Gospodin Petronijević je bio potpuno jasan i precizan, legitimno je pravo pokrajinske Skupštine da predloži amandmane na ovaj izuzetno važan i značajan zakonski predlog, a naše je legitimno pravo kao poslaničkog kluba da saopštimo svoj stav.
Naš stav je takođe potpuno jasan i precizan, mi nećemo prihvatiti ovaj amandman, jer smatramo da ovaj amandman obesmišljava i onemogućava realizaciju onih suštinskih ciljeva koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Dakle, po našem mišljenju suština ovog zakonskog predloga i suštinski cilj koji se želi postići je upravo da se uvede red u zemljišnu politiku. Da zemljište koje u vlasništvu države, državna svojina, koje jeste dobro svih građana Srbije bude korišćeno u skladu sa interesima građana, pre svega i prevashodno u skladu sa interesima naših srpskih poljoprivrednika.
Dakle, da imamo jedno bolje i pravednije korišćenje poljoprivrednog zemljišta i to jeste interes malih poljoprivrednika, a sa druge strane suštinski cilj koji se želi postići, mnogo puta o tome smo govorili i opet ću ponoviti, dakle jeste da se konačno stavi tačka i spreči uzurpacija poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Praksa iz prethodnog vremenskog perioda, loša praksa iz prethodnog vremenskog perioda nameće da je potrebno i celishodnije i ekonomičnije i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta. I ne sme se više dozvoljavati da se na neodgovoran način koristi zemljište koje je državna svojina i da pojedinci od toga imaju korist.
Ako kažemo da ovaj zakon treba da da odgovor na ključno pitanje - ko uzurpira danas poljoprivredno zemljište u Srbiji, a ko koristi legalno, ne vidimo zašto bi ovaj zakon bio korupcijski, pa on je antikorupcijski ako dobijamo odgovor na ono ključno i ono suštinsko pitanje.
Da li se razgovaralo sa poljoprivrednim proizvođačima? Da li se razgovaralo sa asocijacijama udruženja? Ponovite ponovo. Koji je to broj sugestija, predloga procentualno gledajući, koji je usvojen i uvažen kada je reč o ovom sistemskom zakonu?
Priča se o udruženju poljoprivrednika koje se pojavilo ispred parlamenta. Znate kako, mi o važnim pitanjima ne razgovaramo na ulici, kao poslanički klub o važnim pitanjima razgovaramo u republičkom parlamentu, kao što ste i vi o važnom zakonu razgovarali, formirajući ovaj nacrt, predlažući nacrt, razgovarali na javnim raspravama. Da nam se neko obratio mi bi svakako prihvatili taj poziv i razgovarali o ovom sistemskom zakonu i sagledali šta su to sugestije i predlozi. Ovako, dozvolite, sumnjamo u ono što jeste bio krajnji cilj takvih famoznih protesta.
Dakle, stanje u poljoprivredi je loše i ono zahteva hitna i brza rešenja i mi smo o tome govorili. Ovaj zakon podstiče i privlači investicije i investicije jesu važne. Treba da omogući brži i bolji razvoj. Treba da garantuju onaj finalni zakup malim poljoprivrednicima. Niko nikome ništa ne želi da pokloni i niko nikoga ne favorizuje. Sve će biti precizno i jasno urađeno uredbama Vlade RS.
Kada je reč o prodaji zemljišta, ne prodaje se zemlja strancima. Nijedna odredba ovog zakona to ne definiše. Ovde je reč, prvi put u istoriji, mislim, Srbije, prodaje se zemlja i nudi se u otkup zemlja malim poljoprivrednim proizvođačima sa jasnim ciljem da se ojačaju i osnaže mali poljoprivredni proizvođači.
To je nešto, ponavljam, što je dogovoreno sa udruženjima, ispravite me ako grešim, što je dogovoreno sa poljoprivrednicima i sa asocijacijama.
Ovde se predlaže da se taj član briše, a mi smo predložili amandmanima koji su prihvaćeni i izražavamo zadovoljstvo i o tome ćemo govoriti u daljem toku rasprave, a mi smo predložili amandmane koji omogućavaju da mali poljoprivrednici mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište na rate u periodu od 10 godina umesto pet godina, kako je to prvobitno predloženo ovim zakonskim predlogom i nećemo dozvoliti da se otuđi poljoprivredno zemljište u vremenskom periodu od 15 godina kako bi sprečili zloupotrebe.
Dakle, mi činimo sve što možemo da dobijemo kvalitetan zakonski okvir, koji jeste interes srpskih poljoprivrednika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Moje pitanje se tiče Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Naime, evidentno je da su proteklih dana, evidentan je pokušaj manipulacije i zloupotrebe poljoprivrednika u političke svrhe i to sa jednim jasnim ciljem; da bi se prikrio jedan nerad pokrajinske vlade i da bi sve ono loše što ima danas u Vojvodini, postoji u Vojvodini, kada govorimo o radu pokrajinske vlade, a toga je mnogo, sva ona odgovornost da se pripiše Vladi Republike Srbije, kako bi se, dakle, samo sa jednim jasnim ciljem, a to je da se sačuvaju fotelje, što će biti veoma teško, nakon pokrajinskih izbora koji će biti održani početkom naredne godine.
Dakle, mi smatramo da naši poljoprivrednici zaslužuju odgovore na neka prava i konkretna pitanja.
Prvo pitanje. Pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno, koliko poljoprivrednih dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije da je naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
Tu je ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima, da li su tada mali poljoprivredni proizvođači, koji su učestvovali u izgradnji ovih poljoprivrednih kombinata, mogli da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? U periodu mandata čije Vlade je sprovedena katastrofalna privatizacija poljoprivrednih kombinata?
Drugo pitanje, jasno je da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu apsolutno zabranjuje prodaju zemlje stranim pravnim i fizičkim licima, da li su u prethodnim godinama strana lica, kroz privatizaciju naših preduzeća, mogla doći do najkvalitetnijih zemljišnih poseda?
Sledeće pitanje, ovaj zakon će konačno uvesti red u zemljišnu politiku i očekujemo od Ministarstva poljoprivrede, nakon usvajanja i implementacije zakona, odgovor na pitanje ko uzurpira, a ko legalno koristi zemljište danas?
Mislim da nakon toga možemo dobiti i konkretan odgovor na pitanje – kome i zašto smeta usvajanje predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu?
Takođe, vratiću vas na 2011. godinu, setimo se zabrane izvoza šećerne repe iz 2011. godine, a zbog čega je Hrvatska tužila našu državu arbitraži u Beču i da će u slučaju gubitka spora Srbija morati da plati od osam do 10 miliona evra. Postavljamo pitanje – da li je to tačno?
Kada smo već kod šećera, pitanje je – ko je bio na čelu Ministarstva poljoprivrede kada je napravljen problem sa prepakivanjem šećera, a zbog koga je Srbija imala ozbiljan problem oko izvoza šećera u EU? Ko je i zašto 2007. godine zabranio izvoz žitarica iz Srbije?
Poslednje pitanje, takođe upućeno Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, da li je tačno da je tokom 2014. i 2015. godine zaustavljeno katastrofalno opadanje stočnog fonda i da Srbija u poslednje dve godine beleži rast u povećanju baze stočarstva, a i beleži se i povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dakle dva zakonska predloga i rekao bih da je reč o ključnim i veoma važnim, izuzetno važnim i značajnim zakonima, zakonima koji su veoma važni za vođenje agrarne politike.
U svom izlaganju, bez namere da umanjim važnost Predloga zakona o zaštiti zemljišta, ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a u nastavku današnje rasprave kolege će se osvrnuti i govoriti naravno detaljnije i o drugom zakonskom predlogu.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu po našem mišljenju pokazuje i potvrđuje jasnu namenu, nameru i intenciju i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da se konačno uvede red u politiku zemljišta, u zemljišnu politiku, da zemljište čiji je država vlasnik, zemljište koje je državna svojina i dobro svih građana bude iskorišćeno pre svega u skladu sa interesima građana, odnosno prevashodno u skladu sa interesima srpskih poljoprivrednika.
Shodno praksi iz prethodnog vremenskog perioda, podacima koje ste gospođo ministarko izneli u uvodnom izlaganju, potpuno je jasno da nam je u ovom trenutku neophodno i racionalnije i celishodnije i ekonomičnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, tj. državna svojina i državno vlasništvo.
Mi smatramo da predlog o kojem danas govorimo na jednoj strani jeste garant i boljeg i pravednijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta, što je od izuzetne važnosti i značaja upravo za male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, ovaj zakonski predlog jeste garant da će se konačno staviti tačka, rešiti problem i rešiti pitanje uzurpacije zemljišta.
Ne sme se dozvoliti, tu se u potpunosti sa vama slažemo, da državno zemljište koje predstavlja jedan od najznačajnih državnih resursa bude neodgovorno korišćeno i da shodno takvom korišćenju pojedinci iz samo njima znanih razloga imaju korist.
Mogle su se tokom današnje rasprave čuti konstatacije i mišljenja da zbog zakonskog predloga o kojem danas govorimo pojedini mali poljoprivrednici hoće ostati bez svog zemljišta, odnosno neće imati zemlju za obrađivanje.
Moram se složiti sa kolegom Mihajlovićem i reći da oni nažalost u velikoj meri i danas nemaju to zemljište, jer dugogodišnja praksa na lokalnom nivou govori nažalost u prilog konstatacijama koje je izneo kolega da je značajan deo najkvalitetnijeg zemljišta konstantno izdavan istim licima, odnosno zapravo čini mi se da on nije ni izdavan, da je ostao neizlicitiran, a da su se potom nakon nekakvih prećutnih saglasnosti ista lica javljala, ulazila na posede i obrađivala ih bez naknade.
Mi smatramo da je jako važno ono što očekujemo od ovog zakonskog predloga, da konačno dobijemo odgovor na ono ključno pitanje – ko to uzurpira poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali i da dobijemo odgovore na pitanje – a ko koristi legalno poljoprivredno zemljište, na legalan način poljoprivredno zemljište koje je vlasništvo države, koje je državna svojina?
Kada dobijemo odgovore na ova pitanja, onda ćemo dobiti odgovore i na pitanje – a kome i zašto danas u Srbiji smeta da se uvede konačno red u ovoj oblasti?
Smatramo da je jako važno postići kompromis svih zainteresovanih strana, da je jako važno postići što širi konsenzus na relaciji Vlade, Ministarstva poljoprivrede, poljoprivrednika, udruženja i predstavnika asocijacija, ali isto tako ukoliko postoje otvorena pitanja onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz razgovor a ne uličnim metodama, to nije način da se reše otvorena pitanja ukoliko ona postoje kada je reč o ovom sistemskom zakonu.
Ali, za nas kao poslanički klub je veoma važno da je Ministarstvo sagledalo sve predloge i sugestije, koji su stigli od strane poljoprivrednika, asocijacija i udruženja i da je jednostavno rečeno, prihvaćeno sve ono što se moglo prihvatiti u datom trenutku, a da to ne znači svrstavanje na jednu od strana, jedne od poljoprivrednih grana.
Dakle, ne mogu se sve želje ispuniti, to prosto nije realno, ali je veoma važno da je najveći deo sugestija i predloga koji je stigao od strane poljoprivrednika, udruženja i asocijacija, sagledan i da jeste uvažen.Slažemo se u potpunosti sa vama da stanje u poljoprivredi jeste takvo da zahteva hitna i brza rešenja.
Predlog zakona o kojem danas govorimo upravo podstiče i privlači investicije u poljoprivrednoj proizvodnji. Investicije su po našem mišljenju veoma važne, one treba da obezbede brži razvoj, s jedne strane, sa druge strane, one jesu važne za poljoprivredne proizvođače, pre svega, za male poljoprivredne proizvođače, jer daju sigurnost i garant plasmana.
Takođe, ovde se postavilo pitanje – da li ovaj zakon otvara vrata nekakvim tajkunima i da li je on favorizuje nekakve tajkune u Srbiji, kada govorimo konkretno o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Naravno, ne, Vlada će detaljnije pojedina pitanja urediti, dakle, definisati kroz uredbe. Nije cilj da se poljoprivredno zemljište koje je veoma važan resurs, pokloni bilo kome i ubeđeni smo da Vlada Republike Srbije nema nameru da favorizuje bilo koga.
Kada konkretno govorimo o zakupu, želim da kažem neke stvari koje su za nas kao poslanike, smatramo da su jako važne, kada govorimo o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Tu, pre svega, mislim na jasan investicioni plan, tu, pre svega, mislimo na jasan biznis plan, koji mora biti u skladu sa potrebama lokalne samouprave, lokalnog nivoa. Tu pre svega, mislimo na jasan plan kooperacije sa lokalnim poljoprivrednicima. Tu pre svega, mislimo da je veoma važno sagledati, koji je to broj novih radnih mesta i veoma je važno sagledati doprinos, povećanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Prvi put u svoj istoriji, o tome je maločas bilo reči, mi smatramo takođe da je to veoma važno, dakle, prvi put u svojoj istoriji Srbija je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta da i ponudi u otkup malim poljoprivrednim proizvođačima i na taj način i ojača i osnaži male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, kada govorimo u kontekstu zakupa, pa mali poljoprivredni proizvođači se mogu udruživati i na taj način postati i potencijalni investitori. Dakle, zemlja se ne prodaje ni tajkunima ni strancima i to ne definiše ovaj zakon, ovaj zakon se bavi, dakle, prodajom zemlje malim poljoprivrednim proizvođačima, o jasno definisanim kriterijumima i to je nešto, koliko je nama poznato što je dogovoreno sa poljoprivrednicima, što je dogovoreno sa udruženjima i asocijacijama. Ispravite me, ukoliko grešim.
Prodaja zemlje stranim i fizičkim i pravnim licima je apsolutno zabranjena i shodno aktuelnom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ali i shodno predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ali, ponoviću ovo što je govorio naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi kolega Miletić Mihajlović, nažalost u prošlosti je već bila omogućena prodaja zemlje strancima i to kroz privatizaciju, pre svega, srpskih preduzeća, dolazile su i u posed zemlje koja je bila u vlasništvu tih preduzeća. Mnogo ranije su na neki način otvorena vrata stranim, fizičkim i pravnim licima, da mogu postati vlasnici zemlje.
Maločas je kolega postavio pitanje, obzirom da nismo dobili odgovor, ja ću vam ponovo postaviti to pitanje. Dakle, pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radilo 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno – koliko poljoprivrednih kombinata i dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno ono o čemu je govorio kolega Miletić Mihajlović, da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
I, ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima – da li su tada mali poljoprivredni proizvođači imali mogućnost da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? Tačno je da 1. septembra 2017. godine, i vi ste o tome govorili, stupa na snagu puna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da on pravi dosta problema, pre svega, zbog loše ispregovaranih procesa. Ali, ja ne želim da govorim o tome šta se dešavalo i na koji način se radilo u prošlosti, jer mislim da nam to danas, kada govorimo o konkretnoj temi, neće doneti ništa dobro.
Verujem da ćete nastaviti razgovore u periodu koji je pred nama i da ćete uspeti da iznađete rešenje koje će u pravom smislu biti zaštita za poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Verujemo da ovaj zakon hoće doprineti očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva, kroz jedan uređen sistem kontrole.
Na početku današnje rasprave je izneta jedna konstatacija da je sve završeno i da se na taj način ponašaju i poslanici u republičkom parlamentu, kada govorimo o ovom zakonskom predlogu. Naprotiv, mi smatramo da ništa nije završeno, mi u načelu podržavamo ovaj zakonski predlog, ali smo naravno iskoristili svoje pravo kao poslanici i podneli određeni broj amandmana.
Konkretno o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, ali recimo, jednim amandmanom predlažemo da poljoprivrednici mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište na rate u periodu do 10 godina, umesto pet, kako je predlagač predvideo i smatramo da se ponuđenim rokom otplate daje veća mogućnost malim poljoprivrednicima da kupe veće površine zemljišta i tako ukrupne posede koje imaju. Dakle, to je jedan od amandmana.
Smatramo da, dakle, ništa nije završeno. Prihvatamo i podržavamo zakonske predloge, naravno, u načelu i spremni smo za raspravu u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predlog budžeta za 2016. godinu, zajedno sa setom pratećih zakona o kojima se već 13 sat u Republičkom parlamentu vodi jedna rekao bih kvalitetna rasprava, po mišljenju poslaničkog kluba SPS predstavlja potvrdu opredeljenosti, odlučnosti Vlade Republike Srbije da Srbija nastavi jedan reformski uspešan kurs.
Vlada Republike Srbije nastaviće da vodi odgovornu ekonomsku i fiskalnu politiku. Iz ovih predloga se može videti da su precizno definisani ciljevi koji se žele postići, a Vlada rekao bih čvrsto u svojim rukama drži ekonomske i budžetske i finansijske parametre, i to jeste od izuzetne važnosti.
Znaci ekonomskog oporavka, po našem mišljenju, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, su vidljivi, i to pre svega jeste rezultat odgovornog, ozbiljnog i posvećenog rada Vlade Republike Srbije. Zahvaljujući teškim i odgovornim merama, teškim i odgovornim reformama koje jesu preduzete, Srbija jeste na dobrom putu da konačno reši problem, odnosno da konačno sredi stanje u javnim finansijama, i to je nešto što će nam omogućiti da sa većim optimizmom i većom izvesnošću gledamo na period koji je pred nama, i to je nešto što će nam omogućiti ulaganje u budućnost.
Srbija je uspela da postigne dobre rezultate, uprkos fiskalnoj konsolidaciji ostvaren je dinamičan rast, iz recesije prešlo se u jedan pozitivan trend rasta, i to je nešto što je veoma važno i značajno. Srbija je preduzela, kao što sam već rekao, teške mere i to zarad bolje budućnosti Srbije, zarad bolje budućnosti naših građana. Da to nije učinjeno i da se nije ušlo u reformski proces, strukturne reforme, Srbija bi nastavila put finansijskog bankrota i finansijskog kraha.
Ono što danas Srbiji otvara vrata u celom svetu jesu upravo uspešne reforme u oblasti ekonomije. To je nešto po čemu Srbija jeste prepoznatljiva i ugledna i uvažavana. Reformski put Srbije danas je potpuno jasan, po našem mišljenju nema alternativu. Takođe, danas je potpuno jasno da početak reformi zapravo jeste bilo pitanje opstanka Srbije.
Legitimno je pravo da bilo koja politička opcija ima kritički osvrt na rad Vlade Republike Srbije. Legitimno je pravo da kritički govori i o ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije. Kada imate kritički osvrt i kada kritički govorite o ekonomskoj politici, onda je dobro da čujemo šta je to alternativa uspešnom reformskom putu Srbije, a da to nije politička demagogija koja vodi ka finansijskoj propasti, ka finansijskom bankrotu. Bilo bi dobro da se konačno podvuče crta, da se sagleda koliko je Srbiju koštao svaki dan odlaganja reformi u Srbiji.
Za nas je ekonomski oporavak, o tome smo govorili tokom rasprave o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, nacionalni interes i smatramo da apsolutno niko nema pravo da svojom neodgovornošću, neodgovornim predlozima naruši realizaciju ovog važnog cilja, jer od realizacije ovog veoma važnog i značajnog cilja zavisi realizacija brojnih ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije.
Šta je zapravo suština? Moramo da nastavimo da zarađujemo. Srbija mora da nastavi da vodi politiku štednje, da vodi restriktivnu politiku, da troši daleko manje od onoga što zaradi, da nastavimo da idemo u pravcu smanjenja budžetskog deficita, u pravcu smanjenja javnog duga i Srbija mora da nastavi da ide u pravcu privrednog rasta i privrednog oporavka.
Uz primenu modernih i sistemskih zakona, koji jesu usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i uz jasnu strategiju i plan Vlade Republike Srbije o ekonomskoj i fiskalnoj konsolidaciji, rezultati su na polju i oblasti ekonomije vidljivi.
Mi smo mnogo puta do sada rekli da reforme podrazumevaju hrabre i teške i ekonomske, ali i političke odluke, odluke koje vam ne donose političku popularnost, kada govorimo o političkim odlukama, ali reforme se preduzimaju upravo zato jer Srbija jeste daleko važnija od svake političke partije, reforme jesu započete da bi se u Srbiji moglo normalno živeti i da bi Srbija u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja.
Mi danas govorimo o predlozima koji jesu zasnovani na zdravim osnovama. Naš cilj jeste jasan – održiv ekonomski razvoj. Naš cilj jeste – boljitak, napredak, pozitivan pomak u svakom sektoru, ali da taj pomak i taj boljitak bude zasnovan na zdravim osnovama.
Zakon o kojem danas govorimo, pre svega budžet za 2016. godinu, je jedan od najvažnijih zakona, odnosno najvažniji zakon, zakon koji treba da obezbedi, omogući život u Srbiji, koji treba da omogući i sprovođenje drugih važnih zakona u Srbiji i veoma je važno da danas imamo realan i ostvarljiv predlog, predlog koji jeste realan, jeste ostvarljiv i jeste u interesu građana.
Zamislite kada bi imali nerealan budžet, imali bi nerealan život, imali bi nemogućnost da se sprovode svi oni ostali važni zakoni u Srbiji.
Dakle, ne kažemo mi da posao jeste završen, ali je potpuno jasno da Srbija jeste na dobrom putu, da imamo jedan pozitivan trend, trend koji vodi ka boljitku, jasna intencija namera Vlade Republike Srbije da uloži ogroman napor i rad u narednom vremenskom periodu kako bi Srbija ostala na dobrom putu.
Ne mogu, to je neko maločas u diskusiji rekao, ne mogu finansijski problemi da se reše za tri, ni za šest meseci, ni za godinu dana. Ali, ono što je važno, Srbija je dobrom putu, Srbija ima dugoročni plan ima jasno definisane ciljeve i Srbija ima strategiju. Zato mi sa sigurnošću danas kažemo da Srbija u budućnosti će biti ekonomski uspešna zemlja, moderna zemlja. Da Srbija hoće biti zemlja koja hoće biti deo porodice evropskih naroda, zemlja u kojoj ćemo imati novu infrastrukturu, nove investicije, nove fabrike u kojima hoće raditi građani Srbije.
Danas se govorilo i o investicionoj klimi i o poslovnom ambijentu u Srbiji. Mi smatramo da, pre svega, politička i ekonomska stabilnost uz uslove i podsticaj koje daje Srbija potencijalnim investitorima, jesu nešto što Srbiju čini, rekao bih najprivlačnijom zemljom u ovom delu Evrope za investicije. Dosta toga je urađeno na poboljšanju poslovne investicione klime, na poboljšanju poslovnog investicionog ambijenta, sa ciljem da Srbija bude atraktivna investiciona destinacija.
Moramo da zadržimo i da sačuvamo fiskalnu disciplinu koju imamo u ovom trenutku. Moramo da nastavimo odlučno i kontinuiranu borbu protiv sive ekonomije. Potrebni su daleko veći prihodi od javnih preduzeća. Mora se nastaviti sa reformom javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju biti daleko efikasnija, ali i daleko racionalnija, odnosno jeftinija.
Slažemo se u potpunosti da je važno u Srbiji započeti suštinsku reformu javnog sektora i to je koncept koji smo prihvatili na početku mandata ove Vlade Republike Srbije, to je nešto što je definisano ekspozeom, a vrlo jasno se i eksplicitno kaže – reforma javnog i jačanje privatnog sektora.
Mi smatramo da u privatnom sektoru upravo jeste budućnost. Privatni sektor jeste od izuzetne važnosti i za privredu, jer otvara nova radna mesta, ali privatni sektor jeste od izuzetne važnosti i za državu, jer država živi upravo od dažbina i poreza iz dobiti preduzeća. sagledavajući sa tog aspekta sam budžet, on deluje ohrabrujuće, jer su u ovim predlozima izdvojene, čini mi se, tri puta veća finansijska sredstva za podsticaje malih preduzetnika.
Dakle, Srbija hoće nastaviti da vodi restriktivnu politiku i politiku štednje, ali nastaviće da vodi socijalno odgovornu politiku. Dakle, uz odgovoran odnos, pre svega, prema socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, ali i pored štednje ovaj budžet ima svoju razvojnu komponentu. Primetna su veća izdvajanja za kapitalne investicije, infrastrukturne projekte.
Mi smatramo da je to veoma dobro. Jer, štednja u periodu krize jeste dobra i ona je neminovna i ona treba da bude prioritet. Ali, štednja sama po sebi nije dovoljna. Srbija mora da nađe način da se razvija i da kroz to rešava ono što danas jesu goruća pitanja, a to je pitanje privrede i to je rešavanje pitanja nezaposlenosti. Jedini realan moguć način da se to pitanje reši jeste realizacija razvojnih projekata, infrastrukturnih projekata i kapitalnih investicija.
Slažemo se u potpunosti da naredni vremenski period, period koji je pred nama jeste prekretnica za Srbiju u ekonomskom smislu. Verujemo da ćemo onako kako je to definisano zakonom, biti rešeno pitanje privatizacije i likvidacije preduzeća koja do sada jesu bila teret republičkom budžetu, koja faktički ne postoje, koja ne privređuju, nemaju proizvodnju, ne ostvaruju profit.
Takođe verujemo da u zakonom predviđenom roku, a mislim da je to do sredine 2016. godine hoće biti i rešeno pitanje 17 preduzeća koja jesu od strateškog značaja za Srbiju i preduzeća koja u ovom trenutku zapošljavaju negde oko 22.000 ljudi.
Danas je bilo reči između ostalog i o važnim izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi. Mi smatramo da ovo jeste jedan evropski model koji će napraviti jednu ravnomerniju preraspodelu, kada govorimo o sredstvima koja se izdvajaju za poljoprivredu, da svi oni koji podnesu zahtev, kada kažem ravnomerniju, mislim na to da svi oni koji podnesu zahtev imaju mogućnost i način da dođu do određenih sredstava.
Naravno da kao poslanički klub podržavamo i pozitivne i dobre primere lokalnih samouprava, mislim da je o tome govorio Balint Pastor, da je pomenuo primer Grada Vranja gde jedinice lokalne samouprave iz svojih sredstava podstiču razvoj poljoprivrede. Mi to naravno u potpunosti podržavamo i smatramo, gde god je to moguće da jedinice lokalne samouprave iz svojih sredstava treba da pomognu razvoju poljoprivrede, jer poljoprivrede jeste realna razvojna šansa u Srbiji.
Još jednom, na samom kraju, naravno očekujemo raspravu u pojedinostima, ali u načelu, podržavamo zakonske predloge o kojima danas vodimo raspravu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, imamo dva važna dokumenta danas na dnevnom redu republičkog parlamenta: Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine.
Kada je reč o zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, mišljenje poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije je da ovo zapravo jeste potvrda jasnog i čvrstog opredeljenja Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da ova izuzetno važna i značajna oblast u Srbiji, oblast rudarstva bude osnovni nosilac privrednog rasta, razvoja i napretka u Srbiju u narednom vremenskom periodu.
Vi ste, gospodine Antiću, govorili da su velike šanse i ako te šanse i ti resursi budu iskorišćena na pravi način, moguće je u relativno kratkom vremenskom periodu ostvariti ubrzan i dinamičan napredak, ne samo u oblasti rudarstva, već ubrzan i dinamičan privredni ekonomski rast. Potencijali su veliki u oblasti rudarstva i mogućnost da se ti potencijali iskoriste jesu izvesni. Upravo toj izvesnosti, kada govorimo o korišćenju potencijala u narednom vremenskom periodu, hoće doprineti ovaj zakonski predlog o kojem danas govorimo.
Novi otvoreni rudnici u Srbiji znače nova radna mesta. Maločas je koleginica Tomić ponovila da otprilike na jedno otvoreno radno mesto u oblasti rudarstva dolazi još od sedam do deset radnih mesta u drugim delatnostima i drugim oblastima. Prema nekim podacima, a vi me ispravite ako grešim, danas u Srbiji ima oko 250 eksploatacionih polja, na kojima se obavljaju rudarske aktivnosti i rudarski poslovi, i ima oko stotinu istražnih polja na kojima rade i neke od prepoznatljivih i važnih svetskih kompanija. Vi ste pomenuli neke od njih, poput „Rio Tinta“, poput „Friporta“ i nekih kanadskih veoma važnih i značajnih firmi.
Upravo strane kompanije u istražne radnje godišnje ulažu od 10 do 100 miliona dolara. Prisustvo stranih kompanija u oblasti rudarstva u Srbiji za nas je ohrabrujuće, kada govorimo o perspektivi rudarstva u narednom vremenskom periodu. Nije sporno, strane kompanije jesu zainteresovane za naše mineralne sirovine. S druge strane, postoji ono što jeste intencija Vlade, ono što jeste cilj resornog ministarstva, a to su nove investicije, investiranje u ovu izuzetno važnu i značajnu oblast. Jedan otvoreni rudnik u Srbiji može procentualno uticati na BDP, a više otvorenih novih rudnika sigurno može promeniti kompletnu privrednu sliku i privredni ambijent u Srbiji.
Kada već govorimo o BDP, rudarstvo kao oblast u BDP danas mislim da ima učešće sa oko 2%. Mi smo duboko ubeđeni da rudarstvo u narednom vremenskom periodu sigurno može biti jedna od najrazvijenijih privrednih grana i da to učešće može biti i do 5%. Vi ste govorili o potencijalima, govorili ste o kapacitetima. Samo u istočnoj Srbiji, mislim da ste to pomenuli u uvodnom izlaganju, su velika nalazišta i zlata i srebra i bakra. Ako se ta nalazišta budu narednom vremenskom periodu iskoristila na pravi način, upravo ona jesu garant ubrzanog dinamičnog razvoja rudarstva i privrede u celini, ali i jesu garant novih radnih mesta. Samo istočna Srbija jeste garant preko 1000 radnih mesta.
Dakle, važno je i moramo da povratimo pre svega poverenje i veru u ono što posedujemo, u ono što imamo. Kada sa tog aspekta i u tom kontekstu posmatramo oblast rudarstva, onda sa sigurnošću mogu reći da rudarstvo jeste jedna od najrealnijih razvojnih šansi Srbije u ovom trenutku.
Mislim da u ovom trenutku u Srbiji radi negde oko 25.000 rudara. To su neki podaci do kojih sam došao, a vi me ispravite ako grešim. Oni obavljaju jedan od najtežih poslova u Srbiji, posao koji zavređuje i poštovanje i uvažavanje, ali posao koji obavljaju u rudniku ima daleko širi kontekst. Radeći u rudniku oni zapravo jesu ti koji pokreću čitavu Srbiju.
Mi danas govorimo o sistemskom i krovnom zakonu koji predstavlja strateško opredeljenje i strateški pristup Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti, oblasti rudarstva u Srbiji. Rekao bih moderan zakon i verujemo jedan od najmodernijih u ovoj oblasti u ovom delu Evrope. Tačno je, on ispravlja one uočene nedostatke kada je reč o primeni aktuelnog Zakona o rudarstvu. Verujemo da usvajanjem ovog zakonskog predloga hoće biti otklonjene sve one prepreke koje su postojale u efikasnom poslovanju. Stimulativan i atraktivan rekao bih zakonski okvir za investitore koji sigurno hoće omogućiti veću ekonomsku efikasnost.
Dakle, šta je konkretan cilj koji se želi postići? Proširenje sadašnjih kapaciteta i privlačenje novih investicija. Zakon o kojem danas govorimo, Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jeste dodatni podsticaj razvoju rudarstva u Srbiji. Ovim zakonom Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo čini jedan ogroman iskorak, jedan ogroman korak napred u privlačenju novih investicija, a nove investicije jesu dodatni zamajac, dodatna energija i za oblast rudarstva, ali i za kompletnu privredu u celini.
Vi ste u svom iscrpnom izlaganju, ne tako kratkom, govorili o brojnim novinama koje donosi ovaj zakonski predlog i ja neću to ponavljati. Smatramo da one imaju potpunu opravdanost, ali kao ključno unapređenje želim da istaknem pojednostavljanje procedura za dobijanje dozvola za eksploataciju i istraživanje. Dakle, nema dodatnih administrativnih opterećenja kada govorimo o radu investitora i mi smatramo da to jeste ključno, ako sagledamo cilj koji želimo da postignemo, a to je da privučemo nove investicije.
Važno je, slažemo se u potpunosti sa vam gospodine ministre pružiti sigurnost kompanijama koje ulažu u Srbiju, jer one sa velikom neizvesnošću ulažu ogroman novac. Upravo ovaj zakonski okvir pruža dodatnu sigurnost u ulaganje u Srbiji u oblast rudarstva. Dakle, od trenutka kada potencijalni investitor, kada potencijalna kompanija uloži prvi novac jasno je definisan redosled poteza. Sa druge strane, stvorena je atmosfera da onaj koji ulaže novac shvati da ima svu neophodnu podršku države, Vlade, resornog ministarstva, da dođe do onog krajnjeg cilja, do finalizacije, a to je otvaranje rudnika.
Sagledavajući ovaj zakonski predlog u celini, želim da kažem da mi verujemo da ovaj posao ima budućnost u Srbiji, i da je ovo jedan realan, stabilan i siguran osnov za privlačenje novih investicija u oblasti rudarstva, a to svakako će pokrenuti, ponavljam po ko zna koji put, privrednu aktivnost u celini, to će pokrenuti privredu Srbije.
Veoma je dobro i vi ste o tome govorili, dakle iza ovog zakonskog predloga stoji veliki rad i veliki trud, veliki broj kvalitetnih javnih rasprava, na kojima su se mogle čuti sugestije i predlozi i nauke i struke, strukovnih udruženja i industrije, a kada kažem industrije, mislim i na predstavnike domaćih ali i na predstavnike stranih kompanija. Ponavljam, prisustvo stranih kompanija u oblasti rudarstva u Srbiji, za nas je veoma ohrabrujuće.
Kada je reč o drugom dokumentu o kojem danas govorimo, dakle, Predlog startegije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine, ovo je po mišljenju poslaničkog kluba SPS jedna od najvažnijih strategija u državi. Ova Strategija, ovaj dokument zajedno sa Zakonom o energetici jesu osnov energetske politike u Srbiji, odnosno ovaj dokument i Zakon o energetici definišu jasan pravac razvoja energetske politike u Srbiji.
Veoma je važno da ovaj dokument jeste realan i ostvarljiv. Ako bi danas podvukli crtu i sagledali Strategiju koja je usvojena 2005. godine, mislim da je to konstatovano i u obrazloženju Strategije, ako bi danas podvukli crtu i sagledali šta je to urađeno iz onoga što je definisano u prethodnoj Strategiji to je nekih 20%. Zato kažemo da je važno da imamo realnu i ostvarljivu Strategiju, i verujemo da ćemo, kada se bude pravila nova projekcija, a projekcije se otprilike prave na 15 godina, i kada budemo u prilici da podvučemo crtu i sagledamo rezultate strategije o kojoj danas govorimo, procenat realizacije biti oko 90%.
Dakle, strategija predstavlja spisak onoga što treba uraditi. Ona trasira put razvoja energetske politike u Srbiji. Veoma je važno kako će se sprovoditi, odnosno veoma je važno ono o čemu su govorile kolege iz JS, plan primene. Veoma je važno na koji način i kako će se realizovati ciljevi koji su definisani strategijom. Što se nas tiče, politika je jasna, cilj je jasan, i ono što je daleko važnije, taj cilj koji je postavljen, jeste realan i jeste ostvarljiv.
Strategija je zapravo dugoročni osnov razvoja energetike i sadrži neke suštinske principe i načela na kojima je zasnovan taj razvoj. Kada kažem suštinske principe i načela, naravno mislim pre svega na energetsku bezbednost, mislim na održivi razvoj energetike, ali mislim i na razvoj nacionalnog tržišta energetike.
Mi smo ubeđeni da će realizacijom onoga što je definisano u ovom dokumentu biti omogućeno i sigurno i pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom, da će biti omogućen i razvoj biznisa i razvoj tržišta i da ćemo biti u mogućnosti da stvorimo čistiju i obnovljiviju energiju, ali i čistiju životnu sredinu.
Ono što takođe želim da kažem, i što smatram da je jako važno, jeste da je Srbija pokazala svoju opredeljenost i spremnost kada je reč o harmonizaciji naše politike u oblasti energetike sa politikom EU. Radilo se, jasno i vidljivo da se radilo u prethodnom vremenskom periodu na implementaciji energetske politike EU. Srbija je krajem prošle godine, dakle, decembra 2014. godine usvojila Predlog Zakona o energetici, i upravo u taj Zakon o energetici jeste ugrađen treći energetski paket EU.
Dakle, još jednom, sama Strategija razvoja energetike je usklađena i prilagođena sa promenama u svetu. Kao i kada je reč o prethodnom zakonu o kojem sam govorio, Predlogu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, tako i za strategije, čini mi se, od 2010. godine, stoji jedan veliki trud i rad, veliki broj kvalitetnih javnih rasprava na kojima su se takođe mogle čuti sugestije i predlozi svih relevantnih činilaca.
Na samom kraju, naravno, spremni smo na raspravu u pojedinostima, ali želim da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Atlagić je rekao nešto u čemu se u potpunosti slažemo. Dakle, ni mi nećemo u danu za glasanje podržati ovaj amandman, iz prostor razloga jer on nije upodobljen sa ekonomskim mogućnostima države i on nije upodobljen sa onim što jeste realnost, kada govorimo o budžetu koji je zasnovan na zdravim osnovama i to treba da nam bude cilj - budžet koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Ovde imamo dve stvari. Imamo na jednoj strani nešto što predstavlja spisak lepih želja i kada bi realizovali taj spisak lepih želja, mi bi sigurno došli i išli ka finansijskoj propasti. Imamo na drugoj strani nešto što jeste nastavak strukturnih reformi, suštinskih strukturnih reformi, nastavak reformskih procesa i to jeste put i pravac koji vodi ka onom konačnom cilju kojem svi težimo, a to je boljitak za građane. Kao odgovorna i ozbiljna stranka, naravno da uvek jesmo opredeljeni za ono što jeste realnost i ono što jeste interes građana Srbije.

Mislim da, kada govorimo konkretno o ovom amandmanu, ne treba u republičkom parlamentu da govorimo ono što bi građani želeli da čuju od nas, ne bajke, već ono što jeste realno. Imaćete prilike posle mene da govorite. Mi predlog zakona o kojem danas govorimo sagledavamo upravo kao jedan vid podrške, trenutne podrške za, kako je ministar definisao, 160.000 prosvetnih radnika u Srbiji i verujemo i ubeđeni smo da ćemo u periodu koji je pred nama, upravo zahvaljujući pozitivnim i dobrim pokazateljima u budžetu, biti u prilici da ovo pitanje rešimo i na kvalitetniji način.

Kada govorimo konkretno o ovom predlogu, Vlada na ovaj način, po nama, pokazuje spremnost pre svega za razgovor sa sindikatima i Vlada je razgovarala sa predstavnicima sindikata. Sa druge strane, pokazuje spremnost da pomogne i da podrži prosvetne radnike u Srbiji. Nije tačno da Vlada ne čini ništa po tom pitanju i nije tačno da se ovo može definisati kao nekakav marketinški potez, jer - čemu to? Nema parlamentarnih izbora. Ovo je, dakle, po našem viđenju, jedan odgovoran predlog koji upravo jeste upodobljen sa onim što sam rekao na početku, a to su ekonomske mogućnosti budžeta, budžeta koji jeste zasnovan na zdravim osnovama.

Mi bi želeli i voleli da ovaj iznos jeste daleko veći i mi razumemo prosvetne radnike u Srbiji i razumemo tešku situaciju u kojoj se nalaze prosvetni radnici, ali isto tako na drugoj strani moramo da sagledamo nešto što jeste realnost. Realnost, ponoviću po ko zna koji put, kada govorimo o budžetu koji je zasnovan na zdravim osnovama i naš cilj jeste održiv ekonomski sistem, naš cilj jeste da u potpunosti realizujemo plan i program ekonomske konsolidacije Vlada Republike Srbije i naš cilj jeste da se oseti boljitak u svim sektorima, u svim sferama društva, ali boljitak koji hoće biti zasnovan upravo na zdravim osnovama. Mi ovo sagledavamo kao još jedan u nizu mera ekonomske politike Vlade Republike Srbije i ubeđeni smo da će Vlada i u narednom periodu hrabrim i odlučnim koracima nastaviti da ide ka ubrzanom ekonomskom i dinamičnom rastu.

Maločas je bilo reči o ekonomskim pokazateljima. Dakle, mi smatramo da su jasni i vidljivi ozbiljni znaci ekonomskog oporavka fiskalne i ekonomske konsolidacije i da upravo oni jesu rezultat odgovornog, ozbiljnog i posvećenog rada Vlade Republike Srbije. Dakle, preduzete su teške mere kako bi se sredilo stanje u javnim finansijama u Srbiji i upravo zahvaljujući reformskim procesima koji su započeti mi optimistički možemo gledati na period koji je pred nama – i na 2016. i na 2017. godinu. Dakle, ekonomski oporavak jeste, po našem mišljenju, nacionalni prioritet. Apsolutno smatramo da niko nema pravo da neodgovornim potezima, neodgovornim predlozima dovodi u pitanje realizaciju ovog ključnog cilja jer od realizacije ovog ključnog cilja, ekonomskog oporavka, zavisi realizacija brojnih ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije. Upravo zahvaljujući rezultatima koje Srbija jeste postigla, Srbija danas jeste među vodećim zemljama, odnosno najprepoznatljivijim zemljama po rezultatima. Upravo to jeste razlog poštovanja brojnih zemalja prema Srbiji.

Gospodin Atlagić je takođe maločas nešto pomenuo, sa čime se takođe u potpunosti slažem, dakle, šta je suština? Moramo da zarađujemo, moramo da trošimo daleko manje od onoga što zaradimo, da nastavimo da radimo u pravcu smanjenja javnog duga, budžetskog deficita i da omogućimo ekonomski privredni rast i privredni oporavak. Uz to, zajedno sa primenom modernih i sistemskih zakona koji jesu usvojeni u republičkom parlamentu i uz jasan plan fiskalne i ekonomske konsolidacije Vlade Republike Srbije, rezultati jesu vidljivi. Dakle, upravo zahvaljujući reformskim procesima koji su započeti i koji se sprovode, mi jesmo stvorili jedan realan, stabilan i siguran osnov koji može da omogući razvoj, jesmo stvorili jedan realan, stabilan i siguran osnov koji može da omogući ekonomski i privredni rast i koji hoće omogućiti boljitak za građane.

Danas je potpuno jasno da program ekonomskog oporavka i fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije nije programska, odnosno politička proklamacija i nije sačinjen zarad nekakve taktike političkog preživljavanja, političkih poena, reč je o jednoj ozbiljnoj strategiji koja upravo podrazumeva ono o čemu je već bilo reči, a to su hrabri, teški, odlučni i ekonomski, politički koraci i ekonomske i političke odluke, ali koje vode ka onom što jeste boljitak za građane. Dakle, reforme se upravo sprovode zbog građana, a ne zarad političkog marketinga i političke popularnosti političkih stranaka.

Još jednom, nismo u mogućnosti da glasamo za ovaj amandman jer on ne predstavlja ono što jeste realnost u datom trenutku, nije upodobljen sa ekonomskim mogućnostima države, odnosno sa ekonomskim mogućnostima budžeta koji mora i treba da bude zasnovan na zdravim osnovama. Zahvaljujem.

Upravo ovaj zakonski predlog jeste, između ostalog, rezultat razgovora koji je vođen na relaciji Vlade Republike Srbije i sindikata. Pogrešno ste shvatili. Nije ovde reč ni o kakvoj kritici, već o realnom sagledavanju situacije u kojoj se trenutno nalazimo, kada govorimo pre svega o ekonomskim mogućnostima države.

Kada kažem populizam i politički marketing, ako već moram konkretno da govorim, vi ste od 2008. do 2012. godine bili deo vladajuće koalicije u Srbiji. Bili ste od 2012. do 2014. godine, takođe deo vladajuće koalicije u Srbiji. Decembra 2009. godine je isplaćena jednokratna pomoć prosvetnim radnicima od 5.000 dinara i tada su zahtevi prosvetnih radnika bili daleko veći. Godine 2012. bili ste deo Vlade, isplaćena Svetosavska nagrada u iznosu od 4.000 dinara. Mislim, da su i tada zahtevi prosvetnih radnika bili daleko veći. Vi tada, zbog nezadovoljstva i zbog, nazovite, podrške niste našli za shodno da izađete iz Vlade Republike Srbije, nego ste sve to podržali.

Ekonomska politika mora da bude zasnovana i mora da bude socijalno održiva. Reforme imaju za cilj upravo život građana, da obezbede život za građane i boljitak za građane. Ovaj trend ide ka boljitku. Dakle, nije ovde reč ni o kakvoj stagnaciji, nije ovde reč ni o kakvom nazadovanju, ne idemo mi korak unazad, nego ovde je reč o nečem pozitivnom, nešto je zarađeno i ovde je reč o podršci pomoći prosvetnim radnicima u Srbiji.

Znate kako, legitimno je pravo da imate kritički osvrt prema onome što čini i radi Vlade Republike Srbije. To pravo apsolutno ne može niti želi bilo ko da vam oduzme, ali kada koristite to pravo i kada konkretno govorimo o ekonomskoj politici, onda dajte da čujemo i šta je alternativa, a da to nije demagogija koja vodi ka finansijskoj propasti. Ekonomski pokazatelji su jedno, ekonomske činjenice su jadno, a politički marketing je nešto sasvim drugo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Jovanović je u jednoj iscrpnoj malopređašnjoj diskusiji govorio o svim zakonskim predlozima i odlukama koje danas jesu tema, ne umanjujući značaj i važnost preostalih tačaka dnevnog reda. U svom izlaganju ja ću napraviti samo još jedan dodatni osvrt i još jednom pokušaću da navedem razloge zbog kojih poslanički klub Socijalističke partije Srbije, pored preostalih tačaka dnevnog reda i zakonskih predloga i odluka, hoće podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Dakle, već je o tome bilo reči. Tačno je da razlozi za usvajanje ovog zakonskog predloga jesu postizanje ciljeva iz, kako je navedeno, domena politike akciza, harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije i to, pre svega, u smislu proširenja predmeta oporezivanja akcizama i na električne energiju.
Tačno je i to da razlog za usvajanje jeste, između ostalog, razlog za donošenje ovog zakonskog predloga, jeste i to što on predstavlja osnov za realizaciju sporazuma koji vodi ka fiskalnoj konsolidaciji i koji jeste preduslov i osnov za realizaciju sporazuma za Međunarodnim monetarnim fondom.
Tačno je i to da ovim zakonskim predlogom na jednoj strani hoće biti omogućen veći priliv sredstava, veći prihod u republičkom budžetu. Ministar je o tome govorio u uvodnom izlaganju. Dakle, to će biti negde oko 17 milijardi dinara na godišnjem nivou.
Tačno je i to da će on omogućiti veću ekonomičnost uštedu, racionalniju potrošnju električne energije i da se na ovaj način stvara jedna trajna osnova za razvoj energetskog sektora, odnosno sektora energetike.
Naravno da u potpunosti jesmo svesni i na pravi način sagledavamo i potrebe i situacije u kojoj se nalaze građani Srbije. Naravno da svako poskupljenje jeste i teško pada građanima Srbije, da i ovo poskupljenje, koje će u proseku po računu iznositi negde oko 325 dinara, hoće teško pasti građanima Srbije.
Naravno, da nikada nije pravi trenutak za povećanje cena, naročito povećanje cena i poskupljenje električne energije. Ali, ono što želim da kažem jeste da Vlada Republike Srbije u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na temu poskupljenja cene električne energije, zauzela jedan, rekao bih, ozbiljan i socijalno odgovoran pristup i da Vlada jeste uspela da realizuje one ciljeve koje je želela postići tokom razgovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. Tu, pre svega, mislim da dođe do najmanjeg mogućeg, procentualno gledajući povećanja cena električne energije u Srbiji, a s druge strane, sagledavajući pre svega socijalnu situaciju, socijalno ekonomske prilike u Srbiji, da se zaštite socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Naravno da nije reč ovde o tome da neko Srbiji želi nešto da nametne na silu ili da MMF želi da nametne na silu poskupljenje električne energije ili bilo koju drugu odluku. Mislim da u tom kontekstu ne treba posmatrati ni MMF kao instituciju, ali ni razgovore koji se vode sa predstavnicima MMF-a. Međunarodni monetarni fond jeste institucija koja želi dobro Srbiji, koja zajedno sa Vladom Republike Srbije radi na iznalaženju najboljih mogućih rešenja koji vode ka održivom budžetu i koji vode ka privrednom rastu.
Naravno, pozitivan stav MMF je veoma važan i značajan. Koliko je važan za investitore, toliko je važan i značajan za građane Srbije i on jeste ohrabrujuća i pozitivna poruka građanima Srbije, da građani Srbije imaju Vladu koja nešto konkretno čini i radi u njihovom interesu.
Vlada Republike Srbije mora da bude istrajna i da nastavi sa sprovođenjem reformskih procesa, jer bez reformi i reformskog procesa neće biti pozitivnog pomaka i neće biti boljitka. Taj reformski proces podrazumeva i donošenje hrabrih, teških i nekada nepopularnih odluka, ali ova Vlada je pokazala da sve što čini i radi, ne radi zbor rejtinga političkih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, već zbog građana Srbije, zbog budućnosti Srbije i zbog budućnosti svakog građanina Srbije.
Već sam rekao, reformski procesi ne smeju da stanu. Vlada mora da bude istrajna u tome. To podrazumeva, ponoviću, i hrabre i teške i nekada nepopularne odluke, ali to je nešto što vodi ka održivom budžetu i rastu. Cilj je održivi nivo deficita i učešća duga u BDP-u.
Vi ste, gospodine ministre, govorili o prvim fiskalnim rezultatima u ovoj godini i oni jesu ohrabrujući, oni jesu dobri. Pozitivna vest za građane Srbije, mi očekujemo da će deficit na kraju godine biti u proseku od 500 do 600 miliona evra ispod planiranog.
Kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji, slažemo se u potpunosti da je važno da postoji trajni izvor prihoda, što se i postiže zakonskim predlogom o kojem mi danas govorimo, dakle, akcizama na struju.
Vi ste, takođe, o tome govorili u uvodnom izlaganju. Godišnji prihod koji je planiran po ovom osnovu je oko 17 milijardi dinara i ta sredstva iz Republičkog budžeta hoće biti usmerena upravo, pa želimo da verujemo da će biti usmerena ka građanima Srbije, upravo ka poboljšanju života građana Srbije, u smislu pružanja i kvaliteta svih onih usluga koje država pruža građanima Srbije. Tu mislimo i na zdravstvo, na prosvetu i na socijalnu zaštitu.
Država i dalje hoće štititi socijalno najugroženije kategorije stanovništva kroz program zaštićenih kupaca, kojim najsiromašniji dobijaju deo potrošnje struje besplatno. Mislim da je u budžetu Republike Srbije za ovu godinu opredeljeno negde oko šest miliona evra za ovu namenu, odnosno za energetsku zaštitu najugroženijih kupaca.
Mislim da je struja u svim državama akcizni proizvod i pored poskupljenja cene električne energije, o kojoj danas govorimo, u Srbiji je i dalje najniža cena električne energije u Evropi. Takođe, želim da kažem da mi verujemo da u ovom trenutku ne postoji bojaznost da će ovo povećanje imati uticaj na rast cena roba i usluga u Srbiji.
Kada već govorimo o odnosu cene struje u Srbiji, prema nekim susednim državama, recimo, već je o tome bilo reči, ali ću ponoviti, Srbija je jeftinija u proseku 15% nego u Makedoniji, 12% nego u BiH, duplo jeftinija nego u Hrvatskoj, a oko 50% u Crnoj Gori.
Legitimno je pravo svake političke opcije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, prema odlukama koje donosi Vlada Republike Srbije. To pravo niko ne može oduzeti ni jednoj političkoj opciji.
Mi smatramo da ne treba u političkom kontekstu i da nije dobro u političkom kontekstu govoriti o temi o kojoj danas govorimo i ovu temu svoditi na nivo dnevno-političkih tema. Sigurnost snabdevanja i budućnost EPS-a i reformski procesi, koji u Srbiji ne smeju da stanu i koji moraju da se nastave i koji vode u pravcu fiskalne i ekonomske konsolidacije, za nas su veoma važne i značajne teme danas.
Ovo o čemu danas govorimo je deo mera koje jesu, po našem mišljenju, spas za srpsku ekonomiju i deo mera koje se tiču budućnosti Srbije i, ponoviću, deo mera koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Maločas je bilo reči, kada već govorimo o poskupljenju električne energije, vi me ispravite ako grešim, ali mislim da je do formiranja ove Vlade cena struje poskupela čak 1000%, odnosno 10 puta više, a u periodu, recimo, 2001. do 2008. godine 726%, ispravite me ako grešim u ovim podacima. Kada budemo imali stabilnu fiskalnu konsolidaciju, mi smo ubeđeni, naravno da u tom trenutku možemo razgovarati o korekciji koja bi akcizu o kojoj danas govorimo snizile.
Inače, slažemo se u potpunosti da Srbija i energetski sistem moraju i treba da uđu u režim rada koji je tržišni. Mora se ući u novi investicioni ciklus, jer ponoviću elektroenergetski sistem i elektroprivreda Srbije moraju biti stabilni. Mora se podstaći EPS da se ponaša odgovornije i da uspešno rukovodi ovom kompanijom.
Takođe, o tome je govorio gospodin Jovanović, ovlašćeni predstavnik, proces restrukturiranja EPS-a mora i treba da se završi. Mi od procesa restrukturiranja očekujemo veću efikasnost, restrukturiranje menadžmenta, očekujemo manje troškove i, naravno ono što je i najvažnije, očekujemo da će biti ostvaren daleko veći prihod.
Ponoviću još jednom ono što je gospodin Jovanović govorio, kada je reč uopšte o javnim preduzećima u Republici Srbiji, imate našu podršku kada govorimo o racionalizaciji javnih preduzeća. Racionalizacija mora da se nastavi, reforme moraju da se nastave, mora se razmišljati u pravcu menadžmenta koji će biti profesionalan, jer to jeste jedini način da imamo efikasnija javna preduzeća i jeftinija, odnosno javna preduzeća koja će poslovati racionalnije i sve to u pravcu jasno i precizno definisanog koncepta, a to je reforma javnog i jačanje privatnog sektora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da se poslanički klub SPS u potpunosti slaže sa stavom da zarad opšteg i javnog interesa ovu izuzetno važnu i značajnu oblast, odnosno posao zaštite i odbrane od grada treba i mora posle toliko godina da bude uređen posebnim zakonom, zakonom koji će na jedan celovit način urediti ovo izuzetno važno i značajno pitanje, zakonom koji će kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, gospodine ministre, unaprediti jedinstven sistem odbrane i zaštite od grada, kao integralni deo sistema zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i drugih nesreća.
Složiću se u konstataciji da trenutni aktuelni sistem nije funkcionalan, da jeste nekako razjedinjen i da umnogome takvom sistemu jeste i doprinela odluka iz 2011. godine da ovaj posao bude poveren, odnosno da bude u nadležnosti MUP. Naravno da se u tom trenutku jesu javili brojni problemi i vi ste o tome govorili poput nedostatka kadrovskih kapaciteta, nemogućnosti angažovanja i finansiranja lica za delovanje, odnosno strelaca, nabavke protivgradnih raketa i mislim da ste izrekli jednu sjajnu konstataciju u tom kontekstu, da kada je već ovaj posao poveren MUP, onda je bilo logično i da MUP bude nadzorni organ ili da upravlja i „Putevima Srbije“ i „Srbija vodama“.
Ni u jednoj državi ovaj posao nije u nadležnosti MUP, slažem se sa onim što jeste navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Dakle, imamo jedan loš sistem, sistem koji na određen način jeste, nažalost paralizovan. Mi ovo ne govorimo da bi kritikovali nekoga ko je 2011. godine pokrenuo inicijativu za donošenje ovakve odluke, dakle ne pozivamo na odgovornost.
Prosto, želimo na ovaj način da ukažemo na potrebu da se sistem menja, da se sistem unapredi i zakon o kojem danas govorimo jeste upravo rezultat rada i koordinacije nekoliko ministarstava unutar aktuelne Vlade Republike Srbije i zakon o kojem danas govorimo upravo predstavlja, složićemo se, jedan odgovoran i ozbiljan odnos Vlade prema ovom izuzetno važnom i značajnom pitanju.
Verujemo da usvajanjem ovog zakonskog predloga hoće biti unapređen sistem odbrane i zaštite od grada na teritoriji Republike Srbije, da hoće biti precizno i jasno definisane nadležnosti i Republike Srbije i pokrajine i naravno lokalne samouprave i da hoće biti definisan jedna stabilan sistem finansiranja kada je reč o poslovima odbrane i zaštite od grada.
Investiranje u protivgradnu zaštitu, odnosno u zaštitu i odbranu od grada se i te kako isplati. Analize nekih ekonomskih efekata govore, recimo, da jedan dinar koji se uloži u zaštitu od grada može biti čak vraćen do 14 puta više u nekom doglednom vremenskom periodu.
Već je bilo o tome reči, intencija ovog zakonskog predloga jeste da se kroz jedan integralni pristup u zaštiti, da se obezbedi jedan integralni pristup u zaštiti od elementarne nepogode grada, uz kombinaciju aktivnih mera zaštite, odnosno odbrane, i pasivnih mera zaštite, odnosno osiguranja. Mi mislimo da je ovo dobar koncept. Mislimo da ovo jeste dobar pristup koji može dati željene rezultate i koji recimo sa aspekta poljoprivrede konkretno, pošto poljoprivreda nažalost i poljoprivrednici jesu najugroženiji, može omogućiti da se sačuva više plodova, što opet znači bolju snabdevenost, što znači niže tržišne cene, manji uvoz, veću uposlenost u prehrambenoj industriji, a sa druge strane, ovakav koncept i ovakav pristup, ono što je takođe veoma važno, može rasteretiti republički budžet, odnosno manje intervencije od strane republičkog budžeta i lokalnih samouprava kada je reč o naknadi štete.
Zaštita od grada definitivno jeste gorući problem poljoprivrede. Mislimo da se svi možemo složiti u konstataciji da poljoprivreda jeste realna razvojna šansa Srbije i da su evidentne mere koje Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo preduzima kako bi se poboljšala investiciona i poslovna klima i poboljšao investicioni i poslovni ambijent u poljoprivredi.
Poljoprivreda jeste jedan od retkih sektora koji u godinama iza nas ostvaruje suficit kada je reč o spoljno-trgovinskoj razmeni. Primera radi, u 2014. godini u periodu kada su Srbiju zadesile teške elementarne nepogode, poplave, imamo suficit, mislim otprilike preko milijardu evra.
Ovo sasvim dovoljno govori u prilog konstataciji koliko je važno na pravi način kroz jedan kvalitetan zakonski okvir urediti i definisati ovo pitanje, odnosno urediti i definisati ovu oblast.
Usvajanjem ovog zakona mi ovo pitanje rešavamo kroz jedan sistemski pristup, što je veoma važno i dolazimo do onoga što zapravo jeste najpotrebnije u ovom trenutku, a to je da se na najjednostavniji i najsigurniji način zaštite poljoprivrednici, pre svega od elementarne nepogode grada.
Ono što takođe želim da kažem, a vezano je za ovaj zakonski predlog, smatramo da jeste pozitivno to što su lokalne samouprave imale priliku da daju sugestije i predloge na nacrt ovog zakonskog predloga. Između ostalog, ovaj zakonski predlog jeste povučen iz procedure da bi se uvažile određene sugestije i predlozi i da bi došli do što kvalitetnijeg zakonskog okvira.
Pozitivno je i to što je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije održano nekoliko kvalitetnih javnih rasprava, što su se mogli sagledati i čuti predlozi i sugestije zainteresovanih strana, zainteresovanih lica, obrazovnih i naučnih institucija i što su prilikom izrade ovog zakona uvažavana i korišćena dokumenta relevantnih međunarodnih organizacija.
Dakle, mi zaista verujemo da usvajanje ovog zakonskog predloga hoće omogućiti da se trajno i održivo reši funkcionisanje ovog sistema, da u dugoročnom smislu hoće biti otklonjeni svi oni problemi i nedostaci koji su se nagomilavali godinama unazad i koji su otežavali funkcionisanje ovog sistema i da ćemo konačno staviti tačku na jednu konfuziju i haos koji je postojao na terenu.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga o kojem danas govorimo samo u nekoliko rečenica, iskoristiću priliku da saopštim stav SPS, dakle tačno je da ova oblast jeste regulisana Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima koji jeste usvojen 1977. godine. Tačno je i to da poslednja izmena ovog zakona jeste učinjena 1994. godine i same činjenice kada je usvojen zakon i kada je urađena poslednja izmena u parlamentu dovoljno govore da je potrebna nova zakonska regulativa.
Jasno je da važeći zakon ne prati savremena tehnička rešenja, nije prilagođen savremenim propisima i da se nameće, kao što je ministar rekao, obaveza odvajanja zakonskih regulativa.
Dakle, donošenjem zakona mi verujemo u ono što je definisano kao cilj koji se želi postići kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da se obezbede sve pravne pretpostavke da u skladu sa savremenim tehničkim dostignućima i propisima razvijenog sveta EU Srbija postigne apsolutnu saglasnost kada je reč o zakonodavnoj uređenosti u ovoj oblasti.
Ponoviću još jednom, u potpunosti podržavamo i smatramo opravdanim ciljeve koji se žele postići usvajanjem ovog zakona. Pre svega, tu mislimo na veću zaštitu i bezbednost imovine i lica, efikasniji rad državnih organa, bolju saradnju državnih organa, korišćenje međunarodnih standarda i međunarodne prakse, donošenje i primenu novih podzakonskih akata i tehničkih propisa. Kaznene odredbe i pokretanje prekršajnog postupka jeste usaglašeno sa odredbama Zakona o zaštiti od požara, usaglašavanje sa Zakonom o hemikalijama, kao i usaglašavanje odredbi sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema mera zaštite od požara.
Na samom kraju, još jednom ću istaći da će Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Agencije za privatizaciju, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Radenković je u uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, rekao da ćemo mi podržati ovaj zakonski predlog.
Ono što ću dodati jeste da, podržavajući ovaj zakonski, poslanički klub SPS zapravo želi da podrži cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se reši sudbina onih preduzeća za koje postoje uslovi i mogućnost za privatizaciju, odnosno da se olakša i da se pomogne postupak privatizacije.
U potpunosti smo saglasni sa vama, gospodine ministre, kada kažete da sve ono što nije urađeno u prethodnom vremenskom periodu, kada je reč o postupku i procesu privatizacije, treba i mora da se uradi sada i u tome, naravno, imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Praveći nekakvu hronologiju, tačno je da Zakon iz 2001. godine nije mogao da okonča i završi ovaj izuzetno važan postupak i proces za Srbiju. Nažalost, primenjujući ovaj zakon, posledice jesu katastrofalne i pogubne za srpsku privredu. Imali smo nekako veoma slaba preduzeća, čitav ambijent je bio loš.
U prilog ovakvoj konstataciji govori ono što ste vi rekli u današnjem uvodnom izlaganju, da mi danas zapravo govorimo o 526 preduzeća čiju sudbinu treba da rešimo, a negde, čini mi se, čak preko 70% su preduzeća koja su već bila privatizovana, pa je privatizacija raskinuta i danas se ta preduzeća nalaze u ozbiljnim problemima. Takođe ste rekli da prvih 50, od 526 preduzeća imaju samo dugovanja od četiri milijarde evra, što su ogromni problemi.
Tačno je i to da zakon koji smo usvojili u republičkom parlamentu 2014. godine jeste otklonio brojne nedorečenosti i nedostatke koje je imao Zakon iz 2001. godine i tačno je da on jeste, po našem mišljenju, napravio jedan kvalitativan pomak, iskorak unapred, kada je reč o regulisanju samog postupka i procesa privatizacije, ali je tačno i to da postoje evidentni problemi u primeni određenog broja članova ovog zakona i ti problemi se upravo rešavaju usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, o kojem danas govorimo, kroz tri, rekao bih, glavne promene.
Dakle, sve ono što nije moglo biti rešeno u prethodnom vremenskom periodu, biće rešeno kroz tri ključne ili suštinske promene. Prva promena tiče se toga da preduzeća za koja su objavljeni tenderi za privatizaciju hoće biti zaštićena do 31. oktobra. Druga promena da Vlada Republike Srbije može doneti odluku da određeni broj preduzeća bude zaštićen najduže do godinu dana. Treća promena – procena tržišne vrednosti preduzeća na dan 31. decembar 2014. godine.
Kada je reč o onome što na neki način predstavlja prvu promenu, dakle, kada je reč o preduzećima za koja postoje administrativni i svi drugi potencijali, da se može objaviti njihov poziv za prodaju, ta preduzeća, dakle, hoće biti zaštićena do 31. oktobra, odnosno, biće zaštićena od prinudne naplate dok se ne okonča treći poziv za privatizaciju. Ukoliko se preduzeća prodaju, dobiće nove vlasnike, to je pozitivno, dobro, a to i jeste cilj predloženih izmena. Ukoliko se to ne desi, preduzeće odlazi u stečaj.
Što se tiče druge promene, takođe veoma važne, Vlada će imati mogućnost da sačini spisak određenog broja preduzeća, licitira se sa brojem 17, mi tu cifru nismo mogli da vidimo i to nije tema zakona o kojem danas govorimo, ali Vlada će sačiniti spisak određenog broja preduzeća koje će biti zaštićeno najduže do godinu dana.
Ono što mi želimo povodom odluke koju Vlada treba da donese da kažemo, jeste da je veoma važno imati veoma jasne i precizne kriterijume, verujemo da ih imate, i da treba imati jednu oročenu zaštitu. Tačno je, zaštita jeste godinu dana, ali, ta zaštita može biti i relativno kraća. Sa druge strane, što se tiče kriterijuma, veoma je važno da neki od kriterijuma budu uticaj tih preduzeća na zaposlenost u državi, ali i na zaposlenost u regionu, uticaj preduzeća na rad drugih privrednih subjekata u državi, održivost preduzeća, tržišni potencijal i, naravno, strateški značaj koja preduzeća imaju, ukoliko se preduzeća bave proizvodnjom strateški značajnih proizvoda koja preduzeća proizvode.
Ono što takođe želimo da vam sugerišemo, važno je da, po našem mišljenju, po mišljenju Poslaničkog kluba SPS, da onog trenutka kada Vlada donese odluku o određenom broju preduzeća čija zaštita hoće biti oročena, dakle, najduže do godinu dana, resorno ministarstvo, to opet jeste jedna sugestija od strane Poslaničkog kluba SPS i mislim da ste vi to malo čas i pomenuli, da resorno ministarstvo formira pojedinačne timove za svako preduzeće i da ti timovi budu u kontinuitetu u kontaktu i sa rukovodstvom preduzeća, ali i sa sindikatima. Jer, nažalost, tačno je da rukovodstva pojedinih preduzeća nisu imala za cilj i interes da se započne sa ozbiljnim postupkom i procesom privatizacije. Tačno je i to da vrednosti koje jesu utvrđene za pojedina preduzeća jesu otežavale i onemogućavale završetak postupka i procesa privatizacije i vrlo je važno da kada je reč o jednoj novoj proceni tržišne vrednosti sagledamo sve promene koje se jesu u međuvremenu dešavale, da se utvrdi realno stanje imovine, obaveza kapitala i stvarna tržišna vrednost, kako ste vi definisali, na dan 31. decembar 2014. godine.
Naravno da nije ideja i cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji o kojima danas govorimo da se prolongira ili odugovlači privatizacija. Naravno da nije cilj da se privatizacija ne završi. To je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i Vlada Republike Srbije se Zakonom o privatizaciji obavezala da će prodaju društvenog kapitala završiti do 31. decembra i mi verujemo da će taj posao biti završen. Ovde je suština u sledećem.
Sagledavajući prilike i situaciju u pojedinim preduzećima gde postoji mogućnost da se okonča postupak privatizacije, da se pomogne da se ta privatizacija uspešno završi. Što se tiče drugih preduzeća u kojima nema mogućnosti da se okonča postupak privatizacije, ta preduzeća odlaze u stečaj. Ukoliko se ne može sprovesti reorganizacija kroz stečaj, odlaze u bankrot i likvidaciju.
Ono što je veoma važno, jeste da resorno ministarstvo, Vlada Republike Srbije, imaju jedan socijalan odnos prema zaposlenima u tom preduzeću. Ali, isto tako, nedopustivo je da ta preduzeća stoje u jednom nedefinisanom i nerešenom statusu. Ovakva situacija ne može da se prolongira i odugovlači u nedogled, da imate nekakav fiktivan posao, minimalnu zaradu, da budete teret republičkom budžetu a da ne privređujete, da ne ostvarujete profit, da nemate proizvodnju. Svi gubici, kada je reč o ovim preduzećima, direktno jesu teret republičkog budžeta. Indirektno jesu teret poreskih obveznika. Onog trenutka kada uđu u postupak stečaja, ona jesu teret sopstvene imovine.
Dakle, za poslanički klub SPS sama privatizacija jeste nacionalni problem i nažalost, ogroman broj građana Srbije jeste osetio negativne posledice postupka privatizacije u prethodnom vremenskom periodu. To je za nas nacionalni problem i od realizacije i završetka ovog izuzetno važnog postupka i procesa zavisiće u mnogome i ekonomska budućnost države.
Mi kao poslanički klub podržavamo nameru, nastojanje i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da iznađe što veći broj strateških partnera za pojedina preduzeća, za što veći broj preduzeća i da se što veći broj preduzeća uspešno privatizuje. Verujemo da izmene o kojima danas govorimo će omogućiti da na jedan fer i efikasan način se završi konačno promena vlasništva preduzeća, da čitav proces bude transparentan i da postoji jedan nivo, rekao bih, maksimalne odgovornosti.
Verujemo da će se u Srbiji okončati postupak privatizacije i u interesu Republike Srbije i u interesu zaposlenih i u interesu sindikata, ali naravno i u interesu poverilaca. Veoma je važno da svi oni koje sam nabrojao budu na istoj strani, jer u suprotnom to jeste veoma loša poruka za investitore koji razmišljaju o eventualnom dolasku na naše tržište.
Dakle, mi ovde govorimo o rekao bih, nužnim kompromisima nekoliko principa koji jesu i podjednake važnosti i od podjednakog značaja. Šta je cilj? Cilj je sačuvati radna mesta u preduzećima koja imaju tržišnu perspektivu. Maločas sam govorio da treba na pravi način razmotriti kriterijume koji će opredeliti vas kao ministarstvo da predložite odluku Vladi Republike Srbije i da treba sagledati strateški značaj određenih preduzeća.
Tim povodom želim da napravim digresiju na ono što ste spomenuli u uvodnom izlaganju , a reč je o dva preduzeća. Mislim da ste ih spomenuli „IMT“ i „IMR“. Dakle, Srbija ima veliki potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji. Neke procene su da je potrebno negde oko 15000 traktora godišnje. Između 350-360 hiljada traktora kod domaćih privrednika je upravo proizvedeno u ovim preduzećima. obnova poljoprivredne mehanizacije domaćim traktorima za osiromašene poljoprivrednike sa relativno malim posedima je najefikasnija i najrealnija u ovom trenutku.
Treba istaći da ova dva preduzeća jesu međusobno strateški partneri. IMR proizvodi između 30% i 40% delova za traktore IMT. U traktore IMT, IMR ugrađuje se oko 97% domaćih komponenti, na šta su usmereni i na domaće proizvođače i prema nekim podacima kojima raspolažemo, imaju negde oko 200 do 300 kooperantskih firmi sa oko 5.000 zaposlenih. Imaju, koliko smo shvatili, strateške partnere, sedam zainteresovanih strateških partnera. Reč je o proizvodnji traktora sa tradicijom od 90 godina, što svrstava ove naše firme u red dobro kotiranih proizvođača sa izuzetno obučenom radnom snagom.
Mislim da oba preduzeća zapošljavaju negde u ovom trenutku oko 1.100 radnika. Bez obzira na probleme koje ova dva preduzeća u ovom trenutku imaju mi smo prosto želeli da vam sugerišemo, to naravno ne dovodi u pitanje našu podršku i podršku konceptu o kojem danas govorimo, ali smo prosto želeli da vam sugerišemo, imajući na umu potencijalne poljoprivredne proizvodnje, razvojne šanse koju Srbija u tom kontekstu ima, da sa aspekta strateškog značaja razmišljate i o ova dva preduzeća.
Dakle, na samom kraju, jasno je da predlogom izmena i dopuna zakona, o kojima danas govorimo, i Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vrlo jasno pokazuju po ko zna koji put da politika nije i neće biti iznad ekonomije i da ova Vlada ne postoji zbog političkih stranaka, političkih partija koje jesu deo vladajuće koalicije, već zbog građana Srbije.
Mi ovde govorimo o modelu kako sagledati modele i kako ponuditi rešenja za budućnost generacija. Dakle, prekinuti sa procesom ekonomske eutopije jer to nije održiva ekonomija.
Još jednom na samom kraju, u danu za glasanje imaćete podršku poslaničkog kluba SPS kada je reč o ciljevima koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Zahvaljujem.
(Dejan Radenković, s mesta: Poslovnik.)

Nije replika. Prosto, pre svega da vam se zahvalim na odgovoru. Nije nam namera, ni meni kao poslaniku, predstavniku poslaničke grupe da uputim bilo kakvu kritiku i da kažem da ministarstvo ništa nije uradilo po pitanju ova dva preduzeća. Čak nisam ni spomenuo da ste bili nezainteresovani da razgovarate. Naprotiv, samo smo uputili jednu sugestiju jer ste vi u uvodnom izlaganju pomenuli ova dva preduzeća i mislim da je dobro da imamo jednu kvalitetnu raspravu danas, da imamo jedan otvoren dijalog i da razgovaramo upravo na ovaj način, jedan realan pristup uz argumente i činjenice.
Vi ste izneli argumente i činjenice i mi smo vam na tome zahvalni i naravno, to sam rekao i više puta u svom izlaganju, apsolutno se ne dovodi u pitanje poverenje za postupak i proces koji treba svi zajedno da završimo u Srbiji, ponavljam, u interesu i Republike Srbije i sindikata, interesu zaposlenih i poverilaca. Zahvaljujem na odgovoru.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas pet zakonskih predloga i svaki od ovih zakonskih predloga, po mišljenju SPS-a, ima određenu važnost i značaj u oblasti na koju se odnosi.
Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakonu o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju. Naravno, na samom početku ću reći da će ovaj zakonski predlog u danu za glasanje imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Tačno je i ministarka je u uvodnom izlaganju rekla da važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju jeste usvojen još na saveznom nivou 1995. godine i da se u identičnom sadržaju, identičnom obliku ovaj zakon primenjuje u skladu sa Ustavnom poveljom, u skladu sa direktivama za sprovođenje Ustavne povelje i na republičkom nivou od 2003. godine.
U međuvremenu, od trenutka usvajanja ovog zakonskog predloga, od 1995. godine, pa do danas, to svakako jeste vremenski period koji jesu obeležile suštinske reforme, suštinski reformski procesi kada je reč o propisima u oblasti železničkog saobraćaja u Evropi, i to svakako jeste jedan od razloga zašto je neophodno usvojiti novi zakon.
Takođe, jedan od suštinskih razloga za usvajanje novog zakona o saobraćaju, odnosno, novog zakona o ugovorima, o prevozu u železničkom saobraćaju, leži u činjenici da srpsko zakonodavstvo ima i dva nova sistemska zakona. Reč je o Zakonu o železnici i reč je o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. To su dva sistemska zakona koja ispunjavaju prva tri paketa direktiva EU, jesu u skladu sa propisima EU kada je reč o bezbednosti. Ova dva zakonska predloga zapravo znače liberalizaciju otvorenost, interoperabilnost tržišta ali ova dva zakonska predloga znače i jaču i snažniju konkurenciju, znače i bolje i kvalitetnije usluge, ali šira i veća ovlašćenja korisnika usluga.
Naravno, evidentna je potreba da se na jedinstven način uredi ova oblast, da se ojača i osnaži konkurentnost na transportnom tržištu pod jednakim i transparentnim uslovima za sve korisnike i za sve prevoznike. Naravno, razlozi za usvajanje novog zakonskog predloga leže i u činjenici da aktuelni zakonski predlog, zakonski predlog koji je usvojen 1995. godine, dakle na saveznom nivou, ne predviđa mogućnost razdvajanja transporta od upravljanja infrastrukturom. Terminologija koja je korišćena i koja se danas koristi, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jeste anahrona, jeste zastarela i praksa jeste odavno nadmašila neke važeće, odnosno, neke predviđene zakonske obaveze.
Mi verujemo da će usvajanje ovog zakonskog predloga obezbediti, odnosno da će vrlo precizno jasno definisati prava i obaveze putnika sa ciljem osnaživanja prava putnika, poboljšanja efikasnosti i atraktivnosti železničkog transporta, ali isto tako verujemo da će primena ovog zakonskog predloga omogućiti unapređivanje odnosno, poboljšanje efikasnosti železničkog sistema RS, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, ali i integraciju „Železnica Srbije“ u železnički sistem EU.
Naravno, opšte je poznato da je za primenu zakonskog predloga o kojem danas govorimo, neophodno do kraja završiti jedan izuzetno važan i značajan posao. Želim odmah, na samom početku, da kažem da u tom poslu u ovom trenutku sve ono što čini i radi resorno ministarstvo u tom poslu ima podršku poslaničkog kluba SPS. Naravno, mislim na reformu i restrukturiranje nacionalne kompanije. O reformi železnice govori se još od 2000. godine, u tom periodu je jako malo urađeno a koliko je važan ovaj posao, govori i sama činjenica da ovaj posao upravo jeste postao deo aranžmana sa MMF-om.
Šta je cilj koji mi zapravo želimo da podržimo? Vremenom se moraju smanjiti sredstva koja se iz državne kase izdvajaju za nacionalnu kompaniju u vidu subvencija. Mora se sprečiti propadanje nacionalne kompanije, jedan silazni trend koji nacionalna kompanija u ovom trenutku ima, stvoriti novu kompaniju koja može da funkcioniše, koja može da posluje, koja može da ostvaruje prihode i investicije. U potpunosti se slažemo potpredsednice i ministarko sa vama kada kažete da mogu i moraju da se ostvare veći prihodi od transporta i da investicije i projekti u ovoj oblasti zaista ne smeju da stoje. Deset milijardi dinara se za subvencije godišnje izdvaja za ovu nacionalnu kompaniju i ne smeju projekti da stoje, jer kada govorimo o subvencijama, to jeste novac građana Srbije.
Nažalost, poražavajuća je činjenica o kojoj ste, čini mi se, pre nekoliko dana, imao sam priliku to da čujem, govorili da je produktivnost „Železnica Srbije“ za 70% manja od produktivnosti evropskih železnica.
Analizirajući neke podatke između ostalog, ja sam uspeo da dođem do još nekih činjenica koje, nažalost, ako su tačne nisu dobre, a ukoliko nisu tačne, vi ćete me demantovati. To me svakako raduje. U ovom trenutku u nacionalnoj kompaniji, koliko sam mogao da sagledam, ima negde oko 17.000 zaposlenih. Ukoliko bi, recimo, prosečne plate ostale iste, imam podatak kolike su prosečne plate, ali neću o tome govoriti. Ukoliko bi plate u ovom trenutku ostale iste, njihovo učešće u ukupnim troškovima poslovanja nacionalne kompanije „Železnice Srbije“, čini mi se da iznosi oko 57%. Ako bi nacionalna kompanija plate u ovom trenutku isplaćivala iz sopstvenih prihoda, ona bi mogla da isplati plate negde za oko, čini mi se, 7.100 zaposlenih, što svakako, ako je tačno, nije dobar podatak.
I zato, još jednom ponavljam, mi kao poslanički klub u potpunosti podržavamo sve ono što Ministarstvo u ovom trenutku čini i radi u pravcu restrukturiranja i reforme nacionalne kompanije „Železnice Srbije“, da se poveća učešće železnice u transportu domaće robe sa sadašnjih, čini mi se, 10% na bar 29% koliko je bilo 1990. godine. Još jednom, ponoviću naravno, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, Predloga zakona o žičarama za transport lica, dakle, već je rečeno, ovo jeste nova oblast. Ova oblast do sada nije zakonski uređena, nije uređena u srpskom zakonodavstvu, ali ako polazimo od onoga što jeste realnost, od onoga što jeste činjenično, da turizam jeste realna razvojna šansa, realni razvojni potencijal Srbije, onda je potpuno logično da sve one aspekte koji se tiču i koji mogu pomoći u razvoju turizma, treba urediti na jedan jedinstveni način.
U Srbiji se žičare za transport lica isključivo koriste u ski centrima i na skijalištima. Koliko sam mogao da sagledam iz obrazloženja ovog zakonskog predloga, mislim da je to jasno definisano da su u planu izrada jedne žičare na Kopaoniku, tri staze sa sistemom žičara na Zlatiboru, što smatramo da je veoma dobro, jer razvoj planinskih centara sa povećanjem kapaciteta sistema žičara jeste veoma važan državni projekat, imajući na umu činjenicu da turizam jeste realna razvojna šansa Srbije. To je deo platforme ekonomskog razvoja planinskih centara centralne Evrope. Dakle, kapacitet žičara će se sve više povećavati i to naravno, podrazumeva da ova oblast mora biti uređena i sa pravnog i sa ekonomskog, ali i sa tehničkog aspekta.
Sa druge strane, zakon koji sam maločas spomenuo, sistemski zakon, Zakon o Železnici, između ostalog i on nameće obavezu usvajanja zakonskog predloga koji će regulisati obavezu o kojoj danas govorimo. Slažemo se, ovo jeste jedan kompleksan sistem i potrebna je jedinstvena terminologija. Naravno, važno je ovu oblast uskladiti sa direktivama evropskog parlamenta, pre svega zarad harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali i zarad uvođenja nekih novih pristupa, tehničkih, pravnih, ekonomskih novina, kao i novina u strukturi upravnih organa.
Vi ste o tome već govorili, šta je to što konkretno sadrži i šta je to što se uređuje ovim zakonom? Dakle, samo ću u jednoj rečenici reći, uređuju se žičare, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, stavljanje na tržište, upravljanje postrojenjem žičare, organi i organizacije tela nadležnih za sprovođenje zakona i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona. Mi verujemo da usvajanjem ovog zakona će biti povećana i efikasnost, i bezbednost, i sigurnost ove vrste saobraćaja.
Pred nama su danas i dva sporazuma, odnosno dva predloga zakona u vidu sporazuma, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Bez obzira što je ovde reč o vazdušnom saobraćaju, ja ću reći na koji način mi sagledavamo sporazume o kojima danas govorimo. Smatramo da se ovim sporazumima dalje unapređuju dobri odnosi država koje idu jednom uzlaznom putanjom, a takođe doprinosi i daljem sveobuhvatnom razvoju odnosa u različitim sferama.
Ova dva sporazuma po našem mišljenju jesu još jedan iskorak napred u sveobuhvatnim odnosima. Unapređuju se već tradicionalno dobri odnosi Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Želim da podsetim samo na neke činjenice koje nisu vezane sa ovaj zakonski predlog, ali smatram da jesu jako važne. Nakon uspešne posete predsednika Vlade Republike Srbije Narodnoj Republici Kini usledila je nakon tri decenije i veoma važna poseta premijera Kine Srbiji. Samit predsednika Kineske Vlade i 16 premijera centralne i južne Evrope održan je u Beogradu i on ima ogroman značaj, ne samo za region, već ima ogroman značaj i za Evropu.
Sa druge strane, kada je reč o ekonomskim odnosima, brojne kompanije iz Kine su radile na realizaciji, već su radile na realizaciji značajnih projekata u Republici Srbiji, a postoji zainteresovanost u perspektivi za ponovnu saradnju kada je reč konkretno, recimo, i projektu pruge Beograd – Budimpešta, a kada govorimo o projektima na kojima smo imali saradnju, pre svega mislim na most Zemun – Borča, projekat Termoelektrane „Kostolac“ i izgradnja čini mi se deonice na Koridoru 11.
Drugi sporazum jeste po našem mišljenju, ponoviću, nastavak i unapređenje dobrih bilateralnih odnosa i dobrih političkih odnosa dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kada je reč o ovom sporazumu želim da istaknem nekoliko činjenica za koje smatramo kao poslanički klub da su važne pre svega zbog odnosa dve vlade.
Dakle, želim da podsetim na neke stvari. Ujedinjeni Arapski Emirati su Srbiji odobrili kredit od jednu milijardu dolara. Srbija u prethodnih nekoliko, duži niz godina unazad nije dobila kredit po povoljnijim uslovima i mislim da je Srbija na tom kreditu uštedela godišnje od 30 do 40 miliona dolara i sama činjenica da je Srbiji ostavljeno na raspolaganje da opredeli na koji način će utrošiti sredstva govori o kredibilitetu i međusobnom poverenju Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Takođe, Vlada Republike Srbije i avio kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ potpisali su, čini mi se, 1. avgusta 2013. godine ugovor o strateškom partnerstvu kojim je osnovana nova kompanija. Ta nova kompanija danas je postala lider u regionu, profitabilna kompanija od kompanije „JAT“ koja je bila na ivici bankrota. Takođe, u ovom možda najvažniji investicioni projekat, projekat koji treba da pokrene po našem mišljenju čitavu Srbiju, koji će dati novo lice Beogradu ali i Srbiji, projekat koji treba da pokrene kompletnu srpsku privredu, mislim na projekat „Beograd na vodi“ se upravo gradi iz sredstava iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naravno i ovaj sporazum hoće imati podršku poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.
Što se tiče petog zakonskog predloga, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo i Tabanovce.
Ovaj sporazum je Srbija već potpisala sa Bugarskom, Crnom Gorom, sa ostalim zemljama u regionu i susednim zemljama u EU i mi verujemo da, u ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, da potvrđivanje ovog zakonskog predloga hoće na neki način biti bolje, doprineti da bude bolje regulisan granični i železnički saobraćaj, njegovo uredno i efikasno odvijanje, smanjenje postojećeg nivoa administrativnih mera i uvođenje efikasnije granične kontrole u železničkom transportu. Ponoviću još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo…

Mi smo bili veoma strpljivi, prisustvovali celom toku rasprave, sagledali argumente koje smo mogli u proteklih nekoliko sati, a i prethodnih dana da čujemo od strane opozicije.

Ono što želim da kažem kada je reč najpre o amandmanu i o amandmanu o kojem trenutnu raspravljamo, ali i o amandmanima koji su bili slične sadržine, a o kojima smo govorili tokom čitavog dana, za nas je apsolutno neprihvatljiv amandman – briše se, jer ovaj zakon jeste pisan da bi se primenjivao, da bi se poštovao, da bi se napravio jedan kvalitetan zakonski okvir i da bi se stvorili uslovi za realizaciju jednog izuzetno važnog i značajnog projekta koji jeste od važnosti značaja, ne samo za Beograd, već i za čitavu Srbiju.

Tokom malopređašnje rasprave smo mogli čuti da je neko rođen u Beogradu. Ja nisam rođen u Beogradu, rodom sam iz Valjeva, ali ču svakako, kao i moje kolege poslanici, podržati ovaj zakonski okvir, jer ovaj zakonski okvir, kao što sam rekao, treba da omogući realizaciju jedne investicije koja treba da pokrene čitavu Srbiju. Ovo je projekat budućnosti. Mi danas govorimo o projektu koji treba da podstakne i da pokrene kompletnu srpsku privredu, projektu čija vrednost jeste, o tome smo danas više puta čuli tokom rasprave, 3,5 milijardi evra, projekat koji treba da uposli 13000 radnika, projekat koji treba da podstakne građevinsku industriju, a znamo u kakvim problemima je bila građevinska industrija tokom proteklog perioda, projekat koji treba da pokrene kompletan industrijski…

Zahvaljujem.

… dakle, projekat koji treba da pokrene čitav industrijski sektor, projekat koji će od Beograda napraviti svetsku metropolu koja hoće biti privlačna i za strane i za domaće investitore u narednom vremenskom periodu, ali i projekat koji će privući i ogroman broj stranih i domaćih turista u narednom vremenskom periodu. To svakako hoće stvoriti jedno novo lice i Beograda, ali i nove lice čitave Srbije. To jeste na dobrobit građana i to jeste, kako je definisano ovim zakonom, u pravom smislu reči javni interes.

Želim da kažem da je Vlada tokom i današnje rasprave i rasprave koja se vodila pre dva dana u parlamentu, predsednik Vlade i Vlada Republike Srbije su pokazali jedan odgovoran i ozbiljan pristup kada je reč o realizaciji ovog izuzetno važnog i značajnog projekta, da je Vlada Republike Srbije vrlo jasno pokazala da apsolutno nema šta da krije i da jeste spremna na sučeljavanje mišljenja, na razmenu argumenata, na dijalog, ali da nakon današnje rasprave sa sigurnošću možemo reći da istina, kada je reč konkretno o projektu o kojem danas govorimo, u razmeni argumenata jeste svakako na strani Vlade Republike Srbije.

Više puta do sada smo govorili da Srbija jeste ušla u suštinske i strukturne reforme i mi smatramo da to jeste jedini put i pravac koji vodi ka ozdravljenju ekonomskog sistema naše države. U periodu ekonomske krize naravno da štednja mora i treba da bude prioritet, štednja, racionalna potrošnja, domaćinsko ponašanje, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Štednja će nam omogućiti da udahnemo, ali da bi Srbija u celosti izašla iz krize potrebni su nam upravo ovakvi investicioni projekti. Potrebni su nam kapitalni projekti, potrebno je da u Srbiji podstaknemo preduzetnički duh i potrebno je ono što je jasno definisano ekspozeom premijera Vlade Republike Srbije, a to je da ojačamo privatni sektor. Dakle, Srbiji nisu dovoljni mali, parcijalni, sitni koraci, Srbiji je potreban veliki iskorak napred. Mi započinjanjem realizacije ovog projekta pravimo jedan ogroman iskorak, iskorak napred.

Ono što takođe želim da kažem kada je reč o ovom projektu, najpre se govorilo da ovaj projekat nije realan, da ovaj projekat nije izvodljiv, da on jeste predizborna bajka. Zatim se govorilo da će građane Beograda neko isterati iz svojih domova, a građani su živeli u nehigijenskim uslovima, u barakama. Danas imaju normalne stambene objekte i mi ne čujemo kritiku od građana koji žive u tim stambenim objektima.