Hvala, predsedavajuća.
Ovaj amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada ga je odbila, jer je rekla da obrazloženje koje je dato uz ovaj amandman, da je neophodno prestati sa daljim zaduživanjem, s obzirom na to da nisu poznati uslovi pod kojima se zadužuju budžetski korisnici, nije prihvatljivo, jer aranžmani sa pojedinim institucijama sa kojima treba sklopiti ove kreditne linije nisu do kraja poznati.
S jedne strane bi se to obrazloženje moglo prihvatiti, jer to načelno može biti tačno, a, s druge strane, ne možemo dati nekoliko primedaba na rad Vlade i, uopšte, na način na koji se ovaj rebalans podneo, koje, na kraju krajeva, uskaču u trbuh onome što je od strane Vlade, kada je reč o obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, dato.
Prvo, kada se pogledaju ovi razdeli, s kim i po kom osnovu treba sklopiti projekte zajmove u iznosu, kako se ovde kaže, od 67 milijardi 367 miliona i 872 hiljade dinara, onda vidimo da su, uglavnom, ove budžetske stavke navedene krajnje paušalno. Ne postoji nikakav detalj oko svega toga, niti se ovde može govoriti, niti je ikada bilo reči za ovom skupštinskom govornicom, kada je reč o pojedinim ovim stavkama, zbog čega su tu upravo ti iznosi.
Zašto je to bitno? To je bitno upravo zbog ovoga što kada god vučete neke zajmove, ili povlačite neke kreditne linije, ili pravite kreditne projekte, kao što su ovi, morate voditi računa u kakvim okolnostima se to radi. Dakle, mi ovde nemamo sliku budžeta, nego rebalansa budžeta, koji se pravi sada, u novembru, do kraja ove godine, a suočićemo se sa budžetom za 2009. godinu.
Moje pitanje je vrlo prosto, da li ovaj iznos od 67 milijardi 367 miliona i 872 hiljade dinara, da li je Vlada do tog iznosa došla juče, prekjuče ili pre sedam-osam dana? Ili je do tog iznosa došla ranije? To je jako važno, jer vidimo da je Vlada reagovala na elemente svetske finansijske krize, koja je, očigledno, zahvatila našu državu tek u proteklih nekoliko dana.
Da li su ovi iznosi koji su dati u rebalansu u korespondenciji, da li korespondiraju s onim izazovima o kojima mi ovde pričamo, ili ćemo na ovaj način srljati u unapred utvrđene iznose, u zajmove za kredite koji su sada, ili će biti u narednom periodu, skuplji nego ikada?
Ne kažem, neću da tvrdim, svako ima pravo da obrazloži svoj amandman i da govori o njemu na način kako on hoće, ali ovaj amandman me je povukao da o njemu pričam iz ovih razloga. Da li je moguće da je ovaj iznos koji je nama dat, realno, onaj iznos koji država Srbija može da izdrži u periodu za koji se planira ovaj rebalans budžeta?
Ne verujem u to. Ne verujem vam iz razloga, vi ste sada govorili, evo i Šami je, pre neki dan, o tome da se banke mogu štititi povećanjem kamatnih stopa, zar ne. To će, s jedne strane, biti u redu, a sa druge strane ćemo biti suočeni s onim sa čime već jesmo, s padom cena nekretnina na domaćem tržištu, i onda će se stvoriti jedan cirkus seriozus od koga nećemo moći da pobegnemo. S druge strane, danas ovde imam izveštaj o akcijama s najvećim dnevnim promenama za preduzeća u Srbiji. To je datum 30.10.2008. godine, gde vidimo najmanje sedam banaka koje beleže drastičan pad u ovoj situaciji.
Prema tome, u tim okolnostima, kako možemo da vam verujemo da su iznosi koje ste ovde naveli ispravni i kako možemo da vam verujemo da je ovo zaduživanje, koje ste ovde predvideli, zaduživanje koje je bezbedno za budžet Republike Srbije i bezbedno za građane Srbije, bezbedno čak i za ove projekte koje ste ovde naveli?
Za razliku od koleginice koja je maločas govorila, uopšte neću da ulazim u pitanje opravdanosti tih projekata, nego ću krajnje benevolentno da pođem od toga da su oni, svi odreda, kako su ovde navedeni, neophodni.
U tom smislu, mislim da je bilo mnogo pametnije da Vlada Republike Srbije u ovom međuperiodu izađe sama, a nije izašla, s amandmanom na ove iznose, da kaže kako se oni odnose prema aktuelnoj situaciji, prema porastu kamatnih stopa, prema ukupnoj ceni kredita koja se da očekivati, jer se ovde ovi krediti ne vuku od domaćih banaka, koje su, nažalost, počele da doživljavaju ovo što na ovom papiru piše, nego se ovi krediti vuku iz inostranstva, sve po stavkama kako su ovde navedene.
Dakle, da se odmah razumemo, mi nismo protiv kredita, jer krediti ovoj zemlji mogu pomoći za razvoj, kako je ovde predviđeno, ali smo protiv toga da se krajnje paušalno tome prilazi i da mi nijednog trenutka više nismo sigurni u to da li ova vlada ijednog trenutka misli da radi ozbiljno.
Imali ste obećanje da će se penzije podići do nivoa od 70% do kraja ove godine, tj. do 1. januara 2009. godine. Vidimo da se to odlaže za 2010, odnosno nikad, pošto je Boris Tadić rekao juče da je to nešto što je sasvim nerealno. Zašto ste to uradili?
Stvar je vrlo prosta. Morao je da se smisli neki razlog zbog čega se ne bi napravila jedna politička konstelacija u Srbiji, da bi se za nečiji tuđi interes, pre svega, zbog secesije dela teritorije, napravila jedna druga politička konstelacija, jedna izmišljotina od nekog obećanja, jer u Srbiji je ''obećanje ludom radovanje'' za sve živo, što se kaže. Kada smo suočeni s nemogućnošću da se to sprovede, što smo mi od starta znali, nego samo nesrećni ljudi koji u to veruju nisu bili u prilici to da znaju, jedan dobar deo ljudi u Srbiji, onda smo suočeni s tim da se to obećanje ne može ispuniti. Ista stvar je i kada je reč o besplatnim akcijama u javnim preduzećima i svemu ostalom što je ova vlada obećala.
U odnosu na to, postavlja se vrlo logično pitanje. Ne znam da li treba ili ne treba prihvatiti amandman Vjerice Radete. Možda je brisanje ovog dela pod B drastična mera kada je reč o reakciji na Predlog ovog rebalansa budžeta, ali ovo što je ovde predloženo ne uliva ni minimum poverenja.
To je samo jedan od onih razloga zbog čega DSS ne želi da glasa za ovaj rebalans budžeta, niti da ima s tim ikakve veze, a vi ćete s tim imati veze i ponosićete se svojim malim nestašlucima koje pravite kada je reč o neorganizovanom vođenju državne i ekonomske politike, pre svega, kada bude došao dan da se to naplati, a to će od vas naplatiti građani Srbije tako što će dati poverenje onima koji su u stanju da vode odgovornu ekonomsku politiku države, odgovornu državnu politiku, a vi ćete, naravno, svoj ceh platiti onako kako dolikuje.