Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Mrkonjiću, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, dakle, jedan rekao bih značajan zakon, Zakon o železnici. Reč je o sistemskom zakonu koji će pokušati da uredi jednu značajnu i izuzetno važnu oblast kao što je železnica.

Železnica ima nekoliko komponenti koje je čine izuzetno složenim sistemom, a najvažnije jesu, svakako, železnička infrastruktura, obavljanje putničkog i robnog saobraćaja, upravljanje infrastrukturom i bezbednost saobraćaja koji se rešava još jednim zakonom, Zakonom o bezbednosti.

Radi se, dakle, o veoma složenoj oblasti, gde je potrebno regulisati mnoga važna pitanja i ona se, svakako, rekao bih ne mogu ostvariti jednim zakonom. Ovaj zakonski tekst, koji je pred nama, ima neka sasvim nova i veoma dobra rešenja, ali ima i mnoge detalje, postupke, procese za koje smatram da su možda mogli biti regulisani odgovarajućim podzakonskim aktima.

Pozitivna strana novih zakonskih rešenja je ta da on obuhvata upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, razdvaja upravljanje infrastrukturom od organizovanja i obezbeđivanja prevoza putnika i roba, kao javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe.

Zakon na dosta jasan način definiše pojam železničke infrastrukture u saobraćajnom i tehničkom smislu. To je bitna pretpostavka za razdvajanje delatnosti upravljanja infrastrukturom od komercijalnih poslova organizovanja prevoza robe i putnika. Zakon razdvaja i deli infrastrukturu na javnu industrijsku železnicu u smislu njene putne otvorenosti za korišćenje od strane zainteresovanih korisnika.

Železnička infrastruktura ima status dobra u opštoj upotrebi i u svojini je Republike Srbije, što je opšteprihvaćeno rešenje u Evropi. Da je reč o

veoma složenoj materiji, potvrđuje i činjenica da mi donosimo novi zakon o železnici nakon sedam godina od usvajanja poslednjeg zakona i to samo govori da se radi o složenoj materiji i veoma živoj i da će nam biti potrebno još dosta vremena da se ova oblast u celini jasno, zakonski i na drugi način reguliše.

Pozitivna strana Zakona je ta da on na jedan primeren način, rekao bih operacionalizuje evropske standarde i direktive koji se odnosi na to da se one na odgovarajući način usvoje i u našem sistemu, kako bi i naša Železnica bila deo evropskog železničkog sistema.

Železnica, svakako, i može da egzistira i da bude daleko bolja nego što je danas slučaj samo ako je deo evropskog železničkog sistema. Rešenja iz Zakona, o kome danas govorimo i koji danas razmatramo, verujemo da idu u tom pravcu. Sigurno je da se ovim zakonom otklanjaju brojne slabosti iz prethodnih zakona, koje nisu ni mogle biti primenjene, a opet, sa druge strane ide se sa nekim novim rešenjima koja su važna i za današnju Železnicu, ali rekao bih i za Železnicu u perspektivi, odnosno u budućnosti.

Mogu se očekivati pozitivni efekti donošenjem ovog zakona, jer će omogućiti jasniju poziciju današnjeg železničkog sistema Srbije i kada je reč o infrastrukturi i organizovanja putničkog i robnog transporta, otvorenosti naše železničke mreže kroz Srbiju, veće korišćenosti od strane zainteresovanih korisnika iz Evrope, kao i racionalniji i komercijalniji, uspešniji i efikasniji saobraćajni sistem.

Sa ovakvim rešenjima, verujem, možemo očekivati nove privredne subjekte, domaće i međunarodne, koji će imati interes da aktivno učestvuju u obavljanju poslova upravljanja železničkom infrastrukturom i prevoznika u železničkom saobraćaju, čime će se svakako stvoriti uslovi za pojavu konkurencije na tržištu usluga, kada je reč o železničkom transportu.

Smatram da je predlagač Zakona dobro procenio da se ne mogu slabosti prethodnog Zakona rešiti na drugi način, dakle izmenama i dopunama postojećeg zakona, već novim zakonom, kako bi se njegova primena učinila i praktičnom i efikasnijom. Analizirajući neka od zakonskih rešenja, posebno bih izdvojio sledeća, za koja smatram da su veoma dobra, da su od izuzetnog značaja. Najpre, donošenje Nacionalnog programa železničke infrastrukture postaje zakonska obaveza i to je veoma bitno, jer ako hoćemo da iskoristimo i u ekonomskom i u razvojnom smislu sve šanse koje Srbija ima kao jedna od bitnih železničkih raskrsnica u Evropi, mi prosto moramo strateški da se opredelimo kakvu železnicu želimo. Da li onu iz 19. ili železnicu 21. veka.

Donošenje ovakvog jednog programa, omogućiće da najpre definišemo jasne ciljeve, obaveze i odgovornosti svih subjekata u zemlji sa osnovnom namerom da cilj jednog takvog programa bude modernizacija železničkih pruga u Srbiji. Tu, naravno, mislim i na završetak pruge Valjevo-Loznica, završetak železničkog čvora u Beogradu, potpuna modernizacija železničkog koridora kroz Srbiju, modernizacija barske pruge, naravno elektrifikacija pruga u kraljevačkom kraju i u Vojvodini.

Reč je, dakle, o velikom poduhvatu čija uspešna realizacija obezbeđuje veoma dobro mesto Srbije na železničkom transportnom tržištu. U suprotnom, ovaj vid transporta kroz našu zemlju neminovno će biti zamenjen drugim. Pre svega, naravno, tu mislim na vodeni i na drumski saobraćaj. To bi bila velika šteta, jer Srbija ima dobru šansu da u železničkom transportu bude ona, rekao bih, saobraćajna kičma koja povezuje Srednju Evropu sa Jugoistokom, kuda će u velikoj meri se kretati i promet roba i ljudi i mi tu šansu i moramo i treba da iskoristimo i za to se već godinama zalaže i bori i aktuelni ministar, gospodin Mrkonjić, što je izuzetno važno, izuzetno dobro.

Sledeća stvar za koju smatra da je takođe jako pozitivna kada je reč o ovom zakonu, zakon definiše jasno javni prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju i utvrđuje prava i obaveze privrednih društava koja mogu da se pojave kao prevoznici, što opet pruža odgovarajuće normativne uslove za veće korišćenje postojećih železničkih kapaciteta.

Zakonom se i dalje precizira da je prevoz u železničkom saobraćaju od opšteg interesa, gradski, prigradski, regionalni i daljinski prevoz putnika. Ovakvim zakonskim rešenjima stvaraju se uslovi za mnogo novih subjekata koji mogu uzeti učešće u organizovanju ovog prevoza i zatim doprineti povećanju i popularizacije i korišćenja ovog vida prevoza kao veoma ekonomski efikasnog i veoma isplativog.

Povećanje i afirmacija prevoza od javnog interesa će biti moguća samo ako stvorimo uslove za restrukturiranje, bolje organizovanje i bolju poziciju naše nacionalne kompanije "Železnice Srbije". Bez velike podrške države, kada su u pitanju dugovi, razvoj, prevozna sredstva, nema nijednog uspešnog oporavka, nema uspešnog oporavka ove nacionalne kompanije.

Svake godine, kada raspravljamo o budžetu izdvajamo sredstva za železnicu od oko čini mi se 10 milijardi i nešto više dinara na godišnjem nivou. Mnogi smatraju da je to mnogo novca, međutim iskustvo evropskih železnica pokazuje da nema uspešnog oporavka ovakvih sistem bez velikih ulaganja, posebno nema opravka "Železnice Srbije" jer su naše pruge i železnička oprema u velikoj meri dotrajale.

Predlagač zakona dobro ističe da su danas u Srbiji ulaganja u putnu privredu nekoliko puta veća nego što su ulaganja u modernizaciju železnice. Možemo očekivati, i mi očekujemo, da će ovo novo zakonsko rešenje podstaći i veća finansijska ulaganja i u naše pruge i u vozna sredstva.

Mnoga iskustva pokazuju da mi možemo da smanjujemo broj zaposlenih, što je, čini mi se, maksimalno urađeno na srpskim železnicama, da sprovodimo i druge racionalizacije koje jesu neophodne, ali bez velikih investicija na železnici, koja ima brojne pozitivne ekonomske posledice po privredu i stanovništvo koje nije potrebno da obrazlažemo, čini mi se nećemo uspeti da oporavimo našu nacionalnu kompaniju, a ona je, po mom dubokom uverenju i po mišljenju poslaničkog kluba koji predstavljam, značajna, veoma značajna za našu privredu, za našu državu i za naše građane.

Ohrabrujuća su rešenja u ovom zakonu, koji ćemo usvojiti, jer on ima dosta rešenja za mnoge sadašnje probleme. Dakle, razdvaja od odgovornosti u odnosu na infrastrukturu u svakom smislu reči i odgovornosti, koja se tiče prevoza putnika i robe. To je prva pretpostavka da se ovakav sistem učini efikasnim.

Želim da istaknem da i najnovija reorganizacija na železnici koja se sprovodi, kada je reč o organizacionom i upravljačkom smislu uveren sam da može da ima pozitivne efekte na unapređenje naše železnice.

Takođe želim da kažem da je dobro rešenje u ovom zakonu što se na veoma jasan način, veoma precizno definiše status i poslovi Direkcije za železnice. Uloga Direkcije u regulisanju tržišnih uslova i poslova u oblasti i bezbednosti železničkog saobraćaja je ogromna, izuzetno velika, kao i kada je reč o uključivanju više privrednih subjekata u našoj železničkoj infrastrukturi. Zato je upravo važno da novim zakonskim rešenjem da se ovoj direkciji daju i ovlašćenja i odgovornosti da dalje uređuje pojedina pitanja iz oblasti železničkog sistema, jer samo time će se u potpunosti normativ, napraviti jedna normativa zaokruženost mnogih pitanja koja se tiču bolje organizacije, otvorenosti sistema i njegove osposobljenosti da odgovori svojim uslugama na potrebe i privrede i građana.

Smatram da je izuzetno važno pitanje putnih prelaza. Dakle, uočava se jedan ozbiljan društveni problemi to je izuzetno važno. Dobro je da se daje određeni značaj. Dobro je da se stvara zakonska obaveza i odgovornost. Ovaj problem ne može rešiti jedan subjekt, to svakako ne može rešiti železnica sama. Potrebno je uključiti više subjekata u realizaciju ovog otvorenog pitanja i problema.

Na samom kraju želim još jednom da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Čomić, poštovani ministre Mrkonjiću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o energetici. Najpre, smatramo da je ovakvim zakonskim predlogom se nastavlja harmonizacija zakonodavstva našeg sa zakonodavstvom EU, a što je od izuzetne važnosti. Uvode se neka nova rešenja. O tome je već bilo reči. Nastavlja se jedna uspešna, rekao bih, reforma energetskog sektora. Ubeđeni smo da će ovaj zakonski predlog poboljšati uslove za investicije i na taj način ojačati energetske kapacitete u Srbiji.
Ovaj zakonski predlog uređuje odnose kako bi došlo do jačanja energetskog sektora i energetskog tržišta. Tačno je, on, kao što sam već rekao, predstavlja ispunjavanje preuzete međunarodne obaveze i, rekao bih, otklanja, pre svega, sve one uočene nedostatke kad je reč o važećem zakonu, koji je usvojen 2004. godine. Mi želimo da verujemo kako smo više puta mogli čuti i kako je više puta rečeno u javnosti, kad je reč o ovom zakonskom predlogu, da on zapravo predstavlja jedna krovni regulatorni okvir za razvoj energetike u Srbiji u narednih deset godina.
Ono što, takođe, želim da kažem i što smatram da je izuzetno važno, a čini mi se da su i kolege iz opozicije to potvrdile i da je vođena jedna kvalitetna javna rasprava, da je vođena rasprava i unutar Republičkog parlamenta, odnosno unutar resornog Odbora u Republičkom parlamentu. Ono što je, takođe, važno je da je, čini mi se, duži niz godina, tri godine unazad rađeno na ovom zakonskom predlogu radili eminentni stručnjaci iz zemlje, ali i iz inostranstva.
Šta je to što ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, konkretno donosi sa aspekta građana, sa aspekta kad je reč o građanima Srbije? mi želimo da verujemo da su to, pre svega, niže cene, a potom i veća sigurnost, odnosno stabilnost u snabdevanju energijom i energentima. Kako doći do nižih cena? Kroz otvaranje tržišta u svim energetskim sektorima. Kad je reč o dodatnom povećanju sigurnosti u snabdevanju, ubeđeni smo da ćemo do toga doći uvođenjem obaveznih i, kao što je već, između ostalog, bilo reči, operativnih rezervi nafte i goriva i uvođenjem kontrole i boljeg kvaliteta goriva u Srbiji.
Ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, poboljšaće i urediti tržište gasa u Srbiji i garantovati veću sigurnost korisnicima. Najvažnija novina kada je reč o trgovini gasom je pravo pristupa trećeg i to jeste obaveza evropskog energetskog zakonodavstva. Mi smatramo da ovde imamo jednu ravnotežu, odnosno prihvatljiv model koji će zadovoljiti, sa jedne strane, interese evropskih partnera, ali i naše nacionalne i državne interese kada je reč o projektima koji su planirani da se realizuju kada je u pitanju snabdevanje ovim energentom.
Dakle, suštinski najvažnija novina, još jednom ću ponoviti, koju donosi ovaj zakon jeste liberalizacija svih segmenata energetskog tržišta Srbije. Sve grane energetike otvorene su za ulaganje i za jednu otvorenu tržišnu utakmicu. Mi smatramo da je to od izuzetne važnosti. Energetika pored poljoprivrede svakako jeste najisplativija grana i veoma je važno iskoristiti sve njene prednosti, kao što je važno i to da Srbija dobije efikasne kompanije u ovoj oblasti, koje će u neku ruku biti osnov za oporavak srpske privrede. Da bi došli do realizacije tog cilja, ono što je po našem viđenju neophodno jeste stvoriti mehanizme kojima ćemo eliminisati one interesne grupe, a prednost će imati struka, svakako.
Formiranjem agencije za energetiku kao nezavisnog regulatornog tela smatram da smo napravili jedan ogroman korak unapred i ogroman korak dalje u realizaciji tog cilja. Takođe, podržavamo i slažemo se da obnovljivi izvori treba da budu jedan od prioriteta i da ovaj sektor zaslužuje posebnu pažnju. Investitorima, naravno, treba garantovati veću pravnu sigurnost, a procedure za realizaciju investicija moraju biti dosta jednostavnije. To je nešto što mi takođe očekujemo od ovog zakonskog predloga.
Mislim da je u zakonskom predlogu dosta dovoljno prostora za obnovljive izvore energije, a definiše se i status povlašćenih proizvođača, kao i dodela privremenog statusa povlašćenog proizvođača koji bi investitorima trebao da omogući da obezbede kredite. To je takođe od izuzetne važnosti. Dakle, još jedan pozitivan segment, odnosno segment ovog zakonskog pregleda koji mi ocenjujemo kao izuzetno pozitivan.
Pre nekoliko dana sam imao prilike da čujem neke podatke u javnosti i imam potrebu da ih saopštim, a vi me demantujte ukoliko nisam u pravu, ali čini mi se da je to neko iz resornog ministarstva saopštio. Naime, pojavili su se u javnosti podaci koji kažu da je u Srbiji godišnja potrošnja energije 8,4 miliona tona ekvivalentne nafte, da se najviše energije troši u poljoprivredi i domaćinstvima – 40%, u industriji 32%, u saobraćaju 26%, iz domaće proizvodnje, koliko mi se čini, se obezbeđuje 58% energije, a uvozi 42% energenata, najviše tečnih goriva – 55%, gas 29% i da postoji tendencija povećanja unosa. Čini mi se da su to bili neki podaci koji su se mogli čuti u javnosti. Ne znam koliko su precizni i koliko su tačni, ali ovo sam rekao iz prostog razloga što smatram da nam je potreban zakon o racionalnijom upotrebi energije. Smatram da je to nešto što je od izuzetne važnosti.
Dakle, zakon o kojem danas govorimo, najpre u raspravi u načelu, a potom i u raspravi u pojedinostima, ubeđen sam stvara uslove i jedan osnov za bolje regulisanje oblasti energetske efikasnosti, ali potrebno je da ova oblast bude uređena posebnim zakonom. Još jednom na samom kraju želim da kažem, poslanički klub SPS – JS u danu za glasanje će podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine Novakoviću, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima. Kada je reč o predlogu zakona o kojem danas govorimo i o kome danas vodimo raspravu, želim da kažem da ovaj predlog, kao što se između ostalog moglo čuti i tokom današnje rasprave, sadrži potpuno identična rešenja kao i Zakon o izboru narodnih poslanika. Potpuno isto kao i tokom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, želim da kažem da, imajući pre svega u vidu stav Ustavnog suda Republike Srbije i imajući na umu i u vidu stav EU, mi podržavamo ovaj zakonski predlog, ali ga sagledavamo.

Zapravo, ovo jeste jedno prelazno rešenje u ovom trenutku, ali ono što je neophodno učiniti odmah iza narednih lokalnih i parlamentarnih izbora jeste ući u suštinsku reformu izbornog zakonodavstva u Srbiji.

I ovaj predlog, kao i izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, odgovara na tri pitanja, odnosno, odgovara na nekakva tri zahteva, i kada je reč o stavu i mišljenju Ustavnog suda Republike Srbije, i kada je reč o stavu EU, i kada je reč o stavu stručne javnosti. Ali, čini nam se da ovakvim predlogom, kao što smo mogli čuti od gospodina ministra, ovo jeste jedno od rešenja. Možda ne najbolje, i nije najbolje, ali u ovom trenutku jeste jedno od rešenja. Nažalost, ono ne rešava problem u celosti i zato još jednom želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da je neminovnost nakon narednih izbora ući u suštinsku reformu izbornog zakonodavstva u Srbiji.

Dakle, brojna su otvorena pitanja. Prvo pitanje ili problem je problem motivacije. Problem motivacije i kandidata, ali problem i pitanje motivacije birača. Tačno je da će građani znati na osnovu izbornih lista ko ima šanse i ko eventualno može biti odbornik nakon prvih narednih lokalnih izbora. Ali, isto tako će znati i ko neće imati velike šanse da bude unutar lokalnog parlamenta.

Postavlja se pitanje kako motivisati poslednjeg kandidata na listi da vodi kampanju i kako motivisati sugrađane, njegove komšije iz izborne jedinice da glasaju za njega kada su njegove šanse da uđe u lokalni parlament izuzetno male.

Drugo pitanje koje je za nas otvoreno je pitanje teritorijalne zastupljenosti. Dakle, običnim građanima, centralna ili republička vlast deluje isuviše daleko ponekad od njihovog svakodnevnog života i ona u principu nije u mogućnosti da se bavi njihovim neposrednim problemima, poput pitanja lokalnih puteva, pitanja lokalnog prevoza, vodosnabdevanja, snabdevanja električnom energijom, dakle, komunalnim infrastrukturnim pitanjima.

Odbornički kandidat za kojeg se građani opredeljuju na lokalnim izborima ima izuzetnu važnost i izuzetan značaj u rešavanju tih problema koji su od izuzetne važnosti za građane jedne izborne jedinice. Da li će svaka izborna jedinica nakon prvih narednih lokalnih izbora imati svog predstavnika u lokalnom parlamentu? Može se desiti da u jednoj izbornoj jedinici svaka politička opcija ima svog kandidata, a da nijedan od kandidata ne bude unutar lokalnog parlamenta. Znači, građani te izborne jedinice neće u tome i ne bi u tom trenutku imali svog predstavnika.

U obrazloženju zakonskog predloga se kaže da će se usvajanjem omogućiti da građani odlučuju o tome koji kandidat će ih predstavljati, jednostavno pitanje. Lista ima, recimo, 51 kandidata i građani u jednoj izbornoj jedinici smatraju da bi upravo 51. kandidat na listi bio njihov izbor, razume njihove probleme, oni ga poznaju, smatraju da bi on najuspešnije mogao da rešava njihove probleme nakon prvih narednih lokalnih izbora i žele da glasaju za njega. Ali, on je na 51. mestu, jer politička opcija kojoj pripada ga je tako rangirala. Sada se postavlja pitanje – kako građani odlučuju ko će ih predstavljati? Mandat se dakle dodeljuje po redosledu, ali se ne dodeljuje prema procentu i prema broju osvojenih glasova.

Sledeće pitanje koje je za nas takođe važno jeste pitanje ostavke. Precizirano je da ostavka treba da bude lični čin, lična volja i mi nemamo apsolutno ništa protiv, samo smatramo da treba naći zakonsko rešenje kako sprečiti da slobodan mandat, mandat koji pripada odborniku nakon lokalnih izbora ne bude predmet političke trgovine. Nije dobro i tu se slažem sa kolegama iz Srpske radikalne stranke, nije dobro da stranke koje ne učestvuju na izborima imaju svoje predstavnike u lokalnom parlamentu.

Dakle, politička trgovina unosi nestabilnost u politički sistem. Stranka koja nije učestvovala na izborima ne može iz slobodne volje odbornika da dobije mesto kao stranka u Skupštini i to je najbolje, kao što sam rekao, da bude uređeno jednim zakonskim normativnim okvirom, jer sve drugo bi na neki način bila i obmana građana i prevara građana koji su izašli i koji će izaći na prve naredne lokalne izbore.

Mi smatramo da je važna politička stabilnost jer ona je preduslov, politička stabilnost je preduslov za uspešnu realizaciju proklamovanih ciljeva i načela oko kojih je okupljena bilo koja lokalna samouprava i bilo koja većina unutar jedne lokalne samouprave.

Kada je reč o pitanju koalicija i da se mi razumemo, kada je reč o političkoj trgovini, ne kažem ovo samo zbog Srpske radikalne stranke, Socijalistička partija Srbije je 2002. godine imala jedno jako gorko iskustvo i mi ne želimo da se to iskustvo ponovi u narednom periodu ni u jednoj političkoj opciji. Mi smatramo da je važna politička stabilnost, ali kad je reč o pitanju koalicija, ono je rešeno za nas na jedan, rekao bih, prihvatljiv način, odnosno potpuno identičan

način, kao i u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Poštuje se redosled na listi, ali koalicioni sporazumi utiču na to kako će se po redosledu dodeljivati mandati, naravno imajući u vidu koje političke opcije učestvuju u koaliciji i imajući u vidu činjenicu da koalicioni sporazumi moraju biti poznati neposredno pre lokalnih izbora.

Ono što takođe želim da kažem jeste da podržavamo i smatramo da se treba obezbediti prisustvo manje zastupljenog pola. Tu imovinu podržavamo.

Na samom kraju, shodno različitim praksama u proteklom vremenskom periodu, u kontekstu odugovlačenja, prolongiranja, prihvatljiva je i novina da se uvodi obaveza da se izbori za lokalne samouprave moraju okončati u roku od 60 dana od dana raspisivanja, a ne 90, koliko je do sada bilo.

Uz sve nedostatke, ovaj predlog na neki način unapređuje izborni sistem, ne u celosti, već brojna su otvorena pitanja. Ovo je prelazno rešenje i potreba je suštinska reforma izbornog zakonodavstva u Srbiji. Delimično se otklanjaju elementi posrednosti, ali suština proporcionalnog izbornog sistema je da ima elemente posrednosti, glasa se za političku stranku. Mislim da bi u budućnosti trebalo razmišljati, kada je reč o suštinskoj izmeni izbornog zakonodavstva i promeni izbornog zakonodavstva u Srbiji, mislim da treba razmišljati o drugim rešenjima koja su daleko kvalitetnija od ovog, recimo, mešovitog izbornog sistema, jer on afirmiše prednosti i proporcionalnog i većinskog sistema ili personalni proporcionalni sistem koji takođe ima svoje prednosti, ali i nedostatke itd.

Kada je reč o lokalnim izborima, na samom kraju je raspisivanje lokalnih izbora. Potpuno je jasno, potpuno precizno, ne može apsolutno niko raspisati lokalne izbore kada mu to padne na pamet, ali stav SPS je da kroz izmenu izbornog zakonodavstva, izbornog sistema stvaramo uslove da se upravo zbog izuzetnog značaja i važnosti koje treba pridati lokalnim izborima, jer svi govorimo o decentralizaciji, pa sa tog aspekta treba da posmatramo i značaj i važnost lokalnih izbora, kroz izmenu izbornog zakonodavstva, izbornog sistema treba stvoriti uslove da bi mogli da razdvojimo parlamentarne od lokalnih izbora. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Čomić, poštovana gospođo Samardžić, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, Zakon o mladima treba da predstavlja jedan korak dalje i jedan korak napred kada je reč o realizaciji akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za mlade za period od 2009. do 2014. godine.
Tačno je da danas u Srbiji ne postoje mehanizmi za aktivno učešće mladih u donošenju važnih odluka i kada je reč o jedinicama lokalnih samouprava i kada je reč o državnoj upravi. Određena pitanja koja su važna za mlade u Srbiji jesu regulisana određenim zakonima, kroz više zakona, ali postoje oblasti koje imaju značaja za mlade, a koje nisu zakonski regulisane.
Tačno je da mladi pripadaju osetljivoj grupi kojoj je potrebna izuzetna podrška, a kako bi na određen način bili uključeni u društvene tokove i kako bi se stvorili uslovi, kako ste vi rekli u vašem uvodnom izlaganju, za puni razvoj potencijala mladih u Srbiji.
Imajući na umu činjenicu da se Srbija suočava sa kontinuiranim opadanjem broja mladih u opštoj populaciji, smatramo da je naš zajednički zadatak, odnosno da treba da bude ulaganje u mlade, stvaranje ambijenta i atmosfere koja će omogućiti što kvalitetniji život u Srbiji, da mladi ostaju u Srbiji nakon školovanja, jer mladi jesu pokretačka snaga i osnov opšteg razvoja jednog društva.
Poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog i podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo pre svega da podržimo cilj, koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je stvaranje i razvijanje mehanizma za veće uključenje mladih u donošenju odluka koje se upravo tiču mladih ljudi u Srbiji.
Želimo da verujemo da će ovaj predlog biti jedan dobar osnov za, kako je navedeno u obrazloženju zakonskog predloga, sistemsku brigu institucija o mladima i kada je reč o obrazovanju i kada je reč o delovanju i ostvarivanju ličnih potencijala.
Dakle, važno je definisati opšti interes kada su mladi u pitanju, a ovaj predlog treba da stvori obavezu da mladi moraju da budu konsultovani kada se donose važni strateški dokumenti, važni za mlade, kada se donose važne odluke koje su od interesa za mlade u Srbiji.
Dakle, stvoriti obavezu da država podstiče mlade da se uključuju u društvene tokove i da podržavaju, kako je rečeno, njihova udruženja i volonterske aktivnosti što je od izuzetne važnosti.
Zato je važno da su, kada je reč o Predlogu zakona o mladima, upravo bar koliko smo mogli da shvatimo, mladi ljudi bili upućeni tokom čitavog procesa izrade ovog zakonskog predloga od samog početka do kraja, jer ovi zakoni jesu najmerodavniji da se pitaju o rešenjima, da daju sugestije i predloge na rešenja koja će uticati na realizaciju ciljeva o kojima danas govorimo, o Predlogu zakona o mladima.
Takođe želim da kažem da je veoma važno, koliko smo mogli čuti u uvodnom izlaganju, održana je jedna široka kvalitetna javna rasprava i da su brojne sugestije uzete u razmatranje prilikom pisanja teksta Nacrta zakona.
Kažem, dobro je da su mladi bili uključeni u čitav proces prilikom izrade Nacrta zakona, ali je još važnije da sada nakon rasprave u načelu, nakon rasprave u pojedinostima, nakon usvajanja ovog važnog zakonskog predloga, mladi ljudi u Srbiji shvate da zakon nije samo mrtvo slovo na papiru. Dakle, nakon usvajanja zakona, odnosno zakonskog predloga ćemo pokušati da to što kvalitetnije implementiramo u praksi danas u Srbiji.
Ovaj zakonski predlog pokazuje, odnosno treba da pokaže spremnost da Srbija ide u susret potrebama mladih ljudi u Srbiji, odnosno on sa jedne strane treba da prati potrebe mladih ljudi danas u Srbiji, a sa druge strane, upravo u skladu sa načelima da uredi ovu važnu oblast za nas, onako kako je to učinjeno u zemljama EU. Dobro je što smo šesta ili sedma zemlja koja ima, odnosno će imati zakon o mladima.
Između ostalog, kada je reč o usklađenosti sa standardima i načelima EU, treba reći da je za punu realizaciju programa za mlade EU, Srbiji potrebna i agencija za mlade ljude koje imaju sve evropske zemlje.
Tačno je da u omladinskim udruženjima, vi ste to rekli, nedostaje jedna krovna organizacija, koja bi zastupala interese mladih na nacionalnom nivou u cilju bolje i kvalitetnije međusobne saradnje.
Dakle, ovim predlogom, stvara se zakonski osnov za osnivanje kancelarije za mlade, a zakon predviđa i stvaranje krovne kancelarije. Podržavamo ideju, podržavamo cilj, ali potpuno jasno i potpuno precizno želim da kažem i kada je reč o agenciji za mlade, ni kancelarija za mlade, ne smeju biti prostor za partijsko zapošljavanje, za politički marketing, za političke kampanje, jer bi onda apsolutno obesmislili i obezvredili ideju koja ima jedan izuzetan značaj za mlade u Srbiji.
Treba da razmišljamo kako da osnažimo lokalne kancelarije, jer nije svaka lokalna samouprava na jedan adekvatan način, čini mi se, prepoznala značaj kancelarije za mlade. Volonterski rad nije održiv u dugoročnom smislu i na duži vremenski period. Ali, sa druge strane, ono što mi očekujemo jesu rezultati, očekujemo izveštaj o radu i očekujemo da se kancelarije ne otvaraju pro forme, već da imaju, kao što sam rekao, rezultate.
Mislim da je važno da, kada govorimo o konkursima koje planira ministarstvo, o tome je juče bilo reči na resornom odboru republičkog parlamenta, naredni konkursi sadrže i onaj deo koji se odnosi na osposobljavanje mladih za pisanje projekata, kako bi kasnije mogli na jedan adekvatan način da koriste fondove EU koji će, nadamo se, biti vrlo brzo na raspolaganju i vrlo brzo dostupni.
Još jedan segment želim da istaknem kada je reč o ovom zakonskom predlogu, a tiče se mladih talenata. Naime, članom, čini mi se, 20. ovog zakonskog predloga predviđeno je da se njihovo nagrađivanje i stipendiranje, čini mi se, po prvi put smatra opštim interesom, što je od velike važnosti.
Naravno, sagledavajući analizu koja je data u obrazloženju ovog zakonskog predloga, ono što zabrinjava i što je, nažalost, potpuno jasno, najveći problem mladih u ovom trenutku je pitanje nezaposlenosti. Postavlja se pitanje da li je ovaj zakonski predlog mogao na bilo koji način da tretira i ovo pitanje ili da ponudi, znam da je teško, nekakav osnov za rešavanje i ovog problema?
Ovaj predlog bi mogao, po našem mišljenju, da sadrži i odredbe koje se tiču, o tome je već bilo reči, zaštite mladih, počev od zaštite prodaje alkohola, bolesti zavisnosti, do zaštite u medijima, o kojoj su kolege već govorile, kao što je to, primera radi, učinjeno u Nemačkoj, kada je reč o Zakonu o mladima, gde se ceo zakon odnosi na zaštitu mladih.
Ono što možda još nedostaje, po našem mišljenju, pored stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj i unapređenje položaja mladih, jeste jasnije i preciznije utvrđivanje i definisanje prava i obaveza subjekata omladinske politike i, sa druge strane, države.
Kada je reč o kriterijumu za sastav krovnog saveza, smatramo da bi bilo dobro da kvantitet i kvalitet omladinskih udruženja budu u ravnoteži. Dakle, da kvantitet i kvalitet omladinskih udruženja bude uravnotežen. Što se tiče saveta za mlade, važno je utvrdite jasne kriterijume za izbor članova saveta i njegov rad, ili će to biti regulisano usvajanjem nekog drugog akta. Ali, svako treba razmisliti i to da se možda poveća procenat mladih u savetu. Čini mi se da je to u ovom zakonskom predlogu u prvobitnoj verziji, odnosno u prvobitnom predlogu 30%, najmanje 30%.
Kada je reč o finansiranju programa i aktivnosti, verujemo, kako ste rekli, u transparentnost finansiranja programa i aktivnosti koje se tiču mladih ljudi, jer i to je jedan od načina, kako je to ministarka rekla na samom početku, da povratimo poverenje mladih u institucije koje ih predstavljaju.
Na samom kraju još jednom želim da istaknem da poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, jer dobro je da se ova oblast zakonski reguliše. Nema odgovora na sva pitanja, to i nije logično i nije realno u ovom trenutku, nije realno očekivati, ali se skreće pažnja na potrebe mladih kao važne društvene kategorije koja u ovom trenutku, kao što ste između ostalog rekli, čini 20% našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić, poštovani gospodine ministre Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jedan važan zakonski predlog i ja na samom početku želim da kažem da je Vlada Republike Srbije i parlamentarna većina u Srbiji konstituisana  i formirana na bazi pet ključnih principa i načela. Jedno od pet proklamovanih načela, a i jedan od ciljeva, vladajuće koalicije u Srbiji jeste borba protiv korupcije i kriminala. Želim da kažem da je Srbija u proteklom vremenskom periodu ostvarila izuzetne rezultate i veliki uspeh, napredak u borbi protiv organizovanog kriminala. Zakonski predlog o kojem danas govorimo, ubeđeni smo, stvoriće jedan realan osnov za jedan ogroman korak napred, za korak dalje u borbi protiv korupcije.
Želimo da verujemo da će ovaj zakonski predlog biti važan argument, važan segment prilikom odgovora na pitanje – ima li korupcije u državi među državnim funkcionerima i političkim strankama.
Poslanički klub SPS, danas tokom rasprave u načelu, želi, pre svega, da podrži suštinu ovog zakonskog predloga, a to je: transparentnost, kontrola, uvođenje reda kada je reč o finansiranju političkih stranaka i finansiranju političkih aktivnosti.
Dobro je da o ovom zakonskom predlogu raspravljamo i da ovaj zakonski predlog usvajamo neposredno pre bilo kojih izbora i parlamentarnih i lokalnih. Tačno je da ova oblast u Srbiji dugo nije bila regulisana na adekvatan način, odnosno da važeći zakon, kako je rečeno u uvodnom izlaganju iz 2003. godine ima određene normativne nedostatke i kada je reč o kontroli finansiranja političkih subjekata, trošenja sredstava iz različitih izvora i privatnih i javnih.
Važno je da je ovaj zakonski predlog usaglašen sa standardima EU, odnosno da su u ovaj zakonski predlog ugrađene preporuke Evropske i Venecijanske komisije.
Takođe, važno je da je održano više kvalitetnih javnih rasprava, dakle, pored pribavljenog mišljenja Venecijanske i Evropske komisije kroz javnu raspravu, javno slušanje, moglo se čuti mišljenje brojnih međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i eminentnih pojedinaca i stručnjaka i sve to, naravno, treba da doprinese kvalitetnoj skupštinskoj raspravi, a u cilju izglasavanja što boljeg i kvalitetnijeg zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Prema tome, ovaj zakonski predlog treba da omogući i obezbedi kontrolu i javnost u finansiranju političkih stranaka, da precizira izvor i način finansiranja. Uveden je novi termin ''politički subjekt'', on podrazumeva i grupe građana i političke stranke i o tome je bilo reči. Nema više anonimnih donacija, što smatramo da je jako dobro, jer se sprečavaju brojne zloupotrebe.
Dakle, svako ko želi da finansira političku stranku to može učiniti sa svog računa otvorenog u banci, a svaki prilog će biti objavljen na veb-sajtu političke stranke ili Agencije za borbu protiv korupcije, koja će vršiti kontrolu primene ovog zakona.
Ono što je izuzetno važno, građani Srbije će znati kako će i na koji način stranke da se finansiraju i kako i na koji način stranke troše novac koji dobijaju iz republičkog budžeta.
Verujemo da će ovaj zakonski predlog doprineti uvođenju, rekao bih, reda na političkoj sceni Srbije, da će sprečiti da određeni neformalni centri moći na određeni način utiču na donošenje važnih odluka, ali, sa druge strane, očekujemo da će ovaj zakonski predlog omogućiti da svi politički subjekti po potpuno jednakim i unapred definisanim uslovima stiču potrebna sredstva za svoj rad.
Suština je legalno, shodno zakonu, obezbediti sredstva za nesmetani rad političkih aktivnosti, političku kampanju i uspostaviti kontrolu trošenja. Nemamo ništa protiv, ali opšte je poznato, i o tome je danas bilo reči, da se tokom kampanje najviše sredstava troši na oglašavanje u elektronskim medijima i postavlja se pitanje kako u tom kontekstu obezbediti da svi politički subjekti imaju ravnopravan tretman.
Kada je reč o izbornom jemstvu, treba tragati za najboljom formulacijom koja će omogućiti realizaciju cilja koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a koji sa druge strane neće biti smetnja u nesmetanom radu političkih subjekata.
Tačno je da je usvajanje ovog zakonskog predloga jedan od uslova za članstvo Srbije u EU, ali neko je već rekao i želim još jednom to da ponovim, potreban nam je kvalitetan zakon o finansiranju političkih aktivnosti, pre svega zbog nas, pre svega zbog Srbije, a ne zbog EU, pre svega zbog ciljeva koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.
Na samom kraju, želim još jednom da ponovim ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS rekao – Poslanički klub SPS-JS podneo je određeni broj amandmana i o tome ćemo govoriti tokom rasprave o pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospođo Čomić, poštovani gospodine Šoškiću, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da se rasprava u načelu o izuzetno važnom zakonskom predlogu bliži kraju, najpre želim da kažem da smo imali jednu zaista kvalitetnu raspravu u načelu i da se mnogo toga čulo tokom ovog dana.
Pokušaću još jednom, relativno kratko, koliko je to moguće, da iznesem stavove poslaničkog kluba SPS - JS povodom ovog zakonskog predloga. Dakle, poslanički klub SPS - JS podržaće Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga jer verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti zaokružen sistem zaštite potrošača, naravno, zajedno sa opštim Zakonom o zaštiti potrošača, i da će biti povećan stepen zaštite klijenata, korisnika finansijskih usluga.
Smatramo da je izuzetno važno uvesti precizno definisana i jasna pravila kada je reč o našem bankarskom sistemu. Takođe verujemo da će ovaj zakon obezbediti korektan i fer odnos između klijenata i banaka. Prosto, nije reč samo o zaštiti klijenata od banaka, nego i o zaštiti banaka od klijenata. Dakle, ovaj zakon treba da na jedan, kako je to između ostalog rečeno, pravedan način definiše, vrlo precizno, odgovornost.
Tačno je da ne postoji klijent banke koji nije iznenađen neočekivanom naplatom nekakve usluge, odnosno skrivenim troškovima. S druge strane, naravno da se i banke susreću s velikim brojem klijenata koji ne žele da vrate novac koji su uzeli ni pod kojim uslovima. Dakle, i bankama je u interesu da unaprede praksu primenom jednog ovakvog zakona. Dakle, zakon treba da obezbedi zaštitu korisnika finansijskih usluga, unapredi poslovnu praksu i fer odnos prema korisnicima, ali i da doprinese njihovom kvalitetnijem informisanju.
Ovaj zakon će biti, rekao bih, dobra osnova za regulisanje tržišta. Dobro je što ćemo imati jedan poseban zakon koji će regulisati ovu specifičnu oblast, koja svakako ne bi mogla biti regulisana opštim Zakonom o zaštiti potrošača.
Kao što je između ostalog rečeno, u zakon je gotovo u celosti preneta Direktiva EU, preuzete su institucije koje ne postoje u Srbiji, ali će se zakon odnositi i na stambene kredite, sefove, račune, depozite, kreditne kartice i druge usluge.
Suštinski, najbitniji segmenti ovog predloga, u kratkim crtama, bili bi: predviđeno je da klijent unapred zna sve uslove pod kojima se zadužuje i u kom vremenskom periodu se menjaju kamatne stope; kamatna stopa mora biti iskazana sa svim troškovima koji prate otplatu kredita; marža ne može da se menja u toku otplate; banka ne može jednostrano da menja bitne elemente ugovora i da ga jednostrano raskine; klijent može da odustane od kredita i da ga prevremeno otplati sa provizijom ne većom od 1%.
Kad je reč o konkretnoj primedbi koja se čula u javnosti, a upućena je od strane banaka, odnosno Udruženja banaka Srbije, retroaktivnost važenja zakona, važno je reći da se ovde ne radi o klasičnim retroaktivnim odredbama. One se odnose na obaveze koje dospevaju nakon stupanja na snagu ovog zakona, i to u delu koji se odnosi na primenu i pozivanje na posebnu poslovnu politiku banaka.
Ali, da ne bih govorio o svim primedbama koje su se mogle čuti u javnosti postaviću jedno jednostavno pitanje, i sa tim želim da završim diskusiju. Dakle, koliko je utemeljena najava poskupljenja pojedinih finansijskih usluga, odnosno da li postoji za takvu najavu opravdan osnov u bilo kojoj odredbi zakonskog predloga o kojem danas govorimo? Uz ovo pitanje još jednom želim da potpuno jasno i precizno kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovana ministarka Kalanović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ću na samom početku reći da će Poslanička grupa SPS - JS podržati zakon o privrednim društvima, jer smatramo da ovaj predlog donosi bolja rešenja i da pojednostavljuje praksu.
Tačno je da je današnji Zakon o privrednim društvima, koji je stupio na snagu 2005. godine, napravio jedan korak napred u regulisanju privrednih društava u Srbiji, ali je praksa u periodu nakon usvajanja ovog zakonskog predloga pokazala da postoje izvesni problemi kada je reč o primeni određenih odredaba, da postoje određene nejasnoće u primeni, odnosno da postoje određene pravne praznine.
Naravno, s druge strane, postoji i potreba usaglašavanja zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, izmenjenim nakon stupanja na snagu Zakona o privrednim društvima, i ta potreba jeste karakteristična kada je reč o zemljama u tranziciji.
Ono što je takođe važno, postoji potreba da se reše određene kontradiktornosti između Zakona o privrednim društvima i Zakona o tržištu hartija od vrednosti, odnosno da se Zakon o privrednim društvima uskladi sa novim Zakonom o tržištu kapitala.
Razlozi koje sam naveo, uz sve ostale razloge koji su vrlo precizno i taksativno navedeni u obrazloženju ovog zakonskog predloga, jasno govore ne o neophodnosti izmene i dopune postojećeg zakona, imajući na umu pre svega ono što se definiše ovim zakonom, značaj oblasti koja se definiše, obim neminovnih promena, već o potrebi donošenja jednog novog zakona koji će normativno uneti i pravnu sigurnost i jasnoću privrednog okruženja i koji će sprečiti, kako bih rekao, unošenje štetne neizvesnosti u poslovanje.
Takođe želim da izrazim zadovoljstvo zbog toga što je, vezano za ovaj zakonski predlog, na čijoj izradi se, koliko smo mogli čuti, radilo jako dugo, vođena kvalitetna javna rasprava (o tome smo mogli čuti u uvodnom izlaganju ministra) u kojoj su učestvovali, kako je između ostalog rečeno, predstavnici međunarodnih institucija koje su uključene u reformu privrednog zakonodavstva. To je nešto što treba da bude praksa kada je reč o suštinski važnim zakonskim predlozima, odnosno kada je reč o sistemskim zakonima.
Naravno, podržavajući ovaj zakonski predlog pre svega želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je jasna dodela i utvrđivanje načina sprovođenja i zaštite vlasničkih prava u odnosima koje privredno društvo uspostavlja i, naravno, onaj osnovni ekonomski cilj, o kojem je takođe bilo reči, a to je smanjivanje transakcionih troškova koji se javljaju u razmeni i sprovođenju i zaštiti vlasničkih prava u platnom prometu.
Kao važni specifični ciljevi, od čije realizacije će zavisiti ostvarivanje, suštinski, ovog osnovnog ekonomskog cilja koji nacrt treba da ostvari, navode se i: doslednije razlikovanje društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava, pojačana odgovornost direktora, ali i članova - akcionara, uvođenje jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja, kao i detaljnije uređenje zaštite poverilaca.
Kada je reč o društvu sa ograničenom odgovornošću, ključne novine su vrlo precizno definisane i ogledaju se u tome da je isključeno ograničenje broja članova koje društvo može da ima; ukinuta je knjiga članova društva, odnosno uvedena je evidencija; svojstvo člana stiče se upisom u registar. Osnovni kapital izražava se u dinarima i iznosi 50.000 dinara. Upisani kapital se uplaćuje nakon registracije društva. Razrađen je sistem dodatnih uplata. Data je mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja i mogućnost postojanja više direktora koji mogu biti i pravna lica i nepostojanje, o tome je govorio kolega Radenković, upravnog odbora. Funkcija upravljanja odvojena je od nadzora. Postoji razlikovanje isključenja člana odlukom skupštine i u sudskom postupku; razrađene su odredbe o istupanju članova.
Što se tiče akcionarskog društva, dva su rezultata jednog suštinski novog pristupa: prvi, podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva je suvišna, i drugi, broj akcionara nije važan u određivanju da li društvo može, odnosno mora da bude javno.
Ono što je takođe važno i što treba reći kada je reč o akcionarskim društvima, dakle, akcionarska društva će morati da imaju statut, što do sada nije bila obaveza. Direktori su i do sada odgovarali svojom imovinom ako se dokaže da su napravili štetu, ali sada su uvedene dodatne i precizirane postojeće odredbe vezane za njihovu odgovornost. Precizirano je na koji način se sankcioniše povreda tih dužnosti. Detaljnije je propisana nadležnost sudova. Verujemo da će to dovesti do jedne bolje, odnosno ozbiljnije primene u praksi nakon usvajanja ovog zakonskog predloga.
Takođe, želimo da verujemo da će novo zakonsko rešenje ukloniti uočene probleme u praksi kada je reč o zaštiti poverilaca, manjinskih akcionara, i o tome je takođe bilo reči.
Predlog zakona se opredelio za slobodu izbora upravljanja akcionarskim društvom, ali, za razliku od onog rešenja koje danas imamo, način izbora i nadležnosti organa u oba sistema upravljanja dosledno su uređeni, što uostalom i jeste praksa kada je reč o zemljama EU.
Ovim zakonskim predlogom rešena je jedna pravna praznina koja je predstavljala ozbiljan problem, a tiče se toga kako određene grupe lica mogu da ostvare svoja prava ako su privredna društva brisana iz registra, odnosno nije sproveden stečaj i nije sproveden postupak likvidacije, što takođe smatramo izuzetno važnim.
Kada je reč o likvidaciji, to želim da kažem na samom kraju kada već govorim o ovom zakonskom predlogu, predviđena je i prinudna likvidacija, čime je takođe, rekao bih, popunjena pravna praznina važećeg zakona, koji inače jeste predviđao likvidaciju kao nužnu meru, zavisno od odluke društva, što je nekada, naravno, značilo i nemogućnost sprovođenja.
Dakle, još jednom, na samom kraju, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, Poslanički klub SPS - JS u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog.
Takođe želim da kažem da ćemo podržati i Predlog zakona o sporazumnom restrukturiranju privrednih društava, jer podržavamo ono što se želi postići, a to je blagovremeno prepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškoća preduzeća i stvaranje uslova za nastavak njihovog poslovanja. Dakle, suština je stvoriti institucionalni okvir za efikasnije pregovaranje preduzeća sa bankama o restrukturiranju njihovih dugova. Odnosno, ovaj zakon treba da stvori jedan kvalitetan pravni okvir za vansudsko sporazumno restrukturiranje dugova privrede prema bankama i drugim poveriocima. Kao što je već rečeno, posredničku ulogu u ovom procesu imaće Privredna komora Srbije. Privredna komora treba da dovede u vezu dužnike i poverioce i da posreduje u procesu pregovaranja, radi definisanja dužničko-poverilačkih odnosa i sklapanja uspešnog sporazuma.
Kada je reč o samoj Privrednoj komori, naravno da je bitan odgovarajući kapacitet, mislim na administrativni kapacitet kojim raspolaže Privredna komora Srbije, naravno da je bitno iskustvo koje komora ima u postupku arbitraže; s druge strane, članovi Privredne komore jesu i privredni subjekti i preduzeća i jesu banke, što svakako treba da obezbedi lakšu vezu između dužnika i poverilaca radi pokretanja i sprovođenja postupka, i u tom kontekstu smatramo da je postojanje posrednika izuzetno važno.
Dakle, šta je važno i neophodno za otpočinjanje samog procesa (i o tome je, između ostalog, bilo reči)? Da postoje najmanje dve banke koje će učestvovati u pregovorima, odnosno koje će prepoznati da je oporavak preduzeća održiv na duži period i da im restrukturiranje omogućava povoljno namirenje potraživanja. Naravno, potrebno je da se pregovori vode uz posredovanje Privredne komore Srbije, koja donosi i poseban akt kako bi se bliže definisala cela procedura.
Naravno da želimo da verujemo da je usvajanje ovog zakonskog predloga jedan ogroman korak napred ka rešavanju opšte nelikvidnosti privrede, koja uz ogroman broj blokiranih računa jeste zaista ozbiljan problem poslovanja danas u Srbiji. Upravo iz tog razloga poslanički klub SPS - JS u danu za glasanje podržaće i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Malović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su četiri zakonska predloga koja su neophodna, koja su potrebna. Tiču se oblasti pravosuđa. Reč je, dakle, o Predlogu zakona o advokaturi, Predlogu zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o advokaturi, želim da kažem da je potpuno jasno da je neophodno doneti nov zakon koji će urediti ovu izuzetno važnu oblast i to, kako je između ostalog rečeno, u skladu sa ustavnim načelima i potrebama savremenog društva i imajući na umu pre svega činjenicu da je važeći Zakon o advokaturi, kao što je rečeno, donet 1998. godine kao Zakon Savezne Republike Jugoslavije, a da je Srbija, između ostalog, 2006. godine dobila novi Ustav Republike Srbije.
Zatim, tačno je, neophodno je uskladiti normativni okvir sa međunarodnim dokumentima, kada je reč o ovoj oblasti i naravno, kao što je između ostalog takođe rečeno, obzirom da je Srbija u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i važno je urediti uslove, kada je reč o pružanju pravne pomoći u Srbiji od strane advokata koji su strani državljani.
Ovaj zakon jeste izuzetno važan i za približavanje Srbije EU, ali i za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Zato je veoma važno da Srbija dobije novi zakon koji će, kao što je već rečeno, na jedan novi i moderniji način urediti ovu profesiju u skladu sa evropskim standardima, profesiju koja ima značajnu ulogu u okviru procesa reforme pravosuđa u Srbiji, ali je podjednako važno da Srbija dobije jedan kvalitetan zakon o advokaturi, koji će biti i u interesu građana Srbije, ali naravno i u interesu samih advokata i onih na koje se sam zakon i odnosi. Dakle, pronaći jednu ravnotežu između države i pravila nezavisnosti, samostalnosti i samoregularnosti.
Pored toga što je radna verzija ovog zakonskog predloga u sve tri faze izrade bila dostupna javnosti i što je održan niz javnih rasprava, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, ovaj zakonski predlog, kada je reč o onim novinama, pokrenuo je i otvorio brojna pitanja u javnosti.
Ne želim danas da govorim pojedinačno o svakoj novini, ne želim da kažem ni ono što je između ostalog takođe bila tema u javnosti da su neki protesti imali nekakvu političku pozadinu ili ne, ali želimo da izrazimo zadovoljstvo što su predstavnici Ministarstva pravde razgovarali sa predstavnicima Advokatske komore Srbije, predstavnicima Advokatske komore Beograda i koliko smo mogli da shvatimo, nakon tog razgovora, ne bi trebalo da, nakon ove rasprave u načelu i nakon rasprave u pojedinostima, nakon rasprave, odnosno, nakon amandmana i amandmanskih rešenja koja su ponuđena i koja će biti prihvaćena, ne bi trebalo da bude nedoumica i otvorenih pitanja, već samo jedan zajednički interes da Srbija dobije jedan kvalitetan zakon o advokaturi.
Kada je reč o Predlogu zakona o javnom beležništvu, usvajanje ovog zakona jeste zapravo nastavak reforme pravosuđa i obaveza iz Strategije o pravosudnoj reformi, koju je usvojio Republički parlament, čini mi se 2006. godine, i to je između ostalog navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Verujemo da će se usvajanjem ovog zakonskog predloga značajno rasteretiti rad sudova, prenošenjem dela nadležnosti na javne beležnike ili notare. Ovo u neku ruku jeste nešto što bi trebalo da pomogne, odnosno što će pomoći u decentralizaciji državne uprave, jer država prenosi svoja ovlašćenja na određene javne službe. Ovo jeste jedna novina u našem pravosuđu koja treba da doprinese i rasterećenju, ali i većoj efikasnosti i pravnoj sigurnosti.
S druge strane, cilj je, dakle, rasteretiti rad sudova, kao i ubrzati efikasnost, odnosno ubrzati trajanje sudskih postupaka. Želimo da verujemo da primenom ovog zakona nećemo imati one velike gužve u sudovima, kada je potrebno čekati po nekoliko sati da bi se overili potpisi. Dakle, građani će, koliko smo shvatili, po istoj ceni imati svakako bolju uslugu, što treba da bude zajednički interes.
Predlog zakona utvrđuje i disciplinsku odgovornosti notara, njihov položaj, delatnost, način udruživanja i obaveze, organizaciju, način rada javnog beležnika i druge stvari koje su važne za njihov rad, ali ono što je, pre svega, potrebno utvrditi jesu, rekao bih, jasna pravila za polaganje ispita, koji će se, kako je predviđeno nacrtom, odnosno Predlogom zakona, polagati pred državnom komisijom Ministarstva pravde.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju, želim da kažem da poslanički klub SPS-JS podržava ovaj zakonski predlog, jer pre svega podržavamo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je brzo i efikasno izvršenje sudskih odluka u građanskim i privrednim postupcima.
To je nešto što je neophodno i što je izuzetno važno, imajući na umu činjenicu, ono o čemu je već bilo reči danas tokom ove uvodne rasprave, da je Srbija među poslednjima po efikasnosti u izvršenju sudskih presuda i naravno da ta činjenica stvara određenu pravnu nesigurnost i kod građana i kod investitora, što nije dobro. S jedne strane, nemogućnost izvršenja, rekao bih, obesmišljava samu odluku, obesmišljava čitav postupak. S druge strane, ima izuzetno negativan uticaj na celokupnu privredu u Srbiji.
Najveća novina kada je reč o ovom zakonskom predlogu jeste sistem dvojakog načina izvršenja sudskih odluka, odnosno uvođenje privatnih profesionalnih izvršitelja, pored postojećih sudskih i nova pravosudna profesija – profesionalni izvršitelj jeste nešto što postoji u više od 70% evropskih zemalja, a podaci zemalja u okruženju, kao što smo mogli da čujemo, pokazuju da je došlo do značajnog povećanja u rezultatima rada sistema, i to uz vrlo malo ulaganja iz državnog budžeta.
Posle pravosnažne odluke o izvršenju, poverilac će moći da bira da li će izvršenje poveriti sudskom ili privatnom profesionalnom izvršitelju. Privatni izvršitelji će obavljati značajne poslove koje su ranije obavljali sudski. Dobijaće određenu nagradu od onih koji ih angažuju. Odgovaraju svojom imovinom za štetu koju eventualno pričine sudskom krivicom i od njih očekujemo stručnost i efikasnost.
Odgovornost se obezbeđuje, koliko smo shvatili, kroz angažovanje Ministarstva pravde i kroz angažovanje sudova.
Na samom kraju, nekoliko reči o Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Usvajanjem ovog predloga očekuje se da će biti stvoreni neophodni zakonski uslovi za brže zapošljavanje lica u upravi, što je važno i što je neophodno, zatim, normativni okviri za uspešnu primenu izvršenja kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osoba stanuje.
Menjaju se neke odredbe koje su izazvale veće probleme u praksi. Zapravo, stvaraju se, kako je navedeno u zakonskom obrazloženju ovog predloga, uslovi za poboljšanje opšteg stanja bezbednosti u zakonima i poboljšanje odredbi vezano za izvršenje tzv. alternativnih sankcija.
Na samom kraju, još jednom želim da naglasim da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati sva četiri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničkog kluba SPS - JS.
Najpre želim da izrazim svoje lično zadovoljstvo i zadovoljstvo poslaničkog kluba SPS - JS zbog toga što su predstavnici Ministarstva i Vlada Republike Srbije prihvatili određeni broj amandmana poslaničkog kluba SPS - JS, koji nisu tehničke, već, rekao bih, suštinske prirode. Prosto, ovim smo i vi i mi vrlo jasno pokazali da imamo jedan zajednički cilj, a to je da dobijemo što kvalitetniji sistemski zakon, koji će ići u korak sa vremenom i koji će na određeni način unaprediti sport u Srbiji.
Ne bih da govorim o brojkama, ali od nekih 16 amandmana koliko je Vlada prihvatila, šest amandmana je poslaničkog kluba SPS - JS. To, naravno, ne govori da amandmani ostalih poslaničkih klubova nisu kvalitetni i da o njima danas ne treba razgovarati i pokušati iznaći određeni kompromis u opštem interesu svih nas i sporta u Srbiji.
Želim svoje vreme da iskoristim i akcenat da stavim pre svega na nekoliko stvari, da apostrofiram amandmane koje ste prihvatili, sadržaj amandmana koje ste prihvatili i da pokušam da uputim sugestije da imate razumevanja i da zajednički dođemo do rešenja za amandmane koji u ovom trenutku nisu prihvatljivi za predstavnike Ministarstva i predstavnike Vlade Republike Srbije.
Najpre, kada je reč o onom delu zakona koji je u javnosti predstavljen kao najspornije pitanje, reč je o postupku privatizacije, dobro je da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo prepoznali opravdanost amandmana koje je poslanički klub SPS - JS podneo na član 148. stav 1. i član 174. stav 2.
Prihvatanjem amandmana na član 148. stav 1. sprečena je bilo kakva mogućnost da objekti koji bi aktom Vlade bili proglašeni za objekte od nacionalnog značaja mogu biti dislocirani ili srušeni radi gradnje nekih visokokomercijalnih objekata, ili da im se promeni namena na bilo koji drugi način. Smatramo da smo na ovaj način uspeli da sačuvamo izuzetno značajne sportske vrednosti, što nam je zapravo i bio cilj onog trenutka kada smo podneli ovaj amandman.
Drugim amandmanom, na član 174. stav 2, onemogućili smo da zainteresovani kupac kao treći subjekat u postupku privatizacije može da pokrene postupak privatizacije. Na taj način, kao što smo govorili u raspravi u načelu, sprečili smo, po našem mišljenju, sve mogućnosti eventualne manipulacije koja bi se mogla javiti u tom vremenskom periodu od trenutka pokretanja privatizacije do same privatizacije. Tačno je da je to bila praksa Agencije za privatizaciju, kada je reč o samom postupku privatizacije. Tačno je da je ta praksa imala jako loša iskustva. Želimo da ta iskustva izbegnemo kada je reč o sportu i mislim da smo to uspeli prihvatanjem ovog amandmana.
Mislim da današnju raspravu treba da iskoristimo i da razgovaramo i da pokušamo da iznađemo rešenje za još nekoliko ključnih pitanja. Najpre se postavlja pitanje na koji način da stvorimo zakonsku obavezu da sredstva koja se ostvare od prodaje kapitala subjekta ne mogu, nego moraju biti usmerena u budžetski fond za finansiranje sporta, za izgradnju sportske infrastrukture i za izgradnju sportskih objekata. Mi ne želimo da ostavimo bilo koju drugu alternativu, jer smatramo da bi sve drugo na određeni način moglo štetiti razvoju sporta u Srbiji. Podneli smo amandman koji nije prihvatljiv i želimo da nađemo rešenje koje je prihvatljivo i koje je u opštem interesu.
Još jedna stvar kada je reč o postupku privatizacije – mi smo, imajući na umu pre svega važnost ovog postupka, značaj, kompleksnost, problematiku, predložili da se odredbe od člana 184. do člana 192, a tiču se postupka privatizacije... Predložili smo da se ovaj deo zakona primenjuje od 1. januara 2013. godine. Nije prihvaćen amandman. Razgovarali smo o tome na sednici Odbora za omladinu i sport. Rekli ste da bi prihvatanje ovog amandmana eventualno stavilo pod znak pitanja da li je privatizacija opciona ili obavezna i da se postavlja pitanje šta sa onim sportskim subjektima, šta sa onim sportskim klubovima koji bi odmah nakon usvajanja ovog zakonskog predloga želeli da uđu u postupak privatizacije.
Mi delimično možemo da prihvatimo ovo obrazloženje, ali nakon 15 godina mi usvajamo jedan izuzetno važan sistemski zakon, koji obuhvata jedan značajan postupak, mislim pre svega na postupak privatizacije i na odredbe članova od 174. do 192, i mislim da nam je potreban jedan period za prilagođavanje, evidentiranje i ostale pripremne radnje koje su neophodne da bismo došli do samog postupka privatizacije.
Ponoviću ono što sam rekao tokom rasprave u načelu. Vlasništvo nad stadionima velikih fudbalskih klubova, sportskim objektima, u ovom trenutku je, čini mi se, centralna tema u javnosti. Smatramo da to jeste važno, ali ovaj zakon treba da odgovori na još jedno važno pitanje, a to je sistemsko finansiranje sporta, i kada je reč o profesionalnim klubovima i kada je reč o bazičnom sportu, o mlađim kategorijama; zatim, podrška klubovima koji predstavljaju bazu za vrhunski sport, ali i podrška u izgradnji sportskih objekata i sportske infrastrukture, o kojoj smo već govorili.
To su za nas u ovom trenutku važna pitanja i zato smatramo da opšti interes u oblasti sporta, kao deo zakonskog predloga, nadamo se i zakona, jeste deo koji zaslužuje mnogo više pažnje. Ovaj deo zapravo treba da pruži odgovore na dva ključna pitanja: prvo je šta se smatra opštim interesom u oblasti sporta; drugo je na koji način se vrši odabir programa koji će se finansirati.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo jer ste prihvatili amandman kojim se vrlo precizno i jasno definiše uloga i značaj Sportskog saveza Srbije u ovom zakonu. On je prvobitnim predlogom zakona doveden u jedan neravnopravan i nekorektan položaj. Nadam se i ubeđen sam da je to slučajnost. Mislim da je to u potpunosti ispravljeno amandmanom na član 104, koji je prihvaćen.
Kada je reč o opštem interesu u oblasti sporta, smatramo da određenu pažnju treba posvetiti asocijaciji „Sport za sve“ Srbije, kao asocijaciji koja već duži niz godina kroz svoje programe ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, asocijaciji koja broji 59 članica i više od 20 saveza nacionalnog nivoa. Ulogu i značaj ove asocijacije smo pokušali da definišemo amandmanom koji smo podneli na član 114.
Za nas je važno i pitanje, o čemu je govorio kolega iz SRS malopre, kako je moguće stvoriti zakonski osnov za učešće klubova u evropskim klupskim takmičenjima, odnosno da oni budu finansirani iz republičkog ili iz pokrajinskog budžeta. Dešava se da u određenim jedinicama lokalne samouprave postoje takvi klubovi, da jedinice lokalne samouprave nemaju mogućnost da finansiraju, a priznaćete da je njihovo učešće, njihovo takmičenje od opšteg interesa za sport u Srbiji.
Dakle, ovaj zakon treba da kaže jasno šta je javni interes u sportu i kako sačuvati taj javni interes.
Na samom kraju, želim još jednom da izrazim zadovoljstvo zbog toga što su prihvaćeni amandmani koji su suštinski jako važni. Mislim da tokom današnje rasprave imamo sasvim dovoljno vremena da razgovaramo eventualno o još nekim predloženim rešenjima ili da pronađemo neka nova rešenja kako bismo na kraju dobili jedan kvalitetan sistemski zakon, koji će regulisati ovu izuzetno važnu oblast, oblast sporta u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da će poslanička grupa SPS–JS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima, kao što je u uvodnom izlaganju ove sednice potpuno jasno i precizno rekao šef poslaničkog kuba SPS–JS gospodin Branko Ružić, jer smatramo da je ovo ogroman korak napred ka sistemskom prilazu pitanju kakva vlada treba Srbiji.
Mislimo da je ovo kvalitativan pomak napred, u smislu da prvi put, čini mi se, nakon 2000. godine, ili možda čak i prvi put od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji imamo jedan sistemski prilaz u kontekstu – koji je to broj ministarstava potreban i koje oblasti ministarstva treba da pokrivaju. Želimo da verujemo da danas govorimo o predlogu koji neće odražavati samo postojeći politički trenutak, već će biti osnova da i neke buduće vlade Republike Srbije polaze od ovog modela, a ne da svaka vlada ima svoj pristup i određuje broj ministarstava u zavisnosti od političkog trenutka jer, naravno, to nije dobro.
Teorijski, Vlada može da funkcioniše i sa šest, osam ili 30 ministarstava, tačno je da je sve promenljivo, ali moraju postojati pravila koja ministarstva moraju da postoje i naravno da nije dobro uvoditi nova, manja ministarstva samo da bi se zadovoljila nekakva politička opcija.
Želim da kažem da mi nikada nismo bili kočničari rekonstrukcije Vlade Republike Srbije. Uvek smo izražavali spremnost da učestvujemo u rekonstrukciji Vlade Republike Srbije kao deo vladajuće koalicije danas u Srbiji, ali smo smatrali da, ako smo za to da se Vlada smanjuje, onda treba da imamo koncept, a ne da se plasiraju izjave o rekonstrukciji i nakon toga nema nekakvog konkretnog predloga šta se zapravo želi. O takvom predlogu danas govorimo.
Takođe, rekli smo da kozmetičke promene nisu dobre, ali je uvek dobar korektan i otvoren razgovor o radu svakog ministra, radu svakog ministarstva pojedinačno i, kada je reč o koaliciji SPS–PUPS–JS, mi sa tim apsolutno nemamo nijedan problem.
Smatramo da svaki ministar treba da shvati svoj posao kao životnu ulogu i naravno da, ukoliko neko ne radi dobro, treba da bude zamenjen. Svaka promena unutar Vlade jeste rekonstrukcija Vlade, a političke opcije, i stranke i koalicije koje su predložile ministre, i celokupna javnost i republički parlament treba da ocenjuju i vrednuju rad svakog ministra i ministarstva u celini.
Što se tiče predstavnika Vlade koji su predloženi iz radova koalicije SPS–PUPS–JS, naravno da smo uvek spremni da položimo račune za ono za šta smo preuzeli odgovornost nakon maja 2008. godine. Rad onih koji su predstavnici koalicije SPS–PUPS–JS u ovom trenutku unutar Vlade Republike Srbije je, ubeđeni smo, prepoznatljiv kada je reč o uspešnom radu Vlade Republike Srbije. Oni su, ubeđeni smo, pokazali da mogu na stručan, kvalifikovan i sposoban način obavljati odgovorne funkcije, ali i ono što je od izuzetne važnosti – u opštem interesu građana Srbije.
Ubeđeni smo da će predložene promene o kojima danas govorimo biti, rekao bih, novi impuls za rad Vlade Republike Srbije u narednih godinu dana i da će Vlada Republike Srbije završiti neke izuzetno važne poslove koje je započela.
Naravno da ove promene neće uticati na nastavak uspešne realizacije proklamovanih ciljeva i načela oko kojih je okupljena parlamentarna većina i vladajuća koalicija u Srbiji i kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o odbrani nacionalnih i državnih interesa, naravno da je pitanje KiM pitanje svih pitanja i da je ova vlada pokazala jasnoću, odlučnost i principijelnost oko ovog pitanja i kada je reč o jačanju ekonomije i socijalnoj odgovornosti, koja ni u jednom trenutku nije dovođena u pitanje, i naravno, nastavku odlučne, uspešne i kontinuirane borbe protiv korupcije i kriminala.
Nema dileme da će Srbija i novi, osveženi tim Vlade Republike Srbije nastaviti sa onim što je bio cilj ove godine, dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU i određivanju datuma početka pregovora, ali očekujemo i jedan novi paket ekonomskih mera u narednom vremenskom periodu koji će pomoći najugroženijim građanima Srbije.
Nije pitanje u ovom trenutku da li se neko plaši izbora ili ne, nego da li postoje državni organi, da li državni organi funkcionišu, imaju li autoritet da donose važne odluke, jer u ovoj godini Srbiju očekuju izuzetno važne odluke. Zato želim još jednom potpuno jasno i precizno da naglasim da je politička stabilnost u ovom trenutku prioritet, da je politička stabilnost prioritet prioriteta i da je politička stabilnost osnov i preduslov za nastavak dalje uspešne realizacije proklamovanih ciljeva i načela Vlade Republike Srbije.
Ako već govorimo o izborima, gledajući stranački, gledajući koaliciono, nama (kada kažem nama, mislim na koaliciju SPS, PUPS i JS) koaliciono i stranački izbori odgovaraju, ali u ovom trenutku Srbija ima druge prioritete i mi ćemo u svakom slučaju poštovati prioritete Srbije i prioritete građana Srbije.
Još jednom želim, na samom kraju, da kažem da će poslanički klub SPS–JS u Danu za glasanje podržati oba predloga. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan zakonski predlog. Želim da kažem da mi unutar poslaničkog kluba SPS - JS možemo da se složimo sa analizom primene Zakona o sportu iz 1996. godine, možemo da se složimo sa konstatacijom kada je reč o problemima sa kojima se danas susreću organizacije, sa kojima se danas susreću državni organi u oblasti sporta primenjujući Zakon iz 1996. godine. Naravno, takve konstatacije nameću ono što ste i sami rekli, gospođo ministre, u uvodnom izlaganju, dakle, potpuno je jasno da nam je neophodan jedan novi, kvalitetan zakon koji će regulisati oblast sporta u Srbiji. Dakle, potreban nam je sistemski zakon koji će ići u korak sa vremenom i koji će omogućiti ono što treba da bude naš primarni cilj u ovom trenutku, a to je unapređenje sporta u Srbiji.

Kada je reč o ovom zakonskom predlogu, tačno je da je reč o jednom obimnom zakonskom predlogu. To se može konstatovati ukoliko ovaj zakonski predlog uporedimo sa zakonima koji regulišu ovu materiju u državama našeg regiona ili nekim evropskim državama, ali ne mislim da je to u ovom trenutku od suštinske važnosti i da je to nekakav parametar na osnovu kojeg se može suditi da li je neki zakon kvalitetan ili ne.

Na samom početku, najpre želim da iznesem jednu konstataciju i da postavim jedno pitanje. Između ostalog, u vašem uvodnom izlaganju rečeno je da je povodom ovog zakonskog predloga vođena široka javna rasprava. Mi iz poslaničkog kluba SPS - JS smatramo da je to izuzetno važno, da je važno da se povodom svakog sistemskog zakona vodi široka javna rasprava. I, čini mi se da je rečeno da je u izradi ovog zakonskog predloga učestvovala i radna grupa.

Moje pitanje je ko je činio radnu grupu koja je radila na izradi ovog zakonskog predloga? Da li su veliki klubovi, koji danas uglavnom izražavaju negodovanje u javnosti kada je reč o ovom zakonskom predlogu, imali svoje predstavnike u ovoj radnoj grupi? Koliko često se radna grupa sastajala? Da li je ta radna grupa imala priliku da sagleda konačnu verziju ovog zakonskog predloga? Koliko su uvažene sugestije i predlozi predstavnika radne grupe i predstavnika sportskih organizacija, udruženja klubova koji su učestvovali u javnoj raspravi o kojoj ste vi govorili?

Naravno, mi ne sumnjamo u nameru Ministarstva i ne želimo da se bavimo politikantstvom, političkom demagogijom, jer je reč konkretno o sportu i mislim da u tom kontekstu svi imamo jedan jasan cilj, a to je da dobijemo što kvalitetniji zakon. Moram reći da je u javnosti dosta otvorenih pitanja, dosta pitanja se postavlja kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zaista želimo da verujemo da ćemo nakon ove današnje rasprave, nakon rasprave u pojedinostima koja će uslediti tokom naredne nedelje, uspeti da otklonimo sve one nejasnoće, sve one nedoumice koje danas postoje kada je reč o Predlogu zakona o sportu.

Za nas je suštinsko pitanje u ovom trenutku da li su rešenja koja su ponuđena ovim zakonskim predlogom u skladu sa međunarodnim pravnim aktima, da li su usklađena sa evropskom praksom i da li smatrate da je sve odredbe ovog zakonskog predloga u ovom trenutku moguće implementirati, odnosno sprovesti u praksi danas u Srbiji?

Posebno sporno pitanje koje se danas nameće je pitanje postupka privatizacije. Vi ste o tome rekli nešto u uvodnom izlaganju. Moram da konstatujem da je, čini mi se, posebno sporno pitanje privatizacije fudbalskih klubova, jer od te privatizacije se u javnosti najviše očekuje.

Nekoliko je pitanja u ovom trenutku okupiralo pažnju javnosti i mislim da je važno da danas na ta pitanja ponovo dobijemo odgovore. Pokušaću da ih formulišem. Dakle, da li ovaj predlog, kroz transformaciju i promene statusa, krši ustavne odredbe udruživanja? To je nešto o čemu je bilo reči proteklih dana u javnosti. Da li će država pravo korišćenja zemljišta koje imaju sportske organizacije, koje imaju sportski klubovi, smatrati državnim ili društvenim kapitalom u njima? Nije sporno vlasništvo nad zemljištem, ali bi to onda značilo da sve privatne kuće koje se nalaze na gradskom građevinskom zemljištu i imaju trajno pravo korišćenja (i plaća se trajno korišćenje) jednim delom jesu u državnom vlasništvu. Da li je moguće da sportsko udruženje koje je vlasnik objekta koji je izgrađen na zemljištu u državnoj svojini stekne na tom zemljištu, umesto trajnog prava korišćenja, pravo svojine, uz naknadu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta na nekoliko godišnjih rata? Kad govorimo o sportskim udruženjima, treba imati na umu da je reč o, rekao bih, neprofitabilnim organizacijama.

Takođe, kada je reč o postupku privatizacije, želim da uputim još neke sugestije i predloge. Najpre želim da kažem da je poslanički klub SPS - JS podneo amandman koji se odnosi na to da, ukoliko neki sportski objekat bude proglašen za objekat od nacionalnog značaja, onda smatramo da takvu sportsku vrednost treba sačuvati. Mi smo amandmanom predvideli da se sprečava bilo kakva mogućnost da takvi objekti budu dislocirani ili srušeni radi gradnje nekih visokokomercijalnih objekata, ili da im se promeni namena.

Takođe, ovim zakonskim predlogom predviđeno je da tri subjekta mogu pokrenuti postupak privatizacije. Poslanički klub SPS-JS smatra da zainteresovani kupac ne treba bude taj koji će moći da pokrene postupak privatizacije, jer mislimo da će to ostaviti mnogo prostora za eventualne manipulacije. Znam, reći ćete ono što smo između ostalog govorili i na Odboru za sport i na sastanku unutar poslaničkog kluba, da je to praksa Agencije za privatizaciju, ali ću vam ponovo reći da ta praksa ima izuzetno loša iskustva i da mi želimo da ta iskustva koliko je moguće izbegnemo kada je u pitanju sport.

Kada je reč o sredstvima koja se ostvare od prodaje kapitala subjekta privatizacije, ona ne – mogu (tako je definisano u zakonu) nego, po našem mišljenju, moraju biti usmerena u budžetski fond za finansiranje sporta, za izgradnju i rekonstrukciju sportske infrastrukture, odnosno sportskih objekata. Upotrebljavajući reč „može“ mi ostavljamo ovim predlogom alternativu da i ne mora. Smatramo da mora, jer sve ostalo bi, čini nam se, bilo štetno za razvoj sporta u Srbiji.

Takođe, maločas su mi kolege ukazale na to, postoji jedna, po mom ličnom viđenju i viđenju poslaničkog kluba, nelogičnost kada je reč o članovima 169. i 190. zakonskog predloga. Naime, u članu 169. kaže da su sve sportske organizacije, sportski savezi, sportska društva i sportski centri upisani u odgovarajući registar na teritoriji Republike Srbije na dan stupanja na snagu ovog zakona obavezni da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu prijavu za evidentiranje itd. U članu 190. se kaže da će Vlada doneti odluku iz stava 1. člana 190. u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu. Tu postoji određena kontradiktornost. Kako će Vlada doneti odluku mesec dana od dana stupanja na snagu, ako neko podnese prijavu 364. dana u godini?

Još samo jedna rečenica, kada je reč o postupku privatizacije. Imajući na umu pre svega važnost ovog postupka, imajući na umu značaj, kompleksnost, problematiku, brojna otvorena pitanja, predložili smo jedan amandman koji kaže da se odredbe članova od 174. do 192, dakle odredbe koje se odnose na postupak privatizacije, primenjuju od 1. januara 2013. godine, smatrajući da je potreban jedan period za prilagođavanje akata, za implementaciju ovog zakona, za njegovu primenu u praksi i za sve ostale radnje, da bi se došlo do samog postupka privatizacije.

Danas je ključno pitanje u javnosti, rekao bih, ko će biti vlasnik stadiona Crvene zvezde, ko će biti vlasnik stadiona Partizana. To jeste važno pitanje, ali od ovog zakona se očekuje odgovor na pitanje sistemskog finansiranja sporta, i kada je reč o profesionalnim, i amaterskim klubovima i bazičnom sportu u mlađim kategorijama. Podrška klubovima koji predstavljaju bazu za vrhunski sport, ali podrška i u izgradnji sportskih objekata, u izgradnji sportske infrastrukture, to je nešto što je u ovom trenutku zaista neophodno i što jeste prioritet.

Naša proslavljena vaterpolo reprezentacija je, recimo, morala da uzme kredit da bi učestvovala na jednom velikom takmičenju. Stara Jugoslavija, a sada Srbija, nekada je imala, odnosno ima najbolju svetsku rukometašicu svih vremena, koja je predvodila žensku rukometnu reprezentaciju Jugoslavije, Svetlanu Kitić, a danas se postavlja pitanje da li će žensko rukometno prvenstvo u Srbiji biti privedeno kraju, ne zato što nema ko da igra rukomet, nego zato što nema sredstava da se klubovi finansiraju.

Dakle, grad iz kojeg dolazim ima dosta kvalitetan vaterpolo klub, ima dosta kvalitetan plivački klub, ali mora da se putuje sto kilometara od Valjeva da bi trenirali. Imamo mi kao lokalna samouprava i projekat zatvorenog bazena i projekat valjevske hale sportova, ali nekako smo, čini mi se, na rubu dešavanja kada je reč o investicijama i ulaganju u sportsku infrastrukturu. Dakle, to je, nažalost, u ovom trenutku realnost i to su za mene suštinska pitanja.

Opšti interes u oblasti sporta je deo zakona koji treba da pruži odgovore, po mom ličnom viđenju, na dva suštinska pitanja: šta se smatra opštim interesom u oblasti sporta za Srbiju, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i na koji način se vrši izbor programa koji će biti finansiran? Ovo je za nas prioritet i primarno pitanje, koje zaslužuje, čini mi se, mnogo više pažnje od teorijske definicije pojedinih pojmova iz oblasti sporta. Nekako je Zakon iz 1996. godine, recimo, imao sasvim korektnu definiciju i sasvim korektno definisao značenje reči sport, i ne vidimo da bi nekakva teorijska analiza pojmova u oblasti sporta u ovom trenutku popravila ambijent i atmosferu kada je reč o sportu u Srbiji.

Za nas je, recimo, daleko važnije da se stvori zakonska mogućnost da se učešće klubova u evropskim klupskim takmičenjima finansira iz republičkog ili pokrajinskog budžeta. Moguće je, recimo, da jedinica lokalne samouprave nema mogućnost za takvo finansiranje, a ono je od opšteg interesa za sport u Srbiji. Za nas su, moram priznati, daleko važniji i školski sport, koji je definisan u ovom zakonu u članovima 143, 144, zatim, sportska takmičenja osoba sa invaliditetom, ali i sport u vojsci i sport u policiji, koji je morao biti deo ovog sistemskog zakona.

Na samom kraju želim da kažem da je poslanički klub SPS - JS podneo određeni broj amandmana sa ciljem da se zakonski predlog popravi, da bismo imali što kvalitetniji sistemski zakon, koji će regulisati ovu izuzetno važnu oblast u Srbiji, koji će definisati i prava i obaveze subjekata u sportu, organizacione oblike, koji će zaštititi i sportiste, kako ste rekli, i sportske klubove.

Dakle, potrebna je evidencija, potrebna je kontrola; naravno da država treba da zna na koji način su utrošena sredstva koja se ulažu u sportske klubove, ali, s druge strane, centralno pitanje mora i treba da bude finansiranje sporta i stvaranje ambijenta u kojem će i privreda na određen način biti podsticana da investira u sport.

Dakle, ovaj zakon treba jasno da kaže, po našem mišljenju, šta je javni interes kada je u pitanju sport u Srbiji i na koji način taj javni interes sačuvati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dosta toga rečeno u dosadašnjoj raspravi. Pokušaću da budem relativno kratak i da se osvrnem na ono za šta poslanički klub SPS-JS smatra da je najvažniji segment kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem danas govorimo.
Na samom početku, želim još jednom da kažem da je Predlog zakona o planiranju i izgradnji stupio na snagu septembra 2010. godine. Reč je, kao što je više puta danas rečeno, o jednom sistemskom zakonu, jednom od najvažnijih sistemskih zakona vezanih za razvoj građevinske, ali, rekao bih, i za razvoj celokupne privrede Srbije. Želim da kažem da je ovaj zakon uveo više reda i zakonitosti u oblast građevinarstva i naravno da nije zaustavio građevinsku operativu.
Želim još jednom da istaknem da je ovim zakonom uređena oblast koja se odnosi i na građevinsko zemljište i na planiranje, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, vršenje inspekcijskog nadzora, ali i druga pitanja koja su važna za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i samu izgradnju objekata.
Potpuno je logično da se nakon određenog vremenskog perioda, kada je reč o sistemskim zakonima, razmatraju i sagledavaju efekti primene sistemskih zakona u praksi, naravno, sa ciljem da se postojeći zakon, ukoliko je to potrebno, kroz određene izmene i dopune unapredi, odnosno popravi, kako bismo dobili još kvalitetniji zakon.
Kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz postupak preispitivanja utvrđeno je da je pojedina rešenja potrebno preciznije definisati, uskladiti sa stavovima sudova, posebno kada je reč o odredbama koje se tiču ocene ustavnosti i zakonitosti. Upravo iz tih razloga danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Tačno je da su predložene izmene i dopune Zakona obimne – predlaže se menjanje 68 članova, dodaje se, čini mi se, oko sedam novih članova, što je otprilike trećina Zakona o planiranju i izgradnji – ali, što je izuzetno važno, ne menja se suština samog zakona. I dalje se insistira na uvođenju planskih dokumenata, uvođenju privatne svojine na građevinskom zemljištu, ubrzanoj proceduri za izdavanje dozvola i legalizaciju; nastavlja se reforma u oblasti građevinarstva, odnosno uvođenje reda u ovoj izuzetno važnoj oblasti. Cilj predloženih izmena i dopuna, jednostavno rečeno, jeste da se procedure ubrzaju, pojednostave i olakšaju.
Želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Podržavajući ove predložene izmene i dopune želimo zapravo da podržimo cilj koji se želi postići njihovim usvajanjem, kada je reč o ovom izuzetno važnom, sistemskom zakonu.
Kao što je rečeno, najvažnije novine jesu u oblasti građevinskog zemljišta i konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, shodno odluci Ustavnog suda. Predložena je dopuna člana 104, utvrđen je rok za podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, čime se obezbeđuje primena ove odredbe u celini, ali i stvara mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće.
Zatim, izvršene su izmene u oblasti urbanističkog planiranja, građevinskih dozvola i legalizacije bespravno podignutih objekata, kao što je rečeno tokom današnje rasprave.
Kada je reč o planiranju, nepovratno se ušlo u proces uvođenja reda kada je reč o donošenju urbanističkih akata. Mnogo je važno da postoji politička volja da se Srbija na ovaj način uredi. Ovim predlogom je predviđeno pojednostavljenje procedure za slučaj izmene planskog dokumenta.
Predviđeno je, dakle, da se plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne infrastrukture može izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena, a lokacijska dozvola se izdaje samo za izgradnju novih objekata i dogradnju već postojećih objekata.
Kada je reč o oblasti legalizacije, želim da kažem da je važno da se postupak legalizacije u Srbiji najzad završi. Slažemo se da nije stala nelegalna gradnja, ali je ima značajno manje nego u proteklom vremenskom periodu. Dakle, predviđeno je umanjenje za određene kategorije, povećan i preciziran broj dokaza kojima se utvrđuje da podnosilac ima rešen imovinsko-pravni odnos, a predviđena je i mogućnost da lokalna samouprava u ime i za račun podnosioca prikupi potrebnu dokumentaciju u postupku, a podnosilac plati na rok od više godina, što je takođe od izuzetne važnosti.
Što se tiče građevinskih dozvola, mi želimo da verujemo u ono što je gospodin ministar rekao, da će ovaj predlog sprečiti presporo, birokratizovano izdavanje građevinskih dozvola, što je takođe važno.
Na samom kraju želim da istaknem i da se osvrnem na član 60, koji se odnosi na dopunu postojećeg člana 140. Zakona – građevinska dozvola investitorima važi pet godina, u tom periodu će morati da završe objekat i pribave upotrebnu dozvolu. Ukoliko se to ne desi, investitor plaća naknadu kao da je objekat izgrađen. Ova izmena je, po našem mišljenju, takođe izuzetno važna jer povećava odgovornost investitora.
Na samom kraju želim još jednom potpuno jasno i precizno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim, na samom početku, da kažem ono što je, između ostalog, rekao i ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS gospodin Petronijević u svom uvodnom izlaganju, dakle, Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Poslovnika o radu, jer smatramo da je izuzetno važno regulisati odnos Republičkog parlamenta prema nezavisnim državnim telima, odnosno treba otkloniti sve one nejasnoće, sve one nedoumice kada je reč o izveštaju koji dostavljaju nezavisna regulatorna tela Republičkom parlamentu. Treba imati na umu i vreme, jer je zakonska obaveza nezavisnih regulatornih tela da svoje izveštaje podnose u prvom kvartalu tekuće godine.
Ono što, takođe, želim da kažem jeste da prethodni poslovnik nije imao utvrđene procedure kada je reč o razmatranju ovih izveštaja. Novim poslovnikom o radu, koji je usvojen u julu 2010. godine, jesu predviđene procedure za razmatranje izveštaja nezavisnog regulatornog tela, ali naravno da namera nije bila politički pritisak ili bilo koja mogućnost zloupotrebe ili pokretanje postupka za smenu nekog od nezavisnih kontrolora. Prosto, zakonom o osnivanju je utvrđen postupak, utvrđene su procedure na osnovu kojih se pokreće pitanje odgovornosti nezavisnih regulatornih tela.
Naravno da nezavisna regulatorna tela koja se bave zaštitom prava građana treba da imaju nezavisnost u odnosu na organe čiji rad kontrolišu. Osnovna funkcija nezavisnih tela kao što je, između ostalog, danas više puta rečeno je kontrola vlasti i tu funkciju ubeđeni smo da niko nije imao nameru, niti je ko želeo da obesmisli ni onog trenutka kada smo usvajali novi poslovnik o radu Republičkog parlamenta, ni danas kada razmatramo i razgovaramo o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Dakle, sa jedne strane, mora i treba da bude obezbeđena nezavisnost i samostalnost u radu nezavisnih državnih organa, ali, sa druge strane, mora da postoji i odgovornost nezavisnih državnih organa za ono što čine i rade, jer tu odgovornost danas u Srbiji treba da ima svako ko obavlja javnu funkciju.
Želimo da izrazimo zadovoljstvo što danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, koji je rezultat kompromisa, rezultat konsultacija i razgovora u kojima su učestvovali i predstavnici nezavisnih regulatornih tela.
Šta zapravo ovaj predlog sadrži? Dakle, kao što je, između ostalog, više puta danas rečeno, briše se odredba kojom je predviđeno da nadležni odbor, kada je reč o izveštaju, može da predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati izveštaj i pokrene postupak odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu, i pored pomenutog rešenja, dodat je novi član u kojem se kaže da pomenute izveštaje razmatra nadležni odbor, postojeći izveštaj Skupštini, sa predlogom zaključaka, odnosno preporuke sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima i upućuje ga Narodnoj skupštini na razmatranje, Narodna skupština razmatra izveštaje i na kraju rasprave donosi zaključak, preporuku sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima.
Ubeđeni smo da zaključci Narodne skupštine Republike Srbije mogu samo dodatno da osnaže ove preporuke. Ono što je suštinski jako važno jeste nekoliko važnih poruka koje treba poslati i koje će biti poslate usvajanjem ovih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Prva je, podrška nezavisnim državnim organima i ona nijednog trenutka nije dovedena u pitanje, kada je reč o Republičkom parlamentu. Druga je, otklanjanje bilo kakve sumnje različitih tumačenja. Ono što je treće, i što je, takođe, važno, jeste da mora postojati odgovornost nezavisnih regulatornih tela, i to u realizaciji zajedničkog cilja i Republičkog parlamenta i nezavisnih državnih organa, a to je zaštita prava građana i, naravno, zakonit rad državnih organa.
Na samom kraju, želim još jednom da istaknem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Zahvaljujem. (Aplauz)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku reći ću ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS rekao u uvodnom izlaganju u vezi ove izuzetno važne tačke, o kojoj danas govorimo.
Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Kao što je rekao ministar u svom uvodnom izlaganju, Srbija u ovom trenutku učestvuje u pet mirovnih misija, u dve samostalno. Rekao je da je intencija Ministarstva da Srbija proširi svoje prisustvo i mi kao poslanički klub podržavamo intenciju Ministarstva, jer zaista smatramo da ćemo time povećati i naš politički uticaj, kako je između ostalog rečeno, van granica naše zemlje.
Suštinski razlog donošenja odluke o kojoj danas govorimo, zapravo je u neophodnosti da se omogući učestvovanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i MUP u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Dakle, suština je u tome da je neophodno izvršiti redovne zamene pripadnika Vojske Srbije i MUP kada je reč o operacijama koje su u toku i neophodno je dati odgovor, odnosno potvrdu UN kada je reč o operacijama čiji je početak planiran i čiji se početak očekuje tokom 2011. godine.
Ono što je izuzetno važno, i što još jednom treba istaći, jeste da je plan sastavljen na osnovu realnih kapaciteta, i MUP, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, prema tome, postojećih i trenutnih kapaciteta, raspoloživih sredstava i, naravno, trenutnih potreba UN kada je reč o angažovanju srpskih oružanih snaga.
Tačno je da je ovo međunarodnopravna obaveza Srbije koja proizilazi iz potpisanih međunarodnih sporazuma, ali, sa druge strane, svojim učešćem Srbija pokazuje sposobnost, odlučnost, spremnost i volju da učestvuje u onom delu i da bude sastavni deo onih koji su spremni da održavaju mir u svetu.
Reč je o misijama mirovnog i humanitarnog karaktera, a strateško opredeljenje Srbije je, svakako, očuvanje mira.
Naravno da ova odluka doprinosi i povećanju kredibiliteta naše države u međunarodnim okvirima. Evrointegracije jesu prioritetan spoljnopolitički cilj Srbije i, naravno, da će učešće naših pripadnika u operacijama EU bitno uticati na celokupan proces evropskih integracija Srbije.
Kada je reč o kompletnom sadržaju predložene odluke, dakle, pripadnici Vojske i policije nastavljaju u ovoj godini učešće u multinacionalnim operacijama UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Libanu, Kipru, a prvi put na Bliskom istoku, kao i u mirovnim misijama EU u Somaliji i Ugandi. Pripadnici Vojske i policije prvi put bi trebalo da učestvuju u mirovnim misijama EU.
Inače, kako se navodi u obrazloženju, Vojska Srbije će staviti određene kapacitete na raspolaganje UN za angažovanje u multinacionalnim operacijama i u tom smislu zaključiti stand by aranžman. Ukoliko parlament u danu za glasanje usvoji Predlog odluke Vlade Republike Srbije i pripadnici MUP, kao što je između ostalog rečeno, u ovoj godini će nastaviti sa svojim angažovanjem u dve misije UN – na Haitiju i u Liberiji. I, kada je reč o pripadnicima MUP slažemo se sa onim što je navedeno u obrazloženju ovog predloga, da će kroz administrativno angažovanje i obavljanje administrativnih poslova predstavnika MUP doći do novih znanja u oblasti i tehnologije i elektronskog poslovanja, kao i da će njihovo učestvovanje olakšati integrisanje naše policije u međunarodnu policijsku saradnju.
Još jednom, na samom kraju, želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem. Uvaženo gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Dragutinović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim na samom početku da kažem jeste da vas podsetim da je još septembra 1998. godine, gospođo Dragutinović, Valjevo i Kolubarski okrug zadesio jedan razorni zemljotres.
Ono što želim da kažem jeste da smo mi odavno u 2010. godini, a za nekoliko dana ulazimo i u 2011. godinu, mi još uvek u potpunosti nismo sanirali i nisu sanirane posledice ovog razornog zemljotresa koji je zadesio Valjevo, Kolubarski okrug i Mionicu.
Takođe želim da amandman nisam podneo da bih kritikovao, već da bih ukazao na potrebu i neophodnost da se u ovom budžetu za 2011. godinu izdvoje veća sredstva za ovu namenu i za ovu svrhu. Svako od nas ima želju da kroz sugestije i predloge koje iznosimo utiče da dođemo do jedne pravednije raspodele, do što kvalitetnijeg budžeta. Svako od nas ima cilj i intenciju da učini nešto što je uopšte u interesu građana i u interesu, pre svega, kraja iz koga dolaze.
Znamo da novca nema i da je realnost ovog budžeta maksimalno uštedeti, a trošiti onoliko koliko je neophodno i koliko se mora. Kada podnesemo ovakav amandman, to ne znači da vas ne podržavamo, gospođo Dragutinović, već ne možemo u celosti da podržimo ovakvu preraspodelu sredstava. Želimo da pokušamo da na to utičemo, da je poboljšamo i da nešto konkretno uradimo.
Kada, na žalost, imate elementarnu nepogodu i ukoliko aktuelna vlada ne uspe da sanira u celosti posledice te elementarne nepogode, onda je to obaveza i odgovornost svake naredne vlade, dok se u potpunosti i u celosti ne saniraju posledice, a u ovom slučaju pričamo u zemljotresu koji je zadesio Valjevo i Kolubarski okrug. Znate Vlada i parlamentarna većina u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema pitanjima koja su od vitalnog, od suštinskog značaja nikada ne mogu i ne smeju biti promenljivi.
Ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta. Prosto, postoje stvari na kojima ne možete uštedeti. Priroda je građanima oduzela kuće, objekte za stanovanje, stambene objekte i oni očekuju našu podršku. Sredstva su iz godine u godinu sve manja.
Pokušali smo da napravimo nekakvu procenu i nekako smo došli do zaključka, a vi me ispravite ako grešim, da ukoliko budemo nastavili sa ovakvim intenzitetom kada je reč o izdvajanju sredstava za ovu namenu i za ovu svrhu, biće nam potrebno još 10 godina da obnovimo i saniramo posledice ovog zemljotresa.
Kada je reč o obrazloženju koje smo dobili u Vladi Republike Srbije, moram potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da se u potpunosti slažem sa ovim prvim delom obrazloženja, ukoliko je shvaćeno da je namera da nešto sprečimo ili da nešto ugrozimo, naprosto, mi ne želimo da ugrozimo dalju realizaciju i okončanje bilo kojeg započetog projekta u Srbiji. Smatramo da je i sanacija i posledica zemljotresa koji je zadesio Valjevo, Mionicu i Kolubarski okrug naš zajednički projekat.
Drugi deo ovog obrazloženja je nešto što se može definisati kao konstatacija. Dakle, šta je urađeno u proteklom vremenskom periodu. Želim ovo da dopunim sa još nekoliko informacija koje sam pribavio od onih koji su zaduženi za obnovu, a to je Okružna direkcija za izgradnju i obnovu. Prvu procenu štete u 1998. godini je sačinila opštinska komisija za procenu štete, usvojena od SO Valjevo i dostavljeno Kolubarskom okrugu i Vladi Republike Srbije. Ta procena je iznosila 6 milijardi 120 miliona 388 hiljada dinara, gde je konstatovana najveća šteta na objektima stanovanja više od polovine ukupne konstatovane štete.
Uvidom u revalorizovani zbir pregled štete 2002. godine u Kolubarskom okrugu se može videti da je ukupno 64.430 domaćinstava šteta na stambenim pomoćni jedinicama iznosila 11,2 milijarde dinara. Iznosim podatke koje sam pribavio iz Direkcije. Od toga je ukupno uloženo oko dve milijarde dinara za naknadu štete na objektima za stanovanje, za izgradnju i sanaciju objekata za stanovanje i naknadu štete na javnim i društvenim objektima je bilo potrebno još oko 9,5 milijardi dinara. Raspodela sredstava je vršena i u periodu od 2002. godine do 2010. godine, što ste i vi između ostalog, konstatovali u obrazloženju u ne prihvatanju ovog amandmana, iz čega se opet može zaključiti da je za nadoknadu štete na stambenim objektima potrebno obezbediti još 6,2 milijarde dinara, a za nadoknadu štete na javnim objektima još 1,2 milijarde.
Sprovodeći odluku Saveta direkcije koja je zadužena za obnovu i izgradnju porušenih objekata, usvojene 27. maja 2009. godine, u kojoj je osnovni kriterijum da vlasnik poseduje jedan objekat za stanovanje je utvrđeno da je za hitnu naknadu štete na stambenim objektima preostalo još 1.200 objekata. Mislim da ste to i vi konstatovali, za koje je potrebno obezbediti još 2,6 milijardi dinara.
Treba imati u vidu da ovde nisu uzeti u obzir objekti kao što su pomoćni, vikend kuće, niti one kuće čiji vlasnici imaju više od jednog objekta na teritoriji Republike Srbije i Kolubarskog okruga i opštini.
Takođe, utvrđeno je da je za završetak objekata lokalnih samouprava potrebno obezbediti sredstva u iznosu od 600 miliona dinara, a završetak putne infrastrukture 500 miliona, kao i za objekte elektroenergetskog značaja u iznosu od 100 miliona dinara.
Ovo je važno reći, ako se ima u vidu da su sredstva za završetak putne infrastrukture i objekata koje sam pomenuo potrebna kako bi se stambeni objekti koji će se graditi u narednom vremenskom periodu doveli u funkciju.
Mogu da se složim sa prvim delom vašeg obrazloženja, ako sam tako shvaćen, jer zaista mi nemamo nameru da prekidamo ni jednu započetu investiciju na nivou Republike Srbije. Shvatamo važnost. Drugi deo je nešto što se tiče konstatacije.
Ono što želim da kažem i čime želim da završim jeste da nedostaje treći deo, gospođo Dragutinović. Gospodin Marković, kada je reč o obnovi objekata, gospodin Marković, ministar za lokalnu upravu i državnu upravu, vrlo jasno je pre nekoliko dana naglasio i precizirao nekakve rokove kada je reč o obnovi i sanaciji objekata porušenih u zemljotresu, elementarnoj nepogodi koja je zadesila Kraljevo. To je, a naravno, mi to podržavamo i to je potpuno logično, potpuno normalno, ali ne vidim da su ti rokovi precizirani kada je reč o zemljotresu koji je zadesio Valjevo i Kolubarski okrug 1998. godine.
Ostaje da se obnovi oko 1.200 kuća. Ostaje da se obnovi oko, čini mi se, 100 objekata koji su od društvenog značaja. Naše pitanje je vrlo prosto i jednostavno – kada će ova obnova u celosti biti završena? Zahvaljujem.
18/1 MP/MĆ 12,55-13,05