Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospođo Brnabić, dame i gospodo budući, ja se nadam od večeras, ministri u Vladi Republike Srbije, zapravo, ubeđen sam, od večeras ministri u Vladi Republike Srbije. Ono što najpre želim da kažem jeste da su velike stvari urađene u prethodnom vremenskom periodu i da su ostvareni ozbiljni rezultati, da su ti rezultati vidljivi, prepoznatljivi i da su ih građani prepoznali na pravi način. To govorim kao predstavnik poslaničke grupe i političke opcije koja je bila deo i koja je deo vladajuće koalicije i danas i u prethodnom vremenskom periodu, dakle, delila vrednosti i odgovornosti u radu Vlade Republike Srbije, jer želim da istaknem da smo mi ponosni na te rezultate.

Kada govorimo o rezultatima, naravno da mislim na međunarodni ugled Srbije, koji je danas znatno ojačan i osnažen, naravno da mislim na sve ono što je urađeno kada je reč o nacionalnim, državnim, ekonomskim pitanjima.

Dakle, ponosni smo na te rezultate i smatramo da je na taj način trasiran jedan dobar put za nastavak rada buduće Vlade Republike Srbije.

Takođe, mi smo pre nekoliko dana ovde u republičkom parlamentu usvojili Zakon o ministarstvima, zapravo, izmene i dopune Zakona o ministarstvima i mislim da smo usvajanjem tog zakona stvorili jedan temelj koji će omogućiti da sistem, zapravo, Vlada, u periodu koji je pred nama, može da funkcioniše i da ostvaruje još bolje rezultate.

Mislim da smo napravili i u tom pogledu jedan iskorak napred i da stvaramo nešto, zapravo, ono za šta se mi zalažemo, a to je da napravimo jedan optimalan model, da imamo jedan sistemski pristup, a ne da kada dođe nova Vlada, uvek menjamo Zakon o ministarstvima. Ja mislim da je to zakon koji je najviše menjan u istoriji svih zakona u Srbiji, dakle, da to ne zavisi od aktuelnog političkog trenutka, da ne zavisi od koalicija, od nekakvih kompromisa i rešenja koja se postižu među koalicionim partnerima, već da se predstavimo kao odgovorna i ozbiljna država koja svoju politiku ne menja i ne kreira od danas do sutra.

Pred Srbijom su danas i u periodu koji je pred nama velika iskušenja i veliki izazovi, i ne samo pred Srbijom, čitav svet se nalazi pred velikim iskušenjima i velikim izazovima, upravo, pre svega, zbog Korone i borbe protiv virusa. Promenjen je privredni ambijent. Promenjen je način života. I ovo sada nije šansa, ova rasprava nije šansa za monologe. Ova rasprava nije šansa za politički populizam, političku demagogiju, kako bi dolazili do političkih poena, već je prilika da zajednički damo doprinos na ključna pitanja koja ste vi definisali kroz ekspoze, koji smo maločas imali prilike da saslušamo.

Ovo je, dame i gospodo, jedno, rekao bih, novo vreme u Srbiji. To nije više referendumsko pitanje, da se izjašnjavamo za i protiv. Ovde nemamo vremena za to. Potrebna je promena kulture rada, ali je potrebna promena i kulture življenja, u smislu da svi damo jedan doprinos u realizaciji zajedničkog cilja, a zajednički cilj je definisan u ekspozeu koji ste izložili.

Na svakom planu, bez obzira koliko je teška tema, nemamo pravo, svi zajedno, i nas 250 i vi kao predsednica Vlade i budući ministri, da zabijamo glavu u pesak. Najgore što jednom društvu može da se desi je da izgubi mogućnost da prepozna prioritete ili da izgubi osećaj za sistem pravih vrednosti. To se, na našu veliku sreću, nije desilo našem društvu. Građani Srbije su na pravi način 21. na parlamentarnim izborima, pokrajinskim i lokalnim izborima, prepoznali prave vrednosti i vrlo jasno su, na takav način, na demokratskim i fer izborima, rekli kakvu Srbiju zapravo žele i šta hoće i šta je to što svi zajedno treba da uradimo.

Zato je danas potpuno besmisleno kada neko, bilo ko iz redova opozicije, postavlja pitanje odakle proističe vaš politički autoritet, odakle proizilazi, iz čega se gradi. Pa, gradi se na političkoj odluci onih koji su apsolutni pobednici izbora i koji su doneli odluku da vi nastavite da obavljate jedan odgovoran i ozbiljan posao. A, ko to čini? To čine upravo oni koji nisu imali hrabrosti da izađu na izbore, koji su našli jedno jedino moguće rešenje, a to je očajnički i gubitnički potez bojkota, to čine oni koji imaju taman toliko hrabrosti da ne odgovore na novinarska pitanja ili da se fizički i verbalno sukobljavaju sa novinarima, da pokušaju uređivačku politiku RTS-a da uređuju motornom testerom. To čine upravo oni koji su rušili Beograd. To čine oni koji su želeli nasilnim putem da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije, iako za to nije postojao nikakav razlog, mogli su ući, jer su bili poslanici.

Zašto sve ovo pričam ? Ne želim da se bavim njima, ali oni danas šalju poruku, dok mi sedimo ovde i vodimo raspravu, kroz medije. Uvek, znate, ta kuknjava. Oni kažu – nema nas u medijima, sloboda medija. Samo ih to interesuje, REM, RST, Javni servis. Kakav dijalog, ne interesuje njih dijalog, ne interesuju njih izborni uslovi. Znaju oni da izborni uslovi nisu menjani od 2008. godine. Jedino što je promenjeno je finansiranje političkih stranaka, ali to je bila neminovnost, jer su mere štednje bile prioritet. Štedi se uvek tamo gde ima, a ne tamo gde nema.

Danas pozivaju, kaže, ili ćemo razgovarati o izbornim uslovima, smogli su hrabrosti da o izborima razgovaraju kada su izbori završeni, pa kažu – ili ćemo o razgovarati o izbornim uslovima, imaćemo fer i demokratske izbore, ili ćemo imati građansku neposlušnost i proteste. Kako će ti protesti izgledati? Videćemo, ali nemam ništa protiv. Ne želim previše, zaista, da se bavim njima.

Ova Vlada ima ogromno poverenje i podršku građana. Ova Vlada, potpuno sam ubeđen, i to ćemo videti večeras, ima i ozbiljan politički legitimitet. To ćemo videti večeras prilikom izjašnjavanja narodnih poslanika. Velika su očekivanja građana upravo iz tog razloga od ove Vlade Republike Srbije. Građani očekuju jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Ne može i ne sme da postoji ni jedan viši interes, ni jedan viši cilj od onoga što je interes građana Srbije.

Dakle, kada je reč o ekspozeu, jasno definisan program, jasno definisan plan, ciljevi. Srž ekspozea zapravo jesu šest ključnih tačaka o kojima je govorio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Mi to u potpunosti podržavamo i želimo da damo pun doprinos realizaciji tih ciljeva, jer smatramo da su to ciljevi koji se tiču budućnosti Srbije.

Upravo smo mnogo puta do sada rekli – nemojte razgovore o formiranju koalicije, eventualne koalicije ili parlamentarne većine, kako god, pojednostavljeno gledati. Ne razgovara se tu o tome ko će koji resor zauzeti i ko će koju funkciju obavljati. Ovo su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije i razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Najpre, želim da kažem da koncept i program Vlade mi kao poslanički klub sagledavamo kao jedan sveobuhvatan odgovor na sve ono što jesu ključni prioriteti danas i cilj Vlade jeste fokusiran ne na ispunjavanje nekakvih političkih ambicija, već na učvršćivanje države Srbije, i to treba da bude u fokusu, tu se u potpunosti slažemo.

Ovo je Vlada koja ne postoji zbog političkih partija koje su deo vladajuće koalicije ili zbog političkog marketinga političkih partija, rejtinga ili marketinga političkih stranka koje će imati predstavnike u Vladi Republike Srbije. Ovo je Vlada koja postoji zbog građana Srbije. Ovo nije kabinet koji je nastao kao posledica nekakvih trulih političkih kompromisa, jer potpuno je jasno – nakon parlamentarnih izbora imali smo situaciju, Aleksandar Vučić i SNS su bili apsolutni pobednici izbora, mogli su napraviti vladajuću većinu bez koalicionih partnera. Dakle, nije ovde bila stvar matematike, nije ovde bila stvar brojki, niti da je potreban neki broj poslanika da se formira Vlada, već se pristupilo državnički, odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i uvek.

Ne vidim strah od povlačenja odlučnih poteza, i to je jako dobro, već u vašem ekspozeu vidim jednu hrabrost da se suočite sa problemima ne obraćajući pri tome pažnju da li ćete izgubiti politički rejting ili ne i to je jako dobro.

Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Tu se u potpunosti slažem i u potpunosti sam ubeđen da je ovo Vlada koja će uspeti da odgovori na izazove vremena. Dobro je što ste podigli lestvicu. Uvek je dobro podizati lestvicu, na nove zadatke davati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost Srbije i dobro je za budućnost svakog građanina Srbije.

Dozvolite mi da se ukratko osvrnem na šest ključnih tačaka o kojima je govorio i predsednik Republike. Najpre, naravno da je pitanje broj jedan borba protiv korona virusa i u potpunosti se slažem sa vama. Potrebna nam je izgradnja novih kapaciteta, novih bolnica, novih kliničkih centara, renoviranje starih. Danas, kada smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, čitam svet vodi borbu protiv pandemije, čitav svet vodi borbu protiv virusa, kako bi zaštitili živote svojih građana, mislim da smo mi jedina država, nisam primetio da u jednoj državi postoji jedna politička stranka koja dolazi iz redova opozicija, koja se u ovom trenutku takmiči sa Vladom Republike Srbije, jer svi shvataju da imaju zajednički cilj i zajednički zadatak, a to je da se sačuva život i zdravlje svakog građanina.

Biće prostora, biće prilike da vodimo politički dijalog i političku diskusiju, ali dajte da u ovom trenutku politizaciju kovida i naročito brutalne napade na ljude koji su heroji danas, a mislim na zdravstvene radnike, na lekare, dajte da to stavimo u karantin u ovom trenutku, a za sve ostalo će biti prostora i vremena.

Situacija danas jeste teška, ali nije teška zbog Aleksandra Vučića, nije teška zbog Vlade Republike Srbije, nije teška zbog Srbije, pa čitav svet se suočava sa ovim problemom i ovo je borba za budućnost, kažem, Srbije, za zdravlje, život svakog građanina Srbije. Niko ko je svestan trenutka u kojem se Srbija danas nalazi, u kojem se čitav svet nalazi kada je reč o koroni, ne može ništa negativno reći i ne može da ospori krajnje odgovoran i ozbiljan pristup čitavog kriznog štaba na čelu sa predsednikom, vama i, naravno, celokupnom strukom. Brzo i odlučno se reagovalo. Mnogo brže nego u nekim državama Evrope, čak su nam zamerali da su neke mere bile rigidnije, pa su onda preuzeli te iste mere u svojim državama, mislim na neke države EU, a šta može biti toliko strogo ako sačuvate jedan ljudski život, ako na jednoj strani imate cenu ljudskog života, a na drugoj strani, kažete, imate nekakve rigidne mere? Šta je od toga vrednije?

Znate šta? Nisu građani birali i ne biraju građani one koji nisu sposobni da donose teške odluke u teškim trenucima. Već upravo oni koji imaju sposobnost i spremnost da onda kada je teško donesu teške, pa nekada i nepopularne odluke, jer je to u najboljem interesu građana. Šta su mislili? Da će predsednik raditi od kuće ili biti u izolaciji, vi ćete zatvoriti kabinet, pa ćete raditi onlajn i onda će biti sve u redu i onda ne bi bilo kritika? Da li je tako? Dakle, i predsednik, i celokupna Vlada, i celokupna zdravstvena struka je upravo radila ono što jeste vaša odgovornost, a to je da ste bili uz građane Srbije.

Druga tačka, borba za očuvanje državnih i nacionalnih interesa je veoma teška i ma koliko ovaj put bio težak i ma koliko emotivno nam i ne prijao, ali to je jedini put kojim mi moramo da nastavimo, kojim moramo da idemo, ali tu moramo da budemo, pre svega, otvoreni i realni sami prema sebi, da li smo svesni sopstvene pozicije u kojoj se nalazimo.

Nije Kosovo naše onako kako bi mi želeli da bude, ali nije Kosovo ni izgubljeno onako kako bi to drugi želeli. Koliko ćemo na kraju dobiti iz čitavog procesa, opet zavisi od nas samih koliko smo spremni da realno sagledamo situaciju, ali 20 godina se ćutalo, zapravo više od 20 godina. Ovo je vekovna borba, ali se dugo ćutalo o mnogim stvarima, vodila se politika i EU i Srbija, pa lica sa poternica su bili ljudi sa kojima je Srbija morala da razgovara, pa preko stotina država prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a nas apsolutno niko ništa ne pita, pa su rezolucije menjane u avionu, pa se 2011. godine potpišu granični prelazi, pa obzirom da su izbori bili 2012. godine, onda je to nepopularno, onda se sačeka da se završe izbori, pa se onda pitanje izmesti iz Njujorka u Brisel, pa se postavi pogrešno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, ali da skratim. Suštinski je najvažnije da je pitanje Kosova i Metohije vraćeno na dnevni red.

Ako bi napravili jednu digresiju, 2008. godine kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, vi ste sa američkom administracijom, ispravite me gospodine Dačiću, ako grešim, mogli da razgovarate samo o tehničkim pitanjima i mogli ste da razgovarate na nivou stafera.

Danas, 2020. godine, predsednik Republike razgovara sa predsednikom SAD i vrlo jasno kaže – ako smatrate da ćete nešto postići pritiskom i da ćemo prihvatiti nezavisnost KiM, gubite vreme i ostavlja tačku 10. po strani.

Dakle, danas je svima jasno nema rešenja i kompromisa bez Srbije. Konačno, Srbija je u prilici nešto da traži, a ne da gleda kako joj samo otimaju deo po deo teritorije. Danas je zahvaljujući aktivnosti sada već nekadašnjeg ministra spoljnih poslova i predsednika Republike Srbije i čitave Vlade 18 država povuklo odluku o prihvatanju nezavisnosti tzv. Kosova.

Nije ovde reč o brojkama, ovde je suština o tome, ponavljam, nema kompromisa i nema rešenja bez Srbije. Kako će biti na kraju opet zavisi od nas samih jesmo li spremni realno da sagledamo situaciju, jer istina mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog i pravičnog rešenja.

Što se tiče odlučne, naravno da podržavamo odlučnu kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv kriminala i korupcije i tu nema izuzetka. Zakon mora biti isti za sve.

Jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, moram da ubrzam da me ne bi opomenuo ponovo predsednik jer me već dva puta opominjao od početka mandata, svakako jeste punopravno članstvo Srbije u EU, ali to da li ćemo biti članovi EU ili ne, to sada više i ne zavisi od nas. Srbija je učinila sve što je mogla na putu evropskih integracija, postigla izvanredne rezultate, ali ono što smo uradili pa nije to Srbija radila zbog EU, već da bi neke standarde, koji su važni i koji su značajni, implementirala ovde kod nas.

Dakle, jeste jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva punopravno članstvo u EU, ali Srbija želi da nastavi da gradi i da jača prijateljske odnose i sa Kinom i sa SAD i sa Rusijom i sa brojnim drugim državama, jer period Korone je pokazao da kad je teško, vi možete da se oslonite na dva resursa, najpre sopstveni resursi i tradicionalno prijateljstvo sa tradicionalno orijentisanim prijateljskim državama.

Srbija je slobodna, nezavisna, demokratska. Srbija vodi svoju spoljnu politiku samostalno u najboljem interesu svojih građana. Želi saradnju sa NATO na onome što jesu zajednički ciljevi, a to je zarad očuvanja regionalne stabilnosti, ali želi saradnju i sa ODKB, ali želi sebično da sačuva svoju vojnu neutralnost. Smatram da je to jako važno u periodu pritisaka koji su pred nama.

Već sam rekao da dijalog nema alternativu i u tom kontekstu želim da pohvalim formiranje novog ministarstva. Nije to tipičan marketinški trik, kako to neki kažu. Važan je permanentan dijalog, neophodan je na svim nivoima sa svim društvenim grupama, naročito što su snage koje su i protiv vakcinacije i koje vode jednu antimigransku politiku, koji smatraj da je zemlja, kako to i sam predsednik kaže, ravna ploča, ojačale su za mnogo procenata.

Srbija mora da nastavi ekonomski da jača. Danas je potpuno jasno koliko je bila dobra odluka kada smo se opredelili za reformski kurs Vlade Republike Srbije iako je to tada bio nepopularan politički potez, iako smo tada doživeli ogromne kritike, ali, da nije bilo reformskog kursa Vlade Republike Srbije mi danas ne bi imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, koji je zasnovan na ekonomiji, koji je zasnovan na životu, a ne na politikanstvu i na spisku lepih želja.

Završavam, dozvolite samo 15 sekundi da zaključim. Pretpostavio sam da ćete me prekinuti.

Dozvolite samo 15 sekundi da završim.
Dakle, Vlada Republike Srbije je imala dugoročan plan, jasno definisane ciljeve, precizno definisane ciljeve koji su realizovani. Zahvaljujući realizaciji tih ciljeva danas je Ministarstvo finansija u prilici da pomogne privredi onda kada je najteže.
Naravno na samom kraju, predsedniče…

Dozvolite mi da poentiram.

Nisam rekao stav poslaničke grupe. Dozvolite bar to.

Neizvesno je, ali ja želim da ga saopštim. Dozvolite.
Dakle, opšte je poznato da naravno da imate, gospođo Brnabić, podršku poslaničke grupe SPS. Mi smo rekli da želimo da damo svoj doprinos nacionalnom i državnom jedinstvu. Oko svih nacionalnih i državnih pitanja da želimo da damo svoj doprinos političkoj stabilnosti koja je potvrđena nakon parlamentarnih izbora upravo imajući na umu izazove sa kojima će se Srbija suočavati. Od nas ćete uvek imati razumevanje, mada u Srbiji razumevanje uvek nailazi na kritiku, ali je prošla jedan test vremena i opet imaćete konsenzus kao i uvek oko svih važnih pitanja i nacionalnih i državnih i ekonomskih.
Zahvaljujem predsedniče na toleranciji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106, zapravo član 107, oprostite. Mislim da je narušeno dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije, jer su izrečene notorne laži. Između ostalog, neke od tih laži su progon neistomišljenika, što se nikada nije desilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Podsetiću vas, do bojkota u parlamentu nije došlo zato što je neko želeo da spreči demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, već je jedan deo opozicije bio u nemogućnosti da kroz takvu vrstu rasprave pokaže svoju snagu.

Druga notorna laž, sloboda medija. Znate, vi dosta više te kuknjave od strane jednog dela opozicije, kuknjave o medijima u medijima. Dakle, mediji su slobodni, autonomni u odlučivanju i mi se ne bavimo uređivačkom politikom medija, ne na način kako je to želeo jedan deo opozicije.

Što se tiče Deklaracije o Srebrenici, pa Narodna skupština Republike Srbije, ispravite me ako grešim, je usvojila Deklaraciju o Srebrenici, poklonila se žrtvama, da li je tako? Da li je to učinio još neki parlament u regionu? Nije. Predsednik Republike je otišao u Srebrenicu. Da li je to bio pokušaj ubistva predsednika Republike Srbije? Da li je to neko i na koji način osudio i da li je to…?

Srbija se suočava sa prošlošću i pokazuje i spremnost da to učini. Tu spremnost je pokazao predsednik Republike i kako je prošao? Dokle više mi treba da pokazujemo tu spremnost? Dajte tu spremnost neka malo drugi pokažu u regionu, bar mali deo onoga na način kako to čini i radi Republika Srbija i kako to čini i radi predsednik Republike Srbije.

Ne želim da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ja ne znam, ovaj poslanički klub pošto predsedavajuća i uz pomoć sekretara je morala da mi objasni naziv poslaničkog kluba koji je podneo ove amandmane, ali prosto smatrao sam da će prisustvovati današnjoj sednici što ne menja situaciju.

Ja ću govoriti o ovim amandmanima, jer osećam potrebu da kažem nešto.

Dakle, konkretno kada je reč o amandmanu koji je podnet na član 2. Predloga zakona kojim se traži da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se zove Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu.

Šta su to manjinske samouprave? To je veliko pitanje. Dakle, traži se da manjinska samouprava bude regulisana Zakonima o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvrsti u naziv ovog Ministarstva.

Istina je da je do sada ministarstvo vodilo, kako, to je zakonom definisano. Ja sam to vrlo precizno izvukao iz zakona, registri nacionalnih saveta, posebne biračke spiskove za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali se sada formira posebno ministarstvo u čiju nadležnost prelaze sva pitanja vezana za položaj i prava nacionalnih manjina, a to je Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog. Tako da, nije potrebno niti ima smisla menjati naziv ovog ministarstva, obzirom da imamo novoformirano ministarstvo o kojem smo već govorili tokom rasprave o ministarstvima i ja se u potpunosti slažem sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman treba odbiti.

Sa druge strane, treba istaći da Srbija takođe shodno svojim zakonima spada u proces i spada u red država, zapravo sa najvećim obimom i sadržajem zaštite manjinskih prava i to ne samo u regionu, već kada je reč u Evropi.

Manjine u Srbiji, po zakonu, imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku o trošku države, na svoje nacionalne savete koji brinu o kulturnom identitetu manjina, a čije su nadležnosti uređene Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina. Ovi saveti se biraju neposredno, što takođe organizuje i finansira država. Manjine imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika, u ostvarivanju svojih prava pri državnim organima, a u svim sredinama gde živi više od 15% pripadnika nacionalnih manjina, manjinski jezik je u ravnopravnoj upotrebi.

Zatim, u izbornim procesima zakonom je obezbeđeno učešće stranaka nacionalnih manjina i na lokalnim i na parlamentarnim izborima zahvaljujući kome ste, i poštene kolege koje su podnele ovaj amandman, učestvovale i iz manjinskih partija danas narodni poslanici.

Pri tome, za nacionalne manjine ne postoji taj prag koji postoji za nas političke stranke od nekada pet, sada tri posto, već postoji prirodni prag, odnosno dovoljno je da osvojite onoliko mandata koliko vredi jedan mandat.

Za nas ostale to pravilo ne važi. To je, kako bih rekao, pozitivna diskriminacija. Ja ne bih nazvao „diskriminacijom“, naprotiv, to je privilegija nacionalnih manjina u Srbiji.

Šta bi više trebalo obezbediti, postavlja se pitanje? Manjine imaju obrazovanje na svom jeziku od predškolskog do univerzitetskog, uprkos tome neke manjine i dalje nisu zadovoljne.

Takođe, podnosilac ovog amandmana govori o tome da se novoformirano Ministarstvo za brigu o selu spoji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji. Mi smo govorili koliki je značaj formiranja ova dva ministarstva i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer upravo ovim Predlogom zakona se želi dati akcenat i na demografiju, porodicu, na brigu o selu. To su dva odvojena društvena pitanja i nemaju nikakve logike i nikakve veze za objedinjavanje.

Naprotiv, ova Vlada želi da potpuno ojača strateške mere za borbu protiv „bele kuge“ i to je prepoznato i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije.

Populaciona politika, briga o porodici moraju obuhvatiti i seoske i gradske porodice, zaposlene majke, majke koje se bave poljoprivredom. Stimulativne mere populacione politike takođe moraju obuhvatiti sve. „Bela kuga je problem i gradskih, kao što sam rekao, i seoskih sredina i strategija podsticanja rađanja koja je usvojena i koju je usvojila prethodna Vlada sadrži brojne populacione mere i obuhvata različite oblasti u kojima se mora stimulisati politika rađanja, promovisati vrednosti i značaj porodice za zdravo društvo i predvideti ekonomske mere podrške porodici i mladim bračnim parovima. Osim toga, podrška rađanja se odnosi i na gradske i na seoske sredine. S druge strane, pitanje srpskog sela već decenijama zaslužuje posebnu pažnju i o tome smo govorili tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima.

Kada već govorim o amandmanu koji je podnet na član 2. želim da iznesem nekoliko konstatacija. Kada smo kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je meni poznato, a tu su kolege koje dolaze iz tih sredina, od 2016. godine do 2020. godine predsednici opštine Sjenica i predsednici opštine Tutin su upravo bili predstavnici nacionalnih manjina. Ispravite me ako grešim. Sad, postavlja se pitanje, da li su ove dve opštine bile u nekakvom ne privilegovanom položaju naspram drugih lokalnih samouprava u Srbiji?

Ja ću samo neke podatke da vam iznesem koji govore u prilog konstataciji da nije tako. Konkretno, Sjenica 2019. godine od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobija 10,5 miliona dinara za projekat investicionog održavanja zgrada. Godine 2020. četiri miliona i 300 hiljada dinara projekat „Sjenica otvorenog srca“, Tutin 2018. godine 12,5 miliona dinara za projekat izgradnje upravne zgrade opštine Tutin, a 2020. godine 14 miliona za projekat izgradnje upravne zgrade.

Nakon izbora 2020. godine u opštini Tutin predsednik opštine je ponovo predstavnik nacionalne manjine, uz podršku koalicionog partnera iz SNS i tada im ne smeta ni SNS i tada umeju da budu veoma kooperativni.

Dakle, šta je ovde suština? Sve zavisi sa aspekta kakve političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Nemojte da mi kažete da vam nije stalo do vlasti.

Ne znam gde je kolega Krsto Janjušević, nadam se da je u sali ili će nam se pridružiti, ili kolega Muamer Zukorlić, pa ako ja nisam u pravu, neka oni u nastavku sednice kažu da je drugačije. Navešću primer Sjenice i načina na koji upravo oni koji danas podnose ovaj amandman su želeli da preuzmu lokalnu vlast mimo volje građana. Ja to ne mogu drugačije nazvati osim političkom trgovinom.

Sa druge strane, kaže – albanski predstavnici razgovaraju sa predsednikom Republike, što je potpuno normalno, prirodno i logično. Kao ozbiljan, odgovoran državnik, predsednik Republike razgovara sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Albanski predstavnici insistiraju da budu integrisani u državne organe i da budu integrisani u naš sistem. Predsednik, opet kažem, kao ozbiljan i odgovoran državnik, pozitivno se izjasni o tome i kaže da nema problema, da će razmisliti, a onda već sutradan odu u Albaniju i tamo im kažu, formiraju vlast bez 42% Srba.

Podsetiću vas, devedesetih godina je u ovoj lokalnoj samoupravi živelo 65% Srba. Četiri albanske stranke dogovorile su vlast u Bujanovcu, bez učešća srpskih partija, pa je koalicija okupljena oko SNS, koja je osvojila 10 mandata, SPS, koja je osvojila tri odbornika, ostala u opoziciji.

Jedan od kolega narodnih poslanika kaže – država ne treba da se meša u stranačke koalicije u višenacionalnim sredinama, kako bi se izbegle tenzije, već da se angažuje na rešavanju njihovih problema. Pa, ja ne vidim ni jedan način da se predsednik države, država i Vlada mešaju u ova pitanja, već vidim da se oni sami mešaju i da pokušavaju da kroz političku trgovinu pošto-poto dođu do vlasti u određenim lokalnim samoupravama.

Još jednom kažem, mislim da je predstavnik predlagača u potpunosti u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, žao mi je što poštovani kolega nije bio na početku zasedanja, zasedanje kreće u deset, a ja sam vrlo precizno i jasno govorio amandmanu, vrlo precizno i jasno govorio o zakonu, čak citirao određene članove zakona koji se tiču nacionalnih manjina. Niti je ovaj amandman svrsishodan, niti je ovaj amandman opravdan i, po našem mišljenju, ja sam izneo vrlo precizno i jasno razloge zašto smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Razumem potrebu kolege da se bavi insinuacijama i da pokušava u parlamentu da stvori nekakvu atmosferu da se u parlamentu govori o svemu, a ne o dnevnom redu. Naprotiv, ovo o čemu sam ja govorio je dnevni red. Ja sam govorio o amandmanu, napravio određenu digresiju, dao određene podatke, a kada govorimo o izborima za nacionalna veća, sada ću da vam još neke podatke.

Znate, lider kolege koji je maločas govorio je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a posle izbora 2000. godine Srbiju nazivao našom zemljom. Kada već govorimo o izborima za nacionalne savete, kaže, posle pobede na izborima za bošnjačke nacionalne savete, bilo je dovoljno da se digne jednom huškačkom izjavom da je Srbija fašistička tvorevina. Sada vi mene ispravite ako ja grešim, opet kažem, pa oglašavajući pobedu svoje liste za bošnjačko nacionalno veće poručio da je zadovoljan što će sa više političkih opcija pobediti, tu nema fašističku tvorevinu srpsku državu i poručio Beogradu da mu je propao posao oko preuzimanja veća i da je ono ostalo bošnjačko.

Ako mogu još jednu rečenicu?

I možda još jednu, predsedniče?

(Predsednik: Ne.)

Dakle, daleko od toga da se meni priviđa Suleman Ugljanin. Verujte meni se priviđaju daleko lepše stvari od toga. Ne razmišljam o Sulejmanu Ugljaninu. Za mene je ovde suštinsko pitanje da li je Sulejman Ugljanin rekao da je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a od 2000. godine za Srbiju je rekao da postaje naša zemlja. Sve ostalo nisam ja citirao. Sve ostalo su citirali mediji.

Što se tiče tužbe, nemam nikakav problem, tužite vi koliko hoćete i koga hoćete, ali ovo pričam iz jednog prostog razloga, jer upravo ti mediji i to što vi pokušavate da na neki način kreirate, ne znam kako vam to uspeva i ne znam na koje medije mislite, ali to su svi preneli. To vam je isto ono što se priviđa onom kvazi političaru i predstavniku političke elite Draganu Đilasu. Njemu se priviđa i pre nego što se izabere Vlada da će Vlada loše raditi, pa je sebi dao za pravo da to komentariše, iako je vanparlamentarna stranka, iako još uvek nije shvatio da je bojkot propao i da on može da govori samo ispred parlamenta i da je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Znate šta je suština? Suština svega je, suština tih izjava i svega onoga što se dešava od te kvazi političke elite, da se iscrtavaju mete na čelu ljudima koji vode ovu državu. Konkretno, predsedniku države, pa imate onda ovakvu situaciju, kada predsednik države pokaže hrabrost i kaže – vodićemo odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, a onda u nekim medijima imate ovakve pojave, ovakve fotografije. Kaže – još jedan rat mafiji. Ovo je direktno crtanje mete, ne samo predsedniku države, već ono što niko od nas ne bi trebao u ovoj sali da koristi, a to je porodica i predsednika države i svakog člana Vlade, ali i svakog od nas. Mi to nikada nismo činili, uvek smo poštovali dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedniče.

Član 27. Odmah na samom početku ću reći da ne želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Gospodine Jovanov, vi ste u potpunosti u pravu kada kažete definiciju reči frustracija, jer to i jeste frustracija, pošto smo maločas govorili o frustraciji, o statusu koji nemate, a nažalost želite da imate u okviru svoje nacionalne manjine. Ali nisam se zbog toga javio.

Hteo sam da uputim vama molbu, gospodine predsedniče, da ne dozvolite zloupotrebu člana 104. koji vrlo jasno definiše kada poslanik ima osnova da dobije repliku. Malopređašnji poslanik je iskoristio Poslovnik i zloupotrebio Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ne ukazujući konkretno na šta je mislio kada govori o samoj povredi Poslovnika, već je odgovarao koleginici i kolegama koji su govorili pre njega i govorio o tome kako imate ogromno iskustvo i kako je očekivao od vas da to iskustvo prenesete na rad parlamenta, a kada smo govorili o vašem izboru nije govorio, čini mi se, o tom iskustvu, već nas je vraćao u devedesete i pozivao vas na nekakve ratnohuškačke govore, koliko me pamćenje služi.

Shodno svemu tome, molim vas samo, legitimno je pravo da svako od nas iznosi svoje političke stavove, svako od nas jako dobro poznaje Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Poslanička grupa SPS će svoje političke stavove uvek iznositi, ali nećemo zloupotrebljavati Poslovnik, već ćemo to koristiti u okviru vremena koje pripada našoj poslaničkoj grupi i meni kao predsedniku poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Obzirom da govorimo o nacionalnim manjinama, evo, upravo slika koju vidimo za stolom predsedavajuća, odnosno predsedništva, vrlo jasno govori kakav Srbija odnos ima prema nacionalnim manjinama i kakav mi odnos ovde u parlamentu imamo prema predstavnicima nacionalnih manjina. Evo, upravo predsedava neko ko je predstavnik nacionalnih manjina, a u toku narednog dana ili u tok ovog dana predsedavaće pretpostavljam i gospodin Zukorlić koji je takođe predstavnik nacionalnih manjina.

Želim da kažem da je gospodin Rističević u potpunosti u pravu kada kaže da Srbija prednjači naspram svih ostalih država u poštovanju prava nacionalnih manjina i da je Srbija simbol novih vrednosti. Obzirom da smo tokom ove rasprave mogli čuti i neke druge konstatacije, dozvolite mi da u vremenu koje pripada poslaničkoj grupi dam i saopštim i stavove naše poslaničke grupe pogledom izrečenih konstatacija.

Gospodine Jovanov, nemojte da se naljutite ovo nije moja, odnosno ovo što ću sada reći, nije moje, već samo citiram ono što su mediji preneli. Kaže ovako – Srbija mađeha do 2000. godine, a postaje naša zemlja posle 2000. I to kaže neko ko je bio nosilac jedne izborne liste, pa je izabran za poslanika u Skupštini Srbije, pa 2008. godine formiranje Vlade Republike Srbije imenovan za ministra bez portfelja, a u njegovoj nadležnosti je bila i Kancelarija za održivi razvoj i nedovoljno razvijena područja. Pa, je ovu funkciju obavljao do 2014. godine i posle promene vlasti 2012. godine kratko vreme bio ministar bez portfelja. Pre četiri godine zalagao se za rehabilitaciju Aćifa-efendije ratnog predsednika Novog Pazar koji je streljan u januaru 1945. godine, a vrlo prepoznatljiv po dobrim odnosima sa ovim tzv. prištinskim političarima između ostalog sa Bedžitom Pacolijem.

Nemam ja ništa protiv, ali to govori o odnosu tamo nekoga, i ja mu ime više neću spominjati, tamo nekoga ko ima svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu i ko kaže da poštuje Srbiju kao svoju, kao našu državu.

Moje pitanje je, ja sve vreme citiram, ovo je izveštaj novinara, ja sve vreme citiram, a novinaru kažu – da se prilikom izbora za jednog od tih nacionalnih saveta mogli čuti uzvici, pa između ostalog i sandžačka republika i živela sandžačka zastava. Ja samo citiram.

Sa druge strane, vidim da ovde pokušava da se provuče jedna teza ko sme da priča i šta sme da priča. Sve teme, sve ono o čemu smo danas govorili i o čemu je gospodin Jovanov govorio i o čemu je gospodin Rističević govorio, Đukanović i koleginica koja je govorila o amandmanu. Ja sam dosta govorio i žao mi je što jedan od govornika nije, verovatno je zakasnio, imao je važnijih poslova pa nije čuo da sam citirao i zakone i govorio zašto smatram da je ne prihvatljivo da predlagač prihvati ovaj amandman. To je sve valjda poštovanje i to je sve valjda u duhu političke demokratije i političke tolerancije i političke kulture.

Gospodine Zukorliću, drago mi je da ste došli. Maločas sam se pitao gde se. Vrlo mi znači vaše prisustvo sada i voleo bih ako možete da dođete u poslaničke klupe, odnosno, ako smatrate da treba, a ja ću vam reći zašto.

Vrlo mi je interesantno da o izbornim uslovima govori neko ko je sve vreme učestvovao u međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima i ko je vrlo jasno kroz taj dijalog mogao da čuje šta je stav evropskih parlamentaraca kada je završen taj prvi deo međustranačkog dijaloga, a to je da je na postignut jedan konstruktivan napredak i da idemo ka jednom demokratskom duhu i da je najveći deo onoga što je bila agenda koja je definisana tokom međustranačkog dijaloga realizovana. Ispravite me ako grešim, tu su učesnici međustranačkog dijaloga. Koleginice i vi ste jedan od učesnika.

Gospodine Zukorliću, meni je vrlo interesantno da, kako je ovde rečeno nekakvom, ne bih rekao teroru, nego nekakvom kontrolom režima kaže - sve je vršeno pod kontrolom režima, verovatno misleći na parlamentarne i lokalne izbore govori neko ko je pokušao mimo volje građana, nakon konstituisanja lokalne vlasti u Sjenici da preuzme vlast u Sjenici i to kroz klasičan vid političke trgovine. Vi mene ispravite ako ja grešim. Ja sam se tokom međustranačkog dijaloga vrlo jasno zalagao za jedno od ključnih pitanja, jer sam smatrao da je to važno.

Rekao sam predstavnicima evropskog parlamenta - mi smo vas poslušali, mandat pripada poslaniku. Sada tražimo od vas mišljenje da nam kažete, nećemo mi taj problem imati sada, ali razmišljam o perspektivi, razmišljam o budućnosti. Nemamo mi ništa protiv mandat pripada poslaniku, ali kako da sprečimo da taj mandat bude predmet političke trgovine u periodu koji je pred nas? Jer politička trgovina unosi političku nestabilnost, a politička stabilnost je od izuzetne važnosti i značaja za napredak Srbije.

Na to pitanje nisam dobio odgovor, a čini mi se da smo vrlo brzo odmah nakon ovih izbora, gospodine Zukorliću, imali prilike da konkretno na delu vidimo šta sam želeo da postignem kroz pitanje koje sam postavio i to baš ni manje ni više nego u Sjenici.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, član 27, član 104. Član 27. koji vama daje, naravno, za pravo kao u ovom konkretnom slučaju predsedavajuće Narodne skupštine da se starate o primeni Poslovnika, a član 104. govori konkretno kada imate mogućnost da dobijete repliku.

Gospodin Marijan Rističević mi je malo pre sa punim pravom rekao da nije, vi možete govoriti i pričati, ali je ovde suština da li nekoga želite da saslušate na pravi način, koliko sam vas shvatio, to je naravno demokratsko pravo ili da li želite da slušate onoga ko govori. Ako želite da saslušate na pravi način, onda to na pravi način pokušajte i da shvatite.

Ja neću koristiti i neću zloupotrebiti Poslovnik, jer ga jako dobro poznajem, ali vas ću zamoliti da ubuduće ne dozvolite da narodni poslanici, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, da li pozicije da li opozicije, ne zloupotrebljavaju Poslovnik da bi replicirali narodnim poslanicima.

Ja sam kao šef poslaničke grupe govorio o tački dnevnog reda, kao šef poslaničke grupe osvrnuo se samo na ono o čemu se govorilo tokom današnjeg zasedanja, a sve ono o čemu smo govorili je veoma vezano za amandman koji je podnet i konkretno vezano za član 2. Predloga zakona i ne vidim da je bilo ko od govornika iskočio mimo dnevnog reda i mimo onoga što jeste predlog amandmana.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Obećao sam da neću kršiti Poslovnik o radu Narodne skupštine i naravno da neću to činiti, ali prosto dobronamerno želim da vam sugerišem, maločas sam ukazao na povredu Poslovnika.

Onog trenutka kada se prijavim u elektronskom sistemu vi ne možete da znate da li sam ja ukazao na povredu Poslovnika ili ne, ali sam digao Poslovnik. Vi ste mi rekli da ćete mi dati reč kasnije. Ne možete mi dati reč kasnije, jer povredu možete dati onog trenutka kada je povreda učinjena.

Sada ću iskoristiti pravo poslaničke grupe, pa ću obrazložiti ono što sam želeo da kažem kroz povredu Poslovnika, jer imam legitimno pravo kao šef poslaničke grupe da koristim pravo i pravo koje pripada šefu poslaničke grupe, ali i pravo koje pripada poslaničkoj grupi.

Dakle, ono što smo maločas čuli ovde je najblaže rečeno narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, da ne kažem neku težu reč. Ne želim da je izgovorim.

Kada neko kaže da je sve izgubilo smisao i da ništa nema smisla, onda on ne potcenjuje nas. Ja nemam problem sa tim, kao što pretpostavljam da niko od narodnih poslanika i poslanica nema problem sa tim, ali je uvredio građane, jer mi smo ovde predstavnici, nas 250, mi smo predstavnici građana, i to ogromnog broja građana koji je izašao na parlamentarne izbore. To je potcenjivanje i degradiranje građana Srbije. Ja vas molim da to ubuduće ne dozvolite.

Dijalog, kolega Birmančević je rekao, pa mi smo uvek bili spremni za dijalog, pa i onda kada je ova kvazi politička elita tražila dijalog u izbornim uslovima. Mi smo rekli – da, spremni smo da o tome razgovaramo i na Fakultetu političkih nauka i u Skupštini, mada smatramo da je prirodno da prihvatite poziv predsednice Narodne skupštine i da o tim temama razgovaramo ovde u parlamentu, jer se one tiču zakona, a zakoni se usvajaju u parlamentu. Nemamo problem da vas saslušamo i da saslušamo vaše sugestije i predloge, pa da čak saslušamo i sugestije i predloge, naravno, i nevladinog sektora. Najveći deo tih sugestija i predloga smo prihvatili. Dakle, dijalog – da.

Ovde smo maločas čuli da mi želimo nekome da zabranimo da podnese amandman, a mi smo se uvek zalagali… Čekajte, gospodine Martinoviću, pa u prethodnom sazivu je opozicija zamerala SNS što je podnosila amandmane i što smo podnosili, kao vladajuća koalicija, amandmane. Mi smo sve vreme govorili – legitimno pravo svakog poslanika je da podnese amandman i to niko ne može da mu ospori.

Žao mi je što je kolega izašao, ali to je samo pokazatelj koliko je u pravu, i to je samo pokazatelj šta je želeo da postigne postizanjem ovakvih amandmana, medijski prostor i da pokuša nekako politički da profitira kao, nazovite, nekakva kvazi opozicija.

Dajte, molim vas, parlament je glas naroda i mi ovde razgovaramo o alternativama, kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana. Shodno tome svako ima pravo da podnese amandman, ali, dozvolite, i mi koji nismo podneli amandman imamo pravo, legitimno pravo, da iznesemo svoj politički stav o tom amandmanu. Zahvaljujem, predsedavajuća.