Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set pravosudnih zakona, rekao bih, od izuzetne važnosti.
Najpre želim da kažem da je potpuno jasno da je za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, pored saradnje sa Hagom, pored saradnje sa Haškim tribunalom, od najvećeg mogućeg značaja upravo reforma pravosuđa. Na tu temu i o tome smo mnogo puta do sada govorili.
Takođe, želim da kažem da kada smo započeli raspravu o setu pravosudnih zakona unutar republičkog parlamenta, vrlo jasno smo rekli kao poslanički klub da smatramo da je usvajanjem seta pravosudnih zakona, kvalitetnog seta, veoma važno da pošaljemo jasnu poruku EU o reformi pravosuđa u Srbiji, da nam je potreban jedan efikasan i moderan pravosudni sistem, nezavisno i stručno sudstvo, sa potpunim i punim integritetom, da je potrebno da povratimo poverenje građana u pravosuđe, odnosno da imamo pravosuđe u koje će građani Srbije verovati.
Takođe smo rekli da od reforme pravosuđa takođe zavisi zaštita ljudskih prava i sloboda. Imajući na umu da je reforma pravosuđa pre svega jedan od uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, postavili smo tada vrlo logično pitanje – da li će u oblasti pravosuđa taj uslov biti ispunjen onog trenutka kada usvojimo tada predložen, a danas već usvojen set pravosudnih zakona?
Moram da kažem da godinu dana nakon toga čini mi se da su sve više prisutne sve veće nedoumice o budućem funkcionisanju sudstva u Srbiji.
Slažemo se da je ovo oblast za čiju reformu je potrebno vreme, ali kada smo u određenom kontekstu smatrali da smo jedan ozbiljan posao priveli kraju, danas prosto govorimo o izmenama zakona koje su morale da budu na samom početku, odnosno onda kada smo započeli raspravu o setu pravosudnih zakona.
Naravno da primedbe Evropske komisije u vezi sa reformom sudstva i reizborom sudija smatramo krajnje dobronamernim i to jeste pravac, to jeste putokaz kojim Srbija treba da ide u narednom vremenskom periodu.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo jesu korak napred u rešavanju svih onih otvorenih pitanja koja postoje u procesu reforme pravosuđa i zato će ovi predlozi imati podršku poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije.
Smatramo da je veoma važno da su predstavnici Ministarstva pravde, Evropske komisije i Venecijanske komisije razmatrali radnu verziju predloženih zakona, kao i određene aspekte reforme pravosuđa, kako između ostalog i opšti izbor i sve ono što podrazumeva reforma pravosuđa u Srbiji.
Ovo svakako jesu naši pravi i relevantni sagovornici na ovu temu i neophodno je dakle, sa našim partnerima iz Evrope, vrlo precizno formulisati svaki naredni korak koji će Srbija napraviti i koji će voditi ka realizaciji našeg cilja.
To je jedini način da se konačno stavi tačka na sva ona otvorena pitanja, na sve one polemike oko opšteg izbora sudija i tužilaca. Dakle, kao što je između ostalog rečeno, sadržaj predloženih izmena i dopuna uređuje dva važna pitanja: najpre izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva, Državnom veću i Zakonu o sudijama, omogućiće dakle prvenstveno izbor stalnog sastava tog tela, a drugo pitanje se odnosi na proces preispitivanja odluka, kao što je između ostalog rečeno u uvodnom izlaganju gospođe Malović.
Kada je reč o prvom pitanju, želim da kažem da je veoma važno da će se u zakonu, u sadržaju ovih izmena i dopuna, naći rešenja zasnovana na stavovima Venecijanske komisije, to se tiče konkretno sastava Visokog saveta sudstva da se status kandidata može steći ukoliko predlog podrži određeni broj sudija, predlog koji je formulisan kada je reč o drugom pitanju je potpuno logičan, imajući na umu pre svega da bi rasprave pred Ustavnim sudom trajale negde do, kako se procenjuje, leta 2012. godine, po izjavljenim žalbama, i drugo preispitivanje se odnosi na prvi put izabrane sudije, sudije koje se nalaze na stalnoj funkciji, iako se postavlja pitanje koliko smo mogli da shvatimo njihove stručnosti, i ako Visoki savet utvrdi da su te primedbe i da su te sumnje osnovane, dakle, pokreće se postupak za razrešenje.
Obzirom na važnost teme o kojoj danas govorimo, želimo da uputimo i jedno pitanje i prosto da damo jednu konstataciju, jednu sugestiju, a tiče se dva izuzetno važna segmenta reforme pravosuđa.
Najpre, kada smo govorili o novoj mreži sudova i javnih tužilaštava u Srbiji, rekli smo da podržavamo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, dakle, olakšati posao, povećati efikasnost, kvalitet sudskih postupaka, dakle cilj ni tada ni sada apsolutno nije bio sporan, ali rekli smo da o kvalitetu zakona možemo govoriti tek kada oni počnu praktično da se primenjuju, dakle kroz određeni vremenski period i smatramo da treba da govorimo i o efektima koji su postignuti ili nisu postignuti uvođenjem nove mreže sudova i javnih tužilaštva u Srbiji.
Još jedna stvar smatramo da je jako važna, naime čini nam se da je celo pravosuđe u ovom trenutku, kako sam to pre nekoliko dana mogao da čitam u jednom dnevnom listu, da čitavo pravosuđe u ovom trenutku u nekakvom v.d. statusu i da to poprilično traje. Dakle, po zakonu koliko mi je poznato svi predstavnici sudova trebalo je da budu imenovani najkasnije do kraja marta ove godine, mislim da samo Vrhovni i Kasacioni sud ima predstavnika, odnosno predsednika, a svi ostali imaju vršioce funkcija.
Naše je pitanje – kada će biti izbori i ko će odlučivati o kandidatima za predsednika, sadašnji ili budući sastav Visokog saveta sudstva.
I na samom kraju, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, želim da kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakonski predlog, jer smatramo da poslovi u posebnom odeljenju, kao što je između ostalog rečeno, zahtevaju osposobljenost, stručnost i obučenost i potrebno je zaista da ih obavljaju najbolji zaposleni, uz naravno podrazumeva se određene beneficije.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o dva predloga koji su od izuzetne važnosti. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Najpre, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, želim da kažem da se ovim predlogom stvara pravni osnov za nastavak sprovođenja reforme, sistema odbrane, nakon donošenja odluke o kojoj takođe danas govorimo.
Ove izmene i dopune zapravo treba da omoguće efikasniju primenu odluke Narodne skupštine o obustavi obaveze služenja vojnog roka. To i jeste suština. Sam razlog za donošenje odluke o kojoj danas govorimo je zapravo operacionalizacija stavova iz usvojene strategije odbrane, strategije pregleda odbrane i doktrine Vojske Republike Srbije.
Najpre želim da potpuno jasno i potpuno precizno ponovim ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba rekao, da će poslanički klub SPS-JS podržati predložene izmene i dopune Zakona, kao i predloženu odluku, jer pre svega podržavamo cilj koji se želi postići, a to je da Srbija dobije savremeni odbrambeni sistem koji podrazumeva i profesionalnu, i savremenu i modernu vojsku. Naravno, razmišljajući u pravcu realizacije ovog cilja, neophodno je zakonske okvire prilagoditi jednoj, rekao bih uspešnoj, reformi sistema odbrane u Republici Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste da, kada je reč o predloženim izmenama i dopuna Zakona, kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, jeste da su sve zainteresovane strane bile u mogućnosti da daju svoje sugestije, da daju svoje predloge, da daju svoje stavove i mišljenja o predloženim izmenama. Predložena odluka o kojoj danas govorimo, između ostalog, ima za cilj racionalizaciju troškova odbrane.
Tačno je i to, kada je korist celokupnog sistema profesionalnog vojnika daleko veća. Sada je veoma važno da je napravljen jedan precizan plan o neophodnom broju vojnika u Republici Srbiji i naravno da država mora i treba da obezbedi neophodan minimum sredstava za profesionalnu vojsku.
S druge strane, potrebno je obezbediti i sredstva i uslove za one koji žele dobrovoljno da služe vojni rok i naravno da oni koji žele, moći će kasnije da zasnuju radni odnos kao profesionalni vojnici i o tome je bilo reči.
Bilo bi dobro da kroz dobrovoljno služenje vojnog roka postoji mogućnost da se zainteresovanima ponudi nešto što se može definisati kao praktična korist za naredni vremenski period.
Dakle, šta je suština ove odluke? Od 1. januara 2011. godine biće uvedeno dobrovoljno služenje vojnog roka, od 1. januara u vojsku će ići oni koji žele, a ostali će imati samo simboličnu obavezu i to uvođenje u vojnu evidenciju kada napune 18 godina i time ulaze u rezervni sastav.
Inače, želim da kažem da je potpuno jasno da je u proteklom vremenskom periodu poboljšan status pripadnika vojske RS i da građani danas imaju više poverenja u vojsku i u prilog ovoj konstataciji govori da će odziv regruta kada je reč o služenju vojnog roka, što je veoma važno.
Veoma je važno napraviti i to takođe želim da kažem, realne potrebe, kada je reč o vojnim objektima. Ono što je neophodno završiti, a ostatak na određeni način možda kompenzovati sa državom i od tih sredstava, odnosno ta sredstva iskoristiti u realizaciju cilja modernizacije daljeg unapređenja i poboljšanja položaja Vojske RS.
Slažem se da ima još dosta posla, ali je potpuno jasno da je sa ova dva predloga danas i usvajanjem ova dva predloga, da činimo jedan ogroman korak napred.
Dakle, uz poštovanje tradicije i sa tim želim da završim, idemo ka nečemu što je efikasnije, savremenije, modernije i još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakon o državnoj upravi.
Suštinski ovde je reč o promenama koje se odnose na dva člana i kako je, između ostalog, potpuno jasno i potpuno precizno gospodin Marković rekao u uvodnom izlaganju, dva člana koja imaju suštinski dva cilja. Reč je o promenama koje su manjeg obima, ali izuzetne važnosti i značaja i rekao bih da imaju izuzetnu opravdanost.
Poslanički klub SPS, kao što između ostalog je i istakao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba u svom izlaganju, naravno, podržava predložene izmene i dopune Zakona o državnoj upravi. Pre svega, želimo da podržimo nameru predlagača da se potvrdi jedan uslužan odnos državne uprave prema građanima, kao i da se, kako je, između ostalog navedeno, u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz razvoj informacionih tehnologija u oblasti državne uprave unapredi odnos državne uprave prema građanima i to u kontekstu efikasnijeg rada koji će obezbediti i uštedu novca i vremena, ali koji će biti garant tačnosti.
Naravno, kao što je, između ostalog, rečeno, jedan od razloga za usvajanje zakonskog predloga je i tehnike prirode, a reč je i o usaglašavanju odredba ovog zakona sa odredbama postojećih Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o državnoj upravi, i to kad je reč o delu koji se odnosi na akademske nazive.
Ono što želim da kažem da je poslanički klub SPS-JS uvek spreman da razgovara o predlogu i uvek spreman da podrži predlog koji će omogućiti efikasniji rad državne uprave, predlog koji će omogućiti uštedu veću i novca i vremena, i naravno izdataka, kako je rečeno, za tekući rad. Koji će biti u interesu građana Srbije, odnosno koji će, kad je reč o odnosu državne uprave i građana, uvek za prioritet imati zadovoljstvo i interes građana.
Ono što je suštinski najvažnije kad je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, o tome je već bilo reči, da se ovim predlogom nameće obaveza državnim organima da građanima pribave neophodna dokumenta poput državljanstva ili recimo matičnih knjiga iz drugih gradova i opština.
Prvi put se državnim organima nameće ovakva obaveza, odnosno po prvi put se u Srbiji kao zakonska norma ustanovljava elektronska komunikacija, a što smatramo da je od izuzetne važnosti. Usvajanjem ovog zakonskog predloga nameće se izričita obaveza državnim organima da shodno pravilima o elektronskom poslovanju uzimaju sva dokumenta koja su u posedu države elektronskim putem.
Već sam rekao šta je cilj, da građani, kao što je i gospodin Marković rekao, da ne lutaju od šaltera do šaltera i od grada do grada, nego raditi na jednom mestu i to će svakako uštedeti i vreme i novac, kad je reč o građanima Srbije.
Konkretno govorimo o promeni dva člana koja imaju dva suštinska cilja i kad je reč o poslaničkom klubu SPS-JS smatramo da su ovi ciljevi potpuno opravdani. Slažemo se da je proces uspostavljanja centralnog registra izuzetno značajan i da je baza o kojoj danas govorimo od izuzetne važnosti za realizaciju ovog celokupnog procesa. Reč je o novom principu o radu državne uprave koji vrlo jasno govori da svi dokumenti koje država ima nema potrebe da ih građani imaju.
Bilo bi dobro da imamo jedan kvalitetan i poseban opšti zakon koji bi regulisao ovu oblasti, ali ono što je suštinski jako važno jeste da se uspešno ide ka realizaciji onog cilja koji je postavljen, a to je uspostavljanje centralnog registra. Na samom kraju želim da istaknem da poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o državnoj upravi. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, to su dva zakonska predloga, ali ću u svom izlaganju akcenat staviti na jedan od ova dva zakonska predloga, a reč je o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću i pokušaću da budem kratak i jasan.

Ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS u svom uvodnom izlaganju rekao, to ću to ponoviti.

Dakle, Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava predložene izmene i dopune Zakona o igrama na sreću, jer smatramo da treba ukloniti sve probleme i negativnosti koje su uočene u ovoj oblasti i delatnosti, a koje postojeći zakonski okvir nije na jedan celishodan, kvalitetan način uredio.

Najpre, želim da kažem, ono što je izuzetno važno jeste da zakon mora biti isti za sve i svi oni koji se bave ovom delatnošću moraju to činiti u skladu sa postojećim zakonskim okvirima.

U potpunosti se slažemo sa onim što je navedeno u tom kontekstu, u obrazloženju ovog zakonskog predloga, da je to osnovna pretpostavka da finansijske obaveze priređivača realizuju u predviđenim rokovima, da se ostvari naplata većih javnih prihoda po osnovu organizovanja i da se ostvare što veća sredstva u budžetu Republike Srbije i to, apsolutno nije sporno.

Sa druge strane, podrazumeva se, oni koji se bave poslovima nadzora ove oblasti, tu mislim i na odsek za poslove nadzora, ali i na inspekcije, poreske uprave, tržišne, turističke inspekcije, treba da odrade svoj deo posla, a svi mi, koliko je to moguće, da im pomognemo u tome.

Ukoliko je tačno, a čini mi se da to javnost percipira poslednjih dana, da je nelegalno tržište igara podjednako veliko kao regularno i legitimno tržište igara na sreću, onda, naravno da treba proširiti ovlašćenja i nadležnosti onima koji vrše kontrolu i naravno da je potrebno vrlo jasno, još jednom, precizirati ko vrši kontrolu, i ako su to samo kontrolori, naravno da je reč o jednom nedovoljnom broju, kako smo mogli maločas čuti, a reč je o šest ili sedam inspektora, reč je o Upravi koja je napravljena 2006. godine i koja ima samo jedan automobil, a što je krajnje nedovoljno da bi se vršila kontrola nad čitavom teritorijom Republiike Srbije.

Takođe, želim da kažem da podržavamo pooštravanje kaznene politike, da svi oni koji ne poštuju precizno definisane zakonske okvire i naravno, intencija, između ostalog, treba da bude suzbijanje nelegalnog tržišta i nelegalnog privređivanja igara na sreću.

Smatramo da je izuzetno važno preventivno delovanje u cilju sprečavanja učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću, treba onemogućiti da maloletna lica ulaze u objekta kojima se priređuju igre na sreću, kao i višestruko povećati kazne za prekršioce.

Dakle, ovaj cilj nije sporan, sam po sebi, ali postavlja se pitanje, da li će i u kom kontekstu realizaciji ovog cilja učiniti doprinos, odnosno pomoći ovo povećavanje razdaljine objekata sa postojećih 150 na 200 metara.

Da li je ovih 50 metara toliko ključni i bitni u realizaciji cilja koji je izuzetno važan? Da li postoji, moram i to pitanje da postavim, nekakvo istraživanje koje govori u prilog ovoj tezi? Želim da kažem da je i do sada na većini ulaznih vrata objekata koji priređuju igre na sreću, da stoji natpis da je zabranjen ulaz maloletnima od 18 godina.

Mislim da naš cilj ne treba da bude da one koji rade u skladu sa zakonom, sa postojećim zakonskim okvirima, da one koji izmiruju obaveze prema državi i zaposlenima, da njih zatvaramo zato što im se objekat nalazi 199 metara od osnovne ili srednje škole.

Koliko će ova odredba, a mislim da treba da dobijemo odgovor i na to pitanje, ova izmena koja je predložena, uticati na ekonomsku stranu budžeta, na smanjenje prihoda, koliko će legalnih objekata izgubiti dozvolu za rad i koliko će zaposlenih ostati bez posla, kao i koliko bi ovo dovelo do povećanja ilegalnog tržišta?

Mi smatramo da ove probleme treba rešiti, da treba pojačati kazne, da treba pojačati nadzor, ali treba na određeni način uvažavati one koji posluju u skladu sa postojećim zakonskim okvirima.

Dakle, cilj koji se želi postići, apsolutno nije sporan, ali mislim da još jednom treba sagledati sve predloge, sve mere koje su predložene, a koje treba da dovedu do realizacije ovog cilja. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik SPS–JS u svom uvodnom izlaganju rekao, poslanički klub SPS–JS u načelu podržava predložene izmene i dopune budžeta za 2010. godinu.

Želim da kažem da ima više razloga za to. Najpre da, uz sve teškoće ekonomske krize, Vlada i ovim predlogom potvrđuje da se uspešno nosi sa problemima i da glavne ekonomske, finansijske i budžetske parametre uspešno drži u okviru glavnih ciljeva, postavljenih usvajanjem budžeta za 2010. godinu.

Ovaj predlog, zapravo, predstavlja jednu realnost i tačno je, on ima i socijalnu, ali i razvojnu komponentu. Ovim predlogom se pokušava napraviti ravnoteža između podrške onima kojima je ona u ovom trenutku svakako realno najpotrebnija, kada je reč o socijalnim davanjima, zatim podsticaja privrede, ali i realizacije velikih i važnih projekata koji su od suštinske važnosti za Srbiju.

Već sam rekao da ovaj predlog predstavlja jednu realnu sliku, a tačno je da ta realna slika vrlo jasno govori da je potrebno da što više uštedimo, a potrošimo samo onoliko koliko moramo i koliko je neophodno. Tačno je da je Srbija u određenoj meri smanjila, ali i da mora nastaviti sa smanjenjem javne potrošnje i tačno je da je cilj da smanjenje javne potrošnje što manje pogodi siromašne i ekonomski slabije slojeve stanovništva.

Zato je, između ostalog, prioritet i ovog predloga pre svega zaštita životnog standarda, odnosno podrška onima kojima je pomoć u ovom trenutku izuzetno potrebna – penzionerima, zaposlenima sa nižim primanjima, korisnicima socijalne pomoći, i to u skladu sa dozvoljenim fiskalnim prostorom. Ali, kao što je već rečeno, ovaj predlog predviđa i određene subvencije u privredi, što je takođe izuzetno važno.

Predložene izmene su, dakle, neophodne. One omogućavaju da država izvrši obaveze prema brojnim budžetskim korisnicima koje je preuzela brojnim zakonima. Istovremeno, Vlada ovim promenama, odnosno novim i nešto većim budžetskim intervencijama odgovara na zaoštrene socijalne probleme sa kojima smo suočeni, i to pre svega u najosetljivijim oblastima kada je reč o penzijama i socijalnoj zaštiti.

Takođe, još jedna pozitivna strana ovog rebalansa je u tome što Vlada odgovara i na probleme u oblasti poljoprivrede, pre svega kada je reč o nestašici mleka, ali nastavlja sa podrškom privredi, posebno u oblasti industrije.

Mi ovaj rebalans shvatamo kao neophodan most koji će na što bezbolniji način povezati ovu budžetsku godinu sa budžetom i ekonomskom politikom u narednoj godini, što ćemo veoma brzo, nadamo se, razmatrati. Rebalans razmatramo u momentu kada imamo više ohrabrujućih, rekao bih, podataka o savladavanju posledica svetske ekonomske krize. Iako su ovi rezultati skromni u pokazateljima, oni nas upućuju da postepeno i stabilno savladavamo krizu, iako ćemo njene posledice, nažalost, trpeti i u narednim godinama.

Međutim, ono što posebno zabrinjava jeste dalji pad zaposlenosti. U ovoj godini je, čini mi se, oko 3%. Želim da istaknem da, uz sve probleme koje nosi ekonomska kriza, mi u narednim godinama pitanju zaposlenosti moramo posvetiti maksimalnu i posebnu pažnju.

Ovim rebalansom država će, dakle, stvoriti uslove da ispuni sve preuzete obaveze kada su u pitanju socijalna davanja, zatim redovna isplata penzija, jednokratna isplata penzionerima i zaposlenima u državnoj administraciji, a obezbeđena je i dodatna socijalna zaštita, pre svega pomoć u 40 opština za pružanje usluga socijalne pomoći.

Već sam rekao, podsticaj poljoprivredi je dragocen, usmeren je ka stimulaciji tržišta mleka, ali želim da ukažem na dve stvari kada je reč o poljoprivredi. Prva je da monopoli nikada ne donose dobro. Druga je da je svima sada jasnije koliko je potrebna strateška podrška razvoju stočarstva u Srbiji.

Još tri stvari su, po našem viđenju, od izuzetne važnosti kada je reč o ovom predlogu. Dobro je da se nastavlja podrška povezivanju radnog staža, a dragocena su dodatna sredstva koja će se dodeliti opštinama i gradovima, a posebno onima sa manjim budžetskim prihodima.

Na kraju, vidimo da će Vlada izdati garancije i odobriti mnoge projekte i programske zajmove u oblasti infrastrukture i ukupno privredi. To bi moglo da doprinese većem broju investicija, što samim tim znači i veću uposlenost u Srbiji.

Vlada Republike Srbije, dakle, želi da ima odgovoran odnos prema Kraljevu, ali moram da napravim jednu konstataciju i postavim pitanje – nezavršena obnova i sanacija posle razornog zemljotresa koji je zadesio Mionicu i valjevski kraj definitivno, gospođo Dragutinović, nije dobra i optimistička poruka za građane Kraljeva. Ponovo vam postavljam pitanje koje sam postavio mnogo puta do sada – kada ćemo pomoći građanima opštine Mionica, građanima Valjeva i svih šest opština Kolubarskog okruga? Kada ćemo pomoći da im se obnovi i sanira ono što im je priroda oduzela?

Ukoliko nastavimo ovakvim intenzitetom i ukoliko iz godine u godinu budemo izdvajali minorna i minimalna sredstva, napravili smo nekakvu procenu da nam je potrebno 15 do 20 godina da saniramo ono što je, ponavljam, građanima Kolubarskog okruga priroda oduzela. Ova poruka definitivno nije optimistička za građane Kraljeva.

Ono što je veoma važno jeste da su uvećani rashodi budžeta usaglašeni sa MMF-om, odnosno da se i dalje nalazimo u okvirima dogovorenog sa MMF-om. Dakle, fiskalna politika države je, kada je reč o trećem kvartalu, usaglašena sa dogovorom i tačno je da nije realno veoma brzo smanjiti deficit, ali je jasno da Vlada mora ispoštovati ranije vrlo precizno usvojena fiskalna pravila.

Na samom kraju još jednom želim da naglasim da poslanički klub SPS–JS u načelu podržava izmene i dopune budžeta za 2010. godinu. Tačno je da smo podneli četiri amandmana, ali o tome ćemo govoriti tokom rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri zakonska predloga, odnosno četiri izmene i dopune zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Fonda za razvoj Republike Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, osvrnuću se samo na jedan segment odnosno na jednu izmenu koja je deo ovog zakonskog predloga. Najpre želim da kažem da Srbija ima zaista ogromnu šansu kada je reč o zdravstvenom turizmu.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna Zakona o turizmu, imamo određenu nedoumicu da ovaj predlog specijalne ustanove za rehabilitaciju ne dovede u jedan neravnopravan položaj sa ostalim učesnicima u turizmu na teritoriji Republike Srbije. To u određenom vremenskom periodu, ukoliko se desi, može dovesti do smanjenja tih kapaciteta i otpuštanja radnika, što svakako nije konačna intencija, nije cilj i nije interes ni predlagača ni svih nas.
Kada je reč o kapacitetima specijalnih bolnica za rehabilitaciju, informacija kojom raspolažemo jeste da oko 50% kapaciteta se popunjava na tržištu, a oko 50% kapaciteta se ugovara sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Ovim predlogom je predviđeno da oni koji su budžetski korisnici za kapacitete mimo ugovora sa Republičkom zavodom za zdravstveno osiguranje moraju da traže saglasnost ministra i to odobrenje se izdaje za vremenski period do godinu dana.
Godinu dana je, rekao bih, jedan kratak rok za dugoročne poslovne planove, a sa druge strane ostali subjekti koji se bave ugostiteljstvom, tu mislimo na odmarališta i na domove, oslobođeni su odnosno nije im potrebna ova saglasnost.
To je onaj neravnopravni položaj u kojem se mogu dovesti institucije o kojima sam govorio sa ostalim učesnicima u turizmu na teritoriji Republike Srbije.
Smatramo da treba razmotriti predložene amandmane. Tu su i amandmani ostalih poslaničkih grupa. Na ovaj zakon poslanička grupa SPS – JS podnela je amandman, tu je amandman i Vlade Republike Srbije. O tome ćemo razgovarati tokom rasprave u pojedinostima. Smatram da između svih amandmana treba naći određenu ravnotežu i najracionalnije i najkorektnije rešenje.
Ne treba dozvoliti i treba u ravnopravan položaj staviti sve učesnike u turizmu na teritoriji Republike Srbije. Možda bi bilo bolje da se o ovome razgovaralo znatno ranije, neposredno pre nego što je ovaj zakonski predlog ušao u skupštinsku proceduru i da smo na određeni način mogli da sagledamo, saslušamo primedbe i sugestije onih na koje se ove izmene i dopune zakona odnose, odnosno onih koji će sprovoditi izmene i dopune zakonskog predloga.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, predviđeno je, kao što je više puta danas tokom rasprave rečeno, da se sedište agencije iz Beograda preseli u centralnu Srbiju, uz mogućnost, kako je definisano, otvaranja filijala agencija.
Želim da kažem da podržavamo svaki predlog, svaku inicijativu, svaku meru koja vodi ka decentralizaciji, ali s obzirom da se spominje otvaranje filijala, moram da podsetim na neophodnu racionalizaciju koja je započeta na nivou državnog aparata, dakle, ušteda na nivou države u trenucima kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize treba da bude prioritet prioriteta, a u ovom slučaju i u ovom kontekstu to zapravo znači da ne bi trebalo da bude novih zaposlenja i ne bi trebalo da dođe do povećanja kadrova u državnom aparatu.
Ovim predlogom se, između ostalog, omogućava osiguranje izvoznih poslova na domaćem tržištu, a proširuje se i davanje garancija, što smatramo da je dobro.
Kao što je rečeno, predlog je sačinjen u skladu sa svim svetskim eksportno-kreditnim agencijama odnosno njihovim iskustvima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dakle, reč je o tome da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda seli u Kragujevac. Već sam rekao da podržavamo svaku meru koja vodi ka decentralizaciji, u ovom slučaju ka dekoncentraciji institucija sa nacionalnog nivoa u cilju, kako je između ostalog navedeno, obezbeđivanja ravnomernijeg razvoja u perspektivi.
Ali, ono što je suština kada je reč o radu Nacionalne službe za zapošljavanje odnosno ono što treba da bude intencija ove institucije jeste što efikasniji način posredovanja u zapošljavanju ljudi, jer to je prioritet i najvažniji zadatak – zaposliti građane Srbije.
Kada je reč o poslednjem zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, mi ovaj zakonski predlog podržavamo jer pre svega želimo, podržavajući ovaj predlog, da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a tu pre svega mislim na ciljeve koji se odnose na podsticanje izvoza i razvoja infrastrukture. Tačno je da su sredstva koja se opredeljuju za Fond relativno mala i tačno je da u perspektivi i u nekoj budućnosti treba razmišljati na koji način ojačati i u tom kontekstu osnažiti Fond za razvoj, imajući na umu njegov značaj i ulogu koju ima.
Govorilo se danas o ravnomernom razvoju Srbije i želim da kažem da ćemo mi imati jedan ravnomerniji razvoj ako ovakvu praksu i ono o čemu govorimo danas, u smislu dekoncentracije državnih institucija, primenjujemo i na ostale opštine, i na ostale gradove na teritoriji Republike Srbije.
Naravno da je uvek dobro da razgovaramo o ekonomskim prilikama u unutrašnjosti Srbije, to je izuzetno važna tema. Tačno je i to što je predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS gospodin Nikolić rekao u svom uvodnom izlaganju, da postoje velike razlike između razvijenih i nerazvijenih područja, nedostatak investicionih aktivnosti, da je privatizacija spora i u određenom kontekstu jako loša, da nam je potrebna jedna sveobuhvatna kontrola svih privatizovanih preduzeća, upravo zbog sve učestalijih uočenih negativnosti.
Dakle, imajući sve to na umu, dislociranjem određenih institucija mi želimo da verujemo u to i želimo to da definišemo, kako jedan prvi korak i ka onom konačnom cilju koji želimo da postignemo, a to je ravnomerniji razvoj na teritoriji RS.
Mi podržavamo sva četiri zakonska predloga, ali vam predlažemo da kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu povedemo jednu raspravu o amandmanima koji su predloženi i da pronađemo jedan kompromis i najrealnije i najkorektnije rešenje, imajući na umu pre svega interes svih onih koji se bave turizmom na teritoriji Republike Srbije.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prostornom planu i kao što je, između ostalog, rečeno u uvodnom izlaganju, reč je o jednom krovnom i strateškom dokumentu, rekao bih da je reč o sistemskom zakonskom predlogu koji predstavlja jedan osnov za budući razvoj Republike Srbije.
Predlagač zakona je veoma opravdano procenio da je u vremenskom periodu, od trenutka kada je usvojen poslednji prostorni plan, od 1996. godine do danas, došlo do značajnijih promena, kako ekonomskih, socijalnih i političkih, tako se promenilo i ekološko okruženje, i to ne samo u našoj zemlji, već i u čitavoj Evropi. Sve su to opravdani razlozi koji govore u prilog konstataciji da je potrebno usvojiti novi prostorni plan.
Šta se postiže Predlogom zakona o prostornom planu? Dakle, utvrđuje se činjenično stanje i relevantni faktori koji utiču na razvoj Republike, a isto tako i potencijali, ograničenja, mogućnosti i prepreke daljem razvoju Republike i pojedinih delova Republike. To je sve osnova da se definiše osnovni strateški cilj prostornog razvoja i da se definišu prioritetu.
Ovaj zakonski predlog zahteva jednu podršku, reč je o dokumentu trajnije vrednosti i sigurno da jedan visok stepen konsenzusa, bez obzira na trenutnu vladu, garantuje da će se pitanjem razvoja u narednom vremenskom periodu baviti sve vlade u kontinuitetu, odnosno da će to biti obaveza i ove i svih narednih vlada Republike Srbije.
Smatram da iza ovog prostornog plana treba da usledi i strategija razvoja Srbije, koju Vlada Republike Srbije, između ostalog, već najavljuje. Za mene su to dva komplementarna dokumenta: strategija razvoja Srbije i Predlog zakona o kojem danas govorimo. Oni mogu biti jedan snažan oslonac za buduće razvojne projekte, i kada je reč o regionima, i kada je reč o pojedinim industrijskim granama i kada je reč o gradovima i opštinama.
Ono što takođe želim da kažem, veoma je važno da su u izradi ovog zakonskog predloga, kao što smo mogli čuti, učestvovali predstavnici stručne i naučne javnosti, da je ovaj zakonski predlog prošao jedno usaglašavanje unutar ministarstava, dakle, da su učestvovali politički činioci. Ono što je takođe važno jeste da je postojala jedna široka javna rasprava kroz izjašnjavanje građana Srbije o samom zakonskom predlogu, dakle, o ovom krovnom i strateškom dokumentu o kojem danas govorimo.
Smatramo da je izuzetno važno da je ovaj dokument prošao jednu široku raspravu, jer, recimo, za gradove i opštine kroz ovaj predlog određuje se sudbina u dugoročnom vremenskom periodu, te možda svaki, pa i najmanji ishitreni ili nepromišljeni potez može značiti jednu agoniju i zaostalost u svakom pogledu, pre svega u socijalnom, demografskom, privrednom, infrastrukturnom i kulturnom. Dobro je da je postojala mogućnost da se iznesu primedbe i na ovaj način isprave negativni elementi koji su uočeni.
Želim da iznesem svoje uverenje da su predlagači korektno pristupili, kada je reč o predlozima i sugestijama koje su se mogle čuti kroz javne rasprave koje su održane u proteklom vremenskom periodu. Dolazim iz grada čiji su predlozi i sugestije uvaženi, odnosno našli su svoje mesto u ovom izuzetno važnom planskom dokumentu.
Nekoliko ilustracija u prilog ove konstatacije. Dakle, zapadna Srbija je, gledajući dokument koji se danas nalazi ispred nas, rekao bih realno predstavljena i kada je reč o oceni stanja i kada je reč o izboru budućih pravaca razvoja. Dobro je uočeno da su naši potencijali u poljoprivredi i na njoj zasnovani prerađivačkoj industriji, razvoju turizma, saobraćajne i druge infrastrukture.
Što se tiče orijentacije, mislimo da treba u strategiji razvoja izvršiti jednu operacionalizaciju koja bi vodila ka realizaciji cilja.
Šta je naš problem kada je reč o valjevskom kraju, a mislim da je to problem i Loznice i Šapca? Imali smo veoma razvijenu metalno preradu, a Šabac i Loznica hemijsku industriju. Danas, zbog mnogo promena na prostoru bivše Jugoslavije, danas na prostoru Srbije i u samoj Srbiji, došlo je do jedne, rekao bih velike dezindustrijalizacije, nestala je snažna prerađivačka industrija i kada je reč o metalnoj preradi i kada je reč o poljoprivredi. To je danas ograničavajući faktor našeg društva i sigurno je da treba preduzeti aktivnosti, posebno da se obnovi industrija u agraru i razvoj novih tehnologija i na toj osnovi novih industrija.
Kada je reč o infrastrukturnom razvoju, a ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je to i prioritet, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, to je danas potpuno jasno.
Dakle, kada je reč o infrastrukturnom razvoju, gledajući celokupan dokument, gledajući prostor zapadne Srbije i valjevskog kraja, najpre u celini želim da kažem da su dobro postavljeni razvojni pravci u putnoj mreži, da su locirani prioriteti.
Kada je reč konkretno o kraju koji sam pomenuo kao primer, južni Jadran ima apsolutni prioritet, oko njega živi četiri i po miliona ljudi i iz grada ove saobraćajnice imaće višestruku ulogu: privući će investitore, bitno će doprineti razvoju turizma, a veliki trgovački centri, poput Beograda, Novog Sada, odnosno Vojvodine, postaće bliži za one proizvode iz agrara kojima mi raspolažemo i s kojima imamo šansu u budućnosti.
Kada je reč o železničkoj mreži, zadovoljstvo mi je da se još jednom potvrđuje značaj koridora 10 i koridor 10 danas jeste definitivno nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja i da se potvrđuje kao opravdani nastavak izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Dakle, naveo sam samo jedan primer, želeći da pokažem da je predlagač imao sluha za sugestije i predloge koji su se mogli čuti iz pojedinih gradova i opština. Valjevo je, recimo, grad za čije je primedbe i sugestije predlagač imao sluha.
Što se razvoja Srbije u budućnosti tiče, mislim da su dobro uočene oblasti nerazvijenosti, praznog prostora od stanovništva i industrije, ali isto tako i neke razvojne šanse u tim krajevima. Ovaj prostorni plan doživljavamo kao dokument kojim se Srbija obavezuje na jedan ravnomerniji razvoj svih delova Republike i na neophodnost praktičnih mera i podsticaja od strane Republike da se to ostvari.
Kada posmatramo razvojne ciljeve po oblastima, mislim da se precizno definiše strateška orijentacija, ali vrednost ovog plana je u tome što ima visok stepen konkretizacije kroz svaku oblast i mislim da je to dodatni kvalitet koji ima ovaj zakonski predlog.
Posmatrajući celokupan dokument, celokupan zakonski predlog, moram reći da mislim da konačno imamo jedan dokument koji u celosti, gledajući u perspektivu, gledajući u budućnost, sadrži sve ono što ćemo uraditi u narednom vremenskom periodu, i ova vlada i sve naredne vlade Republike Srbije.
Mi unutar poslaničkog kluba SPS-JS ne želimo da verujemo da je ovo samo jedan spisak lepih želja. Takođe, verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti napravljen jedan ogroman korak napred ka uvođenju reda u građevinu i urbanizam u Srbiji, što je od izuzetne važnosti.
To znači da će biti moguće brzo dobiti određene građevinske dozvole, ali da će isto tako biti jasno i precizno definisano šta je moguće i gde graditi. To je ono što očekujemo takođe od ovog zakonskog predloga.
Dakle, imajući na umu sve ono što ovaj zakonski predlog sadrži, da zapravo obuhvata problematiku svih razvojnih strategija, na ovaj zakonski predlog i dokument gledamo kao jednu obavezu i ove, rekao sam, i svih narednih vlada Republike Srbije i institucija, obaveze svih nas, odnosno obavezu svih građana Srbije.
Poslanički klub SPS-JS u načelu prihvata ovaj zakonski predlog, naravno, spremni smo za jednu kvalitetnu raspravu o pojedinostima. Spremni smo da razgovaramo o svim amandmanima koji će verovatno biti podneti. Pretpostavljam da će biti kvalitetnih predloga. Svako će izneti određene sugestije i predloge iz svojih gradova i opština. Predlažem da ih i sam predlagač ovog zakonskog predloga sagleda kako bi imali konačnu verziju, odnosno kako bi imali što kvalitetniji zakon.

Gospođo Čomić, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da SPS osuđuje bilo koji vid nasilja, huliganstva i divljaštva. Kada to kažemo naravno da ne mislimo da su građani divljaci, huligani i nasilnici, već vrlo jasno osuđujemo ponašanje koje se može definisati kao divljaštvo, nasilje i huliganstvo. Prosto smatramo da se divljaštvom, nasiljem i huliganstvom ne pokazuje i ne dokazuje patriotizam.
Naravno da nemamo ništa protiv toga da neko protestuje zato što ima suprotno mišljenje, u skladu sa Ustavom, zakonom, legitimnim procedurama, jer to je demokratija, ali se postavlja pitanje da li je to i kakav je to proces kada neko upadne u Urgentni centar, kada razbije mamograf, kada molotovljevim koktelima i kamenicama napada sedišta političkih stranaka, sedište nacionalne televizije, kada neko na smrt pretuče momka koji navija za drugi tim.
Dakle, dešava se da dođe do narušavanja javnog reda i mira, ali ono što je suštinski najvažnije jeste da niko nije i neće biti jači od države. Rekao bih da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva (kada kažem resornog ministarstva mislim na Ministarstvo unutrašnjih poslova) da se prepozna jedna odlučna i uspešna borba protiv kriminala i korupcije i da se u Srbiji, rekao bih, prepozna javni red i mir.
Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku definisane su kao jedan korak dalje u borbi protiv huligana. One zapravo treba da obezbede efikasnije suđenje huliganima. Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS, Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog.
Ovde je zapravo reč o tri člana. Dakle, predviđeno je određivanje pritvora i za dela za koja je zaprećena kazna veća od pet godina. Mislimo da je to nešto što treba da pomogne policiji i tužilaštvu da u početnim fazama odrade svoj deo posla. Drugi član koji se menja odnosi se na produžavanje maksimalnog trajanja pritvora sa osam na trideset dana. I, treći član predviđa da ovaj zakon stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, što je, naravno, opravdano.
Dakle, suštinski, predložena izmena jeste borba protiv kriminala, odnosno borba protiv huligana, borba protiv nasilja, protiv divljaštva na sportskim terenima, kroz hitno pooštravanje Zakonika o krivičnom postupku.
Podržavamo u načelu predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku jer podržavamo nameru i podržavamo cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom, odnosno predloženim izmenama i dopunama. Takođe smatramo da kroz raspravu o pojedinostima, kroz amandmane postoji prostor da možda dođemo, u nekom kontekstu, i do kvalitetnijeg zakonskog predloga.
Tačno je da postoji osnovan razlog za hitnost. Tačno je da je o ovome trebalo možda da govorimo i dosta ranije. Tačno je da je mnogo otvorenih pitanja – da li se ovim izmenama prejudicira na neki način sudska odluka, da li se ostavlja prostor za zloupotrebu, i slažemo se da treba konkretizovati meru prema određenim delima.
Dakle, ovo je jedna mera i ove izmene i dopune mi definišemo kao jednu meru. Potrebno je poštovanje zakona. Zakon se mora sprovoditi, mora biti isti za sve. Potrebno je da definišemo nasilje i potrebno je da vrlo jasno kažemo šta je to što još treba da učinimo u realizaciji ove namere i ovog cilja koji želimo da postignemo.
Dakle, ovo definitivno jeste, kako je između ostalog rečeno, jedan korak napred u borbi protiv nasilja. Rekao sam već da mi podržavamo tu nameru, ali imajući na umu sve ono što se dešavalo tog 10. oktobra na beogradskim ulicama mislim da u perspektivi, kada je reč konkretno o 2011. godini, treba da razmišljamo o još jednom izuzetno važnom koraku, koji predstavlja veoma važan segment u realizaciji ovog cilja koji želimo da postignemo.
Naime, potpuno je jasno da je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova jedan od najorganizovanijih delova države. Želim da kažem da su 10. oktobra jedine žrtve svih dešavanja na beogradskim ulicama bili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripadnici MUP-a, odnosno policija, ne učestvuju u donošenju zakona, Ustava, donošenju i kreiranju političkih odluka. Osnovni zadatak pripadnika MUP-a i policije jeste da obezbedi i osigura javni red i mir i smatramo da su to učinili 10. oktobra na jedan profesionalan i jako efikasan način.
Smatramo, i o tome je danas između ostalog bilo reči, da je konačno vreme da se razmatra i govori o materijalnom položaju i opremljenosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije. Smatramo da ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta, da je potrebno napraviti racionalizaciju unutar svakog ministarstva, ali postoje ministarstva na kojima ne možete uštedeti.
Konkretno, kada je reč o MUP-u, možete uštedeti na materijalnom delu, odnosno na platama zaposlenih, odnosno pripadnika MUP-a. Te plate su minorne i to bi bilo krajnje katastrofalno. Drugi vid ušteda možete napraviti na opremi, što je takođe jako loše. Jedan podatak govori da je 2002. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova od ukupnih budžetskih sredstava za plate izdvajalo 56%, a ostatak za opremanje. Ove godine za plate se izdvaja 81%, a oko 20% se izdvaja za opremljenost.
Vidim da postoji konsenzus većine političkih stranaka unutar republičkog parlamenta da je konačno trenutak da govorimo o tome i da napravimo odlučan korak ka popravljanju materijalnog položaja i opremljenosti pripadnika MUP-a. Jer, imaćemo kvalitetne zakone, imaćemo, kako je neko rekao, rigidne i rigorozne zakone, ali neće imati ko da odradi profesionalno onaj prvi deo priče ako ne budemo na vreme razgovarali o ovoj temi. Zahvaljujem se.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad predstavnicima srpskog naroda i građanima Srbije.
Značaj deklaracije o kojoj danas govorimo je najpre u tome, rekao bih, da Narodna skupština Republike Srbije kao najviše predstavničko telo građana Srbije osudi sve zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Tokom jugoslovenske krize, kao što je između ostalog i rečeno tokom današnje rasprave, ovih zločina nad pripadnicima, predstavnicima srpskog naroda i građanima Srbije, bilo je uglavnom na čitavoj teritoriji nekadašnje SFRJ i zato je značaj deklaracije o kojoj danas govorimo izuzetno veliki i zato je naša odgovornost, svih nas koji učestvujemo u današnjoj raspravi, izuzetno velika.
Tačno je da je reč o jednom osetljivom pitanju i tačno je da bi bilo dobro da postignemo što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko ovog pitanja, odnosno da postignemo što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko političke osude svih zločina koji su počinjeni na prostoru nekadašnje SFRJ i naravno da deklaracija o kojoj danas govorimo dobije što širu podršku Republičkog parlamenta.
Nema dileme da Srbija ima isti odnos prema svim zločinima i to smo vrlo jasno pokazali pre nekoliko meseci, kada smo govorili i usvojili Deklaraciju o Srebrenici i to pokazujemo vrlo jasno i danas kada govorimo o predloženoj deklaraciji.
Deklaracija o kojoj danas govorimo, rekao bih, komplementaran je dokument sa deklaracijom koju smo usvojili pre nekoliko meseci. Deklaracija o Srebrenici i deklaracija o kojoj danas govorimo predstavljaju, rekao bih, jednu političku celinu i vrlo jasno se mogu definisati kako jedan pomak, kao jedan napredak ka jačanju međunacionalne tolerancije, poverenja i, naravno, mira i stabilnosti u regionu, što je od izuzetne važnosti.
Šta je cilj deklaracije o kojoj danas govorimo? Cilj ove deklaracije jeste zapravo da osudimo zločine, izrazimo poštovanje prema srpskim žrtvama i naravno da očekujemo od naroda koji su živeli na prostoru bivše SFRJ da, usvajanjem istih ili sličnih deklaracija u svojim parlamentima, osude sve zločine koji su počinjeni nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, jer samo na ovaj način mogu se stvoriti realni osnovi za obnovu poverenja, što je od izuzetne važnosti i sa moralnog, i sa političkog, i sa nacionalnog i sa državnog stanovišta.
Jedino ovakav put i jedino ovakav pravac koji vodi ka obnovi poverenja ima svoju suštinu i ima svoju svrhu. Srbija i danas pokazuje odlučnost. Tu odlučnost smo pokazali i pre nekoliko meseci, kada smo unutar ovog Republičkog parlamenta raspravljali i usvojili Deklaraciju o Srebrenici. Ukoliko takvu odlučnost pokažu i predstavnici drugih naroda, onda definitivno imamo jednu novu fazu, novu etapu, odnosno onda smo odabrali jedan put koji je i lakši i brži, i koji vodi ka obnovi poverenja.
Tačno je, o tome je tokom današnje rasprave bilo reči, da je važna istina o jugoslovenskoj krizi. Tačno je i to da ona nije ni crna ni bela, tačno je da je mnogo otvorenih pitanja koja čekaju prave i istorijske odgovore, ali tačno je, i to je da jedan realan odnos, i realna istina može biti realan putokaz budućih odnosa, šta se zapravo dešavalo na prostoru bivše SFRJ.
Ono što je takođe važno i što želim posebno da istaknem jeste da Srbija svakako mora biti čvrsta u opredeljenju odnosno u politici da se problemi i ubuduće rešavaju mirnim putem, iako je to ponekad složeno, teško i dugo. Takav pristup nam omogućava da rešimo probleme a da, s druge strane, ono što je izuzetno važno, izbegnemo ljudske žrtve.
Na samom kraju, šta je zapravo budućnost onih koji su živeli na prostoru nekadašnje SFRJ? Svakako mir, pomirenje, međusobno poštovanje, rad na zajedničkim interesima, povezivanje i integracije. Jedino takvim odnosom možemo uspešno odgovoriti na iskušenja savremenog doba.
Glavni cilj i Srbije i okruženja je svakako mir i stabilnost u regionu. Srbija daje svoj doprinos danas, kao što je davala pre nekoliko meseci. Srbija želi da vodi politiku mira. Srbija želi dobrosusedske odnose, stabilnost i bezbednost u regionu.
Ukoliko i drugi daju svoj doprinos, ukoliko se i drugi budu ponašali u narednom vremenskom periodu na ovakav način kako se Srbija ponaša danas, kako se Srbija ponašala u proteklom vremenskom periodu, sigurno ćemo imati jednu novu etapu i jednu novu fazu na ovim prostorima.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno ne želim da govorim o simpatijama i antipatijama, ne želim da govorim ni o 5. oktobru, jer smatram da se od istorije ne živi, iz istorije se uči i svako treba da izvuče nekakve pouke i ono što je za njega pozitivno i tog 5. oktobra.
Ono što želim da kažem jeste da je zaista dobro da nakon deset godina nakon tog 5. oktobra čujemo ovakve kvalifikacije kada je reč konkretno o SPS.
Mi danas govorimo o dva izuzetno važna zakonska predmeta. Pred nama je Predlog zakona o zaštiti potrošača. Pred nama je i Predlog zakona o akreditaciji. Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS, poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće ova dva zakonska predloga.
U svom izlaganju danas akcenat ću staviti na jedan od ova dva zakonska predloga, naravno, ne umanjujem važnost drugog, ali smatram da je ovlašćeni predstavnik dovoljno govorio o drugom zakonskom predlogu. Dakle, akcenat u današnjem izlaganju ću staviti na Predlog zakona o zaštiti potrošača.
Najpre, želim da isteknem potrebu postojanja jednog kvalitetnog, jedno modernog, kako je ovde između ostalog rečeno, efikasnog zakonskog okvira kojim će biti regulisana ova oblast koja je u jednom izuzetno dinamičnom razvoju. Zbog toga nam je potreban jedan uređen i precizno definisan način ponašanja.
Kao što sam rekao poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog jer on, kao što je između ostalog rečeno, u središte ekonomskih zbivanja u zemlji stavlja potrošača, zatim uvode se ključne evropske direktive iz ove oblasti, odnosno uspostavlja se pravni okvir koji će, ubeđeni smo, omogućiti zaštitu potrošača u Srbiji po evropskim standardima.
Reč je o jednom obimnom zakonskom predlogu koji sadrži 16 glava, 155 članova. Zamenjuje dva zakona koja su usvojena 2005. godine i koja su se pokazala nedovoljnim da otklone opasnosti u praksi kada je reč o potrošačima u Srbiji, a sadrži, između ostalog, kao što je rečeno, i svih 15 najvažnijih direktiva EU.
Takođe, kada govorimo o razlozima za donošenje ovog zakonskog predloga, želim da kažem da je zaštita potrošača zapravo i ustavna kategorija u Republici Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste da je ovaj izuzetno važan zakonski predlog prošao jednu široku i kvalitetnu javnu raspravu i da su, kako smo između ostalog mogli čuti u uvodnom izlaganju od resornog ministra, odnosno od gospodina Milosavljevića, uvažene primedbe, sugestije i predlozi koji su se mogli čuti na toj javnoj raspravi.
Mi zaista želimo da verujemo u konstataciju gospodina ministra, da ovaj zakonski predlog predstavlja jednu novu fazu izgradnje sistema pravne zaštite potrošača u Republici Srbiji, odnosno da je ovo, kako je rečeno, jedan zaokret ka jedinstvenom evropskom pravnom okviru zaštite potrošača.
Dakle, cilj je osigurati pravo potrošača u skladu sa direktivama EU. Da bi se ovaj cilj realizovao, pored kvalitetnog, primenljivog, modernog, efikasnog pravnog okvira, potrebna je i volja i kvalitetnija saradnja između Vladinih i nevladinih organizacija koje se bave ovom problematikom. Zato mi u ovom zakonskom predlogu vidimo još jedan važan cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je jačanje organizacija koje se bave zaštitom potrošača.
Ovaj zakonski predlog, kako je između ostalog rečeno, uvodi brojne novine odnosno brojne pogodnosti za potrošače u Srbiji – obaveze trgovca i proizvođača biće da pre zaključenja ugovora ili primanja određenih usluga daju celovite informacije, obaveštenje o svim aspektima posla, konačne cene robe i usluga, jasno i čitko ispisane sa uračunatim porezom, detalji plaćanja, garancija, rok isporuke, mogućnost raskida ugovora, eventualni depozit itd.
Ne želim da ponavljam sve novine o kojima je već i bilo reči, ali suština je u tome da je ovaj predlog uveo novinu, da se pored dokazivanja premesti na potrošača, na onoga koje prodao, odnosno proizveo robu. Naravno da ovakve novine svakako otklanjaju one probleme koji su se konkretno dešavali tokom ove godine, a reč je o turističkim organizacijama, problem koji je postojao tokom ove godine.
Tačno je da trgovci moraju, i o tome je bilo reči, uvek da imaju na umu da su mnogo češće potrošači nego trgovci i ako svoje poslovanje budu zasnivali na ovakvom razmišljanju, onda ćemo, ubeđen sam, uz ovako kvalitetan zakonski predlog, kvalitetan zakonski okvir uspeti da napravimo jednu ravnotežu između potrošača i trgovaca, tako da interesi i potrošači, na jednoj strani, i trgovaca, na drugoj strani, budu zadovoljeni.
Pored brojnih novina i prednosti, koje ovaj zakonski predlog donosi i o kojima je bilo reči, želimo da izrazimo i nezadovoljstvo što dela koji se odnosi na finansijske usluge, odnosno regulisanje potrošačkih kredita, jer danas govorimo o pravima potrošača, stavljamo potrošače u sedište svih ekonomskih zbivanja u Srbiji.
Ali, treba reći, o tome je između ostalog bilo reči, da do danas ne postoji propis koji reguliše prava potrošača u odnosu na banke. Želimo da verujemo u ono što je gospodin Milosavljević rekao, da je sa NBS dogovoreno da će NB imati poseban zakon koji će propisati obavezu da građani pre uzimanja kredita imaju vidljive sve elemente ugovora.
Ono što želim da kažem na samom kraju jeste da kao poslanički klub želimo da apelujemo da se ispoštuju rokovi o kojima je ovde bilo reči kada je reč o delu koji se odnosi na finansijske usluge i zaštitu potrošača od potrošačkih kredita. Zahvaljujem.

Gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji reguliše javne finansije u našoj državi i najznačajniji segment, a to je budžet, koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade Republike Srbije.  
Ne znam da li je u prethodnih desetak godina, od trenutka kada je usvojen prvi zakon o budžetskom sistemu do danas, neki zakon pretrpeo više izmena i dopuna, što moram reći nije povoljna karakteristika za ekonomsku politiku i javne finansije naše države, a u prethodnom periodu fiskalna odgovornost nije regulisana.
Ovim izmenama i dopunama obuhvaćene su dve, kao što je između ostalog rečeno, vrlo bitne stvari, odnosno novine u javnim finansijama, jačanje fiskalne odgovornosti, što je do sada bila velika manjkavost u sprovođenju zakonskih odredbi, i osnivanje fiskalnog saveta kao nezavisnog tela, koje ocenjuje fiskalnu politiku Vlade i njeno vođenje u skladu sa pravilima.
Jačanje fiskalne odgovornosti i fiskalne discipline jeste najznačajniji preduslov upravljanja javnim finansijama. Nije problem, zaista, da se reguliše zakonskim odredbama, ali zakonskim odredbama koje se moraju strogo poštovati, od budžetskog kalendara za donošenje, pa do završnog računa budžeta.
Uvođenje zakonskih fiskalnih pravila znači da njihovo poštovanje i od strane vlade i državnih organa determinišu vođenje odgovorne i dugoročne održive fiskalne politike. Fiskalna pravila nisu revolucionarne novine u svetu, već odraz potrebe za jasnim vođenjem i upravljanjem javnim finansijama.
Obzirom da je bilo reči o završnom računu, želim samo kratko da napravim jednu digresiju. Osamdesetih godina svaki završni račun je pre usvajanja kontrolisala SDK i fiskalna disciplina je bila na izuzetno visokom nivou, ali nažalost danas ta institucija ne postoji. U cilju podizanja fiskalne odgovornosti uvode se pravila koja se odnose na budžet Republike, lokalnih samouprava, vanbudžetski fondovi, fondovi socijalnih osiguranja i njih kontroliše država odnosno Vlada i izvršni organi vlasti.
Opšti principi, kroz polaganja računa, pravičnost, odgovornost, stabilnost i javnost, više su deklarativni, dok posebni regulišu pojedine konkretne segmente javnih finansija.
Opšta i posebna pravila su čvrsto povezana, jer samo ću istaći da nivo fiskalnog deficita i pretpostavljenih instrumenata za zahvatanje javnih prihoda određuje nivo učešća javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu.
Predložena formula za određivanje deficita u tekućoj godini zavisi od istog u prethodnoj godini i njegovog odstupanja u odnosu na ciljni, kao i, između ostalog, od visine odstupanja rasta bruto društvenog proizvoda u odnosu na srednjoročne stope rasta. Visina deficita će se prilagođavati stanju u privredi, što omogućava da fiskalni deficit u godinama recesije bude veći od ciljnog, odnosno u godinama ekspanzije manji od ciljnog.
Sama zamena termina – Memorandum o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici, sa izveštajem o fiskalnoj strategiji, nije samo terminološki, već uvodi nove obavezujuće elemente, kao i tela za njihovu ocenu.
Na kraju, uvođenje fiskalnih pravila i njihova stroga primena su jedan od bitnih preduslova integracije Republike Srbije u EU, treba ih podržati i one koji ih ne poštuju, naravno, treba kažnjavati. Deo svetske krize i finansijskog kolapsa je prouzrokovan neodgovornošću pojedinih zemalja i finansijskih institucija. Ne smemo dozvoliti da se i nama to pripisuje.
Kao što sam na početku istakao, druga značajna novina je osnivanje fiskalnog saveta, kao monitoringa, kao nezavisnog tela za vođenje fiskalne politike Vlade u skladu sa već izrečenim pravilima. U samom tekstu zakona koji reguliše fiskalni savet izneo bih ne dve zamerke, već dve konstatacije, postavio bih dva pitanja.
Koliko će ovaj državni organ biti nezavisan u svom radu ako članove predlažu navedeni predlagači? Smatram da bar ovde treba izbeći politikantstvo, jer radi se ipak o sudbonosnim odlukama za državu. S druge strane, zakon se, čini mi se, bavi mnogo tehničkim pitanjima, a ne suštinskim, kao što su stručna služba, zarade, poslovnik o radu, a što se prosto može na jedan određeni način definisati podzakonskim aktima.
Slažem se sa osnovnim funkcijama i zadacima fiskalnog saveta, ali postavljam sebi i vama pitanje: koje su mere i pravci delovanja ovog nezavisnog organa, ako oceni da Vlada Republike Srbije, recimo, ne realizuje postavljene ciljeve ili se čak ponaša na jedan neodgovoran način nekakvom selektivnom politikom? Rad saveta se, čini mi se, svodi samo na proveru, ocenu, pripremu mišljenja koje dostavlja Narodnoj skupštini.
S druge strane, bitna je i stručna služba sa specijalnim savetnicima, kojom rukovodi vrhovni specijalni savetnik. Ono što želim da kažem, naravno, podržavamo ovaj zakon, kao i odredbu uvođenja međunarodnih računovodstvenih standarda u pripremi završnog računa, jer međunarodne računovodstvene standarde koriste svi i logično je da ih i država primenjuje.
Sasvim na kraju, zamolio bih da još jednom razmotrite predloženi budžetski kalendar, jer do sada, čini mi se, nikad nije poštovan, a što je vrlo često dovodilo do problema u donošenju budžeta, ne u rokovima po kalendaru, nego uopšte pre početka godine za koju se donosi.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, ono što želim na samom početku da kažem jeste da značaj predložene odluke o kojoj danas govorimo je veliki i rekao bih poseban. Poseban značaj u tome je što parlament i Vlada još jednom potvrđuju jasnu, odlučnu i nedvosmislenu politiku Srbije u odnosu na našu južnu pokrajinu.
Dakle, mi danas još jednom potvrđujemo da su vlade i parlamentarne većine promenljive i to je demokratija, ali odnos prema vitalnim, odnos prema nacionalnim, odnos prema državnim interesima, prema državnim pitanjima je nepromenljiv i ne treba da bude promenljiv.
Ova odluka nije samo politička proklamacija, već predstavlja jedan jasan i obavezujući dokument za sve državne organe u našoj zemlji, i kada je reč o spoljnoj, i kada je reč o unutrašnjoj politici i kada je reč o nečemu što se može definisati kao praktično delovanje.
Jasno je, i to je više puta danas rečeno, borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije je duga, teška i puna iskušenja. Da bi bila i uspešna, moramo svi nastojati da se izgradi i održi konsenzus prema ovako važnom pitanju za naš narod i državu.
Poseban značaj ove odluke o kojoj danas govorimo je takođe u tome što ćemo poslati jednu jasnu poruku i svetu, i našem narodu na prostoru Kosova i Metohije i svima onima koji priznaju državu Srbiju za svoju državu, a žive na prostoru Kosova i Metohije.
Bez obzira koliko je odluka Međunarodnog suda pravde teška za Srbiju, ona nije odgovorila na suštinsko pitanje legalnosti secesije, ostavila je da se to pitanje razmatra na Generalnoj skupštini UN.
Ono što takođe želim da kažem jeste da će SPS podržati ovu odluku, jer smatramo da moramo nastaviti borbu za Kosovo i Metohiju i pravnim i političkim sredstvima.
Potpuno je jasno da kada govorimo o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde nije u pitanju samo međunarodno pravo, već je reč o obuci sa dosta političkih elemenata. Bojimo se da je ovde argument sile i argument snage prevagnuo naspram snage argumenata i nečega što se zasigurno može definisati kao istina.
Borba za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije je, kao što je između ostalog i bilo reči danas, vekovna borba. Možemo gledati i dalju, ali i skoriju istoriju. Albanski separatisti su uvek težili da otcepe Kosovo i Metohiju od Srbije, a Srbija da sačuva Kosovo i Metohiju u svom sastavu. Različita su iskustva iz te borbe, ali zasigurno postoji nešto što se može definisati kao konstanta, a to je strateški, nacionalni i državni cilj.
Bez obzira koliko je teško i složeno, smatram da Srbija danas ovom sednicom najvišeg narodnog predstavničkog tela treba da donese ovu odluku čija je suština kristalno jasna. Srbija nastavlja svoju borbu za odbranu teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta napadnutog na prostoru Kosova i Metohije i nikada neće priznati Kosovo i Metohiju izvan Srbije.
Borba će se i dalje nastaviti i političkim i pravnim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Tako vidim ovu odluku i našu aktivnost kada je reč o Generalnoj skupštini UN.
U čemu je suština današnje sednice? Da budemo jedinstveni, da budemo nepokolebljivi kao predstavnici naroda i da saopštimo, usvajanjem ove odluke, da ćemo u toj borbi biti i dosledni i istrajni.
Ako smem da tumačim stavove i raspoloženje naroda, odnosno građana Srbije, rekao bih da u narodu postoji konsenzus po ovom pitanju. Naša je obaveza da mi ovakav stav koji postoji među građanima Srbije danas potvrdimo i u Republičkom parlamentu.
Takva potvrda i takva odluka, sa maksimalnom saglasnošću svih stranaka, može biti veliki doprinos u našoj borbi i Vlade i države, i nema tu prostora za politizaciju, i nema tu prostora za nešto što se može definisati kao strančarenje. Biće to potvrda međunarodnoj zajednici da smo odlučni i nema promene kada je u pitanju odbrana teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
Biće to poruka ujedno i zemljama na koje se vrši pritisak da priznaju Kosovo i Metohiju da se tim pritiscima suprotstave i biće to svakako snažna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, da će Srbija da bude istrajna, da neće odustati, jer oni su taj faktor koji je odlučujući za odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Znači, odluku treba da donesemo, da idemo sa rezolucijom na Skupštinu UN, da vrlo precizno definišemo tekst rezolucije, da vrlo precizno definišemo svaki naredni korak, a tamo zahtevamo nastavak pregovora, jer suština Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, bez obzira ko je kako čitao, bez obzira ko je kako tumači, ima dve ključne i suštinske stvari.
Ujedinjene nacije garantuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije, a rešenje za probleme na Kosovu i Metohiji su pregovori u političkom procesu, jer samo pregovorima se može doći do rešenja koje će biti u interesu i Srba i Albanaca koji žive na prostoru Kosova i Metohije. Samo pregovori mogu doneti trajan mir i bezbednost na ovom prostoru.
U našoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije naravno ima dosta prioriteta, želeo bih da istaknem dva koja smatram da su od ključne i suštinske važnosti. Najpre, Srbija, kao što je to mnogo puta danas rečeno, narednih nedelja mora da nastavi diplomatsku aktivnost u cilju odbrane naših stavova na sednici Generalne Skupštine UN.
Kao drugi prioritet, želim posebno da naglasim naš odnos prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i svima onima koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom. Tri su suštinska pitanja u ovom kontekstu.
Dakle, najpre, istina o tome šta se stvarno dešava na prostoru Kosova i Metohije, jer objektivno Kosovo i Metohija je crna tačka Evrope i savremenog sveta danas. Moramo se boriti da oni koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom, žive kao sav normalan svet.
Moramo se boriti za ekonomski i socijalni položaj ljudi koji tamo žive. Nije bitno za Srbe sa Kosova i Metohije šta se priča, već na koji način i kako se praktično deluje da oni mogu da vide budućnost na ovim prostorima. Jer, oni su u ovom trenutku pravi branioci Kosova i Metohije.
Ono što želim, takođe, na samom kraju da kažem jeste da mi smatramo da je pitanje Kosova i Metohije pitanje svih pitanja. Naravno, da je pitanje Kosova i Metohije veoma važno, da pitanje Kosova i Metohije bude rešeno demokratskim, diplomatskih i političkim sredstvima, dijalogom, uz poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja treba da bude osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja. Naravno, u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Takođe, želimo jasno da kažemo i sigurni smo da Srbija, nijedan građanin Srbije nikada neće dati saglasnost da Kosovo i Metohija ne bude sastavni deo Srbije.
Neko svakako može nešto da vam otme, ali ono što je oteto uvek se može i mora vratiti. Teško je vratiti ono što je svojevoljno dato i na šta je stavljen potpis.
Ono što, takođe, želim da kažem na samom kraju, želim da se u potpunosti složim sa konstatacijom i pitanjem koje je, između ostalog, u svom izlaganju postavio potpredsednik Vlade Republike Srbije – dokle i šta je granica i šta još prosto treba da uradimo? Menjale su se vlade, menjale su se parlamentarne većine u Srbiji, pokušana su različita rešenja kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, od vojnog, političkog i pravnog.
Kada je reč o Vladi Republike danas, Srbija se zalaže za nastavak evropskih integracija. Jasan je i vidljiv napredak u reformi pravosuđa. Jasna je, vidljiva i prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije kada je reč o jednoj jasnoj, odlučnoj i uspešnoj borbi protiv korupcije i kriminala.
Usvojili smo Deklaraciju o Srebrenici. Izvršili i moralnu i međunarodnu obavezu. Pokazali odlučnost da se ovakvi i slični zločini koji su se dešavali na svim stranama nikada više ne ponove. Pokazali smo da Srbija želi da vodi politiku mira, da želi dobrosusedske odnose i stabilnost i bezbednost u regionu. Zaista se, i time završavam, postavlja pitanje dokle i šta je granica i šta još treba učiniti?

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o trgovini i, potpuno je jasno, reč je o jednom sistemskom zakonu iz ove oblasti, odnosno ovo je, kao što je između ostalog rečeno, jedan od tri zakona koji su ključni za tržište Srbije, pored Zakona o zaštiti konkurencije, koji je usvojen prošle godine i zakona o zaštiti potrošača, koji očekujemo da će se do kraja 2010. godine naći na dnevnom redu republičkog zasedanja.
Predlog zakona o trgovini, koji će se primenjivati od 1. januara 2011. godine, jeste jedan korak ka donošenju zakona o zaštiti potrošača, jer ovaj zakonski predlog posredno utiče, po našem mišljenju, na sigurnost kupaca i to mislimo kroz obavezu da trgovac mora imati isprave o proizvodnji, skladištenju, prodaji robe, kao i jasnom isticanju cena robe i usluga.
Ponoviću ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS rekao na početku svog izlaganja. Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Ovo je jedan od retkih sistemskih zakona koji u proteklom vremenskom periodu nije pretrpeo promene, tako da osnovni razlog za donošenje novog zakona o trgovini upravo leži u činjenici, odnosno decenijskoj prevaziđenosti do sada važećih zakona.
Kao što je između ostalog rečeno, usvajanjem Predloga zakona o trgovini prestaće da važe Zakon o trgovini iz 1993. godine, zatim Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru iz 1996. godine i Zakon o cenama iz 2005. godine.
Osnovni razlog za donošenje zakona o trgovini je prevaziđenost postojećih zakonskih rešenja, ali jedan od takođe bitnih razloga je i potreba uvođenja novih vrsta i načina trgovine.
Ovim zakonskim predlogom na određeni način se uvode moderna rešenja u ovoj oblasti u ovom sektoru, u skladu, kao što je rečeno, sa propisima EU. Zato još jednom želim da kažem da zaista smatramo da je ovo jedan od najbitnijih ekonomskih i tržišnih zakona, koji uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u prometu.
Naravno, podržavamo cilj koji je naveden u obrazloženju ovog zakonskog predloga – garantovanje što veće slobode trgovine i konkurencije, ali i što manje mešanje države u ovaj sektor.
Želimo da verujemo da će usvajanjem ovog predloga biti realizovani oni pozitivni trendovi u sektoru trgovine, o kojima je bilo reči, i tu mislim i na nove investicije, radna mesta, ravnomerniji raspored modernih i savremenih trgovinskih formata po čitavoj Srbiji, kao i da će ovaj zakonski predlog omogućiti našim kompanija da se šire na tržište drugih zemalja.
Ovaj zakon polazi od osnovnog načela da je trgovina slobodna i da svi učestvuju ravnopravno i svima je dozvoljeno da se bave trgovinom. Predlogom zakona su vrlo jasno određena lica koja mogu imati svojstvo trgovca i obavljati delatnost trgovine, dakle određene su kategorije trgovaca. Pored toga, sve više se javlja potreba uvođenja novih vrsta i načina trgovine koji su u Srbiji već i zaživeli.
Po prvi put bi se omogućilo obavljanje i uređenje trgovine na malo van prodajnog objekta, predviđene su i posebne tržišne institucije, a definisane su i specijalizovane usluge u prometu robe.
Zakon propisuje, kao što je rečeno, i kategorizaciju prodajnih formata po uzoru na standarde zemalja EU. Takođe, ono što želim da istaknem i što smatram izuzetno važnim, ovaj zakon daje određeni doprinos i pomak u decentralizaciji, jer će tržišna inspekcija za robu koja se prodaje van prodajnog mesta biti u nadležnosti lokalnih samouprava.
Na samom kraju, želim da kažem da je veoma važno da je oko ovog sistemskog, izuzetno važnog zakona, odnosno zakona od izuzetnog značaja, sprovedena jedna široka javna rasprava. Ono što je još važnije, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga je implementacija zakona i njegova primena u praksi.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku najpre želim da kažem da poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer smatramo da on odgovara na osnovne zahteve koje treba da ostvari parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti. Tu pre svega mislimo na efikasnost, demokratičnost i javnost u radu.
Smatramo da će predloženi poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije omogućiti još efikasniji rad parlamenta, da će zapravo omogućiti jedan kvalitativan pomak u radu parlamenta, ali želimo da verujemo da će obezbediti i kontrolnu i nadzornu ulogu najvišeg zakonodavnog tela.
Inače, kada je reč o radu Republičkog parlamenta, s obzirom da je ovo vrlo često tema u javnosti, želim da kažem da – za razliku od vremena kada smo objektivno bili u raskoraku između onoga što parlament mora i treba da čini i radi, mislim na donošenje zakona koji su uslov nastavka reformi i kada je reč o ekonomskim i socijalni pitanjima, i kada je reč o evropskim integracijama i onoga što se u tom trenutku dešavalo, a svodilo se na široko tumačenje tadašnjeg postojećeg poslovnika o radu – mi danas, nakon usvajanja imena i dopuna poslovnika o radu Republičkog parlamenta imamo jedan efikasan Republički parlament.
Ne želim da govorim o broju usvojenih zakona, podzakonskih akata, propisa, dekleracija, ali potpuno je jasno da je parlament nametnuo jedan tempo izvršnoj vlasti, što je izuzetno važno. Dakle, naša je ocena da Republički parlament danas radi u interesu građana Srbije, ostavljajući naravno prostora da se jakom argumentovanom kritikom opozicija osvrne na sve društveno-političke i ekonomske probleme.
Imajući pre svega na umu izrečene konstatacije, mi zaista želimo da verujemo da će Predlog poslovnika o radu biti još jedan korak dalje, korak napred u smislu efikasnijeg rada, a u kontekstu realizacije onih osnovnih i suštinskih zadataka i ciljeva najvišeg zakonodavnog tela, i kada je reč o harmonizaciji zakonodavstva sa EU, i kada je reč o donošenju zakona koji će biti podrška ekonomskoj i socijalnoj politici koju u ovom trenutku vodi Vlada RS.
Ono što takođe želim da kažem jeste da predloženi poslovnik o radu Republičkog parlamenta svakako ne šteti, ne remeti, ne uskraćuje demokratsko sučeljavanje mišljenja u parlamentu. Naravno da nisu ni na koji način, naše je mišljenje, ugrožena prava opozicija, kao ni ravnomerno učešće svih relevantnih političkih činilaca u radu Republičkog parlamenta.
S druge strane, naravno da nije isključena javnost u radu. Mislim da je predloženi poslovnik, kao što je gospodin Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe rekao – nema idealnog Poslovnika. Ali, naše je mišljenje da predloženi Poslovnik predstavlja jednu meru između efikasnijeg rada parlamenta, s jedne strane, i poštovanje prava svakog poslanika i pozicije i opozicije, sa druge strane.
Verujemo da će i parlamentarna većina i opozicija moći da obave svoju ulogu, s tim što naravno uvek treba imati na umu da je naša odgovornost pred građanima zajednička i ogromna. Odgovornost za funkcionisanje parlamenta jeste i na poslanicima pozicije i na poslanicima opozicije.
Zato želim najpre da izrazim žaljenje što u izradi ovog teksta nisu učestvovali predstavnici svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, ali sam ubeđen da ćemo kroz raspravu imati prilike da zajednički sagledamo i uvažimo sve argumentovane i opravdana sugestije i predloge, i želim da verujem da ćemo nakon završetka rasprave postići jedan širi konsenzus oko ovog izuzetno važnog akta za funkcionisanje Republičkog parlamenta.
Takođe, treba istaći da je tekst predloženog poslovnika, to je već između ostalog i rečeno, u skladu sa Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini. Zapravo, Predlog Poslovnika, kao što je između ostalog rečeno, nudi brojne novine, ali zadržava i sve ono što se kroz izmene i dopune postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta pokazalo kao pozitivno i efikasno u praksi, odnosno u radu parlamenta.
Moram još jednom da kažem da mi podržavamo intenciju kada je reč o funkcionisanju parlamenta da se akcenat stavi na radu u odborima i to smo vrlo jasno rekli tokom rasprave o zakonu o Narodnoj skupštini. Želimo da verujemo da polazeći od ovog cilja, objedinjavanjem sadašnjih odbora koji se bave shodnom tematikom umesto postojećih trideset imamo u ovom predlogu 20 skupštinskih odbora. Slažem se sa konstatacijom da trenutno ima odbora koji rade mnogo, ali i onih koje se retko ili prosto nikako ne sastaju.
Naravno da verujemo da, i pored smanjenja radnih tela, parlament će novim poslovnikom o radu ostvariti sve zakonom i Ustavom predviđene funkcije, i zakonodavnu, i kontrolnu i izbornu. Smatramo da još jednom možda treba razmotriti predlog, pre svega zbog važnosti i značaja odbora, da umesto predloženog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imamo dva odbora, odnosno kao i do sada Odbor za ustavna pitanja i Odbor za zakonodavstvo.
Veoma je važno da će predsednik parlamenta predlagati godišnji plan rada Skupštine polazeći od godišnjeg programa Vlade i obaveza Narodne skupštine, naravno u skladu sa zakonom, i to je predviđeno ovim Predlogom poslovnika o radu. Ovim predlogom tehničke izmene zakona obavljaće se po skraćenom postupku, odnosno članom 95. jasno je precizirano na koje predloge, na koja akta se može odnositi skraćeni postupak.
Naravno, što takođe treba istaći, što je veoma važno, jeste da Predlog poslovnika predviđa tematske sednice na aktuelnu temu kroz poslanička pitanja, a naravno ostaje i dalje aktuelna mogućnosti direktne komunikacije sa predstavnicima Vlade u kontekstu postavljanja poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Verujemo da će Predlog poslovnika ojačati kontrolnu ulogu parlamenta i da će obezbediti bolji nadzor nad radom Vlade RS i ministarstava.
Ono što nije definisano Poslovnikom i što se u neku ruku i danas karakteriše kao politički stav jesu dužnosti poslanika na stalnom radu u Skupštini. Smatramo da bi to možda tokom rasprave u načelu, raspravu u pojedinostima još jednom trebalo razmotriti, jer sankcije za nedolazak na sednicu ne postoje, osim suda građana na izborima.
Kada već govorimo o sankcijama, smatramo da takođe još jednom treba razmotriti član 114. Dakle, reč je o novčanim kaznama, jer zaista postavlja se pitanje kako, shodno članu 114, kazniti nekoga ko nema novčanih primanju u Republičkom parlamentu.
Na samom kraju još jednom, dakle, želim da ponovim, u načelu poslanička grupa SPS – JS podržava Predlog poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i verujemo da će predloženi poslovnik unaprediti formu dijaloga u parlamentu.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je potpuno jasno da ova vlada pokušava i želi da sagleda svu ozbiljnost negativnih efekata ekonomske krize, da traži i nudi određena rešenja i kada je reč o ekonomskoj i kada je reč o budžetskoj i kada je reč o socijalnoj politici.
Tačno je i složio bih se u konstataciji s gospodinom ministrom da je građevinska industrija sektor od posebnog nacionalnog značaja u okviru Strategije za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize. Ono što se svakako može zapaziti jeste da Vlada Republike Srbije, kada je reč o do sada predloženim merama, nastoji da održi i poveća nivo proizvodnje koliko je to moguće i nivo investicija. Naravno, prisutna su značajna ulaganja u infrastrukturu, zato što jedino takav pristup omogućava da se reši ono ključno i goruće pitanje i problem u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.
Tačno je da je situacija u građevinarstvu loša i to pokazuju i podaci koji su između ostalog vrlo precizno izraženi u obrazloženju ovog zakonskog predloga koji je danas pred nama, ali je tačno i to da je prepoznatljiva intencija Vlade Republike Srbije kada je reč o aktivnostima koje su usmerene ka niskogradnji. Koridor 10 je nacionalno pitanje i danas svako u Srbiji shvata važnost Koridora 10. Razvijena infrastruktura je uslov efikasnije ekonomije, odnosno bez infrastrukturnog, rekao bih, nema ekonomskog razvoja.
Smatramo da je veoma važno da Srbija postane jedno veliko gradilište, jer to predstavlja osnov i preduslov za bolju budućnost Srbije. Naravno da je za privredu Srbije u celini veoma važno pokretanje i stimulisanje visokogradnje, čiji je glavni nedostatak, kako je, između ostalog, danas rečeno, nedostatak tražnje u privatnom sektoru, i naravno da podržavamo nameru države da kroz vanredne mere poveća tražnju.
Podržavamo u načelu ovaj zakonski predlog jer zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakona, a to je podsticanje, razvoj i upošljavanje domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti tog sektora, zatim razvoj i upošljavanje domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, mogućnost otvaranja novih radnih mesta i naravno da će to omogućiti i podstaći privredni razvoj u Srbiji, što je od izuzetne važnosti.
Takođe, podržavajući ovaj zakonski predlog u načelu, želimo da podržimo i ono što će u skladu s ovim zakonom biti realizovano i finansirano, a to je izgradnja škola, obdaništa, bolnica, zdravstvenih ustanova, stanova, auto-puteva, državnih puteva, sportskih objekata, zgrada za obavljanje delatnosti iz oblasti kulture i drugih objekata od javnog značaja.
Šta je još, po našem mišljenju, izuzetno važno kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Za projekte koje finansira država ubrzana je procedura za izbor ponuđača, ukinuto je suspenzivno dejstvo prigovora na sam nastavak procesa javne nabavke, uz obavezu da se poziv uputi svim domaćim preduzećima koja ispunjavaju kriterijume.
Pretpostavljamo da će kriterijumi, između ostalog, biti određeni broj kvadrata koji je izgrađen u jednoj ili protekle dve godine, da imaju određeni broj zaposlenih radnika i da postoje određena ulaganja u opremu i sredstva za rad.
Naravno, država kontroliše realizaciju projekata, određuje minimalne i maksimalne cene, i pri realizaciji projekata moraće da se koristi domaći građevinski materijal u učešću od najmanje, kako je navedeno u ovom zakonskom predlogu, 70%.
Takođe, zakon predviđa i brže izdavanje građevinskih dozvola, što je izuzetno važno i čime će se izbeći sporost administracije u pojedinim lokalnim samoupravama, što je danas činjenica.
Tačno je da određena nepoznanica, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jesu uslovi i način finansiranja, ko će i sa koliko procenata projekte finansirati, sa koliko procenata će projekte finansirati grad, sa koliko procenata će projekte finansirati država ili poslovne banke itd. Takođe je rečeno da Vlada utvrđuje spisak projekata koji će biti finansirani. Prosto, logično je da se sredstva za njihovo finansiranje predvide u budžetu i na koji način će to biti realizovano u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Ono oko čega se zapravo najviše polemisalo proteklih dana zapravo je sadržano u jednom pitanju – da li bilo koja odredba ovog zakona na bilo koji način narušava primenu Zakona o javnim nabavkama i prethodno potpisane međunarodne sporazume?
Mi želimo da verujemo da će ovim ubrzanim procedurama Vlada uspeti da pomogne građevinsku industriju da izađe iz krize, odnosno da poveća aktivnost građevinske industrije, koja je najmanja u poslednjih deset godina. Ubeđeni smo, kako je i ministar rekao u svom uvodnom izlaganju, da ćemo u narednih mesec dana imati i prve pozitivne očekivane efekte. Iz tog razloga želim još jednom, na samom kraju, da ponovim da poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.