Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani ministre, gospođo Malović, tačno je da se ste stepen demokratizacije u društvu ogleda pre svega u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti. Naravno da je jedna od najbitnijih reformi koja se danas sprovodi u Srbiji reforma pravosuđa.
Usvajanje seta predloženih zakona treba pre svega da dovede do povećanja sudijske efikasnosti, ažurnosti rada pravosudnih organa, specijalizacije sudova i boljeg pristupa pravdi. O tome smo govorili tokom jučerašnje rasprave.
Ovo nije samo ustavna obaveza već obaveza koja se odnosi na celokupnu reformu sudstva. Predviđeno je dakle da set od sedam predloženih zakona stupi na snagu od 1. januara 2010. godine. Jasno je da će njihova primena dovesti do najvećih promena u sudskom sistemu Srbije od 1946. godine.
Poslanički klub SPS-Jedinstvena Srbija, kao što smo tokom jučerašnje rasprave rekli, podržaće se set predloženih pravosudnih zakona, jer želimo da podržimo i verujemo u onaj konačan cilj o kome su tokom proteklih meseci dosta govorili predstavnici Ministarstva - da ćemo predloženim zakonskim rešenjima omogućiti građanima nesmetani pristup sudu na način kao što su to činili u prethodnom vremenskom periodu, da sudije neće ostati bez svojih funkcija iako dolazi do smanjenja broja, ako to bude odluka Visokog saveta sudstva, jer to i zakon i Ustav garantuju.
Takođe da će se za to, između ostalog, kako je rečeno zalagati i ministar kao budući član saveta i da mesta u pravosudnom sistemu neće biti samo za nesavesne i nestručne, što u potpunosti podržavamo.
Dakle, osnovni je cilj predloženih zakonskih rešenja uspostavljanje efikasnosti pravosuđa, a nove institucije kao što je recimo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva, treba da budu garant sudske nezavisnosti, odnosno javnotužilačke samostalnosti. Ove institucije treba da daju jedan realan osnov za dalju izgradnju demokratskog društva.
S druge strane, set predloženih pravosudnih zakonskih rešenja predstavlja najavu uspostavljanja visokih standarda za sudije i tužioce, eventualnog razrešenja, uslove rada i način njihovog izbora. Predlogom zakona o sudijama se predviđa njihov opšti izbor. Dakle, izbor sudija neće više biti u nadležnosti parlamenta, već će to raditi Visoki savet sudstva, koji je garant sudske nezavisnosti. Visoki savet sudstva će parlamentu predlagati izbor sudija samo ukoliko se oni biraju prvi put.
Od predstavnika resornog Ministarstva se moglo čuti da su pri izradi predloga zakona poštovani međunarodni standardi u ovoj oblasti, a posebno oni koji se tiču, koliko smo mogli da upamtimo, statusa sudija, njihove samostalnosti, nezavisnosti, prava na imenovanje i razrešenje.
U ovom predlogu zakona prvi put se uvodi odgovornost sudija. Nezavisnost i samostalnost Visokog saveta sudstva ogleda se u tome da Visoki savet sudstva samostalno raspolaže sredstvima, koja u budžetu Republike Srbije obezbeđuju njegov nesmetan rad.
Predviđeno je u Nacrtu zakona i u Predlogu zakona da će od 2011. godine odluka o finansiranju pravosuđa biti, koliko smo shvatili, isključivo na Visokom savetu sudstva. Do sada je to bila nadležnost Ministarstva pravde.
Visoki savet sudstva, koji će doneti odluku o broju sudija i koji će izvršiti opšti izbor, jeste organ koji se sastoji od 11 članova. Od njih 11 sedam je sudija. To ocenjujemo kao jako dobro, jer verujemo da su sudije sposobne da u svojim redovima izaberu one najbolje.
S obzirom da su zakonski predlozi o kojima danas vodimo raspravu izazvali najviše polemike u javnosti, smatramo da je neophodno da tokom rasprave, od predstavnika resornog Ministarstva, još jednom dobijemo dodatna objašnjenja, dodatne odgovore na pitanja koja se uglavnom nameću i provlače kroz javnost - da li je opšti izbor sudija nužnost i neminovnost u ovom trenutku kada je u pitanju reforma pravosuđa; da li je dobro procenjen trenutak kada će biti izvršen opšti izbor, u smislu da li je napravljena dobra analiza stanja u kojem se pravosuđe danas nalazi u Srbiji; koji su to kriterijumi za opšti izbor sudija i da li predloženi zakoni prate sudijske kapaciteta i mogućnosti?
Zaista smatramo da bi trebalo izmeniti odredbu Zakona o sudijama kojom je predviđeno da inicijativu za razrešenje sudija može podneti svako lice, jer smatramo da se na ovaj način stvaraju uslovi za stalno i permanentno vršenje pritiska na sudije.
Što se tiče Zakona o visokom savetu sudstva, možda bi trebalo razmišljati u tom pravcu da se recimo dopune odredbe ovog predloga zakona, i to u delu koji se odnosi na izbor članova tog tela iz redova sudija, radi recimo ravnomerne zastupljenosti svih regiona.
Možda bi trebalo ustanoviti teritorijalni princip, tako što bi se obrazovale četiri izborne jedinice po sedištima apelacionih sudova, od kojih bi svaka neposrednim izjašnjavanjem utvrdila svoj predlog za člana visokog saveta sudstva.
Dakle, još jednom na samom kraju želim da ponovim da poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija će podržati predloženi set pravosudnih zakona jer podržavamo onaj konačni cilj u koji želimo svi mi da verujemo. Predloženim amandmanima, koje smo predložili u dogovoru sa predstavnicima resornog Ministarstva, želimo da poboljšamo predloženi set zakonskih rešenja. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, ministre, gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem seta pravosudnih zakona o kojima Republički parlament danas započinje raspravu, jasno je, biće poslata jedna poruka EU o reformi pravosuđa u Srbiji. U oceni Evropske komisije, vrlo eksplicitno, između ostalog, kaže se da su reforme pravosuđa jedan od uslova da Srbija 2009. godine dobije status kandidata za članstvo u EU.
Na ovakvu konstataciju, naravno, nameće se jedno logično pitanje na koje će predstavnici Ministarstva, ubeđeni smo, dati odgovor, da li će u oblasti pravosuđa, konkretno, jer danas započinjemo raspravu o setu pravosudnih zakona, taj uslov biti usvojen i ispunjen, kada se usvoji set predloženih pravosudnih zakona, odnosno da li je to sasvim dovoljno za oblast pravosuđa.
S druge strane, naravno da obaveza usvajanja predloženih zakona proističe iz Ustava koji je donet 2006. godine i predviđeno je da svi zakoni stupe na snagu 1. januara 2010. godine.
Poslanički klub SPS i JS će podržati predloženi set pravosudnih zakona, jer podržavamo onaj konačan cilj koji treba da postignemo usvajanjem seta pravosudnih zakona, a to je, pre svega, jedan moderniji i efikasniji pravosudni sistem u Srbiji i nezavisno stručno sudstvo sa, da kažemo, potpunim integritetom, odnosno da povratimo poverenje građana u pravosuđe, da imamo pravosuđe u koje će građani verovati.
Od nove reforme pravosuđa, treba reći, zavisi zaštita ljudskih prava i sloboda, i mi želimo da u Srbiji za tri do četiri godine, primenom ovih predloženih zakonskih rešenja, zaista imamo pravo i efikasno pravosuđe. Amandmanima koje smo podneli, u dogovoru sa predstavnicima Ministarstva, mi želimo da damo dodatni doprinos u realizaciji ovog cilja. Smatramo da je jako dobro da set zakonskih predloga ovakve važnosti, tu se slažem u potpunosti sa kolegom koji je malopre govorio, prođe jednu stručnu i javnu raspravu.
Više puta smo od predstavnika resornog Ministarstva mogli čuti da su tekstovi nacrta zakona prošli više krugova konsultacija, da su bili upućeni na komentare i sugestije ministarstva u međunarodnim organizacijama, nakon čega su razmatrana i pojedinačna rešenja. Između ostalog, moglo se čuti i da su svi tekstovi poslati na ekspertize Savetu Evrope i Venecijanskoj komisiji i, naravno, ekspertima Evropske komisije. Međutim, jedan deo javnosti Srbije, na osnovu saopštenja organizacije Društva sudija Srbije, percipira da nije bilo javne rasprave i da su u tom pogledu istaknuti nacrti zakona na sajtu Ministarstva, ali da to nije sasvim dovoljno.
Mi, zaista, želimo da verujemo da nakon ove rasprave i nakon još jednog obrazloženja predstavnika Ministarstva niko od poslanika po ovom pitanju neće biti u dilemi i nedoumici. Za nas je naučni i stručni sud, kao i sud javnosti po ovom pitanju veoma važan. S druge strane, kada govorimo o setu pravosudnih zakona za nas je vrlo stručan sastav koji čine predstavnici Ministarstva, Misije OEBS u Srbiji, pravosuđa, tužilaštava, sudijskih i tužilačkih organizacija.
Treba istaći da će primena seta predloženih pravosudnih zakona doneti najveće promene u sudskom sistemu Srbije od 1946. godine.
Potreba za reformom pravosuđa zahteva zakonske izmene koje će urediti novu mrežu sudova i javnih tužilaštava u Srbiji. Nova mreža će uključiti i nove pravosudne institucije, kao što je već ovde rečeno –Vrhovni kasacioni sud, apelacioni i upravni sudovi.
Dakle, opštinski sudovi, kojih u Srbiji trenutno ima 120, biće reorganizovani u osnovne sudove, kojih će biti 34, koji će biti smešteni u okružne centre. Koliko shvatamo nijedan sud neće imati manje od 40 sudija.
Osnovni sudovi će imati sudske jedinice, kako bi građani imali pristup da u jedinicama mogu da obave administrativne poslove. Dakle, tamo gde se danas nalaze opštinski sudovi koji neće dobiti status osnovnog suda ostaće sudske jedinice. U sudske jedinice sudije će dolaziti po potrebi, a građani i njihovi zastupnici će moći da overe dokumenta, predaju predmete u pisarnici, imaju uvid u predmete, kao i da obave neka suđenja.
Želimo da verujemo u stav Ministarstva da će nova mreža sudova olakšati posao sudijama, povećati efikasnost i kvalitet sudskih postupaka, odnosno podržavamo cilj reforme pravosuđa da se sudski sporovi brže rešavaju i da suđenje u prvom stepenu traje najduže godinu dana, a u drugom stepenu šest meseci.
U novoj mreži sudova, kako je rečeno, biće povećan broj sudskih pomoćnika. Dakle, svaki sudija, sem daktilografa, imaće i pomoćnike, što je dodatni razlog da se očekuje efikasniji rad.
Prema ovom predlogu, dakle, u Srbiji će postojati 44 prekršajna suda. Sva mesta u kojima će biti ukinuti organi za prekršaje dobiće odeljenja prekršajnih sudova. Takođe, u Srbiji će biti formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Što se tiče osnovnih javnih tužilaštava evidentno je da ćemo imati jednu racionalniju mrežu osnovnih javnih tužilaštava koja će pratiti mrežu osnovnih sudova i čini nam se da je isto i sa višim tužilaštvima.
Koliko smo mogli da shvatimo, kada je reč o osnovnim javnim tužilaštvima, ne očekuje se bitnija promena u broju nosilaca tužilačke funkcije i ostalih zaposlenih. Cilj koji se želi postići predloženim setom pravosudnih zakona nije sporan i Poslanički klub SPS – Jedinstvena Srbija podržava nastojanja i Vlade i resornog Ministarstva u realizaciji tog cilja. Ali o kvalitetu predloženih zakona moći ćemo da govorimo tek kada počnu i praktično da se primenjuju.
Može se, recimo, prihvatiti da je dobra strana Predloga zakona to što će sudije biti izmeštene i na taj način se smanjuje pritisak male sredine.
S druge strane, sud u malim sredinama nije samo organ sudske vlasti, već ima jedan poseban fenomen, jedan poseban društveni i lokalni značaj, jer okuplja one najuglednije i najobrazovanije ljude u toj sredini. Neki sudovi čak postoje i čitav vek, imaju tradiciju. Recimo, Sud u Mionici, gde je u Prvom srpskom ustanku nastalo novovekovno srpsko sudovanje, zbog čega bi se mogle očekivati neke negativne posledice – zato što će biti neophodno da se izvrši nova raspodela predmeta u nove sudove?
Nova raspodela mogla bi jako dugo da traje, a možda u nekim slučajevima nova mreža sudova podrazumeva započinjanje sudskih postupaka ponovo, ukoliko nova mreža ima za posledicu promenu sudskog veća. Ako postoje uporedna iskustva, a postoje u susednim zemljama, možda je ipak trebalo napraviti jednu eksperimentalnu primenu seta predloženih zakonskih rešenja, pa ukoliko efekat bude pozitivan onda to primeniti na teritoriji Republike Srbije.
Tačno je da je svakako jedna od najbitnijih reformi koje se u Srbiji danas odvijaju reforma pravosuđa. Imajući to na umu, danas kada započinjemo raspravu o setu predloženih pravosudnih zakona, a pre nego što usvojimo predložena zakonska rešenja, još jednom, naravno, treba postaviti pitanje i dati odgovor na to pitanje – da li su u prethodnom periodu izvršene dovoljne i detaljne analize celokupnog pravosuđa u Srbiji, odnosno detaljne analize stanja u pravosuđu.
Na samom kraju, ubeđeni smo da će ovakvim sistemom sudova posao biti nešto ravnomernije raspoređen među sudijama, kao što je ovde već rečeno, i da nam se neće dešavati da neke sudije imaju godišnje nekoliko stotina predmeta, a drugi oko desetak ili 15. Naravno, mora se voditi računa da sudije ne budu udaljene više od 50 kilometara od radnog mesta i da se primenom sistema omogući specijalizacija sudija za pojedine oblasti. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, gospođo Dragutinović, ministre finansija, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS podržaće ova dva predloga zakona, jer smatramo da su razlozi koji su navedeni za njihovo donošenje opravdani, a, sa druge strane, ciljevi koji se žele ostvariti prihvatanjem ova dva predloga svakako se mogu postići.
Smatramo vrlo hrabrim i trezvenim potez da se predloži Zakon o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i to u trenutku kada je predložen rebalans budžeta, u kome se povećava budžetski deficit.
Prema podacima poreske uprave efekat otpisa kamate u iznosu oko 15 milijardi dinara predstavlja trećinu budžetskog deficita, međutim, sigurno je napravljena dobra procena da će gubitak u javnim prihodima u ovom trenutku imati pozitivan efekat i stimulativno uticati u naplati javnih prihoda u narednom vremenskom periodu.
Kod mene lično prisutne su određene dileme i to, pre svega, čini mi se, kažnjavamo poreske obveznike koji uredno izmiruju svoje obaveze po osnovu poreza i doprinosa.
Neprecizno je propisano šta se dešava sa obveznicima kojima je poreska uprava prinudno naplatila sve obaveze, pa i kamatu, što ih dovodi u jedan neravnopravan položaj sa poreskim dužnicima kojima te obaveze nisu naplaćene.
Predložene odredbe nisu baš u skladu sa zalaganjem za tržišnu privredu i utakmicu, ali smatram da i onima koji trenutno imaju probleme ova Vlada daje poslednju šansu, a onaj ko ovu pogodnost ne realizuje nije sposoban da privređuje.
Predlažem da se rokovi za podnošenje zahteva usklade u oba predloga zakona, jer u Zakonu o otpisu kamate je rok 31. jul 2009. godine, čini mi se, a kod doprinosa 90 dana od dana stupanja zakona na snagu. Ovo je, međutim, kratkoročna mera i mi smo ubeđeni da će Vlada u narednom vremenskom periodu napraviti jednu dublju analizu i posvetiti veću pažnju ovom problemu, kako bi dobili odgovor na pitanje – zašto se preduzeća nalaze u ovakvoj situaciji, da zakonom predviđene obaveze ne mogu da izvršavaju? Da li je reč o nedisciplini ili su razlozi vezani za ekonomsku politiku?
Predlog koji danas imamo je, zapravo, samo intervencija države. Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje je po našem mišljenju daleko značajnije. Efekti, odnosno dugovanja po osnovu neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iznose na dan 31.12.2007. godine oko 42 milijarde dinara, skoro polovinu duga oko 22,5 milijardi čine obaveze poljoprivrednika, a svi znamo kakvo nam je stanje u poljoprivredi, selu i staračkim domaćinstvima.
Razgovarajući sa našim domaćinima, moram reći, niko se nije žalio na iznose poreza, uglavnom su ukazivali na socijalno osiguranje i doprinose za penzije. U to sam se uverio pošto prihodi gradskog budžeta, iz grada iz kojeg dolazim, Valjeva, za 2008. godinu po osnovu poreza od poljoprivrede iznose manje od 1% ukupnih poreskih prihoda.
Takođe, sve mere po osnovu otpisa poreza domaćinima po osnovu elementarnih nepogoda koje su mnogo zadesile ovaj kraj, nije u mnogome pomoglo našim domaćinima. S obzirom na to da je agrar jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, vreme je za nešto drugačija rešenja. Današnja agrarna politika, današnja ekonomska snaga seljaka onemogućavaju ga da nosi i reguliše svoje zakonske obaveze. Potrebna su nam nova rešenja kroz novu agrarnu, ali i socijalnu politiku.
Moramo da pokušamo da na jedan način, moram reći, valorizujemo celokupan doprinos srpskog seljaka. Ubeđeni smo da će Vlada Republike Srbije na ovoj liniji pronaći sistemsko rešenje. Usled toga, smatram da je predložena mera mirovanja i otpis duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, mnogo relevantnija, samo me zanima da li Fond ili vi, ministre, raspolažete sa podatkom na koliko će obveznika da se odnosi, odnosno koliko članova porodica, građana Srbije u prošloj godini nije moglo da ostvari svoja prava.
SPS i JS podržavaju predlog izmene zakona da građani ostvare svoja prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno da građani mogu da overe zdravstvenu knjižicu, iako uplatioci doprinosa nisu redovno uplaćivali doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Gledajući politički, naš programski cilj jeste besplatna zdravstvena zaštita za sve građane, a ne samo privilegija bogatih.
Moram reći i to da, nikada doprinos za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika nije podmirivao troškove njihove zdravstvene zaštite i članova njihovih porodica, ali su imali obaveznu zdravstvenu zaštitu.
Praksa u prethodnih nekoliko godina da filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje overavaju zdravstvene knjižice osiguranika, imala je dosta negativnih efekata. Sa ovim izmenama eliminisali bi subjektivne procene pojedinaca iz filijala i sprečili zloupotrebe. Obveznicima koji nisu bili u mogućnosti da uredno plaćaju dospele obaveze, dug se stalno uvećavao, pošto se prvo podmiruje kamata za neblagovremeno izvršavanje uplate, a glavnica duga se i dalje uvećava.
Pored toga, uplata obaveza za tekuću godinu je prioritetno usmeravana na otplatu duga iz prethodnog perioda, tako da obveznici nikako nisu mogli da ostvare svoja prava u tekućoj godini.
Ovaj zakon im pruža mogućnost da izmirivanjem obaveze u tekućoj godini, ukoliko podnesu zahtev za reprogram duga iz prethodnog perioda, ostvare za sebe i svoje članove prava po osnovu zdravstvene zaštite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, ministre finansija, gospođo Dragutinović, gospodo narodni poslanici, kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu jasno se može sagledati nekoliko prioriteta Vlade Republike Srbije, poput ubrzane izgradnje infrastrukture, finansijskog podsticaja za strateške investicije, poboljšanja položaja penzionera, finansijske pomoći talentima i drugo.
Deo ovih prioriteta treba napomenuti, to je već večeras rečeno za ovom govornicom, formalizovan je kroz propise i ugovore, kao što su uredba o vanrednom povećanju penzija, zatim ugovor sa "Fijatom", uredba o talentima, ugovor sa izvođačima radova na infrastrukturnim objektima. U potpunosti se slažemo da za uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva potreban je timski rad i svi će morati da štede, to je činjenica.
Nije moguće povećati sve rashode istovremeno, jer ne možemo raspodeliti ono što u ovom trenutku nemamo, možemo raspodeliti samo ono što imamo. Naravno da treba da odredimo limite, kao što je to učinilo Ministarstvo finansija, a prioritete da utvrdi Vlada Republike Srbije.
Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu imaće podršku poslaničkog kluba SPS i JS, jer ispunjava naše izborne zahteve i politiku, i to u skladu sa trenutnim mogućnostima i snagom naše države. Ovaj predlog, moram reći, stvara i jednu realnu bazu, jednu realnu osnovicu za jedan od konačnih ciljeva koji je Vlada pred sebe postavila, dakle da imamo socijalno odgovornu Vladu Republike Srbije. Naravno da su cifre sadržane u rebalansu budžeta, ali želim još jednom da kažem.
Dakle, ukupni prihodi povećani su sa 639,6 milijardi dinara na 650,2 milijarde dinara. Ukupni rashodi sa 680,55 na 695,96, a ukupan deficit, kao što je već rečeno, povećan je sa 40,95 na 45,78 milijardi dinara. Kao što smo mogli više puta do sada čuti, budžetski deficit biće pokriven iz dva izvora, akumuliranih privatizacionih prihoda iz prethodnih godina i akumuliranog suficita iz penzijskog fonda samostalnih delatnosti.
Kako je rečeno, prema projekciji Vlade Republike Srbije stopa rasta bruto društvenog proizvoda u ovoj godini trebalo bi da bude 7 umesto 6,5% koliko je bilo u prethodne tri godine, čini mi se, 2005, 2006. i 2007. godine. Inflacija u Srbiji je trenutno oko 9,5%.
Dakle, za narednu godinu planirana inflacija je da bude 6%, rast bruto društvenog proizvoda 6,5%, planirani pad nezaposlenosti i deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u ovoj godini bio 18, što je znatno više u odnosu na prethodni period, a čini mi se da je bio 15%.
Naravno da postoje makroekonomski rizici za narednu godinu i o tome je večeras više puta bilo reči, nastavak ogromnog rasta domaće tražnje i prenos efekata svetske finansijske krize na našu zemlju. Mi zaista želimo da verujemo kao poslanički klub u izjavu ministra finansija da imamo dovoljno rezervi da sačekamo krizu mirnije od ostalih zemalja.
Sa druge strane, ocenjujemo pozitivno to što je Vlada formirala radnu grupu koja će pratiti moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju, kao i to da će za preduzimanje određenih poteza konsultovati banke koje posluju na teritoriji Republike Srbije. Tačno je da Srbija ostvaruje privredni rast uz veliki priliv kapitala od šest do sedam milijardi evra godišnje i moguća posledica krize mogla bi biti usporavanje tog rasta.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, odnosno rebalans budžeta je posledica, pre svega, objektivnih okolnosti, rekao bih, koje se ogledaju najpre u povećanju budžetskih prihoda usled pozitivnog trenda makroekonomskih pokazatelja u 2008. godini, poboljšanju socijalnog stanja i statusa najugroženijih kategorija stanovništva, a pre svega penzionera, obezbeđenju dodatnih sredstava za investicije i razvoj u kapitalne objekte, kao i privlačenje direktnih investicija, i krpljenje, rekao bih, prosto rečeno, rupa u budžetu koje su nastale iz nekog prethodnog perioda. Ali, to nije tema večerašnje rasprave.
U tako suženim finansijskim mogućnostima, Vlada je predložila rebalans budžeta. Ovaj rebalans je samo stvaranje uslova i osnova za pripremu budžeta za 2009. godinu, koji će predstavljati celovitu politiku ove Vlade.
Naša politika, politika i programski ciljevi koalicije okupljene oko SPS se zapravo već sprovode u delo. Naš zadatak je da obećano mora biti i realizovano, kako u oblasti investicionih aktivnosti, tako i u oblasti socijale, jer kao partija levice mi smo uvek bili uz onaj najsiromašniji sloj stanovništva.
Uredbom Vlade Republike Srbije o vanrednom povećanju penzija predviđeno je povećanje za 10%, počev od isplate oktobarskih čekova, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija.
Za ove namene, za povećanje penzija, i civilnih i vojnih, u rebalansu budžeta su predložena dodatna sredstva u iznosu od 10,758 milijardi dinara, odnosno sa socijalnim doprinosima 12,7 milijardi.
Samo zlonamerni mogu govoriti da je sprovođenje ove politike rezultat političkih nagodbi, kompromisa političkih partnera, a ne realnost i stvarna potreba za koju svi zajedno treba da se zalažemo.
Naš cilj treba da bude smanjenje donacija i transfernih sredstava iz budžeta koja sada iznose 36% u ukupnim sredstvima Republičkog fonda za PIO.
To možemo samo postići kroz veće prihode po osnovu socijalnih doprinosa ostvarenih novim radnim mestima i povećanjem zarada, odnosno materijalnog položaja obveznika. U tom cilju, dodatna sredstva za završetak započetih kapitalnih projekata u iznosu od 2,3 milijarde dinara su realna podloga za novu uposlenost.
Prolazeći pored gradilišta obilaznice oko Beograda moram da izrazim zadovoljstvo videvši da sve vrvi kao u periodu obnove zemlje koju je vodio ministar Mrkonjić. Mislim da je tako i na izgradnji Koridora 10. Koridor 10 je danas nacionalno pitanje i vrlo je važno da je svako shvatio u ovoj zemlji značaj ove kapitalne investicije i ovog projekta, odnosno na deonicama Leskovac-Preševo i Niš-Dimitrovgrad.
Planirani i ugovoreni rokovi se moraju poštovati i samo takvom efikasnošću je moguć prosperitet Srbije. Pokretanjem investicionog zamaha iz budžetskih sredstava doprineće i privlačenju stranih investitora. Time možemo pokazati svetu da su sve krize u Srbiji prošlost.
Na kraju, predlažem da ovaj rebalans što pre usvojimo, jer iz napred navedenih razloga, kao i dodatnih sredstava za subvencije u poljoprivredi u iznosu od oko 7 milijardi dinara, kako nam se opet ne bi ponovila ranija praksa da ih isplaćujemo u predvečerje izbora, sredstva za sve subvencije moraju biti obezbeđena za sve korisnike i uredno se isplaćivati. Napred navedeni princip mora se poštovati i u stambenoj politici, jer dosadašnji princip toplo-hladno, pored svih pozitivnih efekata, stvara negativnu sliku u narodu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, od zakona koji bi u ovom trenutku trebalo da proguraju ili trasiraju put evropskih integracija, a koji se za sada nalaze u skupštinskoj proceduri, tri propisa, rekao bih, direktan su preduslov za ukidanje viza našim građanima. To su zakonski predlozi o zaštiti ličnih podataka, kao i dva zakonska predloga o kojima upravo govorimo, o zaštiti državne granice i Predlog zakona o strancima.
Naravno, treba još jednom naglasiti da stavljanje Srbije na pomenutu listu zavisi od ispunjavanja mape puta za liberalizaciju viznog režima, ali i od političke procene svake od država članica EU zasnovane ne samo na tome da li potrebni zakoni postoje, već i na tome da li se primenjuju u praksi.
Tačno je da konkretni rokovi za stavljanje Srbije na belu šengen listu ne postoje, ali kao narodni poslanici, dakle, kao neko ko ima odgovornost, pre svega prema građanima Srbije, kada govorimo o ovoj temi treba da imamo na umu hoće li makar od naredne godine građani Srbije izbeći prikupljanje obimne dokumentacije i redove ispred stranih ambasada?
Vrlo je važno do početka novembra usvojiti set evropskih zakona koji su do sada utvrđeni u Vladi Republike Srbije, jer ćemo na taj način svakako bitno poboljšati imidž Srbije kada je reč o napretku u procesu evropskih integracija. Dakle, od seta zakona o kojima upravo govorimo u većoj meri zavisi da li će naša zemlja uskoro dobiti status kandidata za članstvo u EU, kao i to da li će nam u narednih godinu dana biti ukinute vize za putovanje u zemlje EU.
Što se tiče Predloga zakona o državnoj granici i zakona o strancima, treba reći da je reč o predlozima zakona koji su od višestrukog značaja, pre svega za nacionalnu bezbednost i naravno približavanje Srbije beloj šengen listi. Višestruki značaj ovih zakona i ovih akata ogleda se u izgradnji, pre svega, savremenog zakonskog okvira Srbije i unapređenja vladavine prava i ukupne nacionalne bezbednosti.
Zbog svoje složenosti, to je već rečeno, oba predloga zakona treba da počnu da se primenjuju od 1. aprila naredne godine. Inače, izrađeni su po visokim svetskim standardima, odnosno oba predloga zakona su usklađena sa standardima EU. Predlogom zakona o zaštiti državne granice ostvaruju se najvažniji principi tzv, a to je već rečeno za ovom govornicom, tzv. integrisanog upravljanja granicom. To zapravo znači otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih vidova nelegalnih aktivnosti.
U oblasti kontrole, i to je tačno, prelaženja i obezbeđenja državne granice, trenutno je na snazi Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu iz 1979. godine po ustavnom konceptu SFRJ iz 1974. godine.
Tačno je, strateško opredeljenje Srbije jeste EU i to, između ostalog, kako je već rečeno, podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti, pa i u oblasti zaštite državne granice.
U ovaj pravni akt jesu unete brojne novine koje će omogućiti efikasnije sprovođenje, visok standard granične kontrole i brzu saradnju svih državnih organa. Evidentno je da je Vlada nastojala da olakša slobodan protok ljudi i privredne aktivnosti.
Takođe je već rečeno, ali smatram da treba još jednom istaći, osnovni ciljevi zaštite državne granice, prema Predlogu zakona su: zaštita nepovredivosti državne granice, sprečavanje širenja prekograničnog kriminala, zaštita zdravlja i života ljudi i zaštita životne sredine, kao i sprečavanje nelegalnog prelaženja državne granice i ilegalne migracije.
Ovim predlogom zakona preuzeto je vršenje svih poslova obezbeđenja državne granice od vojske i time je ispunjen još jedan od reformskih ciljeva u procesu približavanja EU, a to je demilitarizacija državne granice, što je od takođe izuzetne važnosti.
Takođe, ovim predlogom zakona odustaje se od instituta graničnog pojasa koji se prostire duž cele državne granice i predviđa se samo mogućnost da se na pojedinim delovima te granice omogući odlukom ministra i da se uvede poseban režim i to pre svega, u pogledu izgradnje objekata i uzgajanja određenih poljoprivrednih kultura iz razloga obezbeđenja vidljivosti linije ili iz drugih bezbedonosnih razloga.
S druge strane, kada je reč o Predlogu zakona o strancima, usvajanjem ovog predloga zakona, Srbija će prvi put samostalno regulisati pitanje ulaska i kretanja i boravka stranih državljana. Ovim pravnim aktom uvodi se sistem viza koji je usklađen sa evropskim standardima i to u četiri kategorije. Već je rečeno, predviđeno je izdavanje aerodromske tranzitne vize, viza A, tranzitne vize, viza B, viza za kraći boravak, viza C i vize za privremeni boravak, viza D.
Takođe, ovim pravnim aktom utvrđeni su uslovi za ulazak i boravak stranaca u Srbiji, sa ili bez vize od 90 dana, kao i uslovi za dobijanje privremenog boravka.
Veoma je značajna novina u pogledu zakona i ta da Vlada može da odluči državljanima određene zemlje da mogu da ulaze u Republiku Srbiju i sa važećom ličnom kartom, odnosno drugom ispravom na osnovu koje može da se utvrditi identitet ili državljanstvo.
Ovo će svakako stvoriti pravne pretpostavke za dalje unapređenje bilateralnih odnosa sa prijateljskim državama, i naravno, još jednom ističem, ubeđeni smo da će u budućnosti doći do znatnog pojednostavljenja po pitanju putovanja naših građana u druge države.
Na samom kraju, želim još jednom da naglasim da će primena ova dva zakona značajno uticati i na smanjenje rizika od ilegalnih migracija i prekograničnog kriminala, a takođe, još jednom ponavljam, oni predstavljaju jedan od najznačajnijih koraka ka ukidanju šengen liste i viza za naše građane.
Naravno, zbog svega prethodno navedenog, poslanička grupa SPS-JS će glasati za oba predloga zakona. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je svakako još jedna od tačaka dnevnog reda ovog skupštinskog zasedanja koja nas navodi na onu konstataciju i zaključak, koji smo toliko puta tokom proteklih dana mogli čuti za ovom govornicom, a to je da je interes Srbije, interes građana Srbije da Narodna skupština Republike Srbije nesmetano radi i funkcioniše.
Bez obzira što smo politički neistomišljenici, što imamo različita gledanja na određene stvari i pitanja, može se postići konsenzus na onome što je veoma bitno za interese Srbije. Potpuno je jasno, ovo skupštinsko zasedanje, sa jedne strane, treba vrlo jasno da profiliše put, evropski put, put evropskih integracija kojim Srbija treba da krene u narednom vremenskom periodu usvajanjem SSP, zatim strateško partnerstvo i sa Rusijom, i sa EU, ali i jedan jasan i nedvosmislen odnos Srbije prema južnoj srpskoj pokrajini.
Energetski sporazum sa Rusijom je svakako jedan od najboljih strateških projekata Srbije. Ovu šansu naravno treba iskoristiti jer će realizacijom ovog sporazuma Srbija postati ne samo dovoljno energetski obezbeđena, već i interesantna mnogim potencijalnim investitorima.
Ubeđeni smo da energetski sporazum Srbije i Rusije ne može da propadne i da će biti ratifikovan apsolutnom većinom u ovom parlamentu, odnosno da ćemo postići konsenzus svih relevantnih političkih činilaca oko ovako važnog pitanja, da će i pozicija i opozicija izraziti jedan visok stepen političke odgovornosti.
Dakle, ovim sporazumom Srbija dobija veliku energetsku stabilnost, ali i lidersku poziciju u gasnoj privredi, proizvodnji naftnih derivata, a ono što je najbitnije jeste strateško partnerstvo i sa Rusijom i sa EU.
Cena svakog aranžmana jeste važna, ali je najvažniji dugoročni rezultat, kao i to šta država u dugoročnom smislu dobija. Ovaj sporazum donosi našoj državi, to se već čulo tokom današnjih diskusija, dve milijarde evra stranih investicija, nekoliko stotina miliona evra godišnje od protoka gasa, a zapošljava desetine hiljade građana.
Prosto ne želimo da verujemo da bilo ko u ovom parlamentu ima nameru da odlaže i prolongira ratifikaciju ovog sporazuma, jer svakako naše odugovlačenje i prolongiranje u bilo kom smislu može dovesti do situacije da ruska strana odustane, što je objektivno problem za Srbiju i što nije svakako interes Srbije.
Šta je to bitno što sadrži ovaj sporazum, šta je to što ruska strana obezbeđuje Srbiji, a Srbija dobija? Deo magistralnog gasovoda evropskog značaja, što za Srbiju znači velike investicije, zapošljavanje, dugoročni prihod i profit.
Završavamo izgradnju skloništa gasa Banatski dvor i time obezbeđujemo stabilnost snabdevanja ovim energentom, veoma bitnim za život građana i stabilnost naše privrede.
I naravno, rekonstrukcija i modernizacija celokupnog kompleksa NIS-a opet znači nove investicije, zapošljavanje i jedan moderan energetski sistem, koji će zasigurno biti lider na jugoistoku Evrope, sa svim pozitivnim ekonomskim efektima koje jedan takav savremeni sistem može da znači za našu zemlju i njen razvoj.
Potrebna je svakako zajednička strategija i naravno da se kroz pregovore ostvare najbolji mogući rezultati za Srbiju i za strateškog partnera. Možda nije trenutak da o tome govorimo, možda je to tehnički detalj, segmente tog sporazuma, ukoliko je moguće, treba popraviti, odnosno možda pre svega pokušati povećati kapaciteta gasovoda. Zašto se pravi sporazum sa Rusijom? Zato što Rusija danas spada u sam svetski vrh po energetskim resursima i kada je reč o nafti, i kada je reč o gasu. Ovaj sporazum nije sačinjen sa trgovcima nego sa proizvođačem.
Parlament će, ubeđeni smo, potvrditi da je Srbija odgovorna zemlja i da će, ono što je ranije potpisano od strane predstavnika Vlade Republike Srbije, ratifikovati. SPS, kada je reč o privatizaciji javnih preduzeća, nije za prodaju od 51%, ali naravno poštujemo strateški interes i glasaćemo za ratifikaciju ovog sporazuma.

Reč ima poslanik Milica Radović.