Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da uputim pitanje koje se tiče evropskih integracija, ali s obzirom da je premijer dosta toga rekao u ovoj tročasovnoj raspravi u Republičkom parlamentu, reći ću samo nekoliko rečenica.
Ono što je potpuno jasno jeste da Srbija korača napred i ide u jednom nepovratnom procesu ka EU. Sutrašnji dan, što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, je dan od istorijskog značaja i za Srbiju, ali i za EU. Srbija je u proteklom vremenskom periodu pokazala da može da ispuni sve zahteve i sve uslove, da jeste opredeljena ka sprovođenju reformi i pokazala je da može mnogo toga da učini na putu evropskih integracija.
Gospodine Obradoviću, vi ste nekako tokom ove tročasovne rasprave bili, čini mi se, centralna tema. Svakako da krađa testova, kada je reč o maloj maturi proteklih dana, jeste bila centralna tema i u javnosti i u Republičkom parlamentu. Između ostalog, gospodin Dereta je to maločas rekao, u Republički parlament jeste pristigla i inicijativa za izglasavanje nepoverenja, ili odgovornosti, ministru prosvete, koja je potpisana od strane određenog broja opozicionih poslanika i to jeste legitimno pravo opozicije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, da ima kritički osvrt prema radu pojedinih ministara iz redova Vlade Republike Srbije. S druge strane, mislim da pitanja koja jesu od izuzetne važnosti i značaja ne treba nekako do kraja politizovati i svoditi na nivo dnevno-političkih tema i na taj način dodatno uznemiriti građane, dodatno uznemiriti roditelje i dodatno uznemiriti decu.
Ono što je suština, zašta se zalaže i poslanički klub Socijalističke partije Srbije, kada je reč o konkretnom slučaju, treba da utvrdimo i ko je za šta zaslužen i ko je za šta odgovoran. Najvažnije je ono što je, između ostalog, i premijer rekao da učenici ne smeju da budu oštećeni. Ovaj problem zaista treba rešiti do kraja.
Gospodine Obradoviću, molio bih vas da odgovorite vrlo konkretno na jedno za mene u ovom trenutku važno pitanje - da li je pored svih preduzetih mera Ministarstvo moglo da preduzme još neke iz svoje nadležnosti? Koje su to konkretno nadležnosti Ministarstva kada je reč o ovom slučaju?
PREDSEDAVAJUĆA Reč ima ministar Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Obradoviću.
U nastavku bih još samo jedno pitanje. Stigao je i Predlog rebalansa budžeta u republički parlament, o kojem ćemo govoriti u ponedeljak. Ono što je jasno jeste da negativni efekti ekonomske krize neće destabilizovati državu i da je Vlada Republike Srbije ponudila jedno odgovorno rešenje koje jeste u interesu građana a, opet, nije na štetu najugroženijih kategorija stanovništva.
Vlada se opredelila za uštedu. To je potpuno opravdano. Ušteda jeste prioritet, ali ne ušteda na građanima. Ne može se štedeti tamo gde nema. Ne može se štedeti ni na penzionerima - postoji 400.000 penzionera koji primaju penzije od 14.000 dinara, a takva ušteda nije odgovorna i ne bi se postigao onaj željeni efekat.
S druge strane, kada je reč o javnom sektoru, ne može se napravi jedan radikalan rez i otpustiti 500.000, 1.000 ili 1.500 radnika. Potrebna je suštinska reforma javnog sektora. Dakle, ušteda na nivou države biće prioritet u narednom vremenskom periodu. Biće vođena jedna restriktivna politika.
Ono što je pitanje koje želim da uputim, a na koje možete vi, gospođo Kalanović, ili gospodin Ilić, da odgovorite – koliko će ova restriktivna politika i kako će ova politika uticati na investicije, uticati na investicione projekte, na infrastrukturne projekte? Koji će to infrastrukturni projekti biti aktuelni u ovoj budžetskoj godini? Bez infrastrukturnog razvoja nema ekonomskog razvoja. To jeste jedini način da rešimo ono što jeste goruće pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.

Zahvaljujem.
Veoma kratko. Zahvaljujem na odgovorima. Iskoristiću priliku na samom kraju da još jednom u ime poslaničkog kluba SPS premijeru Vlade Republike Srbije, dami i gospodi ministrima Republike Srbije čestitam na rezultatima koje je Srbija u proteklih godinu dana postigla na putu evropskih integracija. Reći ću još jednom, za nas je sutrašnji dan istorijski dan za Srbiju i za EU. Srbija je jasno pokazala, ponoviću, da može da ispuni sve zahteve, da jeste opredeljena za reforme u Srbiji i da jeste iskrena u implementaciji i sprovođenju onoga što je dogovoreno u Briselu. Hvala.

Zahvaljujem.
Veoma kratko ću, u nekoliko rečenica. Ministar je rekao, kada je reč o konkretnom amandmanu, da postoji razlika, pa makar ta razlika bila i u jednoj reči. Maločas je ovde govoreno o političkom interesu. Kada je reč o temi o kojoj danas govorimo i o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, o kojoj ćemo govoriti tokom sutrašnjeg dana, mi tu ne vidimo politički interes kao poslanički klub. Mi tu vidimo nešto što jeste opšti interes. Opštini interes građana i interes svih nas u ovoj sali treba da bude da usvojimo kvalitetne zakonske predloge i da na taj način unapredimo sistem obrazovanja u Srbiji. Još jednom vas molim, nemojte jednu ovako važnu temu o kojoj govorimo ovih dana da svodimo na nivo dnevno-političkih tema. Nije ni vreme, nije ni mesto.
Što se tiče SPS, a mi smo duboko ubeđeni, nema ovde favorizovanja određenih poslanika kada je reč o zakonskim predlozima. Reći ću u ime poslaničkog kluba SPS da nam je nebitno čije je autorsko pravo nad nekim amandmanom. Spremni smo da prihvatimo i amandman opozicije ukoliko je kvalitetan i ukoliko će on u kvalitetnom smislu popraviti zakonske predloge o kojima danas govorimo.
Važno je da ostvarimo onaj zajednički cilj, a to je unaprediti sistem obrazovanja u Srbiji. Zahvaljujem.

Reći ću upravo nekoliko rečenica o temi o kojoj je bilo reči u proteklih nekoliko minuta.
Ono što želim najpre potpuno jasno i potpuno precizno da kažem jeste da svako ko ima određene podatke, svako ko ima određene činjenice o temi o kojoj je maločas bilo reči treba te informacije da dostavi nadležnim organima i nadležnim institucijama, a oni neka rade svoj posao. To bi bio odgovoran odnos, ukoliko bilo ko od poslanika ima nekakvu informaciju. U suprotnom, ukoliko se to ne učini, onda to prosto jeste pokušaj politizacije teme koja jeste od izuzetne važnosti, od izuzetnog značaja danas u Srbiji i onda bi to moglo da se definiše, ne želim da verujem da je to bio razlog, da se dezavuiše javnost i da se unese dodatna pometnja i kod roditelja i kod dece koja su polagala prijemni.
Ono što jesu činjenice, evo, ministar je tu i želeo bih da me ispravi ukoliko nisam u pravu, Ministarstvo je uočilo da postoji falsifikat, Ministarstvo je donelo odluku o pomeranju polaganja. Da li je doneta pravilna odluka? Mi smatramo da to jeste odgovoran odnos i da jeste doneta prava odluka.
Nije korektno javno prozivati predstavnike Ministarstva za ono što nije zapravo delokrug njihovih obaveza, odnosno njihove odgovornosti. Inače, ne vidim da je gospodin Obradović nervozan, naprotiv, više puta do sada je rekao da istina jeste interes Ministarstva, istina jeste interes svih nas. Neka svako u Srbiji radi svoj posao. Neka nadležne institucije i nadležni organi utvrde šta je istina, a mi da zauzimamo političke stavove na osnovu istine i na osnovu onoga što jeste činjenično.

Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Dačiću, dame i gospodo ministri, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću reći da možemo u potpunosti da se složimo sa konstatacijom da priče o tome u mandatu koje i čije vlade je u proteklom vremenskom periodu bilo gore neće ništa novo doneti Srbiji danas. Ali, isto tako ne možemo da se složimo sa konstatacijom da je ova vlada Republike Srbije premalo pažnje posvetila ekonomiji, odnosno da je premalo i nedovoljno pažnje posvetila ekonomskim temama u Srbiji.
Jasno je iz rezultata Vlade u proteklih godinu dana da je jedan od osnovnih zadataka Vlade Republike Srbije upravo nova radna mesta. Da bi došli do novih radnih mesta važno je imati investicije, strana ulaganja. Da bi imali strana ulaganja i investicije u Srbiji važno je da postoji politička stabilnost i politički kontinuitet u Srbiji i važno je da Srbija ima, rekao bih, i moćnu i snažnu i jaku međunarodnu poziciju. Jedan od rezultata rada Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana jeste da je znatno popravljen imidž Srbije u svetu.
Pitanje koje želim da postavim upućeno je vama, g-dine Dačiću, a tiče se vaše posete SAD, rekao bih jedne ekonomsko-političke misije koju ste imali u SAD. Tokom posete razgovarali ste sa predstavnicima izuzetno značajnih kompanija "Intel", "Google", "Microsoft". Neke od tih kompanija danas jesu prisutne u Srbiji a neke ne.
Moje pitanje je vrlo konkretno, a o tome je govorio i g-din Dinkić u jednom od izlaganja. Da li je moguće da 2013. godina za Srbiju, u pravom smislu reči, kada je reč o stranim investicijama, kada je reč o ulaganjima, bude godina informaciono-komunikacionih tehnologija i šta to konkretno znači za Srbiju i građane Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.
S obzirom da smo se dotakli teme obrazovanja, centralna tema jeste ekonomska situacija, pa bih imao jedno potpitanje za ministra prosvete i obrazovanja. Pitanje je vrlo konkretno. Uprkos ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi – šta je to što Ministarstvo prosvete, resorno ministarstvo u ovom trenutku čini i radi kako bi unapredio sistem obrazovanja u Srbiji, počev od predškolskog, pa do visokog obrazovanja u Srbiji? U tom kontekstu, imajući na umu koliko se mala sredstva izdvajaju za Ministarstvo prosvete i obrazovanja, imajući na umu tešku ekonomsku situaciju u Srbiji, koliko su u tom pogledu realni zahtevi sindikata prosvete u ovom trenutku? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, ne umanjujući značaj i važnost dva zakonska predloga o kojima danas neću govoriti. Želim na samom početku da kažem da ću akcenat u svom izlaganju staviti na Predlog zakona o železnici.
Reč je o zakonskom predlogu o kojem je, septembra ili oktobra 2011. godine, u republičkom parlamentu već vođena rasprava, završena rasprava u načelu, završena rasprava u pojedinostima i zbog razloga o kojima smo govorili tokom jučerašnjeg dana, ovaj, rekao bih, kvalitetan zakonski predlog nije usvojen i nije napravljen prvi korak u regulisanju jedne izuzetno važne i značajne oblasti u Srbiji.
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da, od trenutka kada je parlament 2011. godine trebalo da se izjasni o ovom zakonskom predlogu do danas, čini mi se, ministre, da je izgubljeno dragoceno vreme za srpsku železnicu. Isto tako mislim da, u trenutku kada je parlament trebalo da se izjasni 2011. godine o ovom važnom zakonskom predlogu, nije postojao nijedan dovoljno opravdan razlog da parlament ne podrži ovaj kvalitetan zakon. Ali isto tako mislim da je važno da danas, kada ponovo počinjemo raspravu o Predlogu zakona o železnicama, govorimo o železnicama kao jedinstvenoj celini, kao jedinstvenom sistemu. Naravno da nije prihvatljivo i da nije dobro usitnjavanje, cepanje, deljenje železničkog sistem, jer pruge jesu vlasništvo države u celini i tako treba da ostane. To je stav poslaničkog kluba SPS.
Kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, Predlog zakona o železnici jeste sistemski zakon i svakako treba da uredi jednu izuzetno značajnu i važnu oblast u Srbiji, oblast železnice. Železnica jeste, rekao bih, jedan izuzetno kompleksan i složen sistem. Sama složenost i kompleksnost železnice kao sistema proizilazi iz činjenice da je železnica sastavljena od nekoliko izuzetno važnih i značajnih komponenti i tu, pre svega, mislim na železničku infrastrukturu, na obavljanje putničkog i robnog saobraćaja, upravljanje infrastrukturom i bezbednost u saobraćaju koja je regulisana još jednim važnim zakonom, a to je Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Reč je o važnoj, značajnoj, ali i izuzetno složenoj i kompleksnoj oblasti, brojna su otvorena pitanja i moje neko lično viđenje je da će biti izuzetno teško ovakvu jednu složenu oblast regulisati jednim zakonom, ma koliko on u ovom trenutku, gledajući njegov sadržaj, bio dovoljno kvalitetan.
Ovaj zakonski predlog, to je nesporno, nudi brojna nova i dosta dobra rešenja, ali postoje neke procedure, neki procesi, postupci, detalji za koje mislim da bi bilo bolje da smo ih naknadno utvrđivali podzakonskim aktima.
Svakako pozitivna strana zakonskog predloga jeste da on obuhvata upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, razdvaja upravljanje infrastrukturom od organizovanja prevoza robe i putnika, kao i javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe. Takođe, rekao bih da ovaj zakonski predlog, na jedan sasvim dovoljno jasan i precizan način, definiše i pojam železničke infrastrukture u saobraćajnom i tehničkom smislu i to jeste važna pretpostavka za razdvajanje delatnosti upravljanja infrastrukturom od komercijalnih poslova organizovanja prevoza robe i putnika.
Zakon razdvaja i deli infrastrukturu na javnu i industrijsku železnicu, u smislu njene otvorenosti za korišćenje od svih eventualno zainteresovanih korisnika. Železnička infrastruktura, o tome je juče bilo reči, ima status dobra u opštoj upotrebi i u svojini je Republike Srbije što je, na samom početku sam rekao, izuzetno važno i to je opšte prihvaćeno u Evropi.
Mislim da je poslednji zakon, ispravite me ako grešim, o železnici usvojen 2005. godine. Dakle, šest godina nakon usvajanja aktuelnog Zakona o železnici pristupilo se izradi novog zakonskog predloga. To jeste još jedan argument, još jedna činjenica koja govori u prilog konstataciji da je reč o jednoj živoj i izuzetno složenoj materiji i da će ipak biti potrebno vreme da se ova materija i oblast u celosti jasno reguliše.
Ono što takođe želim da istaknem kao izuzetno pozitivno jeste operacionalizacija evropskih standarda i direktiva, njihova implementacija, njihova primena u naš sistem, sa ciljem o kojem ste i vi tokom jučerašnjeg dana, ministre, govorili, da naše železnice budu deo evropskog železničkog sistema. To treba da bude cilj i mi verujemo da ovaj zakonski predlog ide i korača ka realizaciji tog cilja.
Takođe, verujemo da će biti otklonjeni svi oni nedostaci koji jesu uočeni kada je reč o aktuelnom zakonskom predlogu. Verujemo da ovaj zakon o kojem danas govorimo jeste dobar za železnice danas, ali jeste dobar i za železnicu u perspektivi, odnosno za budućnost srpske železnice.
Šta je to što kao poslanički klub očekujemo kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Pre svega očekujemo jasniju poziciju železničkog sistema Srbije i kada je reč o infrastrukturi i kada je reč o organizovanju robnog i putničkog transporta, otvorenost naše železničke mreže u Srbiji, veće korišćenosti od strane zainteresovanih korisnika iz Evrope, kao i racionalniji i komercijalniji, ali i uspešniji i efikasniji sistem. To su očekivanja poslaničkog kluba kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Smatramo takođe da predlagač jeste dobro postupio kada se odlučio da uočene nedostatke u aktuelnom zakonu ne ispravlja kroz izmene i dopune, nego kroz izradu novog zakonskog predloga, kako bi se njegova primena učinila i praktičnom i efikasnijom.
Rekao sam da ovaj zakon pruža neka nova dosta dobra rešenja. Želim da istaknem samo neka za koja smatram da jesu pozitivna i da jesu izuzetno značajna. Najpre, donošenje nacionalnog programa železničke infrastrukture sada postaje zakonska obaveza. Lično mislim da je to izuzetno važno i izuzetno značajno, pre svega ako hoćemo i u ekonomskom i u razvojnom smislu da iskoristimo one šanse koje Srbija ima kao jedna od bitnih železničkih raskrsnica u Evropi. Dakle, moramo strateški da se opredelimo kakvu železnicu želimo, da li onu iz 19. veka ili železnicu iz 21. veka.
Donošenjem ovakvog programa omogućiće da definišemo jasne ciljeve, obaveze, ali i odgovornosti svih subjekata, sa namerom da cilj takvog programa bude pre svega modernizacija železničkih pruga u Srbiji. Kada kažem modernizacija železničkih pruga u Srbiji, nećete mi zameriti, obzirom da dolazim iz Kolubarskog okruga, iz grada Valjeva, naravno da mislim pre svega na završetak pruge Valjevo-Loznica. Obzirom da danas pričamo o Predlogu zakona o železnici, iskoristiću priliku pa ću na samo kraju postaviti i nekoliko pitanja koja se tiču samog završetka izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Naravno da mislim i na završetak železničkog čvora u Beogradu. Naravno da mislim i na potpunu modernizaciju železničkog koridora kroz Srbiju, na modernizaciju Barske pruge, elektrifikaciju pruge u kraljevačkom kraju i u Vojvodini.
Dakle, uspešna realizacija ovog poduhvata treba da obezbedi dobro mesto Srbije na železničkom transportnom tržištu. U suprotnom, nažalost, mislim da će ovaj vid transporta, bar u našoj državi, biti zamenjen nekim drugim transportom. Kada kažem nekim drugim, naravno, pre svega mislim na drumski i na vodni saobraćaj. Mislim da bi to bila ogromna šteta za Srbiju, jer Srbija ima dobru šansu da u železničkom transportu bude jedna saobraćajna kičma koja će da povezuje srednju Evropu sa jugoistokom, kuda će se u najvećoj meri kretati promet roba i ljudi u narednom vremenskom periodu. Mislim da mi tu šansu kao država moramo i treba da iskoristimo.
Takođe, ono što je pozitivno kada je reč o ovom zakonu jeste da zakon jasno definiše javni prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju, utvrđuje prava i obaveze, o tome ste govorili, privrednih društava koja mogu da se pojave kao prevoznici, što opet na neki način pruža i odgovarajuće normativne uslove za veće korišćenje postojećih železničkih kapaciteta, što je izuzetno važno.
Dakle, i dalje je precizirano da je prevoz u železničkom saobraćaju od interesa za gradski, prigradski, regionalni i daljinski prevoz putnika i ovakvim rešenjima stvaraju se uslovi za mnogo novih subjekata koji mogu uzeti učešće u organizovanju ovog prevoza i doprineti, što je važno, popularizaciji i korišćenju ovog vida prevoza kao veoma ekonomski efikasnog i finansijski isplativog.
Afirmacija i popularizacija će biti moguća samo ako stvorimo neke uslove. Kada kažem neke uslove mislim na restrukturiranje, bolje organizovanje, ali pre svega na bolju poziciju naše nacionalne kompanije "Železnica Srbije". Isto tako želim da kažem da bez velike podrške države neće biti moguće to realizovati. Pre svega podrške države kada su u pitanju dugovi, kada je u pitanju razvoj, kada su u pitanju prevozna sredstva. Dakle, bez toga nema uspešnog oporavka nacionalne kompanije.
Svake godine mislim da iz budžeta Republike Srbije izdvajamo oko 10 milijardi ili nešto više dinara za železnice na godišnjem nivou. Vrlo često se mogu čuti mišljenja da je to premnogo finansijskih sredstava, ali evropsko iskustvo železnica pokazuje da nema uspešnog oporavka bez velikih ulaganja, posebno nema oporavka "Železnice Srbije", ako smo realni i ako realno sagledamo stanje u kojem se železnice danas nalaze, a pre svega mislim na pruge, mislim na opremu koja jeste u ogromnoj i velikoj meri dotrajala.
Tačno je, nažalost, i to da su, kažem nažalost jer danas govorimo o Predlogu zakona o železnici, ulaganja u putnu privredu, ne umanjujem značaj projekata u oblasti putne privrede, ali tačno je da su ulaganja u putnu privredu i po nekoliko puta veća u odnosu na ulaganja u modernizaciju železnice. Mi smo ubeđeni da ovaj zakonski predlog stvara nešto drugačije pretpostavke, da stvara nešto drugačiji osnov i da će podstaći veća ulaganja u pruge i vozna sredstva.
Brojna iskustva iza nas su pokazala da mi u Srbiji možemo smanjiti broj zaposlenih ukoliko je to potrebno i mislim da su železnice u značajnoj meri u proteklom vremenskom periodu to i učinile. Brojna iskustva u Srbiji pokazuju da mi možemo i sprovoditi racionalizacije, iako ste vi, ministre, uvek bili nekako protivnik racionalizacije, ali možemo sprovoditi racionalizacije koje jesu neophodne. Ali, da se razumemo, ako nema investicija na železnici, nećemo uspeti da oporavimo nacionalnu kompaniju, investicija i podrške države. Železnice Srbije, ponoviću, jesu veoma značajne i za državu, za privredu, ali i za građane.
Želim da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da ipak mislim da postoje određena ohrabrujuća rešenja i zato, naravno, mi i hoćemo, što apsolutno nije sporno, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Dakle, razdvaja se odgovornost koja se tiče prevoza putnika robe od odgovornosti u odnosu na infrastrukturu i to jeste prva i osnovna pretpostavka da ovaj sistem učinimo efikasnijim.
Takođe, želim da kažem da je dobro rešenje što se na jedan jasan način, rekao bih, definišu i status i poslovi Direkcije za železnicu. Uloga Direkcije u regulisanju tržišnih uslova i poslova u oblasti i bezbednosti železničkog saobraćaja je izuzetno velika i zato je važno da ovim zakonskim predlogom železnica dobije i obaveze, ali i odgovornosti da nastavi da se na ozbiljan način bavi regulisanjem pojedinih pitanja iz oblasti železničkog sistema.
Naravno, ponoviću, apsolutno nijednog trenutka nismo dovodili u pitanje, mi svakako smatramo da ovaj zakonski predlog u danu za glasanje treba i mora ovoga puta da bude usvojen.
U toku izlaganja sam rekao da ću na kraju iskoristiti priliku da, obzirom da govorim o Predlogu zakona o železnici, obzirom da je to nekako i moja obaveza imajući na umu da dolazim iz Kolubarskog okruga i iz grada Valjeva, pa sam prosto, gospodine ministre, želeo sa vama da podelim neka razmišljanja, mada otprilike znam kakav će biti vaš odgovor i da vam postavim nekoliko pitanja, a tiču se upravo ulaganja u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkoj saobraćaju.
Naime, imali smo prilike pre nekih mesec ili mesec i po dana da se upoznamo, ali, naglasiću, pre svega putem javnosti, da se razmatraju moguće izmene o ulaganjima u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkom saobraćaju. Prema tada navedenim informacijama, u postupku je i razmatranje opcije o odustajanju od izgradnje, odnosno završetka pruge Valjevo-Loznica, koja bi bila finansirana sredstvima iz kreditnog aranžmana Republike Srbije sa Rusijom.
Gospodine ministre, vama ja nemam razloga da govorim o značaju pruge Valjevo-Loznica, a zarad javnosti moram da kažem, studije ekonomski opravdanosti i rentabilnosti ove pruge, vi to znate, rađene se i po nekoliko puta. Svaka studija je pokazala ono osnovu tezu Ekonomskog instituta u Beogradu da ova pruga ima jednu od najvećih stopa rentabilnosti u Evropi i da će se ulaganje u prugu Valjevo-Loznica isplatiti za manje od 10 godina eksploatacije.
Kada govorimo o značaju, moram još neku činjenicu da istaknem. Dakle, izgradnjom pruge Valjevo-Loznica njenim povezivanjem sa prugom Tuzla-Loznica bitno se smanjuje put roba iz BiH, ka Makedoniji i Bliskom Istoku. Takođe, pruga Valjevo – Loznica je sastavni deo južne savske magistrale od Slovenije preko Hrvatske i Republike Srpske do Srbije, a njenim završetkom bili bi značajno skraćeni i železnički putevi zapadne Srbije ka Baru, Makedoniji i Grčkoj. Na pruzi koja je duga 1000 kilometara od italijanske do grčke granice koja je sastavni deo Koridora 10 vi znate nedostaje jedino 68 kilometara trase od Valjeva do Loznice.
Studije zemalja EU pokazuju da će putnički saobraćaj na železničkom Koridoru 10 čiji je sastavni deo i ova pruga se izuzetno brzo razvijati i biti konkurentan što je važno, jer ponavljam danas govorimo o Predlogu zakona o železnicama, biti konkurentan drumskom saobraćaju. Značaj ove pruge ogleda se između ostalog i u činjenici da je ova pruga kao deo pravca Šabac-Valjevo-Loznica-Požega jedina obilaznica za teretni saobraćaj oko Beograda. Dakle, njenom izgradnjom glavni grad bi se oslobodio značajnog dela teretnog saobraćaja.
Sa druge strane trase pruge Valjevo-Loznica prolazi kroz valjevsku Podgorinu, Azbukovicu, to su sve slabo razvijena poljoprivredno industrijska područja za čiji napredak je neophodna pre svega savremena saobraćajna infrastruktura. Vi znate, to je vaša teza, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Na ovom području zbog konfiguracije terena ne postoje mogućnosti izgradnje drumskih saobraćajnica. Dakle, ne postoji alternativa za železničku saobraćajnicu i železničku prugu.
Takođe, opštine Osečina i Krupanj, zajedno smo posetili ove opštine, razgovarali smo sa meštanima tih opština, vi ste videli da one spadaju u red nerazvijenih opština na ovom području i ne treba da vam govorim o tome šta bi otvaranje gradilišta značilo za ove opštine. Da bi se smanjio broj nezaposlenosti, da bi se smanjio odliv stanovništva iz ovih nerazvijenih opština. Takva pozitivna kretanja nastavila bi se i posle izgradnje ovog kružnog pravca u procesu eksploatacije pruga što bi svakako dalo jedan značajan impuls razvoju ne samo ovih opština već i razvoju Valjeva, Loznice, Ljubovije, Malog Zvornika i ostalih lokalnih samouprava na ovom području.
U dosadašnjim razvojnim projektima, ako analiziramo do sadašnje razvojne projekte u Srbiji, a vi ste se time svakako bavili na jedan kvalifikovan način, ja sam to nešto laički pogledao, dakle, baveći se time možemo videti da su glavna ulaganja u infrastrukturne projekte uglavnom bila na pravcu sever-jug, a gotovo da ih nije bilo na pravcima koje povezuju istok i zapad to je značajno uticalo na neravnomernost razvoja naše zemlje. Izgradnjom pruge Valjevo-Loznica svakako bi bili obezbeđeni uslovi ravnomernog razvoja ovog područja, a mislim da jeste intencija Vlade Republike Srbije ravnomerni regionalni razvoj, da svaka opština, da svaki grad ima istu šansu.
Gospodine ministre, nemam nameru više da pričam o značaju, ovo sam morao da kažem zarad javnosti o značaju i važnosti pruge Valjevo-Loznica. Ono što je nama poznato, meni kao poslaniku i kao građaninu jeste da je Skupština železnice usvojila program, da je taj program usvojila Vlada Republike Srbije, da je u tom programu vrlo jasno definisano pruga Valjevo-Loznica. Moje pitanje je da li je u međuvremenu došlo do nekih izmena, a vi to morate znati jer svaka izmena mora poteći od vas kao resornog ministarstva, da li je došlo do izmena i hoće li se nastaviti izgradnja pruge Valjevo-Loznica? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Skupštine.
Poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije aprila ili maja 2009. godine. Zakon je imao, rekao bih, vrlo jasno definisan cilj – omogućiti uključivanje u svet rada osobe sa invaliditetom, naravno, ne samo u svet rada, već i u gotovo sve sfere društvenog života, odnosno da se u tom pogledu definiše jedan kvalitetan i sadržajan pravni okvir.
Nekoliko je stvari od izuzetne važnosti, kada je reč o ovom zakonu. Najpre najvažnije pitanje, dakle, socijalno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, uključivanje i u tržište rada. To nije samo pitanje socijalne politike, već je reč i o elementarnom poštovanju ljudskih prava. Važno je rešiti egzistencijalno pitanje osoba sa invaliditetom, tu se u potpunosti slažemo, ali je još važnije njihovo uključivanje u sve sfere društvenog života u Srbiji.
U trenutku kada smo u ovoj sali govorili o tada Predlogu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, predsednik resornog ministarstva, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije izašao je sa nekoliko, za nas u tom trenutku, vrlo važnih podataka. Reč je o podacima iz aprila 2009. godine. Tada je rečeno da u Srbiji ima oko 700.000 invalida, da je oko 300.000 radno sposobno, da je od tog broja negde oko 21.000 zaposleno.
Naravno, za poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom najvažnije jeste zapošljavanje. Očekivanja kada je reč o ovom zakonu, čini mi se, tada su bile da će biti uposleno otprilike preko 7.000 osoba sa invaliditetom. Dakle, u trenutku usvajanja tada ovog zakonskog predloga. Danas imamo podatak, mislim da je o tome i gospodin Krkobavić govorio da je zaposleno 9.157 osoba sa invaliditetom i da je još 10.000 uključeno u tržište rada.
Četiri godine su prošle od usvajanja ovog zakona i mislim da je važno da danas kroz ove konkretne pokazatelje analiziramo efekte primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odnosno da sagledamo da li je realizovano očekivano i da li je realizovano pre svega kada je reč o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u protekle četiri godine.
Imajući na umu podatke o kojima ste govorili, koji ste pomenuli u vašem uvodnom izlaganju, da je u potpunosti realizovan onaj suštinski cilj koji se želeo postići usvajanjem ovog zakonskog predloga 2009. godine. Već je rečeno, odredbama ovog zakona jeste predviđena obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali predviđen je i izuzetak od toga i precizno su tada 2009. godine kroz tada zakonski predlog, sada zakon definisani uslovi.
Danas, govorimo o Predlogu zakona, o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i ono što želim da kažem jeste da ovaj predlog o kome danas govorimo ne menja suštinu zakona, odnosno nema promene prvobitno definisanog cilja koji je usvojen zakonom 2009. godine. U ovaj predlog u načelu za nas jeste potpuno opravdan i jeste apsolutno prihvatljiv.
Zatim, ovde je zapravo reč o neophodnom usaglašavanju zakona, a i o tome je već bilo reči, najpre sa zvaničnom statistikom kako bi se pratile zarade za mesečnom nivou što je apsolutno pozitivno. Reč je usaglašavanju odredaba zakona sa Zakonom o kontroli državne pomoći, pravilima za dodelu državne pomoći, što treba da omogući bolju kontrolu namenski usmerenih sredstava kada je reč o pomoći. Takođe, već je bilo o tome reči brisanjem člana 29. postojećeg zakona daje se zapravo odgovor na otvorena pitanja koja su postojala kada je reč o odnosu prema različitim načinima izvršenja obaveza.
Nemamo u ovom trenutku analizu rezultata primene važećeg zakona, nadamo se da ćemo i o tome imati prilike da o tome govorimo u narednom vremenskom periodu. Takođe, važno je da između ostalog dobijemo i odgovor na pitanje kakva je danas procena resornog ministarstva, odnosno kakvi se rezultati očekuju usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju u smislu zapošljavanja većeg broja osoba sa invaliditetom.
Namera nije apsolutno sporna. Poslanički klub SPS podržava nameru koje se želi postići predloženim izmenama i dopunama zakona, ali takođe želimo da čujemo šta je i procena resornog ministarstva. Ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS gospođa Jovicki rekla je da je poslanički klub podneo i nekoliko amandmana na predložene izmene i dopune zakona, ne zato što smatramo da one nisu kvalitetne, već sa ciljem da dodatno preciziramo i jasnije definišemo određene stvari kada je reč o predloženim izmenama i dopunama.
Želim da kažem da smo kandidovali neka otvorena pitanja koja su se pojavila u praksi tokom primene zakona, a mislimo da ipak jesu važna, pa možda kada je reč i o samoj suštini postojećeg zakona, odnosno realizaciji onoga što jeste suština postojećeg Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Poslanički klub jeste podneo tri amandmana. U načelu ove predložene izmene i dopune naravno jesu u potpunosti prihvatljive, a o amandmanima ćemo razgovarati tokom rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo Čomić, gospodine Stefanoviću, sam pokazatelj da oko ovog pitanja i teme kojom se danas bavimo postoji jedan opšti konsenzus, rekao bih svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, sasvim dovoljno govori i o opravdanosti i o važnosti teme o kojoj danas govorimo.
Gospodin Petronijević je u svom izlaganju rekao jednu rečenicu koju ću ja ponoviti: "Promena jeste mala naizgled, ali poruka koja se šalje ovom promenom i ovim izmenama jeste velika". Naravno, podržavajući ovaj zakonski predlog, odnosno podržavajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu poslanici SPS pre svega žele da podrže cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je bolja zaštita i sigurnost za porodilje i trudnice. Borba protiv bele kuge, između ostalog i zaštita porodilja i trudnica, kao što je rečeno i u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, gospodina Dačića, jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i prioriteta države.
Ovaj zakonski predlog, složio bih se sa koleginicom koja je malopre govorila, jeste jedan korak napred, jeste jedan kvalitativan pomak u rešavanju jednog značajnog pitanja, da se stane na put diskriminacije trudnica, majki, jer mnogo je primera da su mnogo puta do sada bile u neravnopravnom položaju. Mnoge trudnice i porodilje, o tome je već bilo reči, dobijaju otkaz upravo zbog toga što su odlučile da postanu majke, iako i aktuelni zakon predviđa da u tom periodu ne mogu dobiti otkaz. Realnost je, nažalost, sasvim drugačija i zato je veoma važno dodatno precizirati, dodatno regulisati ovo izuzetno značajno pitanje, tako da poslodavci ne mogu da zloupotrebljavaju zakonske propise, već da na pravi način budu svesni odgovornosti koju u tom pogledu imaju.
Ovaj zakonski predlog upravo treba da usmeri poslodavce da se drugačije ponašaju prema ženama koje koriste trudničko i porodiljsko bolovanje. Žene treba da imaju ravnopravan položaj u društvu, odnosno ravnopravnost u društvu. Slažemo se u potpunosti da je važno da se stvore uslovi za usklađivanje porodičnih obaveza, na jednoj strani, a na drugoj strani profesionalnih obaveza žena.
Ponoviću još jednom, SPS će podržati ovaj zakonski predlog, jer podržavamo cilj koji je u potpunosti opravdan, ali ono što želim da kažem jeste da ćemo usvajanjem ovog zakonskog predloga dati odgovor na jedno izuzetno važno pitanje koje se tiče postojećeg Zakona o radu. Ono što je neophodno i što jeste urgentno, jeste neophodnost davanja odgovora na sva ona otvorena pitanja problema koji postoje, a tiču se važećeg Zakona o radu. To je podjednaka odgovornost svih nas, svih 250 poslanika u republičkom parlamentu.
Mislim da za to u ovom trenutku postoji i politička volja, ali i saglasnost socijalnih partnera. Zato je važan ekonomsko-socijalni dijalog poslodavaca i radnika, ali mora se uvažiti i Ustav Republike Srbije kada je reč o principu socijalne pravde u društvu. Naravno, pri tome ne mislim na samoupravljanje, ali ne mogu radnici da budu lišeni onih osnovnih prava. Kroz divlji kapitalizam koji je bio na delu radnicima su brojna prava uskraćena, a sindikati se, čini mi se, nažalost, u tom periodu nisu snašli na adekvatan način. Nekako je uglavnom izostajao taj ekonomsko-socijalni dijalog.
U ovom trenutku neophodan je odgovor u vidu izmena i dopuna Zakona o radu, koji će zaštiti prava radnika, ali i doprineti boljoj poslovnoj klimi, boljem poslovnom okruženju u Srbiji. Dakle, poštovati prava radnika, naći rešenja koja neće biti na njihovu štetu, ali na drugoj strani pomiriti interese i poslodavaca i investitora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je pet zakonskih predloga. Tiču se i odnose se na oblast pravosuđa.
Ono što želim da kažem, na samom početku, zapravo ponoviću ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao u uvodnom izlaganju, poslanici SPS u danu za glasanje podržaće svih pet zakonskih predloga.
Pokušaću nekoliko rečenica da saopštim i razloge za takav stav poslaničkog kluba, kada je reč o svim predloženim zakonima. Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, tačno je da je donošenje ovog zakona, između ostalog, o tome je bilo reči, i obaveza koja proizilazi iz Konvencije Saveta Evrope, koju je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila, mislim, u maju 2010. godine.
Ali, ono što želim da kažem jeste da neke stvari, ne samo stvari koje se tiču oblasti pravosuđa, već i ostalih oblasti, ostalih sfera života u Srbiji, mi treba da učinimo ne zato što one proizilaze kao obaveza koju nam nameće Konvencija Saveta Evrope ili obaveza koja nam proizilazi iz evropskih integracija, neke stvari prosto u Srbiji treba da učinimo zbog nas samih. U konkretnom slučaju, kada je reč o ovom zakonu, treba da ga usvojimo zbog naše dece, zbog sve maloletne dece u Srbiji.
Suština je zapravo u sledećem, zakonski okvir za zaštitu dece nije dobar. Naprotiv, i to je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, povećan je broj krivičnih dela protiv polne slobode koja su izvršena prema maloletnim licima. Dakle, postojeći zakonski okvir nije dovoljan da se na jednoj strani zaštite deca, a na drugoj strani, na najrigorozniji, ali hajde da ne budem previše grub, na najadekvatniji način, kazne počinioci ovih krivičnih dela.
Mi zaista želimo da verujemo da će se usvajanjem ovog zakonskog predloga stvoriti pravne pretpostavke za bolju zaštitu dece od nasilja, i javni registar i nadzor mogu biti preventiva, ali znate šta, za najteža krivična dela, za najteže zločine treba izricati i najstrože kazne. Naravno, to ne može i neće biti rešeno ovim zakonskim predlogom. Mnogi osuđenici koji su odslužili kazne, danas šetaju, nažalost, Srbijom i ne postoji apsolutno nikakav vid kontrole, a registrovan je, kao što smo mogli čuti, i veliki broj povratnika jer su samo do pre nekoliko godina oni osuđivani na minimalne zatvorske kazne, od dve ili tri godine.
Ovaj zakonski predlog zapravo treba da stvori mehanizme provere, kako se bivši osuđenik ponaša na slobodi da bi se time moglo kontrolisati i da li to ponašanje vodi ka ponavljanju možda, nekog zločina. Treba učiniti naravno sve da se spreči ponavljanje dela i mi verujemo da će se to postići ovom zakonskim predlogom. Vrlo jasno su definisane mere koje će se sprovoditi. Ne želim pojedinačno da govorim o tim merama, ali ponoviću i silovatelji i pedofili moraju biti osuđeni maksimalno zatvorskom kaznom.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, već je rečeno važeći zakon jeste donet oktobra 2008. godine, njegova primena jeste počela marta 2009. godine. Složiću se sa kolegama koje se malopre diskutovale, ta primena jeste dala i određene pozitivne rezultate. Ona jeste uticala da se realizuje jedan deo onih glavnih ciljeva, koji su zapravo bili i suština usvajanja ovog zakonskog predloga. Naravno, ministar je rekao, kroz četvorogodišnju primenu ovog zakona, mogli su se sagledati one pozitivne strane ali mogli su se uočiti i oni nedostaci, odnosno određeni problemi. Mi zapravo o tome danas govorimo kroz ovaj zakonski predlog.
Naravno, ako je potrebno otkloniti nekih 60% odredbi članova, odnosno određenog zakona, onda je logično da idemo na usvajanje novog teksta zakona. Pri tome, želim da kažem da su razlozi koji su navedeni za usvajanje ovog zakonskog predloga za nas u potpunosti opravdani. Dakle, najpre 2011. godine usvojen je novi Zakon o krivičnom postupku, 2009. i 2012. godine izvršene izmene Krivičnog zakonika i logično je izvršiti određena usklađivanja. Zatim postupak za privremeno oduzimanje, uređen je, a o tome je već bilo reči, odredbama članova od 23. do 37. Zakona. Upravo taj deo ima za cilj da otkloni one nedostatke i uočene probleme, koji su se javljali u praksi.
Ne želim da govorim o svim tim novinama pojedinačno, ali reći ću da mi verujemo da novine koje su unete će doprineti većoj efikasnosti u postupku privremenog oduzimanja imovine, ali sa druge strane da su veoma značajne sa stanovišta poštovanja ljudskih prva.
Takođe, već je o tome bilo reči, jedna od najznačajnijih novina je da se postupak za trajno oduzimanje imovine pokreće tek nakon pravosnažnosti presude za krivično delo. Dakle, suština je da se ne povredi pretpostavka nevinosti i da se nekome ko nije pravosnažno osuđen oduzme imovina. Verujemo da to nije bio slučaj u proteklom vremenskom periodu, ali isto tako smatramo da je jako dobro i ovakvu situaciju pravno i zakonski regulisati.
Dakle, pored jasno definisanih većih ovlašćenja, mi verujemo da će ovaj zakon omogućiti i lakši i efikasniji rad i direkcije i jedinice za finansijske istrage. Dakle, suštinski cilj koji se želeo postići i 2008. godine, kada smo usvajali tada zakonski predlog se naravno ne menja, ali se pokušavaju ispraviti sve one uočene greške, dakle otklanjaju se sve one eventualne, hajde da kažem, i zakonske rupe koje bi mogli iskoristiti advokati osuđenih i to se čini upravo kroz bolje regulisanje oduzetom imovinom i kroz, već je bilo o tome reći, povećanja ovlašćenja.
Dakle, prioritet Vlade potpuno jasno i potpuno precizno želim da kažem jeste odlučna, kontinuirana i uspešna borba protiv korupcije i kriminala i kroz ovaj zakon Vlada želi da pošalje još jednu jasnu poruku.
Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela je zapravo i o tome je već bilo reči – usaglašavanju ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je usvojen 2012. godine i kojim je preciziran jedan veći broj krivičnih dela, ali na drugoj strani i usaglašavanje sa Zakonom o tajnosti podataka u delu koji se odnosi na službenu tajnu.
Na samom kraju nekoliko rečenica i o četvrtom po redu zakonskom predlogu. Naime, novi Zakonik o krivičnom postupku donet je čini mi se septembra 2011. godine i nesumnjivo je da je donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku jedna od najvažnijih novina u procesu reforme sudstva i krivično-procesnog zakonodavstva u Srbiji.
Novine koje su predviđene tada ovim zakonikom imale su za cilj da nas uvrste u red zemalja koje na jedan moderan način, ali u skladu sa pravnim poretkom rešavaju pitanje krivično-procesnih pravnih procedura i ovlašćenja, odnosno odgovornosti učesnika u krivičnom postupku.
Mi naravno podržavamo ciljeve procesnih zakona. To jeste jedan od suštinskih razloga zašto je potrebna uspešna reforma pravosuđa i po ko zna koji put ćemo reći da treba otvoreno da razgovaramo i o efikasnosti i o zaštiti prava ljudi u postupku kao i o kvalitetu, jer svaki od ovih segmenata može u negativnom, može u lošem smislu uticati na pravni poredak.
Tri su osnovna razloga predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Dakle, prvi u toku primene uočeno je da ne postoji odredba koja se odnosi na određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude i važno je urediti ovu pravnu situaciju.
Drugi razlog, ukida se obaveza posedovanja posebnog staža i svi advokati će na takav način biti jednaki, biti ravnopravni i obzirom da su krajem 2012. godine usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika, važno je intervenisati u odredbama procesnog zakona koja se odnosi na krivična dela za koja se mogu odrediti i posebne dokazne radnje.
Na samom kraju, još jednom ću ponoviti, poslanički klub SPS, u danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas u okviru zajedničke jedinstvene rasprave imamo četiri predloga odluka. Ne želeći da umanjim važnost i značaj svih predloženih odluka, u nekoliko reči i nekoliko rečenica u svom izlaganju, akcenat staviti na ono što smatram da ipak ima u ovom trenutku izuzetnu važnost i značaj, a to je predlog odluke Visokog saveta sudstva.
Poslanička grupa SPS hoće podržati Predlog odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Podržavajući ovaj predlog Visokog saveta sudstva, zapravo želimo da poštujemo odluku Ustavnog suda Republike Srbije. Ustavni sud Republike Srbije je vrlo jasno i eksplicitno 20. decembra 2012. godine rekao da su sporne odredbe Zakona o sudijama po kojima je, između ostalog, biran prvi predsednik Vrhovnog kasacionog suda, da su sporne, odnosno da su neustavne i da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Podržavajući ovaj predlog Visokog saveta sudstva, zapravo želimo da konstatujemo u Republičkom parlamentu ono što je Ustavni sud Republike Srbije vrlo jasno rekao.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, potpuno jasno i precizno želim da kažem da smatramo da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati. To je potpuno normalno i logično za jednu pravnu državu. Valjda je normalno da svaki državni organ, valjda je normalno da visoke pravosudne instance, predstavnici visokih pravosudnih instanci poštuju ustavni poredak. Ako to nije normalno i logično i ako se to ne dešava, onda zaista postoji jedan ozbiljan problem.
Ovo za nas nije političko pitanje. Ova odluka Visokog saveta sudstva nije političko pitanje i ne želimo da politizujemo ovu temu, da je svodimo na nivo dnevno-političkih tema, jer shvatamo važnost i značaj odluke, važnosti i značaj funkcije o kojoj danas, između ostalog, govorimo. S druge strane, naravno da shvatamo i važnost i značaj reforme pravosuđa u Srbiji.
Slažemo se sa konstatacijama koje su se mogle čuti u ovom uvodnom delu današnje rasprave, da reforma pravosuđa nije dala željene rezultate, da srpsko pravosuđe jeste, nažalost, u lošem stanju i nije na zavidnom nivou, da čitavo pravosuđe jeste u vd statusu. Danas razgovaramo o, mislim, jedinom predsedniku suda. Nažalost, čitavo pravosuđe jeste u vd statusu.
Ono što očekujemo, kao poslanički klub, jeste argumentovanu, jasnu i realnu analizu o stanju u srpskom pravosuđu danas od strane resornog ministarstva, kao i vrlo precizno i jasno definisane naredne korake.
Dakle, šta je to što treba svi zajedno da učinimo u narednom vremenskom periodu da bi realizovali ono što jeste naš, zajednički, krajnji cilj, a to je moderno i efikasno pravosuđe, odnosno moderan i efikasan pravosudni sistem, nezavisno i stručno sudstvo sa potpunim integritetom. Dakle, da imamo pravosuđe u koje će građani Srbije verovati, odnosno da povratimo poverenje građana u pravosudni sistem Srbije. Naravno, reforma pravosuđa jeste jedna od najznačajnijih reformi u ovom trenutku.
Nezavisno od procesa evropskih integracija, nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba i mora da nastavi uspešno da ide u narednom vremenskom periodu, neke stvari naročito u oblasti pravosuđa treba da učinimo zbog nas samih, zbog Srbije, zbog građana Srbije. Između ostalog mi smo više puta o tome govorili. Stepen demokratizacije jednog društva zavisi od nezavisnosti dostignutog nivoa nezavisnosti sudske vlasti.
Naravno, važno je da čujemo odgovore na sve one nedoumici koje postoje i koje će se čuti tokom današnje rasprave, sva ona otvorena pitanja koja postoje, naročito pitanje koja se tiču reizbora sudija.
Treba ispraviti greške. Na greškama se uči i treba izvući pouke iz tih grešaka, ali ispravljajući, vraćajući se unazad, jednu nepravdu, ispravljajući neke greške ne smemo dozvoliti da učinimo neke nove greške u narednom vremenskom periodu. Čini mi se da se za reformu pravosuđa u Srbiji gubi dragoceno vreme. Ovo je izuzetno važna tema za Srbiju i za građane Srbije.
Dakle, mesta u pravosudnom sistemu, što se tiče poslaničkog kluba SPS, ne sme i ne treba da ima za one nestručne i nesavesne. Ovo je predlog Visokog saveta sudstva i ono što želim da kažem u nastavku jeste da i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva treba da budu garant sudske nezavisnosti, odnosno javno-tužilačke samostalnosti.
Dakle, upravo, to je stav poslaničkog kluba SPS, ove institucije treba da daju jedan realan osnov za dalju izgradnju demokratskog društva. Bilo je reči o proceduri. Složićemo se sa onim što je gospodin ministar rekao u uvodnom izlaganju. Visoki savet sudstva ima pravo i legitimitet da predloži jednu ovakvu odluku.
Ono što je izuzetno važno jeste da stvorimo uslove za sprovođenje izbora na način koji je predviđan Ustavom i postojećim zakonima. Zahvaljujem.

Ne bih tumačio kreativnu analizu, koju smo mogli čuti tokom malopređašnjeg izlaganja, već zarad istine. Dakle, mi jesmo podržali gospođu Natu Mesarević, ali mi danas ne govorimo o Nati Mesarević. Danas govorimo o poštovanju odluke Ustavnog suda od 20. decembra 2012. godine. Vrlo jasno ću ponoviti, SPS smatram da svi državni organi, visoke državne instance, predstavnici tih državnih instanci trebaju i moraju da poštuju odluke Ustavnog suda. To je potpuno logično i normalno, ako govorimo o pravnoj državi. Ovde nema reči ni o kakvom licemerju.        
Što se tiče učešća, ponavlja, jesmo glasali, to ne osporavamo. Vrlo jasno smo rekli da poštujemo odluke Ustavnog suda. Vrlo jasno smo rekli da treba ispraviti sve one greške koje su načinjene u proteklom vremenskom periodu, treba izvući pouke iz tih grešaka, ali ispravljanjem tih grešaka ne treba činiti neke nove. Hvala.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsedavajuća. Gospođo ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da se vratim unazad i da s obzirom da je bilo već reči tokom današnje rasprave o sporazumu, da kažem da je poslanički klub SPS 2008. godine podržao Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Tada smo vrlo jasno rekli da verujemo da je ovo jedan od najboljih strateških projekata Srbije, da ovu šansu ne smemo da propustimo, da je treba iskoristiti, jer će realizacijom sporazuma u celosti Srbija postati ne samo dovoljno energetski obezbeđena već i interesantna brojnim potencijalnim investitorima.
Sporazumom Srbija dobija veliku energetsku stabilnost, ali i lidersku poziciju u gasnoj privredi, proizvodnji naftnih derivata. Što je najbitnije, možda to nekim poslaničkim grupama nije važno i nije bitno, ali za nas je bitno i strateško partnerstvo sa Rusijom.
U dugoročnom smislu Sporazum koji smo usvojili 2008. godine na opštu podršku u Republičkom parlamentu Srbija dobija. Šta su konkretni rezultati ovog sporazuma? Sklonište gasa Banatski Dvor, rekonstrukcija i modernizacija NIS i deo magistralnog gasovoda evropskog značaja što za Srbiju znači i velike investicije i zapošljavanje i dugoročni prihod, odnosno profit.
Predlog zakona o kojem danas govorimo treba da ubrza eksproprijaciju zemljišta i pribavljanje dokumentacije za izgradnju deonice međunarodnog gasovoda kroz Srbiju. Donošenje zakona jeste neophodno jer govorimo o jednom izuzetno važnom jedinstvenom projektu kako je to između ostalog navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Postojeća zakonska regulativa je stvarala brojne prepreka za njegovu realizaciju. Ovde su utvrđena posebna pravila za eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda koja obuhvata oko 10 hiljada parcela.
Naknada vlasnicima zemljišta se određuje u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i ubeđen sam u ono što je gospođa ministarka rekla, da građani neće biti oštećeni jer će postojati jasna i precizno definisana pravila. Neće biti oštećeni, ali neće se ni obogatiti.
Na drugoj strani treba imati na umu da ovo jeste nacionalni interes. Usvajanjem zakona stvaraju se uslovi za početak izgradnje gasovoda sa pratećim objektima i o tome je već bilo reči. Ono što je suštinski važno nakon usvajanja ovog zakonskog predloga Srbija je spremna za početak izgradnje ovog izuzetno značajnog energetskog projekta. To znači maksimalno angažovanje srpske građevinske operative i na drugoj strani maksimalno angažovanje sektora usluga.
U naredne dve godine kroz domaću građevinsku operativu na ovom projektu će biti angažovano po nekim procenama između 600 i 800 miliona evra. Srbija zbog ovog projekta, zbog "Južnog toka" ima razloga da računa na privredni rast.
Nakon završetka pored novca od taksi "Južni tok" nam daje i povoljnu klimu za investicije i za potrošače. Kada bude okončana prva faza kroz taj sistem će godišnje prolaziti 60 milijardi kubika gasa. Završetak "Južnog toka" je garant boljeg kvaliteta snabdevanja, cena, ali kao što je malo pre rekao kolega i energetske stabilnosti.
Deonica koja prolazi kroz Srbiju će biti duga 470 kilometara, prolaziće kroz 21 opštinu, kroz 11 gradova a država će imati 49% udela u vlasništvu. Još jednom želim na samom kraju da kažem da će poslanički SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministre potpredsedniče Vlade, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Sagledavajući stav svih poslaničkih grupa u republičkom parlamentu koji su imali do sada prilike da govore, a mislim da su svi predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imali prilike da iskažu stav povodom predloga odluka o kojima danas govorimo, povodom zakonskog predloga izmene i dopune zakona o kojem danas govorimo, evidentno je da će predložene odluke i predlog zakona o izmenama i dopunama zakona imati ogromnu podršku u republičkom parlamentu u danu za glasanje. To je u ovom trenutku izuzetno važno.
Ponoviću ono što je gospodin Dujević, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS već rekao, da će poslanički klub SPS podržati u danu za glasanje predložene odluke i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da se iz predloženih odluka o kojima danas govorimo još jednom može vrlo jasno sagledati intencija ili opredeljenost Vlade Republike Srbije da odluke, akte, zakonske predloge koji su od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju i građane Srbije, da se blagovremeno dostavlja u skupštinsku proceduru. Tako posle dužeg vremenskog perioda o Predlogu zakona o budžetu nismo razgovarali, raspravljali i nismo ga usvajali 30. ili 31. decembra. Odluke o kojima danas govorimo smo imali blagovremeno u skupštinskoj proceduri, početkom 2013. godine, već u januaru 2013. godine. Smatramo da je to izuzetno pozitivno i da to treba da bude praksa Vlade Republike Srbije i u narednom vremenskom periodu.
Šta je suština kada je reč o predloženim odlukama o kojima danas govorimo? Nastavlja se učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini. To je veoma značajno i to ima podršku poslaničkog kluba SPS. Unapređuje se učešće, a na drugoj strani se podiže na jedan viši nivo briga o policiji, vojsci koja iz Srbije učestvuje u multinacionalnim operacijama, što je izuzetno značajno.
Preciznije rečeno, Vojska Republike Srbije će u 2013. godini učestvovati u devet operacija pri misiji UN i EU, a MUP u četiri. Predviđeno je angažovanje do 475 pripadnika Vojske Srbije i 15 pripadnika MUP.
Složio bih se sa onim što je navedeno u obrazloženju ove dve odluke. Tačno je da učešće Srbije proizilazi iz obaveze Srbije kao članice UN i drugih međunarodnih organizacija, ali jasno je da mi na ovaj način kao država pokazujemo da želimo da učestvujemo aktivno u očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Pokazuje se i jasna opredeljenost Srbije da eventualne probleme rešava mirnim putem, što je takođe važno.
Ono što želim takođe da kažem, jeste da Srbija treba i da mora da gradi dobre odnose sa svim državama u svetu imajući na umu interes građana Srbije. Ove odluke podižu ugled države u svetu i doprinose jačanju spoljnopolitičkog kapaciteta Srbije. Ako imamo na umu činjenicu koju je maločas gospodin Vučić rekao da su pripadnici sistema odbrane u proteklom periodu ove aktivnosti obavili profesionalno uz najviše ocene i UN, onda se u potpunosti slažem sa koleginicom da sa sigurnošću možemo reći da su pripadnici Vojske Srbije, pripadnici MUP koji učestvuju u multinacionalnim operacijama pravi i možda najbolji ambasadori koje Srbija u ovom trenutku ima.
Sa druge strane, učešće u multinacionalnim operacijama jeste korisno i za modernizaciju vojske kroz obezbeđenje saradnje sa oružanim snagama drugih zemalja. Dakle, prihvatanjem ovih odluka Srbija će definitivno biti integrisana u jednu izuzetno važnu oblast aktivnosti, ali ono što je još važnije, kao ravnopravni partner sa svim ostalim državama članicama EU i UN.
Što se tiče predloga zakona o izmenama Zakona o VBA i VOA, osnovni razlog predloženih izmena i dopuna jeste odluka Ustavnog suda koja je otežala i usporila rad VBA na bezbednosnoj, kontraobaveštajnoj zaštiti i Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.
Predložene izmene i dopune jesu usaglašene sa odlukom Ustavnog suda i mislim da je na ovaj način definisan i razjašnjen pravni okvir za praćenje komunikacija koje obavljaju bezbednosne i obaveštajne službe i da usvajanjem ovog predloga zakona neće više biti nejasna pravna situacija.
Predlog zakona doprinosi jačanju civilne kontrole nad radom agencija, odnosno predložene izmene i dopune su jedan optimum, jedna ravnoteža. Na jednoj strani treba omogućiti službama da rade svoj posao, a na drugoj strani treba poštovati ljudska prava i slobode građana koje su garantovane Ustavom.