Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Kolega Jovanoviću, želite povredu Poslovnika?
Izvolite.

Samo član, kolega, molim vas. Samo član Poslovnika.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne) Ukazali ste na član 106. Poslovnika o radu.
Maločas je bilo reči o tome da vladajuća koalicija i konkretno ja kao predsedavajući ima nameru da suspenduje demokratiju, u jednom šaljivom tonu.
Ja upravo to ukazujem da mi nije namera i da sve vreme pokušavam da pronađem jednu ravnotežu u poštovanju prava i pozicije, odnosno vlasti, sa jedne, i opozicije, sa druge strane i da dozvolim jednu široku raspravu.
Slažem se u delu izlaganja koleginice Radete tokom ukazivanja na povredu Poslovnika da je legitimno pravo svakog poslanika da ima jedan širi aspekt sagledavanja teme aktuelnog skupštinskog zasedanja. To je legitimno pravo i ja to nikada ne mogu da predvidim, a nikada, vi znate jako dobro, nisam koristio sankcije u Narodnoj skupštini.
Koleginice Radeta, želite povredu Poslovnika?
Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
Zahvaljujem.
Kolega Šaroviću, vi želite šta, povredu Poslovnika?
Ne može replika na povredu Poslovnika. Ne možete dobiti povredu Poslovnika, jer ono što sam učinio kao predsedavajući, dao sam reč koleginici Radeti koja je ukazala na povredu Poslovnika i ne vidim da sam time učinio bilo kakvu povredu Poslovnika.
Dakle, nemoguće je da u ovom trenutku dobijete pravo po tom osnovu.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Aleksandar Antić.
Izvolite.

Zahvaljujem, ministre Antiću.

Kolega Šaroviću pomenuti ste tokom izlaganja ministra.

Pitanje je kako je to kolega Šarović shvatimo, pa ću mu ja omogućiti pravo na repliku.

(Nemanja Šarović: Shvatio sam dobro.)

Verujem da ste shvatili dobro i pozitivno.

Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Shvatio sam da je meni bilo usmereno i ja ću upravo dati predstavniku predlagača reč, obzirom da se ministar javio i onda vas molim da nastavimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima ministar Antić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Kolega Šaroviću, jeste pomenuti više puta tokom izlaganja gospodina ministra i jeste moja obaveza da vam omogućim repliku, ali vas zaista molim da polako privodimo kraju kada je reč o replikama i da nastavimo po redosledu prijavljenih narodnih poslanika.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika o radu Narodne skupštine?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 1, 2. i 3. i 29. dnevnog reda.
Ovim bismo završili današnji rad.
Sa radom nastavljamo sutra, dakle, u utorak, 25. februara, sa početkom u 10.00 časova. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojkot, iako je očajnički i gubitnički potez, jer to je jedino što je preostalo jednom delu opozicije, je legitiman vid političke borbe. To što više od godinu dana ne dolaze na posao, ne dolaze u skupštinske klupe, to je opet njihov odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima koji su im ukazali poverenje, dali im mandat da obavljaju jedan odgovoran posao i da imaju odgovornost za to što treba da rade.

Ono što je zabrinjavajuće, poruke koje ovih dana, dame i gospodo, sagledavamo putem društvenih mreža i koje su deo kampanje, pod nazivom „bojkot“, jesu nešto protiv čega treba svi zajedno da se borimo i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. Namerno kažem – i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. To je nešto što ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Samo izvitopereni umovi mogu u politička razmišljanja, u razmišljanja na političkoj sceni Srbije da uvedu u ovakav način izopačenosti. Morbidnost koja je usmerena, pre svega ka predsedniku Republike Srbije, ka ministru spoljnih poslova, ka još nekim ministrima, ali i ka liderima opozicionih političkih stranaka je vidljiva prethodnih dana. Ono što je krajnje svirepo je ta morbidnost i izopačenost koja je usmerena ka deci predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, još nekih ministara iz Vlade Republike Srbije, ali ponavljam i lidera opozicionih političkih stranaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo kampanja bojkota, da li su ove fotografije bojkot? Na fotografijama jesu političari, ali na ovim fotografijama su i deca predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, ministra Krkobabića, gospodina Babića koji je visoki funkcioner SNS, ali i gospodina Vojislava Šešelja koji je predsednik SRS. Neka od te dece jesu učesnici političkog procesa, ali ako želite nešto da im poručite, pa budite toliko hrabri i dođite u skupštinske klupe, pa im to poručite. Nemojte to da činite na ovakav način. Zašto na ovakav način crtate mete na čelu deci koja nemaju nikakve veze sa politikom? To je sramno, i to ne sme da bude norma, osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zato i kažem da je to nešto protiv čega svi mi zajedno moramo da se borimo.

Zalažete se, kažete, tokom ovog bojkota za slobodu medija. Da li je ovo sloboda medija? Da li je sloboda medija tako što ćete vlasnika televizijske stanice staviti na fotografiju i njegovog sina i takođe crtati metu na čelu njegovom sinu? Nemojte da gledate taj televizijski program. Nije korektno da sve vreme dolazite pred REM i da na konferencijama za štampu vrlo otvoreno kažete – kada budemo deo vlasti zatvorićemo tu televiziju, jer nam se ne sviđa način na koji oni informišu. Znači, vi i dalje pokušavate da se bavite privatnim sektorom, iako ste 2000. godine insistirali na kapitalizmu. Dobili ste kapitalizam. Odakle danas ta potreba?

Dakle, još jednom na pravi način se demistifikuje i ogoljena je politika bojkota i kampanja bojkota. Ona se svodi samo na jedno, a to je mržnja i ništa drugo. To je mržnja i tu nema granica, samo izopačenost i morbidnost koja je usmerena ka deci. Postavljam pitanje – gde su granice i hoćemo li svi to da dozvolimo ili ćemo svi zajedno da ustanemo i da kažemo šta mislimo o tome i da tražimo od nadležnih organa i nadležnih institucija da na svaku ovakvu pojavu reaguju?

Znate u čemu je razlika između nas i ovog dela opozicije? U jednoj ključnoj reči, a to je pristojnost, način na koji shvatamo definiciju reči pristojnost. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima, pokazala da uvažava princip pristojnosti, ujedno uvažavajući princip odgovornosti, jer suština pristojnosti je u tome da pošteno, čestito i odgovorno radimo posao za koji smo preuzeli odgovornost, ali i da snosimo i odgovornost i konsekvence. To je dokaz i to je suština svega. To je dokaz onome čemu težimo, a to je da budemo pristojno, normalno, uređeno i odgovorno društvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama pet važnih i značajnih sporazuma. Neumanjujući važnost i značaj četiri sporazuma o kojima neću govoriti, o tome će govoriti moje kolege u okviru redosleda prijavljenih narodnih poslanika, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na jedan Sporazum, a to Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o spoljnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne, i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane.

Naime, smatram da poslanička grupa SPS smatra da pristupanje ekonomskoj Evroazijskoj uniji je od ogromnog značaja za ekonomiju naše zemlje, od ogromnog značaja i važnosti za privredu naše zemlje, jer mi zapravo govorimo o tržištu koje podrazumeva 183 miliona ljudi.

Dakle, po ovom Sporazumu, Srbija će moći da izvozi gotovo 100% svojih proizvoda, bez plaćanja carina.

To je jedno novo i veliko tržište za naše proizvode, pri čemu je važno reći da je privredna saradnja kada je reč o odnosu saradnje sa ovih pet država i pet članica Evroazijske unije, u proteklom vremenskom periodu, najdinamičnija i najintenzivnija bila sa Ruskom Federacijom.

Naime, sa Ruskom Federacijom mi imamo potpisan Sporazum od 2013. godine Sporazum o strateškom partnerstvu. Taj Sporazum jeste imao za cilj da se razvija i ekonomska i trgovinska saradnja, ali taj Sporazum je imao za cilj i da politički odnosi idu jednom uzlaznom putanjom. Upravo taj Sporazum je rezultirao da danas imamo bilateralnu saradnju jako dobru, ide uzlaznom putanjom, u svim sferama društvenog života.

Ova Unija ima osnov i za političku saradnju, što za nas predstavlja dodatni okvir za unapređenje političke saradnje sa članicama Evroazijske unije.

Sporazum je za Srbiju važan, važan je za privredu, važan je za ekonomiju, ali važan i u kontekstu, jer ojačava odnose Srbije i političke i ekonomske, sa članicama Evroazijske unije. Sigurno je u interesu Srbije da Srbija ima što više ovakvih sporazuma.

Takođe, želim posebno da istaknem da je ovde reč o članicama, o državama Evroazijske unije, koje su imale veoma principijelan stav, kada je u pitanju jednostrano proglašenje nezavisnosti KiM, jer ni jedna od pet država nije priznala jednostranu proglašenost nezavisnosti KiM, što smatramo da je podstrek i podsticaj za još jače partnerstvo koje treba da ostvarimo sa Unijom i sa svakom članicom koja je predstavnik Evroazijske unije, jer u daljem procesu političke borbe, u daljem putu koji će biti veoma težak po Srbiju, a mislim naravno na odbranu nacionalnih i državnih interesa. Upravo ove države koje su članice Evroazijske unije mogu biti velika podrška kao tradicionalno prijateljski orjentisane države na međunarodnom planu i na međunarodnoj političkoj sceni.

Kada je reč o Ruskoj Federaciji, obzirom da sam rekao da je Srbija imala najintenzivniju i najdinamičniju saradnju od ovih pet država sa Ruskom Federacijom, želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom, da imamo izuzetno dobre i razvijene bilateralne odnose na svim poljima, da imamo odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda, dakle, i verska i kulturna, istorijska, jezička bliskost, slovenska bliskost naša dva naroda, neraskidivo bratstvo naša dva naroda, koje se razvijalo kroz čvrste veze u zvaničnim odnosima punu 181 godinu, od zvaničnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Ruske Federacije.

Naravno da ogroman podsticaj razvoju odnosa Srbije i Ruske Federacije, daju upravo predsednici naših država, predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno, mi kao parlament, kao glas naroda, kao predstavnici građana, imamo jako dobru, intenzivnu i dinamičnu saradnju sa parlamentima Ruske Federacije.

Naime, Narodna skupština Republike Srbije, ima potpisane sporazume sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, a Komisija za saradnju Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije i Narodne skupštine Republike Srbije je najviši nivo bilateralne saradnje koji Narodna skupština ima u ovom trenutku i on je jedinstven u odnosima sa dve države, sa Rusijom i Kinom.

Mi smo protekle nedelje u Moskvi održali Petu po redu sednicu Komisije za saradnju Državne dume i Narodne skupštine Ruske Federacije, na kojoj, naravno, uvek razmatramo važne i značajne teme.

Obzirom da je slična tema i bila tokom jučerašnjeg dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, recimo, inicijativa koja je pokrenuta i tema koja je bila od velike važnosti tokom Pete sednice Komisije za saradnju naših parlamenata je naravno, logično, idemo u susret obeležava sedamdesetpetogodišnjice pobede nad fašizmom. Naravno, da smo veliku pažnju posvetili toj temi i nečemu što jeste ogromna pošast čovečanstva danas, a to je ponovna pojava nacizma.

Predsednik Državne Dume Vjačeslav Volodin je pokrenuo inicijativu o formiranju instituta za očuvanje istorijskog sećanja upravo, da bi sprečili reviziju istorije, upravo da bi sprečili reviziju kada je reč o učešću naših vojnika i sovjetskih vojnika tokom Drugog svetskog rata.

Naravno, predsednica Narodne skupštine je prihvatila, u načelu se saglasila sa tom inicijativom. Ona sada ide na saglasnost i ta inicijativa će biti prosleđena predsednicima naših država, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, ali naravno i Vladi Republike Srbije.

Smatramo da je ova inicijativa od ogromne važnosti i značaja za Srbiju, jer kada govorimo o reviziji istorije, zapravo o očuvanju istorijskog pamćenja, nije ovde samo reč o reviziji sećanja, ovde je reč o opstanku jednog naroda i mislim da je naša zajednička obaveza da sačuvamo nasleđene tekovine. I mislim da uz sve ovo svakako treba uključiti nauku, kako bi sačuvali istinu o stvaranju jedne slobodne i moderne Evrope.

Želim da vas podsetim da smo Četvrtu sednicu Komisije za saradnju upravo održali ovde u Beogradu u Narodno skupštini Republike Srbije, da se tada predsednik Državne dume obratio narodnim poslanicima, srpskoj javnosti i preneo za nas jednu, za poslanički klub SPS jednu izuzetno važnu i značajnu poruku od predsednika Ruske Federacije, a to je da bratski srpski narod uvek može računati na podršku Ruske Federacije.

Takođe, kada govorimo o saradnji parlamenata imamo jako dobru i intenzivnu saradnju na multilateralnom planu u smislu saradnje međunarodnim parlamentarnim organizacijama, tamo gde obe države imaju svoje predstavnike i članice.

Naravno, uvek ističemo jednu činjeničnu i evidentnu stvar, a to je da dugujemo veliku zahvalnost Ruskoj Federaciji, to je ono što sam rekao u uvodnom izlaganju, kada je reč o principijelnom stavu po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM. Istinski smo zahvalni na tome, jer time Ruska Fedracija pokazuje da poštuje univerzalne principe međunarodnog prava.

Takođe, značajna je podrška Ruske Federacije u onome u čemu teži Srbija, i što je intencija Republike Srbije, a to je da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Takođe, izražavamo veliku zahvalnost na multilateralnom planu kada je reč o protivljenju Ruske Federacije da samoproglašena država Kosovo bude deo i bude članica bilo koje međunarodne organizacije, jer time Ruska Federacija u pravom smislu definiše sebe i kao čuvara i kao graditelja jednog pravednijeg međunarodnog poretka zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i zasnovanog na poštovanju opštih principa i ciljeva proklamovanih u Povelji UN.

Srbija zarad očuvanja međunarodnog mira stabilnosti i bezbednosti principijelno i dosledno se zalaže za poštovanje jednog principa i načela međunarodnog prava, kao i ostvarenja načela slobodne i ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni bez uvođenja sankcija kao sredstava prinude.

Dobra politička saradnja je omogućila i ono o čemu sam govorio na početku, a to je dobru ekonomsku saradnju. Izuzetno značajan segment bilateralnih odnosa je omogućio dobru privrednu i ekonomsku saradnju. Ruska Federacija je danas od strateških ekonomskih i vodećih spoljno-trgovinskih partnera Republike Srbije. Veoma dobri politički odnosi su omogućili dobru osnovu za unapređenje ove saradnje, doprineli su da Ruska Federacija upravo bude jedan od najznačajnijih privrednih partnera Republike Srbije, i kao izvozna destinacija ali i kao strani investitor.

Mi pridajemo, takođe, kao što sam rekao ogromnu važnost i značaj privrednoj saradnji sa Ruskom Federacijom i zainteresovani smo za što snažnije prisustvo Ruskih firmi i Ruskog kapitala na našem tržištu.

Želimo da unapređujemo sve ukupne odnose, naročito u oblasti industrije, infrastrukture, telekomunikacija, energetike, poljoprivrede, građevinarstva, posebno je Srbija zainteresovana, to je opšte poznato, za snabdevanje ruskim energentima, saradnja u oblast energetike je veoma uspešna, a Republika Srbija je izuzetno značajna što ruska strana smatra prioritetnom rutu gasovoda „Turski tok“.

Tokom prethodnih dana imali smo posetu i ministra odbrane Ruske Federacije, podržavamo vojno-ekonomsku saradnju, saradnju odbrane, policije i kulture, podržavamo saradnju gradova i regiona, kao i saradnju dve crkve.

Kada je reč o ostalim članicama Evoazijske unije, takođe želim da naglasim da kada je reč konkretno o Belorusiji, Srbija i Belorusija su još 1994. godine, stupile u diplomatske odnose, kao novoosnovane i prijateljske države, prvo Savezna Republika Jugoslavija, zatim je to preuzela Srbija i Crna Gora, a od 2006. godine, Republika Srbija kao samostalna država.

Godine 1996. sa Belorusijom je potpisan prvi Sporazum o razumevanju i saradnji. Lukašenko, predsednik Belorusije je više puta posetio Srbiju, ali ono što je veoma važno posetio je Srbiju onda kada je Srbiji bilo veoma teško, to je u periodu NATO agresije i NATO bombardovanja 1999. godine.

Imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a potpisano je preko 10 bilateralnih sporazuma, Dakle, vrata Belorusije su širom otvorena za privredu, naročito u oblasti građevinarstva, naročito u oblasti poljoprivrede, telekomunikacija, namenske industrije i od nas dalje zavisi razvoj ekonomske saradnje. Mislim da potpisivanjem ovog sporazuma upravo jeste korak napred ka još boljoj saradnji.

Uvaženi kolega Dragoljub Karić, nije danas, nažalost, tu nadam se da će nam se i priključiti, je konzul u Minsku i on zna da trenutno po vrednosti izvoza Belorusija je 34 partner Republike Srbije, a prema uvozu na 37 mestu.

Ono što mi smatramo kao poslanički klub je da nisu iskorišćene sve prednosti partnerstva i prijateljstva sa Belorusijom i verujemo da će to biti popravljeno u narednom vremenskom periodu i verujemo da ovim sporazumom stvaramo jedan dobar i realan osnov da to realizujemo.

Kada je reč o Kazahstanu, diplomatski odnosi su uspostavljeni 1996. godine, intenzivna saradnja od 2010. godine, potpisan je, takođe, Sporazum o slobodnoj trgovini, bezvizni režim, i za diplomate i za obične putnike, a recimo podaci iz 2016. godine govore da spoljno-trgovinski promet je oko 30.000.000,00 dinara.

Sa Jermenijom, bilateralni odnosi između Srbije i Jermenije su tradicionalno dobri i uspostavljeni 1994. godine. Primera radi 2017. godine, robna razmera iznosila je 76,8 miliona evra, na 17. samitu šefa država, vlada Frankofonije, koji se održao u oktobru 2018. godine, u … učestvovao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Imamo tri potpisana sporazuma. Kirgistan, diplomatski odnosi su uspostavljeni 1994. godine, a ukupan obim razmene u 2017. godini je rečima … iznosio 14,444 miliona evra, od čega naš izvoz 11,745 miliona evra, a uvoz 2,699 miliona evra.

Dakle, smatramo da potpisivanjem ovog sporazuma pravimo, kao što sam rekao, još jedan korak više u našim odnosima sa članicama ove unije i otvorenost ove unije za Srbiju je velika šansa, kao što sam rekao za privredu, a pre svega, kada govorimo o privredi za oblast poljoprivrede i prerađivačke industrije.

Naravno da će ovaj sporazum imati podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje, kao i preostala četiri sporazuma, a o ostala četiri sporazuma u nastavku rasprave govoriće moje uvažene koleginice.

Zahvaljujem.