drugi prihod po značaju u ukupnim prihodima budžeta su akcize i beleže neznatno povećanje, što je posledica usvojene politike akciza sredinom godine - rasta cena derivata nafte.
Što se tiče rashodne strane, moram istaći da je preduzetim merama ekonomske i monetarne politike od strane Vlade tokom 2009. godine sprečen kolaps finansijskog i realnog sektora privrede Srbije i ublažene posledice globalne ekonomske i finansijske krize.
Na osnovu napred izloženog, i pored činjenice da su već izvršeni rebalansi tokom godine, smatramo da treba podržati ovaj predloženi rebalans. S ovim, kako bih ga nazvao, mini-rebalansom se povećava i utvrđuje konačan nivo deficita u skladu sa mogućnostima ostvarivanja prihoda.
Projekcija ostvarenih prihoda je u direktnoj korelaciji sa revidiranim makroekonomskim okvirima i pokazateljima, BDP i njegovih komponenata, inflacije deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene itd. Kretanje ovih pokazatelja doprinelo je smanjenju planiranih ukupnih budžetskih prihoda za 5,3% u odnosu na prethodno usvojeni rebalans.
Što se tiče zakona o računovodstvu i reviziji, moram da priznam da se i on donosi sa zakašnjenjem, i to iz sledećih razloga. Vlada je još 16. jula, čini mi se, 2009. godine donela zaključak o potrebi objedinjavanja postupka prijema registracije i obrade finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre umesto Narodne banke Srbije, Centra za bonitet. Ovo je jedan od poslednjih poslova koji se poverava Agenciji i oduzima od nekada, rekao bih, najmoćnije i najopremljenije i najrazvijenije službe u Evropi, a to je Služba platnog prometa.
Zatim, za nekoliko dana se završava poslovna godina, a mi tek sada utvrđujemo pravila. Ugovori o reviziji finansijskih izveštaja potpisani su i dostavljeni Ministarstvu finansija i osnovni tekst zakona o računovodstvu i reviziji je stupio na snagu početkom juna 2009. godine, a mi tek sada usklađujemo javni nadzor nad revizorskom profesijom, sa osmom direktivom Evropskog parlamenta i Saveta, koja je doneta 17. maja 2006. godine.
Ono što je pozitivno u predloženim izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, objedinjavanjem statusnih registara i registra finansijskih izveštaja u jednoj instituciji vrši se usklađivanje sa praksom EU, doprinosi smanjenju troškova privrednih društava za oko 90 miliona dinara, racionalizaciji broja zaposlenih za oko 30%, što je u skladu sa merama i politikom Vlade Republike Srbije.
Naravno, pozitivno je i to što se preciziraju određene odredbe i otklanjaju nedostaci u delu kojim se uređuje obavljanje revizije i nadzora nad revizorskim kućama, što će konačno da utiče na kvalitet rada i kvalitet revizorskih izveštaja o revizorskoj kontroli.
Dobro je što se konačno preciziraju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, što je jedan od bitnih preduslova za sagledavanje obima finansijskog izveštavanja i obaveznosti revizija.
Smanjenje broja društava koja podležu obaveznoj reviziji doprineće svakako boljoj i efikasnijoj reviziji, imajući u vidu činjenicu da u ovom trenutku svako ovlašćeno preduzeće za reviziju treba da izvrši prosečno reviziju oko 160 preduzeća, a svaki zaposleni prosečno 50 preduzeća.
Pozitivno je i to što će se konačno rešiti problem prevoda međunarodnih računovodstvenih standarda, što je pripalo Ministarstvu finansija, koje će objavljivati osnovne tekstove, prevode i tumačenja.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u Danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, pred nama je set od 11 izuzetno važnih zakonskih predloga. Na samom početku još jednom želim da istaknem da će, što je, između ostalog, već rečeno u uvodnom izlaganju, poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati svih 11 zakonskih predloga. U svom izlaganju imaću na umu, pre svega, vreme koje na raspolaganju ima poslanički klub SPS-JS. Imajući na umu to da će kolega iz poslaničkog kluba govoriti u nastavku rasprave u načelu, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na dva zakonska predloga - Predlog zakona o vanrednim situacijama i Predlog zakona o zaštiti od požara.
Naravno, kao što je već, između ostalog, rečeno, podržavamo nameru predlagača da se zakonski uredi i reguliše jedna izuzetno važna oblast, koja je do sada regulisana zakonom koji je star 32 godine. Ova namera države svakako predstavlja novu etapu, fazu ili vreme u kojem se država postavlja na odgovoran način prema ovom pitanju, tako da to pre svega osete građani Republike Srbije. Naravno, mislim i na zaštitu života građana Republike Srbije, ali i na zaštitu njihove imovine.
Takođe želim da kažem da sam ubeđen da je odabran zapravo jedini, najbolji i pravi način da se dođe do ovako kvalitetnog zakonskog predloga, kroz široku javnu raspravu koja je trajala, čini mi se, 30 dana, odnosno mesec dana, javnu raspravu u kojoj su učestvovali i predstavnici lokalne samouprave, odnosno privredni subjekti i predstavnici nevladinog sektora, što je takođe od izuzetne važnosti.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija će svakako dobiti jedan moderan zakon, koji će biti i brži i efikasniji odgovor na vanredne situacije i koji će biti garant bolje i efikasnije bezbednosti građana. Inače, kao što smo mogli čuti, implementacija ovog zakona je, treba još jednom istaći, uslov da Srbija nastavi put evropskih integracija, odnosno preduslov da Srbija uđe u EU. Naravno da podržavamo i suštinski cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, da se u celoj državi uspostavi jedinstven sistem za reagovanje u vanrednim situacijama, jer je to jedini način da se i pravovremeno i blagovremeno reaguje i da se spasu ljudski životi i materijalna i kulturna dobra. To je moguće učiniti jedino sprovođenjem mera u kojima moraju da učestvuju sve raspoložive snage, sve ono čime raspolažemo. Kada službe budu objedinjene, reakcija države će biti daleko efikasnija i u slučaju poplava i u slučaju požara i u slučaju zemljotresa i drugih nesreća.
Dakle, već je rečeno u uvodnim izlaganjima da evropski i svetski standardi u ovoj oblasti počivaju na decentralizovanom delovanju. Usvajanjem ovog zakonskog predloga i kod nas se uvode ovi standardi, odnosno osniva se integrisani centrali organ, a prenose se nadležnosti na lokalne samouprave, koje postaju ključni faktor u ovom izuzetno važnom poslu.
Ono što je suštinski jako važno i što se postiže usvajanjem ovog zakona jeste da se uspostavlja čvrsta veza između sektora za vanredne situacije, kao službe koja prvi put objedinjuje sve snage Republike Srbije, dakle stvoren je jedan, kao što sam već rekao, integrisan sistem zaštite građana u vanrednim situacijama, i uspostavljena je njegova čvrsta veza sa lokalnom samoupravom. Ubeđen sam da je to jedini pravi način funkcionisanja u vanrednim situacijama.
Nakon usvajanja ovog zakona lokalne samouprave će biti veoma bitan, veoma važan segment, odnosno servis za organizovanje u vanrednim situacijama. Naravno, u skladu sa zakonom, gradovi će, kao što smo i mogli čuti, imati definisane odgovornosti i ovlašćenja kada je reč o upravljanju vanrednim situacijama, a gradonačelnici i predsednici opština ovim zakonom dobiće definisanu ulogu, ali se podrazumeva da moraju da uključe celokupne lokalne samouprave, javna preduzeća, privredne subjekte itd.
Ovim zakonom će zapravo biti dat, koliko sam mogao da shvatim, okvir i obaveze, a lokalne samouprave će naknadno da konkretizuju zakon u zavisnosti od svojih karakteristika. Ovim zakonom građani, različita udruženja, privatna i javna preduzeća, dakle svi postaju deo sistema i najvažniji su korisnici, što je takođe od izuzetnog značaja. Svakako, najveći posao sledi nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, a to je praktično uspostavljanje ovog veoma važnog i veoma bitnog sistema.
Mislim da se svi možemo složiti u konstataciji i stavu da je ovaj zakon zaista potreban našoj zemlji, kako bismo već naredne godine mogli, kao država, da damo jedinstven odgovor kada je reč o vanrednim situacijama, a ne da se to čini kao u proteklom vremenskom periodu, u zavisnosti od slučaja do slučaja, od lokalne samouprave do lokalne samouprave, od sredine do sredine, od grada do grada.
Poslanička grupa SPS-JS će podržati ovaj zakonski predlog, ali i Predlog zakona o zaštiti od požara, jer želimo da u tom pogledu Srbija već od iduće godine dobije efikasniji sistem zaštite, koji će poboljšati i ekonomsku sigurnost i stabilnost u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti od požara, veoma ću kratko reći na samom kraju, potpuno je jasno da ovaj zakonski predlog na dosta bolji način rešava pitanje zaštite od požara, uvodi se novi modalitet zaštite od požara, koji nije ranije postojao, i nakon 21 godine uvodi se konačno red u ovoj oblasti.
Na samom kraju želim još jednom da istaknem potpuno jasno i precizno – potreban nam je integrisan sistem, koji će obezbediti sve službe koje se bave pomenutom problematikom, tako da postojeće resurse, ono čime raspolažemo kao država, možemo koristiti u ovu svrhu i na efikasniji i racionalniji način.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2010. godinu, sa pratećim planovima republičkih fondova i Memorandumom o budžetu predstavlja zapravo program rada Vlade u narednoj godini. Međutim, čini mi se da je u ovom trenutku kada se predlaže i usvaja budžet, zapravo, više pažnje je podigao i više prašine revizorski Izveštaj o trošenju budžetskih sredstava. Odmah na početku da još jednom istaknem ono na šta sam do sada često ponavljao i ukazivao, da i najbolji zakon, pa, između ostalog i najbolji i najtransparentniji budžet, može da upropasti njegova realizacija, odnosno način trošenja sredstava i izvršavanja rashoda.
Državna revizorska institucija i revizor su odradili deo posla i dostavili Izveštaj i prosto treba da im omogućimo da bez pritisaka završe posao do kraja i preduzmu se zakonske mere protiv odgovornih nalogodavaca, ukoliko se proceni da je to potrebno. Nećemo valjda opet zabavljati građane oko nekakvih mahinacija i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, a narod želi i očekuje od nas suštinski odgovor kako će živeti i preživeti ovu narednu 2010. godinu.
O prošlosti prosto ne želim da govorim. Prošlost ne možemo da menjamo, ali postavlja se pitanje i sadašnjosti i budućnosti. Postavlja se pitanje – u kakvom privrednom ambijentu i koji su makroekonomski okviri u kojima predlažemo budžet za narednu godinu, odnosno za 2010. godinu? Moje mišljenje je da su tendencije u privredi, iako su nepovoljne, mnogo izvesnije i prepoznatljivije nego u istom periodu prošle godine, kada se nije mogao sagledati obim uticaja svetske ekonomske krize na domaću privredu. Nepovoljne tendencije i galopirajuća kriza krajem prošle godine nastavljene su i u prethodnom periodu tekuće godine.
Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike od strane Vlade Republike Srbije sprečen je kolaps finansijskog i realnog sektora i ublažene su posledice, rekao bih, globalne krize na našu privredu. Preduzete vladine mere su zaustavile recesione tendencije, što je pozitivno, ali pitanje na koje je vrlo teško dati odgovor u ovom trenutku je – kada počinje i koliko će trajati oporavak, sa tendencijom rasta ekonomskih indikatora?
U ambijentu kada je neto priliv direktnih stranih investicija manji za, čini mi se, 40% u odnosu na prošlu godinu, Vlada se posle niza godina vraća podsticajnim merama domaćoj privredi, i to kroz stimulativne kredite, sa upola manjom kamatnom stopom privredi. Država je odvojila, čini mi se, oko četiri milijarde dinara, zatim potrošački krediti za kupovinu domaćih trajnih, potrošnih dobara, zatim krediti za investicije. Država je obezbedila, čini mi se, oko pet milijardi dinara, mere za poboljšanje likvidnosti privrede, kao i stimulativne mere za zapošljavanje pre svega mladih ljudi. Uz preduzete mere štednje i racionalizaciju uprave, napred navedene stimulativne mere, uveren sam, daće određene rezultate.
Prihod po osnovu poreza na dodatu vrednost na domaće proizvode je znatno povećao svoje učešće u ukupnom prihodu po ovom osnovu. U 2009. godini, PDV na ovu robu činio je 30%, a u budžetu za 2010. godinu – 43% ukupnih prihoda po ovom osnovu. Taj odnos potkrepljuje i činjenica da je za prvih devet meseci ove godine uvoz robe smanjen za 30,7% zbog pada tražnje, što se osetno odrazilo na smanjenje tekućeg platnog deficita.
Sa druge strane, zabeležen je znatno manji pad realnog maloprodajnog prometa u trgovini od 10,7%, što je dovelo do realnog pada konsolidovanih javnih prihoda za 8,8%. Nepovoljno je to što prihodi po osnovu PDV čine oko 53% poreskih prihoda budžeta, što ukazuje na konstataciju da se i ovaj budžet finansira iz potrošnje.
Drugi vrlo bitan budžetski prihod su akcize, koje u iznosu od 131,5 milijardi čine 21,6% poreskih prihoda. Akcize na derivate nafte i duvanske prerađevine čine 91,2% ukupnih akciza, što potvrđuje ranije izrečenu ocenu kod povećanja akciza, da kada škripi po prihodima, budžet obično pada na teret korisnika duvanskih proizvoda i na one koji koriste motorna vozila, odnosno na vozače. Ako su akcize na derivate nafte visoke, ali su derivati zapravo nužna potreba, akcize na duvanske prerađevine čine 41,4% ukupnih akciza, što za sobom povlači velike troškove negativnog uticaja duvana na zdravlje i troškove lečenja.
Sa druge strane, poreski prihodi od poreza na plate i dobit korporacije čine 16,0% ukupnih poreskih prihoda, što ukazuje na nivo privrednih aktivnosti i uspešnosti poslovanja privrednih društava, pri čemu porez na dobit korporacija beleži pad od 24% u odnosu na 2009. godinu. Tome ide u prilog i podatak da prihodi od socijalnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje čine 52,3% tekućih prihoda fonda za 2010. godinu. Nedostajući iznos planiranih sredstava se najvećim delom obezbeđuje iz budžeta. Naš cilj, zapravo, treba da bude usmeren na povećanje prihoda iz doprinosa, što se može postići samo oživljavanjem privredne aktivnosti, naravno, nastavkom izgradnje započetih proizvoda.
Koridor 10 je danas nacionalno pitanje. Danas svako u Srbiji shvata važnost Koridora 10, bez obnove, modernizacije i razvoja infrastrukture prosto nema ekonomskog razvoja.
Što se tiče subvencija, ono što želim da kažem jeste da Vlada ovaj deo budžeta treba prioritetno da izvršava, ali da o efektima izveštava republički parlament. Dakle, važno je da imamo i mi ovde u republičkom parlamentu konkretan program za subvencioniranje. Za većinu je mnogo bitnija rashodna strana budžeta i trošenje budžetskih sredstava. Mislim da je tu Vlada izašla sa jasnim kriterijumima i ciljevima. Ovo je razvojni budžet sa merama štednje i racionalnog trošenja za državnu administraciju. To ilustruje podatak da je masa sredstava za plate i dodatke zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta povećana samo za 1,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok su subvencije povećane za 21,2%, a sredstva za realizaciju NIP-a na 15,5 milijardi dinara, odnosno 25,2%.
Na teškoće likvidnosti budžeta u izvršavanju obaveza jasno ukazuje podatak da su kamate na otplatu domaćeg javnog duga povećane u planu 208,9% i iznose 13,4 milijardi dinara. Tome je doprineo, naravno, i budžetski deficit koji je sa MMF usaglašen, tako da iznosi ukupno 107 milijardi dinara, odnosno budžetski deficit iznosi 82,7 milijardi dinara. Budžetsko pokriće budžetskog deficita treba da se obezbedi iz kredita koji je planiran u iznosu 78,85 milijardi dinara, koliko mi se čini.
Na samom kraju, što se tiče socijalnih efekata budžeta, mora se imati u vidu činjenica da je budžet stvoren na zatečenim pravima. Potrebno je da se vodi jedna aktivna politika zapošljavanja kroz podsticaj proizvodnje, a ne kroz pasivna davanja zaposlenima. Naša očekivanja od Nacionalne službe za zapošljavanje jesu da ne bude evidentičar zaposlenih, već da u okviru posebnih projekata zapošljava one kategorije nezaposlenih koje teško dolaze do posla.
Ono što sam želeo na samom kraju da kažem, gospodin Mrkonjić je izašao, pominjao je, između ostalog, i nekakve teške uslove, kada je reč o svetskim bankama koje danas egzistiraju na prostoru Republike Srbije. Želim da kažem da je veoma važno da svaka država ima svoju razvojnu banku i svoje državno osiguravajuće društvo, zbog praćenja tokova novca i uštede budžetskih sredstava. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo je vratiti se na dnevni red skupštinskog zasedanja, na jedan izuzetno važan zakonski predlog, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Pre nego što krenemo u konkretnu priču o predloženom zakonskom rešenju, želim da kažem, ispred Poslaničkog kluba SPS-JS-a, da razumemo argumentovanu priču svih kolega poslanika o konkretnim zakonskim predlozima. Razumemo i legitimno je pravo opozicije da argumentovano u ovoj sali iznosi stavove i ima kritički osvrt na zakonske predloge. Ono što očekujemo od gospodina ministra, imajući na umu njegov korektan odnos prema ovom domu, prema kolegama narodnim poslanicima, jeste da u ovoj sali ne iznosi svoj lični stav.
Očekujemo od ministra Vlade RS da iznosi stav Vlade RS. To je ono što je izuzetno važno, jer je on ovde predstavnik Vlade Republike Srbije.
Naime, bilo je reči o izbornom zakonu i nekakvom ličnom stavu povodom izbornog zakona. Danas govorimo o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku, o izbornom zakonu govorićemo onda kada za to dođe vreme, odnosno kada ovaj predlog zakona budemo imali u skupštinskoj proceduri.
S druge strane, pominjan je Vrbas. I mi smo pitali građane Vrbasa šta misle o politici koalicije SPS-PUPS-JS-a i dobili smo poverenje 19,5% građana Vrbasa, ali smatramo da ovaj dom nije prostor gde bismo govorili o ovoj temi.
Dakle, kada je reč o izuzetno važnom zakonskom predlogu, a to je Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ono što je potpuno jasno, ono što je potpuno evidentno, to je da imamo jedan prilično neuređeni birački spisak i da se birački spiskovi prave po lokalnim sredinama, odnosno da imamo biračke spiskove koji se prave po lokalnim samoupravama, odnosno po lokalnim opštinama. Danas imamo oko 160 mesta u Srbiji i svaka lokalna sredina, svaka opština, za sebe vodi birački spisak, a nakon izbora se ti birački spiskovi objedinjuju.
S druge strane, takođe, želim da kažem da kada je reč o ovoj oblasti, vidljivi su i nedostaci postojećih zakonskih rešenja. Znači, ono što mi danas imamo svakako nije i ne može se definisati kao jedinstven birački spisak. Ono što se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i što je, po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-SJ-a, izuzetno važno i u potpunosti prihvatljivo, jeste da Srbija ima jedinstven birački spisak koji će voditi samo jedan nadležni organ, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ovaj zakonski predlog predviđa formiranje jedinstvenog biračkog spiska koji će biti vođen putem savremene tehnologije, kao elektronska baza podataka, kao što je, između ostalog, rečeno. Naravno, potpuno je razumljiv i opravdan za nas i cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je, kako je navedeno u obrazloženju ovog zakona, postojanje tačne, ažurne i jedinstvene evidencije svih birača i lakšeg, efikasnijeg i ekonomičnijeg postupka u kom će birači ostvariti svoje pravo.
Ubeđeni smo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti otklonjene sve eventualne sumnje kada je reč o nekim budućim izbornim procedurama, odnosno da će ovaj zakonski predlog uvećati poverenje kada je reč o nekim budućim izbornim procedurama. Naravno da ovaj proces nije ni lak, ni kratak, komplikovan je i dug, ali izuzetno važan, i doprineće da se na jednom mestu dobiju informacije o svim građanima Srbije koji imaju biračka prava.
Jedan od osnovnih preduslova za celokupnu realizaciju ovog procesa jesu veoma kvalitetni podaci o građanima i zato je veoma važno da je i MUP, između ostalog, započeo sređivanje svoje evidencije, u smislu izdavanja novih ličnih karata.
Šta se, dakle, postiže usvajanjem ovog zakonskog predloga? Biće omogućeno biračima da glasaju u mestu boravišta u zemlji, ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Mi smo ubeđeni da će sve nedoumice biti otklonjene po završetku rasprave, a pitanja koja su postavljena kroz raspravu u načelu i koja će biti postavljena u raspravi o pojedinostima o ovom konkretnom stavu, objašnjena. S druge strane, biće omogućena razmena podataka među nadležnim organima, što je, takođe, izuzetno važno.
Ono što, na samom kraju, želim još jednom da istaknem jeste da će Poslanički klub SPS-JS-a u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da repliciram, želim samo da iznesem nekoliko stavova, s obzirom na to da je u više navrata u malopređašnjoj diskusiji pomenut SPS.
Ono što je suština jeste da danas govorimo o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Što se tiče prošlosti SPS-a, želim još jednom da potpuno jasno i otvoreno kažem da smo ponosni na ono što se dešavalo u periodu pre 2000. godine. Želimo i danas da afirmišemo sve ono što je bilo pozitivno, ali i da izvlačimo pouke iz onoga što je bilo negativno i što nije bilo dobro. To što neki iz svoje prošlosti nisu znali da izvuku pouke, nije naš problem.
Period vršenja vlasti do 2000. godine smo jasno ocenili onda kada smo smatrali da je to bilo potrebno, da je bilo neophodno, a sve ostalo je istorija i vreme će pokazati ko je i da li smo bili u pravu. Ako govorimo o greškama, jedna od najvećih grešaka je bila ta što tih grešaka nismo bili svesni u periodu dok smo bili na vlasti, nego nakon 2000. godine.
Da li neko treba i konačno želi da sprovede taj famozni 6. oktobar, apsolutno nemamo ništa protiv, ali za to je potrebna politička snaga, za to je potrebno utemeljenje u biračkom telu. Kakvo utemeljenje u ovom trenutku ima SPS i koalicija SPS-JS-PUPS u biračkom telu, jasno govore rezultati sa svih izbora, vanrednih, lokalnih izbora, koji su bili u proteklom periodu, i u Kovinu, u Kosjeriću, Voždovcu, Zemunu, i koji će svakako biti održani u narednom vremenskom periodu, gde je i u apsolutnom broju glasova, i procentualno, dupliran rezultat u odnosu na rezultate iz maja 2008. godine.
Kako građani Srbije ocenjuju politiku koalicije SPS-JS-PUPS? Vrlo je jasan odgovor koji daju građani na vanrednim lokalnim izborima koji su održani u proteklih godinu dana, i to je za nas u ovom trenutku jedino što je merodavno i verodostojno. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za gasovod MG-11, najpre želim da kažem da eksproprijacija u užem smislu predstavlja gubitak prava svojine na nepokretnim stvarima za jednog subjekta i istovremeno sticanje, nastanak prava na istim objektima za drugog subjekta, državu, odnosno pravno lice koje vrši neki javni interes. Eksproprijacija u širem smislu predstavlja nepotpunu ili delimičnu eksproprijaciju, odnosno ograničavanje sadržine prava svojine u većem ili manjem obimu, koje nije praćeno potpunim gubitkom prava svojine. U tom smislu, mogu se konstituisati i stvarne službenosti.
Da bi se sprovela stvarna eksproprijacija potrebno je da postoji javni interes. Uobličavanje javnog interesa za eksproprijaciju određeno je potrebama planskog i privrednog razvoja. Donošenjem ovog zakonskog predloga stvaraju se uslovi za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju gasovoda MG-11 u korist „Jugorosgasa“ i sprovođenje postupka eksproprijacije na trasi navedenog gasovoda.
U skladu sa programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, predviđena je izgradnja magistralnog gasovoda MG-11 Niš - Leskovac - Vranje, koji će omogućiti gasifikaciju južnog dela Republike. Investitor ovog projekta je mešovito rusko-srpsko preduzeće „Jugorosgas“. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije, koju za „Jugorosgas“ izrađuje JP „Srbijagas“. Završetkom izgradnje navedenog gasovoda u dužini od 123 km obezbediće se snadbevanje gasom nekoliko opština na jugu Srbije, čime bi se stvorili uslovi za izgradnju distributivnih gasnih mreža za snadbevanje domaćinstava, toplana, bolnica i industrijskih potrošača.
Pored industrijskog rasta, koji je veoma značajan za ove srednje razvijene opštine, i stepen zagađenosti bi se značajno smanjio nakon završetka gasifikacije ovog regiona.
Kada je reč o Predlogu zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, važno je na samom početku reći da se ovim zakonskim predlogom uređuju uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika, zatim, projektovanje i izgradnju, održavanje i korišćenje cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija, koji obuhvataju projektovanje i izgradnju, ispitivanje i puštanje u rad, korišćenje i održavanje, stručnu osposobljenost, mere zaštite, unutrašnje gasne instalacije i inspekcijski nadzor.
Razlozi za donošenje ovog zakona su opravdani ako se ima u vidu da je to neophodno, pre svega, u cilju regulisanja bezbednog korišćenja, održavanja i izgradnje gasovoda u tehničkom smislu.
S druge stane, zakon koji je na snazi, iz 1996. godine, svakako je neophodno terminološki uskladiti sa Zakonom o energetici, kao i sa terminologijom Evropske unije, kada je reč o ovoj oblasti.
Takođe želim da istaknem da je danom stupanja na snagu Zakona o energetici Republike Srbije prestao da važi Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa, usled čega su pojedina pitanja koja su bila regulisana ovim zakonom ostala bez pravne regulative.
U cilju povezivanja energetskih subjekata u regionu, ostvarivanja njihovog ravnopravnog položaja na tržištu energije, kao i približnog stepena zaštite kupaca energije, neophodni su akti koji se odnose na regionalno tržište. Donošenje ovog zakona je svakako potrebno i radi usaglašavanja našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima EU koji se odnose na sektor energetike.
Dakle, donošenjem ovog zakona procesi regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom odvijaće se nesmetano, a ujedno će se stvarati uslovi za uključivanje u evropske ekonomske tokove.
Takođe, mora se istaći značaj donošenja ovog zakona, jer on predstavlja pravni osnov za donošenje niza podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda. Time će se rešiti mnogi problemi koji postoje u ovoj oblasti, a koji su prouzrokovani, pre svega, nepostojanjem odgovarajućih propisa.
Kako su, po našem mišljenju, razlozi potpuno jasni, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Pred nama se nalazi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona nalaze se u neophodnosti unapređenja postojećeg teksta zakona i ogledaju se u nekoliko ključnih elemenata: preciznije uređenje uslova i načina eksploatacije mineralnih sirovina; jednostavniji obračuni; efikasnija realizacija naknade za korišćenje mineralnih sirovina; stvaranje zakonskih preduslova za uređenje i izdavanje svih vrsta licenci za prava lica iz oblasti rudarstva do početka rada agencije za rudarstvo; pooštravanje sankcija za nelegalnu eksploataciju mineralnih sirovina; bliže uređenje svih neophodnih postupaka pri zatvaranju rudnika i pravne mere za podsticaj određenih delova rudarske industrije.
Kako osnovna načela na kojima se zasniva postojeći zakon ostaju nepromenjena, kao što su odobrenje za eksploataciju, odobrenje za izvođenje rudarskih radova, upotrebna dozvola, inspekcijski nadzor, tekst izmena i dopuna Zakona o rudarstvu ne predstavlja sistemski iskorak u reformi rudarskog sektora, već niz praktičnih mera za unapređenje postojećeg zakonskog okvira.
Samim izmenama i dopunama se omogućava da pored privrednih društava i preduzetnici mogu obavljati određene poslove vezane za eksploataciju i rudarstvo, sa osnovnim motivom uvođenja ravnopravnosti u obavljanju privrednih delatnosti.
Podvukao bih par značajnih stvari zaokruženih ovim izmenama. One se odnose na menjanje visine naknade za korišćenje određenih mineralnih sirovina, uvođenje pojma zaštitnog prostora oko postojećeg eksploatacionog polja, uvođenje obaveza za javna preduzeća da pre zatvaranja rudnika donesu poseban program za rešavanje socijalnih i ekoloških pitanja i slično.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, na početku bih istakao da je JUGEL osnovan radi obezbeđivanja i ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, ali otcepljenjem bivših republika SFRJ došlo je do istupanja udruženih elektroprivrednih preduzeća iz Zajednice. Sve elektroprivrede bivše SFRJ uskladile su zakonsku regulativu u ovoj oblasti elektroenergetike na potpuno novim principima, tako da oni funkcionišu kao sistemi u nezavisnom režimu unutar svoje teritorije.
Treba imati u vidu da po Ustavu Republike Srbije i Zakonu o energetici ne postoji osnov za dalje važenje ovog zakonskog predloga. Takođe, status zajednica osnovanih na istim principima, kao što su Zajednica jugoslovenskih železnica, Zajednica jugoslovenskih pošta itd., rešen je donošenjem zakona o prestanku važenja, te ne bih dalje da komentarišem razloge za usvajanje, odnosno podršku ovom zakonskom predlogu.
Oni su, po našem mišljenju, sasvim jasni i nedvosmisleni. Prema tome, na samom kraju želim da kažem da će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o samoj potrebi donošenja i usvajanja zakona o zvaničnoj statistici, želim da kažem, kao što je već rečeno, da je važeći zakon donet 1982. godine i da je u periodu do danas bilo izuzetno mnogo promena, i kada je reč o privrednim subjektima, i kada je reč o državnim organima, nadležnim organima i nadležnim institucijama.
S druge strane, veoma je važno da i ovaj i svaki drugi zakonski predlog o kome raspravljamo u Republičkom parlamentu bude u skaldu s pravnom regulativom UN-a i EU. Naravno, neophodnost usvajanja predloga je i u činjenici da je zvanična statistika jedan od ključnih izvora informacija za donošenje veoma važnih odluka iz različitih sfera života.
Želim da kažem da je predloženi zakon dobar, kao što smo rekli i u uvodnom izlaganju i kao što je konstatovao ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba.
Predložena zakonska rešenja garantuju zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica.
Stvara se osnov za dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora i zaista želimo da verujemo, ono što je mnogo puta do sada rečeno, da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti omogućen dinamičan i pravilan razvoj zvanične statistike.
Ovim zakonskim predlogom su vrlo jasno definisani proizvođači zvanične statistike, a na određen način su uređeni i odnosi između proizvođača i davalaca podataka.
Kada je reč o odgovornim proizvođačima zvanične statistike, kao što je rečeno, oni imaju ključnu ulogu, kao i Republički zavod za statistiku, koji je nezavisan i samostalan u obavljanju statističkih aktivnosti, koji organizuje statističke jedinice van sedišta Zavoda, što je precizirano članom 7. ovog zakonskog predloga.
Zvanične statističke aktivnosti zasnovane su na petogodišnjem programu, koji donosi Republička skupština, i jednogodišnjim planovima, koje donosi Vlada RS. Osim Republičkog zavoda za statistiku, odgovorni proizvođači statističkih podataka su, između ostalog, Narodna banka Srbije, za Beograd – gradska uprava, ali i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike koji su navedeni u petogodišnjem statističkom programu, što je precizirano članom 6. ovog zakonskog predloga.
Predlogom zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine utvrđuje se pravni okvir, sadržaj, priprema i organizacija sprovođenja popisa u Srbiji.
Vrlo jasno su utvrđene obaveze državnih organa i drugih organizacija koje učestvuju u popisu, ali i obaveze i dužnosti davalaca popisanih podataka, lica koja vrše poslove popisa, zatim, objavljivanje popisnih rezultata, finansiranje popisa, koji se sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine i koji će organizovati i sprovoditi Republički zavod za statistiku.
Podržavajući ovaj zakonski predlog, želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakona, da se na jedinstven način regulišu prava i obaveze Ministarstva i drugih organa i organizacija kada je reč o pripremama, organizovanju i sprovođenju popisa. Smatramo da je izuzetno važno što će prvi put nakon Drugog svetskog rata biti prikupljeni podaci o funkcionalnoj sposobnosti lica za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, čime će se formirati jedinstvena baza podataka o osobama s invaliditetom.
Usvajanjem zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine, biće omogućeno da se prvi put nakon 1960. godine napravi sveobuhvatan popis domaćeg agrara, odnosno stvoriće se mogućnost da se u periodu od 1. do 15. novembra 2011. godine napravi jedan realan uvid u pravo stanje poljoprivrednih potencijala Srbije, odnosno da se snimi struktura celokupne poljoprivredne proizvodnje, što je od izuzetne važnosti. To je, između ostalog, i jedan od preduslova da Srbija koristi fondove EU koji su namenjeni agraru.
Na putu evropskih integracija, odnosno pristupanja EU, naša poljoprivreda sa mora prilagođavati standardima EU. To podrazumeva uvođenje brojnih statističkih indikatora u statistici poljoprivrede, a osnovni preduslov za uspešno prilagođavanje je sprovođenje kompletnog popisa poljoprivrede. Taj popis organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, kome će Ministarstvo za poljoprivredu pružiti podršku.
U obrazloženju zakonskog predloga su vrlo precizno definisani ciljevi popisa. Želim da napomenem samo neke, i time završavam – da se snimi faktičko stanje, koliko ima obradivog zemljišta, zasađenih kultura. Srbija će određene kvote stimulacije dobijati na osnovu popisa poljoprivrede. Između ostalog, cilj je da se obezbede statistički podaci potrebni za razvoj održive nacionalne agrarne politike i za izradu međunarodno uporedive baze podataka, zasnovane na ključnim poljoprivrednim obeležjima. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je racionalizacija državne administracije, odnosno smanjenje troškova, rashoda u ovom trenutku, po našem mišljenju, realnija i prihvatljivija opcija od povećanja nameta, poreza, doprinosa, odnosno racionalizacija državne administracije u ovom trenutku je bolji način da se nadomeste nedostaci u budžetu, nego da se to čini kroz povećanje PDV ili smanjenje penzija, odnosno plata. Dakle, svakako je realnija opcija smanjenje troškova, odnosno rashoda. Naravno da ovo ne treba shvatiti kao cilj, nego kao nuždu da bi se došlo do cilja.
Podržavamo predložene zakone, jer jasno vidimo da Srbija mora odlučno da izađe sa smanjenjem javne potrošnje. Racionalizacija državne administracije zapravo treba da donese, na jedan realan način, smanjenje preglomazne birokratije, zaustavljanje zapošljavanja u administraciji.
To bi, u stvari, bio prvi korak ka nečemu što bi se moglo definisati kao efikasan državni aparat. Veoma je važno da racionalizacija bude sprovedena uz najmanji stepen negativnih efekata, ukoliko je to moguće naravno.
Naravno da smo svesni koliko je danas teško nekoga ostaviti bez posla, ali, s druge strane, ukoliko ova mera doprinosi uštedi na nivou države, što je u ovom trenutku prioritet prioriteta i ukoliko se deo ušteđenih sredstava uloži, recimo, u infrastrukturne projekte, što opet znači otvaranje novih radnih mesta, onda su ovi predlozi za nas prihvatljivi.
Naravno da se mora voditi računa o tome da i ministarstva i lokalne samouprave moraju da funkcionišu. Više puta do sada smo isticali i insistirali na dogovoru Vlade i sindikata. Još jednom želim da kažem da je za nas prihvatljiv svaki dogovor koji se napravi između Vlade RS i sindikata po pitanju racionalizacije državne administracije.
Kada je reč, konkretno, o Predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, neka pozitivna rešenja su da se usavrši postojeći sistem u državnoj upravi i otklone odgovarajući nedostaci. Glavni efekat je svakako u tome da se smanje rashodi budžeta.
Uz to, ovaj predlog donosi i neka bolja rešenja u odnosu na postojeća, stimuliše usavršavanje zaposlenih i donosi mogućnost napredovanja. Zbog toga ga karakterišem kao stimulativan. Zatim, uz interni konkurs utvrđuje se obaveza da se za određena mesta ide na javne konkurse; ubuduće će ne samo služba za upravljanje ljudskim resursima, već i nadležni organi u upravi da raspisuju konkurs.
Članom 35. su razređene odredbe važećeg zakona za državne službenike kada je reč o dodatnom obrazovanju, odnosno postoji mogućnost premeštanja na bolje radno mesto. Član 37. uvodi institut ugovora o stručnom osposobljavanju nezaposlenih lica, što opet omogućava sticanje radnog iskustva i polaganje državnog ispita.
Kada je reč o drugom zakonskom predlogu, suština je da se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Cela ova zakonska regulativa utvrdila je jasan kriterijum – četiri zaposlena na 1000 stanovnika. Iz zakonskog obrazloženja se vidi da se može oceniti da će i ovaj zakonski predlog dati efekte u smislu smanjenja budžetskih rashoda.
Međutim, čini nam se da je primenjen jedan matematičko-finansijski pristup, koji će smanjiti broj zaposlenih, ali neće suštinski rešiti probleme administracije. Razumemo ovaj potez, ali nama je potrebno suštinsko rešavanje ovog pitanja. Nije baš najbolje krenuti od zaposlenih, ali u ovom trenutku je to nešto što je nužnost; potrebno je nastaviti racionalizaciju i nastaviti sa institucijama.
Činjenica je da je Srbija nekoliko puta menjala svoj državni status. Zbog promene statusa je došlo do umnožavanja institucija – zadržane su postojeće, formirane neke nove institucije.
Ako želimo ozbiljnu reformu javnog sektora, i to na osnovu dva kriterijuma, našeg ustavnog opredeljenja i opredeljenja kakvu državu želimo, treba da napravimo, između ostalog, i jasnu kritičku ocenu, nakon usvajanja ovih predloženih zakonskih rešenja, koje su institucije potrebne, ima li institucija koje se mogu ukinuti ili spajati po funkcijama, jer institucije imaju funkcije, a za obavljanje funkcija su potrebni zaposleni.
Praksa nekih zemalja koje su sprovodile reformu državne administracije i javnog sektora jasno govori šta je potrebno – potreban je jedinstven program, saglasnost svih relevantnih političkih subjekata na političkoj sceni i, što je suštinski jako važno, reforma ne može da bude sprovedena odmah, jer to je dugoročan proces. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o tajnosti podataka suštinski gledajući, kao što je između ostalog rečeno tokom jučerašnje rasprave, sigurno predstavlja jedan od veoma važnih zakona koji nedostaju u našem pravnom sistemu. Tačno je da je ova oblast potpuno neregulisana. Trenutno, dakle, kao što smo mogli čuti, postoji oko četiri stotine akata koji regulišu pitanje tajnosti i naravno da stavljanje oznake tajnosti potpuno besmisleno. Naravno da nije pohvalno to što je Srbija jedna od retkih država u Evropi u kojoj ova materija i oblast nije regulisana jednim zakonom.
Kada je reč o ključnim zakonima od posebnog i izuzetnog značaja, poput Predloga zakona o tajnosti podataka, veoma je važno održati široku javnu raspravu i sagledati i razmotriti sugestije i predloge stručne javnosti i nezavisnih institucija.
Nije dobro to što je još u fazi izrade ovog zakonskog predloga stvoren jedan negativan odijum u javnosti. Taj negativan odijum je pre svega rezultat jedne oštre diskusije ne samo među nevladinim organizacijama, već i među onima koji su pisali zakon i kontrolnim državnim organima.
Naravno da se potpuno slažemo sa tim da ne samo ovaj zakon, već svi zakoni koje razmatra i usvaja republički parlament moraju biti u skladu sa standardima Saveta Evrope i direktivama EU, imajući na umu cilj da Srbija postane član i deo EU. Ne želimo da verujemo da se usvajanjem ovog zakonskog predloga žele stvoriti dodatni problemi kada je reč o regulisanju ove oblasti, odnosno da se želi stvoriti jedna iluzorna slika, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, da je ova oblast navodno regulisana.
Zaista želimo da verujemo u najvažniji cilj predloženog zakona, koji je vrlo precizno definisan u zakonskom obrazloženju, a to je da se u jednom zakonu propišu kriterijumi na osnovu kojih će se strani i domaći podaci od interesa za Republiku Srbiju odrediti kao tajni, da se definišu ovlašćena lica za određivanje tajnosti podataka i da se na jednoobrazan način propišu pravila za određivanje stepena tajnosti, kao i da se precizno utvrde rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka.
U toku izrade ovog zakonskog predloga najviše prašine se podiglo oko ograničavanja pristupa tajnim podacima Zaštitniku građana i Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Reč je o članu 40. u kojem se određuju ograničenja za pristup informacijama. Dakle, ne misli se na opšte ograničenje, nego na taksativno navedene slučajeve. Prosto, ni predsednik Republike nema pristup svim informacijama.
Ipak želimo da izrazimo zadovoljstvo što je postignut dogovor i saglasnost oko stavova nezavisnih organa, u smislu da iz postojećeg predloga budu izbrisana ograničenja koja su se odnosila na pristup podacima označenim kao „poverljivo“, odnosno da se, koliko smo mogli da shvatimo, amandmanima predviđa dostupnost javnim podacima za sve državne organe, naravno, i kada je reč o Povereniku za informacije od javnog značaja, ombudsmanu, Agenciji za borbu protiv korupcije i, kako je između ostalog navedeno u predloženim amandmanima Vlade, guverneru Narodne banke.
Jedna od predloženih izmena je što će na određenu vrstu podataka na identičan način sve institucije imati pravo pristupa. Predlog je da se jedinstveno reguliše pravo na sertifikat. To je dokument kojim se određenim osobama odobrava pristup podacima, a u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti. Proširen je krug osoba koje imaju pravo na sertifikat.
Takođe, izmenom je propisano da osobe koje su imenovane u predlogu u članu 38. imaju pravo pristupa određenim podacima označenim sa „državna tajna“ i „strogo poverljivo“, uz prethodnu odgovarajuću bezbednosnu proveru.
Ukoliko se odbije nečiji zahtev za pristup informacijama, obezbeđena je sudska zaštita u smislu da strana koja je zainteresovana da dobije informaciju može uložiti žalbu Ministarstvu pravde, a protiv odluke Ministarstva pravde može da se povede upravni spor.
Predloženim amandmanima utvrđena je i kontrola rada službi bezbednosti. Ministarstvo ima nadležnost da kontroliše primenu zakona, proverava da li su službe osnovano stavile oznaku „poverljivo“ i nakon te kontrole Ministarstvo može dati nalog da se ta oznaka skine.
Kao što je, između ostalog, rečeno tokom jučerašnje rasprave, precizirana su četiri stepena tajnosti, kao i četiri roka prestanka tajnosti podataka, i to prema stepenu tajnosti, od dve do 30 godina.
Ono što je takođe želim da kažem jeste da Ministarstvo pravde o svim okolnostima podnosi izveštaj skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost.
Takođe, formulisana je i mogućnost da se sa određenih dokumenata skine oznaka tajnosti u slučaju određenih događaja kojima prestaju razlozi za postojanje tajnosti, a koji se odnose na određeni događaj.
Dakle, zaista želimo da verujemo da ćemo nakon predloženih amandmana od strane Vlade Republike Srbije, odnosno onog trenutka kada se republički parlament u danu za glasanje izjasni potvrdno i pozitivno o predloženim amandmanima, imati jedan kvalitetan zakon, koji će celishodno regulisati ovu oblast.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, najpre želim da kažem da su primenom ovog zakona postignuti dobri rezultati, ali da je praksa pokazala da je jedan broj normi neprecizan i teško primenljiv. Postavljaju se posle neka nova pitanja, ali i nove situacije koje je neophodno pravno urediti i pravno regulisati.
Predložene izmene predviđaju da nadzor nad primenom preuzme Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što će svakako doprineti boljoj i efikasnijoj primeni samog zakona, koji je jako dobar. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima inspekciju koja kontroliše sprovođenje zakona.
Novine su, recimo, da će postupak izvršenja rešenja Poverenika biti, prema predlogu, obaveza Vlade Republike Srbije, što je izuzetno važno.
Predloženo je da se reč „odmah“, kada je u pitanju dostavljanje informacija, zameni sa „najkasnije u roku od sedam dana“.
Na samom kraju želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati i drugi zakonski predlog, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je šest zakonskih predloga koji se tiču oblasti pravosuđa. Najpre, želim da kažem da će poslanički klub SPS - JS podržati predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji, jer, podržavajući ovaj zakon, želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno i obavljanje poslova sudijskog i tužilačkog osoblja, kako je, između ostalog, navedeno u članu 2. ovog zakonskog predloga. Naravno da želimo da verujemo da će, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, biti zaobiđena i ostavljena po strani svaka mogućnost, ili eventualna mogućnost političkog pritiska, političke pristrasnosti prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovim zakonskim predlogom predviđeni su jasni normativni okviri kojima se uređuje obuka za sudije i tužioce, što je, između ostalog, predviđeno novim zakonima koji uređuju organizaciju pravosudnih organa u Republici Srbiji, koje smo usvojili u decembru 2008. godine, a u cilju, kako je i rečeno, stvaranja efikasnog, nepristrasnog i modernog, pre svega, pravosuđa.
S druge strane, ovaj zakonski predlog unapređuje i jasno formuliše kriterijume za izbor i napredovanje sudija, odnosno, jednostavno rečeno, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, vrlo jasno će se znati ko može i po kojim uslovima, po kojim kriterijumima da bude izabran za sudiju ili tužioca, bez bilo kakvog uticaja i pritiska na sam izbor.
Naime, ovaj zakonski predlog definiše okvire kojima je uređena obuka, što ima za cilj formiranje objektivnih, realnih i merljivih kriterijuma kada je reč o izboru i napredovanju.
Akademija, kao što smo mogli čuti, raspisuje konkurs za prijem u program početne obuke i formulisani su opšti uslovi za prijavu. Predviđeno je polaganje testa za upis na Akademiju, koji obuhvata praktični, teorijski i test ličnosti. Komisija za prijemni ispit utvrđuje rang listu prema rezultatima sva tri dela ispita. Akademija traje 24 meseca i završna ocena predstavlja zbir ocena svakog dela obuke i ocene sa završnog ispita.
Zakonskim predlogom je, takođe, predviđeno da korisnici početne obuke zasnivaju radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke i imaju pravo na platu, koliko mi se čini, u iznosu od 70% osnovne plate sudija osnovnog suda. To je precizno formulisano članom 40. zakonskog predloga.
Što se tiče broja korisnika početne obuke za sudije prekršajnog i osnovnog suda, odnosno za zamenika javnog tužioca, utvrđuju ga Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, rukovodeći se, pre svega, kako je i navedeno, objektivnim potrebama pravosuđa, što je od izuzetne važnosti.
Ono što, takođe, treba istaći, a što je definisano članom 40. predloženog zakonskog rešenja, jeste da je Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca dužno da, prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku na Akademiji, a prema uspehu ostvarenom na toj obuci. Ukoliko među prijavljenim kandidatima, što je predviđeno članom 40, nema kandidata koji su završili početnu obuku, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca može predložiti kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor.
Kada je reč o ovom zakonskom predlogu, želim da kažem i da strategija reforme pravosuđa predviđa da se Pravosudni centar transformiše u instituciju za obuku u pravosuđu i da se na celovit način uredi početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, ali i obuka zaposlenih u sudijskoj i tužilačkoj administraciji.
Kada je reč o samim organima Akademije i nadležnostima, predviđeni su – upravni odbor, direktor i programski savet. Zakon, kako je precizirano, stupa na snagu 1. decembra 2009. godine. Nakon toga, biće imenovan vršilac dužnosti direktora, koji treba da pripremi sve ono što je neophodno od uslova za početak rada Akademije i transformaciju Pravosudnog centra. Inače, predviđeno je da zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2010. godine.
Upravni odbor Akademije čine tri predstavnika koje imenuje Visoki savet sudstva, od kojih, jednog imenuje na predlog udruženja sudija, tri predstavnika imenuje Državno veće tužilaca, jednog, na predlog Udruženja javnih tužilaca, imenuje Vlada.
Ako govorimo o samim nadležnostima Upravnog odbora, kao što je, između ostalog, navedeno i u uvodnom izlaganju, najvažnije je usvajanje programa obuke.
Suštinski gledajući, imajući na umu set od sedam pravosudnih zakona koji su usvojeni krajem prošle godine, odnosno u decembru 2008. godine, nakon usvajanja Zakona o Pravosudnoj akademiji, želimo da verujemo da ćemo zaokružiti jednu celinu kada je reč o reformi srpskog pravosuđa.
S obzirom na to da sam na samom početku već istakao da će Poslanički klub SPS – JS-a podržati predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji, analogno tome, potpuno je logično da ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i izmene i dopune Zakona o sudijama.
Šta se postiže predloženim izmenama, već je rečeno. Stvara se zakonski osnov, mogućnost da sudija, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca, mogu biti članovi organa upravljanja Pravosudne akademije, s obzirom na to da je reč o instituciji koja je nadležna za obuku u pravosuđu, a, s druge strane, imajući na umu znanje koje se stiče praksom, koja svakako poseduju i sudija i javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, nakon Zakona o uređenju sudova, koji je usvojen decembra 2008. godine, uspostavljena je nova organizacija, a za vođenje krivičnog postupka u prvom stepenu podeljene su nadležnosti između osnovnih i viših sudova.
Ovim zakonskim predlogom, spisku krivičnih dela za koje sudi viši sud dodati su i pojedini oblici krivičnih dela za koje je do sada bio nadležan osnovni sud, a koja se izdvajaju po svojoj ozbiljnosti.
Što se tiče Zakonika o krivičnom postupku, odnosno odlučivanja o žalbi po skraćenom postupku, predlog je da za ovo bude nadležan Apelacioni, umesto Višeg suda.
Suštinski gledajući, ovde je reč o opravdano predloženim rešenjima, u cilju efikasnosti, kako je navedeno i u obrazloženju, imajući na umu novi zakon o uređenju sudova, koji je usvojen decembra 2008. godine.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, važeći zakon treba da bude usklađen sa Krivičnim zakonikom Srbije, zakonima o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova i sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ono što je predloženo, primenjuje se na postupke protiv okrivljenih za ratne zločine, za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kao i za pomoć počiniocima.
U nekoliko crta, reći ću koje se novine unose predloženim izmenama i dopunama Zakona. Precizirane su okolnosti u kojima neko može imati datog svedoka saradnika u postupcima za ratne zločine. Precizirane su odredbe za sklapanje sporazuma o priznanju krivice, bez obzira na zaprećenu kaznu zatvora. Omogućeno je medijima snimanje i javno emitovanje sudskih postupaka, u skladu sa predloženim članom 16a. ovog zakonskog predloga. Vreme koje je lice provelo u pritvoru Haškog tribunala neće se uračunati u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom, ali će biti uračunato u kaznu koju sud bude izrekao.
Shodno novoj organizaciji sudova, precizirano je da će predmeti ratnih zločina biti u nadležnosti Višeg i Apelacionog suda i definisane su odredbe koje se tiču izbora tužioca i zamenika.
Na samom kraju, želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS-a podržati i predložene izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, jer, suštinski gledajući, ovde je reč o usklađivanju navedenog zakona, pre svega, sa zakonima o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i sa Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije je najvažniji zakonski akt kojim se reguliše dodela odlikovanja zaslužnim pojedincima, građanima, sportistima, kolektivima, kao i stranim državnicima i državama.
Odlikovanja se određuju kao najviši znaci javnog priznanja, koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju. Naravno, neophodnost donošenja ovog zakona leži, pre svega, u tome što je sadašnji zakon, iz 1998. godine, neprimenljiv. To je propis Savezne Republike Jugoslavije i u nazivu svakog ordena nalazi se ime tadašnje, odnosno nekadašnje federacije. Dakle, nije logično deliti ordenje nepostojeće države i iz tog razloga, koliko mi je poznato, nijedan ukaz nije potpisan od 2006. godine.
Ovaj zakon je važno usvojiti i da bi predsednik Republike i Kancelarije za ordene mogao da reši brojne zahteve (ima nekoliko stotina zahteva, kao što smo mogli čuti proteklih dana u javnosti) povodom dodele nekog od odlikovanja.
Želim da navedem samo jedan primer iz grada iz kojeg dolazim, iz Valjeva. Jedan od primera je, recimo, inicijativa koju je pokrenula Skupština grada Valjeva.
Skupština grada Valjeva je političkim konsenzusom podržala inicijativu odborničkog kluba SPS da pukovnik avijacije pilot Milenko Pavlović, koji je 1999. godine poginuo braneći nebo nad Valjevom u neravnopravnoj borbi sa neprijateljem i vojnik Stojadin Mirković, koji je 1991. godine poginuo u kasarni "Bedenik" kod Bjelovara rame uz rame sa majorom Tepićem, dobiju Orden narodnog heroja za izuzetne zasluge u odbrani. Smatrali smo da patriotizam i herojstvo u odbrani otadžbine i Stojadina Mirkovića i pilota Milenka Pavlovića ne sme biti zaboravljeno i treba da služi kao primer herojstva.
U odgovoru iz Kabineta više puta je isticano da će uslovi za razmatranje i eventualno usvajanje ovih inicijativa biti stvoreni donošenjem zakona o odlikovanjima i mi očekujemo i želimo da verujemo da će ove inicijative nakon usvajanja ovog zakonskog predloga i dobiti epilog kakav zaslužuju.
Postojeći zakon, kao što je između ostalog rečeno, sadrži i predviđa 30 ordena i medalja, što i jeste na jedan određen način mnogo, dok novi zakon predviđa šest ordena i tri medalje.
Mnoga odlikovanja, kao što su, recimo, Orden Vojske Jugoslavije i Orden jugoslovenske zvezde, zasluge su Savezne Republike Jugoslavije i ne mogu biti obuhvaćena novim zakonom jer sadrže naziv nepostojeće države.
Smatramo da je određeni broj odlikovanja koja se brišu trebalo uneti u novi zakon, kao npr. Orden narodnog heroja, Orden za hrabrost ili Medalja Obilića. Tim povodom smo ponudili određeni broj amandmanskih rešenja na članove 8. i 9, imajući najpre na umu da se na taj način Srbija odužuje ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima srpske istorije, kulture, prosvete i nauke, čija imena ova odlikovanja nose. S druge strane, smatramo da treba poštovati tradiciju najstarijeg srpskog odlikovanja, kada je reč o pojedinim medaljama.
Naravno da smo svesni činjenice da je izrada ordenja skupa i da ih veliki broj zemalja upravo naručuje iz inostranstva i da se u principu prilikom izrade ovog zakonskog predloga gledalo kako da se najmanje optereti budžet.
Takođe, kao što smo mogli čuti, jedan od problema s kojima je suočena Kancelarija za ordene jesu zahtevi iz cele bivše Jugoslavije za izdavanje duplikata izgubljenih odlikovanja. Zakon je predvideo uslove za dodelu, kao i, kako je između ostalog rečeno u uvodnim napomenama, uslove za oduzimanje odlikovanja.
Smatram da, kada je reč o ordenima koji su vezani, recimo, za ratne zasluge, ispoljenu hrabrost, ne bi trebalo stvoriti apsolutno nikakvu mogućnost njihovog oduzimanja, jer su nosioci ovih odlikovanja izložili život opasnosti da bi ih dobili. Odnosno, ako ostane mogućnost oduzimanja odlikovanja, treba precizno definisati razloge za to, da ne bi došlo do zloupotrebe u kontekstu nekakve političke priče, što, ubeđen sam, niko od nas ne želi.
Troškovi Kancelarije za ordene nisu prevelike, ali će rešiti i zakonski urediti jednu značajnu oblast. Zakon predviđa uvođenje evidencije o odlikovanim licima.
Pretpostavljamo da se to odnosi i na one koji su već dobili odlikovanja, i to je zaista obiman posao. Kaznene odredbe predložene ovim zakonom doprineće da se ova oblast uredi. Tako dodeljena priznanja imaće i veću vrednost.
Kada je reč o dodeli spomenica, smatram da država na jedan odgovarajući način, dodelom spomenica, treba da se oduži građanima i vojnicima koji su branili državu u periodu ratnih dešavanja 90-ih godina i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.
Donošenjem ovog zakona rešićemo jednu komplikovanu oblast u narednom periodu. Komisija za odlikovanja svakako treba da napravi javnu, uporednu klasifikaciju odlikovanja dodeljenih u prethodnom periodu, sa odlikovanjima koja su predviđena novim zakonom.
Na samom kraju želim da kažem da SPS, poslanički klub SPS-JS, u načelu podržava zakonski predlog.
Konačni stav reći ćemo u raspravi po amandmanima, imajući na umu da je poslanički klub SPS-JS predložio određeni niz amandmana kada je reč o ovom zakonskom predlogu.