Očigledno je da smo se opet pogrešno razumeli. Kada je reč o procesu privatizacije, on je neraskidivo vezan za proces restrukturiranja. Kada je reč o procesu restrukturiranja, to je takođe predmet onoga čime bi trebalo da se pozabavi neko ko bude dobio tender za konsultantske usluge.
Prema tome, teško je na taj način postaviti stvari kada je reč o redosledu poteza, pa reći da je neophodno da ova skupština usvoji ili da vidi da postoji određena strategija, a za strategiju znamo da je bio nadležan i zadužen neko drugi pre nas. U čitavom tom postupku oko stvaranja strategije učestvovala je jedna firma koja se zove "Deloitte and Touche", pa je onaj govornik kome ja danas ovde repliciram radio za tu firmu, ne znam da li i dan-danas radi, pa mu je verovatno i krivo zbog toga što danas ne može da učestvuje u celom ovom procesu, verovatno zbog toga da bi imao, ako ništa drugo, makar unutrašnjih beneficija što radi za jednu firmu kojoj država omogućava da učestvuje u tim procesima, a da pri tom drži ministarsku fotelju.
Od svega toga danas nema ništa, a ja ću vas podsetiti na jednu vrlo prostu stvar i, ponavljam još jednom, nijednog trenutka nisam rekao ja da je danas tema ove rasprave privatizacija NIS-a, nego vi pogledajte stenograme šta se pričalo pre toga, šta je ko od vas izjavljivao, pre nego što je sednica prekinuta, u načelnoj raspravi, i šta se danas čulo, pa ćete videti da su te dve stvari neraskidivo povezane, kada je reč o restrukturiranju i privatizaciji.
Prema tome, mi danas pravimo samo jedan pravno-tehnički korak da bi se moglo uopšte ući u priču o razvijanju dalje strategije restrukturiranja i privatizacije Naftne industrije Srbije. Dakle, o tome je reč i sve drugo što se ovde govori je čisto zamenjivanje teza. Prema tome, kada o tome govorimo, to je ono što je ovde bitno, a sve drugo je manje važno.
Onda postavljamo sebi pitanje rokova itd. Nisu bitni tu toliko rokovi. Bitno je da zbog nas znamo, i ja se tu sa vama slažem, šta je strategija i na koji način treba ići u restrukturiranje Naftne industrije Srbije, ali ovo je prvi korak. Ako danas propustimo da uradimo ovaj prvi korak, mi posle ne možemo da hvatamo bilo kakve rokove; ne rokove koji su nametnuti, nego one koje sami sebi namećemo da bismo brzo radili posao.
Kada je reč o kontroli procesa, izvinite, molim vas, da li vi znate da je bilo ko od narodnih poslanika čuo da je Narodna skupština zadužena bilo kojim zakonom da vrši kontrolu procesa restrukturiranja i privatizacije bilo kojeg javnog preduzeća i bilo kojeg javnog sektora. To se jednostavno ne čini, to nigde nismo mogli da vidimo. Ovde se stvaraju preduslovi za tako nešto, kroz donošenje Zakona o energetici, kroz donošenje zakona o Naftnoj industriji Srbije, a zatim se to radi na osnovu zakona.
Prema tome, Narodna skupština Republike Srbije ne može preuzeti posao izvršnih organa vlasti ove države, nego može da se bavi isključivo i samo zakonodavnom aktivnošću. Dovoljno je pogledati određene odredbe Ustava Republike Srbije i utvrditi koje su nadležnosti Narodne skupštine.
Prema tome, tačno se zna ko prati proces restrukturiranja i privatizacije u ovoj državi, a Narodnoj skupštini Republike Srbije taj organ odgovara. To je Vlada Republike Srbije i to je način na koji funkcionišu stvari u ovoj državi. Znači, sve drugo što ovde budemo čuli je čista zamena teza.
Danas ne glasamo o restrukturiranju Naftne industrije Srbije, niti danas, ili kada već bude dan za glasanje, uopšte glasamo ili se izjašnjavamo o obliku ili modelu privatizacije Naftne industrije Srbije. Meni je žao ako ste vi protumačili da sam ja pogrešno protumačio da ste vi mislili na privatizaciju, ali molim vas, pogledajte stenogram, pogledajte šta ste pričali, pogledajte izraze koje ste upotrebili, pa ćemo onda o tome na opušten način da razgovaramo.

Dakle, amandman je podnela gospođica Nataša Jovanović, uvažena narodna poslanica. Amandman kaže: "Član 2. briše se". Amandmane su podneli i drugi narodni poslanici Srpske radikalne stranke, i to od člana 1. zaključno sa članom 8. predlažu da se ti članovi brišu. Dakle, uvodna odredba, završna odredba, koja je, praktično, vacatio legis – kada zakon stupa na snagu. Sve je to tako lepo i krasno, ali svaki od ovih amandmana se posmatra pojedinačno, ne u celini.
Kada se posmatraju prve dve odredbe, člana 1. i člana 2, praktično, ovaj amandman sa tekstom: "briše se", u kontekstu zakona za koji se pretpostavlja da će biti usvojen, jer ako se ne pretpostavlja da će biti usvojen, ni amandmani se ne bi podnosili, onda znači da se ovaj amandman javlja kao pravno nemoguć. Na kraju krajeva, tako je to prošlo i Zakonodavni odbor, kao pravno nemoguće. Postoji izveštaj o tome, pa se to može videti.
Šta piše u obrazloženju ovog amandmana? Čitam: "Narodna skupština je u funkciji Vlade Republike Srbije, pa se sednice Skupštine zakazuju tri dana pre održavanja da bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane", uzgred budi rečeno, to nije tačno, nije tri dana uoči održavanja zakazana, "tako da bi se Narodnoj skupštini "poturala" ovakva nebulozna zakonska rešenja kojima se omogućava dalje pljačkanje naroda i države."
Uzgred budi rečeno, ovakvo isto obrazloženje, po principu copy paste, stavljeno je ispod svih ovih amandmana.
Šta ovo ukazuje? Ovo ukazuje da narodni poslanici koji su se dogovorili da ovako urade koriste svoje legitimno poslaničko pravo, dakle, nemam ništa protiv, da podnesu amandman koji može biti predmet rasprave na ovoj skupštini, da bi se iskoristilo poslovničkih 15 minuta i pričalo o nečemu što nema nikakve veze sa članom 2. ovog predloga zakona, a nema ni najmanje veze sa amandmanom.
Zato bi bilo dobro ovde čuti obrazloženje zbog čega se član 2. briše. Mi obrazloženje zbog čega se član 2. briše, šta je supstrat ovog amandmana, šta je njegov stvarni razlog, nismo čuli.
Čuli smo svašta i o Kragujevcu, refleksiji, vrlo je daleko od ovog zakona, na kragujevačku industriju itd. To je nešto što smo mi ovde slušali.
Moguće je i to, naravno, ukoliko se ne proceni od strane predsedavajućeg da to izlazi van domena, van tačke dnevnog reda. Dobro, nije tako procenjeno. Sa tom procenom se slažem.
Na kraju krajeva, prilikom javljanja za svaki sledeći amandman priča će biti potpuno ista. Ovo sam rekao samo zbog toga da bi oni koji gledaju ovaj prenos mogli da znaju o čemu se ovde zapravo radi.
Dakle, radi se o amandmanu koji nije pravno moguć, o poslovničkoj mogućnosti da se po amandmanu govori, da se iskoristi 15 minuta i da se u okviru tih 15 minuta, upravo zbog difuznosti pristupa, može govoriti o čemu god se želi. Hvala na tome.
Mi očekujemo da će se to tako i dalje nastaviti, ali jako je važno da oni koji gledaju ovaj prenos to dobro znaju. Hvala vam.

Jeste, gospođica Nataša Jovanović povredila je Poslovnik. Vidite, nije bitno da li je to vezano sa tačkom 10. i prethodnim zakonom, to je uopšte nevažno, zato što očigledno nije bitna ni sadržina onoga o čemu vi govorite, jer možete govoriti o čemu god hoćete, pri ovakvoj gipkoj formulaciji amandmana i gipkom pristupu, kome se ja ne protivim, nego mu se radujem, iz prostog razloga što na taj način pokazujete kakav je vaš odnos prema tačkama dnevnog reda i prema Skupštini.
Dakle, nije moja polemika sa vama u tom pravcu, niti želim sa vama da polemišem o tome kako vi vidite ove zakone i šta vi mislite čemu će oni doprineti ili šta će doneti Srbiji. Kako će ti zakoni da se reflektuju na privredu Srbije, to će pokazati vreme i građani će to osetiti ovako ili onako. Mi koji podržavamo te zakone snosićemo punu odgovornost za tako nešto. Prema tome, to je na nama i nije to ništa sporno.
Ovde je sporno bilo nešto drugo. Dakle, da li građani koji gledaju ovaj prenos znaju šta vi zapravo radite ovom metodologijom nastupa ili ne? Ja sam to probao da objasnim, da se radi o jednom potpuno jalovom podnošenju amandmana da bi se sedam ili osam puta jedna ista stvar rekla sa ove govornice, pri čemu, ponavljam, nemam ništa protiv toga niti kome šta branim.
Kao što je važno sa vaše strane da sedam puta nešto kažete, tako je i sa moje strane važno da skrenem pažnju gledaocima da upravo to radite i da na taj način pokušavate da na neki blag i simpatičan način zloupotrebite poslovnička prava koja vam pripadaju da biste sedam ili osam puta o jednom istom govorili na različite načine i da bi se čak govorilo mimo onoga što je predmet rasprave tačke dnevnog reda.
Samo toliko, izvinjavam se.

Dakle, ja sam ovde sve vreme; iako nisam fizički u sali, u svom sam kabinetu gore i odatle pratim prenos putem ovog monitora koji mi je dostupan. Prema tome, slušam sve što se ovde dešava, slušam sve vaše replike, sva vaša izlaganja i pratim kompletnu raspravu o svim tačkama koje su na dnevnom redu. Prema tome, najgrublja je insinuacija, i to nije uopšte u redu da ovde govorite, da neko nije bio tu, pa ne zna šta se pre toga dešavalo. Kada to izgovarate, zaista povedite računa šta pričate.

Ovde smo se javljali po Poslovniku povodom različitih stvari, manje značajnih od ove koju ću sada reći.
Imali smo priliku da čujemo vest, ovde su te agencijske vesti kod mene, da je predsednik SAD Džordž Buš potpisao proklamaciju o dodeljivanju trgovinskih preferencijala Srbiji i Crnoj Gori. Moram reći da je to jedna od najlepših vesti koje smo mogli da čujemo u toku ove godine, sigurno najznačajnija vest posle Studije izvodljivosti. To je praktično ulaženje naše zemlje u sistem zemalja koje spadaju pod opšti sistem preferencijala.
Dakle, odnosi se na oko 4.600 proizvoda iz 144 zemlje. Kod nas će to biti veoma značajno za metalurgiju, pogotovo za čelik i uopšte neke obojene metale. Prema tome, to može biti neposredni podsticaj proizvodnje u našoj zemlji, jednostavno nešto što se može trenutno odraziti, u ekonomskom smislu, na boljitak, na ekonomiju naše zemlje.
Međutim, ovo ima i jedan važan poseban politički značaj, jer predstavlja podsticaj ne samo zemljama Evropske unije za saradnju sa našom zemljom, nego predstavlja i međunarodnim finansijskim institucijama za dalju i dublju saradnju sa Srbijom i Crnom Gorom, pogotovu sa Srbijom.
Ono što moram da istaknem, to je da je ovo, pre svega, posledica uporne i dosledne politike Vlade Republike Srbije u odnosu na sve druge organe u ovoj državi i da na taj način ovo predstavlja jednu vrstu rezultata, koja je za svaku vrstu pohvale.
Naravno, Studija izvodljivosti, s jedne strane, kao što sam rekao, predstavlja veoma značajan momenat u postupku pridruživanja i doneće veoma dobre rezultate ovoj zemlji na duži rok, a ova odluka SAD, preferencijali, u koje smo uspeli da uđemo, predstavljaju nešto što će biti značajno neposredno i odmah. Dakle, kako za ekonomiju zemlje u jednom delu, tako u drugom smislu i za ono što se zove politički podsticaj međunarodnim institucijama za saradnju sa našom zemljom. Hvala.

 Ovde se u ovom domu pominje ime Bogoljuba Karića i njegove političke stranke ponovo, a to nije dobro, iz prostog razloga što to nije normalna i obična politička stranka, nego je reč o najvećem političkom zlu u ovom trenutku koje postoji u Srbiji, a to je prosto zbog toga što poseže za onim sredstvima u politici za kojima niko normalan ne bi u državi posezao i pretvara političku scenu Srbije u običnu političku finansijsku berzu.
Taj lik može, i njegova politička stranka, da radi šta god hoće. Od njega ništa nije čudo očekivati ni po Vojvodini, ni u raznim koalicijama koje se tamo prave. Nije ni čudo ni ono što je pokušao ovde u Skupštini Srbije. On je to delimično uspeo, vi svi vrlo dobro znate kakav je odnos celog parlamenta prema toj stvari.
Što se tiče denunciranja naših sugrađana, narodnih poslanika i funkcionera, lažnog optuživanja i kršenja nečega što se zove pretpostavka nevinosti, za nas je veoma važno da izgradimo čvrstu državu, čvrst pravni sistem, dobro pravosuđe, a čemu, naravno, služe ove tačke dnevnog reda koje su danas na razmatranju, da bismo mogli da učinimo šta je potrebno da se ova država od tako čega zaštiti.
Pre svega, da zaštitimo građane od kršenja prezumpcije nevinosti od strane državnih organa, i ovo što danas imamo, imamo jednu dobru situaciju da državni organi ni u kom vidu ove države ne krše prezumpciju, tj. pretpostavku nevinosti.
Što se tiče raznih likova u raznim tzv. nevladinim organizacijama, one su takozvane, jer mi, nažalost, još uvek nismo razvili pravi civilni sektor u Srbiji, takvi likovi, kao što je ovde pomenuta Nataša Kandić, ne bi valjda trebalo da služe za razlog da se prozivaju ili za ovu govornicu izlaze ovako uvaženi predstavnici građana, koje smo danas imali prilike da vidimo za ovom govornicom.
Nije dobro ako takvi likovi mogu na ovaj način da izazovu potrebu da se izlazi i da se govori po Poslovniku, i da na taj način moramo da vodimo diskusiju u ovom parlamentu.
Prema tome, nadam se da ćemo imati dovoljno snage da ova država krene ovim putem kojim je krenula, da učvrsti pravni sistem i pravosuđe, i da onda, jednostavno, prepustimo to mehanizmu, koji će raditi sam po sebi i zaštititi sve građane i sve njihove predstavnike u ovom domu. Hvala.

Biću veoma kratak.
Dakle, ovde smo imali priliku da čujemo interpretaciju onoga što je predloženo. Na početku sam rekao da je DSS bila, pre svega, za to da se odluke, kako je ovde predloženo, donesu konsenzusom u parlamentu. Očigledno to nije bilo moguće, jer u pregovorima koje smo imali, razgovorima koje smo vodili o promeni Poslovnika, a opet kažem, inicijativa za te promene jeste na vladajućoj koaliciji, nismo imali adekvatno učešće opozicionih predstavnika, odnosno ne bar adekvatnu želju da se ozbiljno upuste u razgovor o onome što se predlaže.
Niz ozbiljnih primedbi na predloženi tekst smo čuli juče i danas, jedan deo tih primedbi, kroz amandmane, ugrađen je u tekst Predloga odluke, jer su prihvaćeni od strane predlagača u formalnom smislu te reči, dakle, gospodina Predraga Markovića.
Prema tome, danas imamo tekst kod koga, a to je naš sud, ne stoji većina primedbi koje smo ovde čuli. Naime, ne radi se samo o povećanju efikasnosti rada, nego se radi upravo i o kvalitetu rada u Narodnoj skupštini. Smatramo da pojedine odredbe, koje se moraju gledati u kontekstu svih odredaba koje su ovde predložene, upravo doprinose boljem kvalitetu rada i kvalitetu donošenja zakona, a pogotovo u onoj oblasti koja tretira rad povodom amandmana na odborima Narodne skupštine.
Prema tome, zbog svoje sveukupnosti, kao što sam to na početku rekao, DSS će glasati za predloženi tekst odluke, naravno, koji u sebe uključuje one amandmane koje je predlagač u međuvremenu prihvatio. Hvala vam.

Kada je reč o ovakvom predlogu akta, DSS je mišljenja da je najbolje da se on usvaja konsenzusom Narodne skupštine, zato što su ovde u pitanju pravila rada Narodne skupštine koja se tiču svih narodnih poslanika. DSS ne stoji na stanovištu da bi narodni poslanici u tom smislu trebalo da se dele na poziciju i opoziciju, na poslanike jedne ili druge političke stranke.
Prema tome, kada je došlo do ideje, naravno, pošto kao deo vladajuće koalicije mi imamo odgovornost za donošenje zakona, pre svega oni koji čine vladajuću koaliciju za donošenje ovakvih akata, mi smo razgovarali sa našim koalicionim partnerima da bi svakako bilo dobro da se u razgovore o donošenju Poslovnika Narodne skupštine uključe svi šefovi poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini; da na taj način doprinesemo tome da donesemo ovakav akt konsenzusom ili ogromnom većinom u Narodnoj skupštini i da na taj način zadovoljimo nešto što bi bio interes ne vladajuće koalicije u Srbiji, nego Narodne skupštine u celini, i da na taj način postignemo da Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije bude akt koji može da koristi u više saziva Narodne skupštine, bez obzira ko će činiti vladajuću koaliciju. Ti razgovori su vođeni.
Prilikom tih razgovora skrenuta je pažnja u odnosu na neki inicijalni tekst koji je gospodin Predrag Marković, narodni poslanik i predsednik Narodne skupštine, bio ljubazan da nam prezentuje. Dakle, bilo je odgovarajućih primedbi, i ono što ovde moram, istini za volju, da kažem da je većina tih primedbi bila kasnije inkorporirana u predlog teksta koji je ponudio gospodin Predrag Marković.
Jedan deo tih primedbi je inkorporiran na taj način što je određeni broj amandmana gospodin Predrag Marković prihvatio na Administrativnom odboru, jedan deo tih primedbi, koje su se čule ranije na našim sastancima, nije bio do danas prihvaćen. Jednostavno, ostalo je da visi u vazduhu nekoliko pitanja.
Jedno od tih pitanja je pitanje načina na koji se evidentira prisustvo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini i upravo zbog toga što se radi o vrlo osetljivoj odredbi i DSS, takođe, današnjem formalnom predlagaču je skrenula pažnju na to da je potrebno obraditi dobro tu odredbu i obratiti pažnju na njen smisao.
Dakle, mi smo danas u prilici da konstatujemo, zahvaljujući onome što je do sada primetio gospodin Predrag Marković, govorim o tekstu u celini, ne o inicijalnom predlogu koji je zaveden pod određenim brojem, nego o onome što je danas prihvaćeno, da imamo tekst u kome nema mnogo mana.
Ono što smo danas čuli kao zamerke na ovaj tekst koji se nalazi pred nama, uključujući određeni broj amandmana koji su prihvaćeni na Odboru od strane predsednika Narodne skupštine, Predraga Markovića, mi danas neke od tih primedbi praktično čujemo prvi put, a određena rešenja koja se nalaze u ovom tekstu bila su predlagana na sastancima kojima smo prisustvovali šefovi pojedinih poslaničkih grupa, koje su danas protiv tih rešenja, konkretno kada je reč o ograničenju rasprave u pojedinostima. Ne mislim na gospodina Petrovića.
Prema tome, jasno je ko je preostao, gospodin Tomislav Nikolić, koji je to prvi predložio na našem sastanku. To je istina. Možemo pozvati gospodina Nikolića, pa da ukrstimo ove argumente i vidimo šta je tačno. Da li je to dobro rešenje ili nije drugo je pitanje i primedba koja se čula u odnosu na to rešenje je, kada o njoj govorimo, jedna od najozbiljnijih primedbi koje su se danas mogle čuti u odnosu na preraspodelu vremena u diskusiji po amandmanu.
Međutim, oni koji iznose te primedbe previđaju jednu okolnost, kada je reč o raspravi u načelu u Narodnoj skupštini, to se ne izražava veličinom poslaničke grupe, jer je u pitanju jedan predlog jednog akta o kome se govori u načelu.
Zaista neprimereno bi bilo da velika poslanička grupa koja ima 82 poslanika govori isto vreme i ima isto vreme za raspravu kao poslanička grupa koja ima 22 poslanika. Jeste, taj argument logički stoji u jednom delu. Kada je reč o amandmanima, gubi se iz vida nešto drugo, da velike poslaničke grupe, s obzirom na broj poslanika, takođe imaju određena prava po prirodi stvari, po prirodi samog broja, koje druge grupe nemaju i nisu u prilici da ih koriste. To je upravo podnošenje ukupnog broja amandmana na pojedine zakone. Dakle, to je nešto što je kompenzujući element.
Ne kažem da se o ovome ne može razgovarati. Ne kažem da ne može biti diskusija o ovom pitanju, manje ili više uspešnih osporavanja rešenja koja su data, ali je takođe činjenica da neko nije do danas dao ozbiljan amandman o ovom pitanju. Mi ga danas nemamo u raspravi o ovom poslovniku, a sve vreme smo, bar mi iz DSS, insistirali da se ovaj akt popravlja uz naše uzajamno dejstvo i razgovore.
Prema tome, pre dva-tri dana smo saznali da je potpuno isključena mogućnost konsenzusa o ovom pitanju, a danas imamo i oštro suprotstavljanje ovom aktu. Ono što će nas ostaviti mirnim u pogledu toga da li ćemo glasati ili ne za ovaj predlog – naravno, glasanje uz određene amandmane ili, recimo, bez toga ukoliko ti amandmani budu postali sastavni deo teksta u međuvremenu.
Dakle, to je činjenica da zaista većina onih stvari koje su ovde rečene u pogledu kršenja, pre svega, opozicionih poslaničkih prava, kolokvijalno govoreći, ili ako je reč o nekim drugim odredbama, ovde ne stoje.
Mi imamo bitno poboljšanje vezano za kvalitet rada odbora, za ono što su preciziranja njihovih nadležnosti. Imamo bitno poboljšanje do kojeg se došlo na taj način što se razdvojila rasprava u načelu u fizičkom vremenskom smislu od rasprave u pojedinostima, kako bi se u međuvremenu mogao tekst zakona poboljšati.
Imamo uozbiljavanje rada Narodne skupštine u delu koji se odnosi na početak sednice i prisustvo narodnih poslanika, koji je, doduše, drugačije ovde postavljen nego što je bilo do sada, ali sa vrlo jasnom posledicom koja pogađa sve narodne poslanike, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju, da li su u vladajućoj koaliciji ili nisu.
Jednostavno, rad Narodne skupštine mora da počne na vreme, sa određenim uslovima i taj uslov je uslov dobijanja i naknada putnih troškova i dnevnica u ovoj skupštini.
Imamo razvijene kategorije poslaničkog pitanja, ovaj put je na jedan decidan i drugačiji način rešeno, i o tome se može razgovarati, i akt koji donosimo danas ili ako ga sutra usvajamo nije nepromenjiv.
On se i dalje može poboljšavati u skladu sa svim primedbama koje smo čuli, pa i u skladu sa primedbama koje ćemo danas čuti i koje smo već čuli do sada, od pripadnika opozicije. Mogu samo da kažem da mi je veoma žao što nismo bili u prilici da ovaj akt donesemo konsenzusom.
Moje je duboko uverenje da one odredbe koje danas donosimo nisu takve prirode da na bilo koji način vređaju prava narodnih poslanika. Kada o tome govorim, govorim o svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Ukoliko smo i pogrešili negde i napravili neku odredbu ili došli do ideje da donesemo neku odredbu koja će se u praksi pokazati kao loše rešenje, uvek postoji mogućnost da se ova priča o konsenzusu ponovi, da neki drugi put, u septembru ili kasnije, akt popravimo.
Ali, ovo radimo iz dubokog uverenja da ovim ne činimo ništa od onoga na šta nam je ovde skrenuta pažnja.
Prema tome, zaista vas molim da pogledamo da li je još uvek moguće sagledati neke amandmane. Predlagač je određene prihvatio, i da vidimo da li zaista u svojoj ukupnosti ovaj akt koji se ovde donosi predstavlja štetu za Narodnu skupštinu ili poboljšanje njenog rada. Duboko smo uvereni da predstavlja određenu mogućnost za poboljšanje efikasnosti rada u Narodnoj skupštini, kvalitet rada, naročito po amandmanima, i da bi bilo dobro da se ovakav akt usvoji. Hvala vam.

Zakonodavni odbor je zasedao i utvrdio da između dva amandmana, koja su usvojena na član 33. i član 36. Predloga zakona, nema konflikta. Znači, nema konflikta između tih odredbi i one se mogu primeniti.
Ostaje samo problem celishodnosti da se, u odnosu na amandman na član 36, uvede član 36a Predloga zakona, ali se taj problem može rešiti autentičnim tumačenjem ove skupštine, kada se to pitanje postavi, ili izmenom zakona nekom sledećom prilikom. Ostaju oba usvojena amandmana.

Dakle, ovde je bilo postavljeno pitanje šta je usvojeno, s obzirom da je Skupština izglasala amandman narodnog poslanika Vitomira Plužarevića na član 3. Zakona, stav 1. tačka 14), koji kaže da se iza reči "tržišta" dodaju reči "a obuhvata" i onda ide normalno tekst Predloga zakona kako ide, pa je zabunu izazvalo to što je prethodno, od strane Vlade, resornog odbora, kao i Zakonodavnog odbora, bio prihvaćen tekst amandmana narodnog poslanika Zorana Mićovića, koji je postao sastavni deo teksta Predloga zakona.
Postavilo se pitanje - da li postoji kolizija između ta dva teksta koja su usvojena. Međutim, kao prvo, onaj prvi, znači Zorana Mićovića, postao je sastavni deo teksta Predloga zakona i o njemu se Skupština ne izjašnjava posebno u danu za glasanje, dok amandman Vitomira Plužarevića je amandman o kome se Skupština izjašnjava posebno u danu za glasanje.
Iz toga proističe da u onom delu u kome tekst amandmana Vitomira Plužarevića menja osnovni tekst Predloga zakona, menja i onaj deo teksta amandmana koji je postao sastavni deo teksta zakona, u tom delu se prihvata, u stvari izglasan je i postaje deo teksta zakona upravo amandman Vitomira Plužarevića, a drugi deo teksta na koji se amandman Vitomira Plužarevića ne odnosi ostaje onakav kakav je, sa amandmanom Zorana Mićovića.
Prema tome, konflikt nemamo. To praktično znači, evo za zapisnik i stenogram, da će reči koje se dodaju u amandmanu Vitomira Plužarevića "a obuhvata" biti sutradan upisane u tekst zakona, kako će biti i objavljene, a reči u amandmanu Zorana Mićovića, koji je ranije postao sastavni deo teksta Predloga zakona koje glase "i obuhvata" neće biti tamo. Znači, umesto "i obuhvata" biće "a obuhvata". U svemu ostalom ostaje tekst neizmenjen. O ovome Skupština ne mora posebno da se izjašnjava.

Na žalost svih nas i danas sam prinuđen da vam se obratim iz istog razloga zbog koga sam ...

Po članu 100. Poslovnika, jer se vređa dostojanstvo ovog doma i ponovo moram po istom osnovu da vam se obratim, po kome sam se obratio juče ujutru kada je krenula sednica.
Čovek o kome smo juče govorili, a to je Bogoljub Karić, danas se usudio da dođe ispred zgrade parlamenta, ali se nije usudio da uđe u zgradu parlamenta, jer zna šta bi ga ovde sačekalo.
Taj čovek je danas pokušao ili održao konferenciju za štampu sa jednim nesrećnim čovekom, koji je sticajem okolnosti narodni poslanik u ovom parlamentu, i nagovorio ga je, koliko sam čuo, da izgovori...
(Predsednik: Upozoravam vas, gospodine Aligrudiću.)
... da mu je DSS, ili ja lično, nudila pare da pređe kod nas. Zamislite to.
Dakle, "ko laže, taj sigurno i krade", kaže stara narodna poslovica, a ko krade, može i da ubija, a ko radi ovo sve o čemu sam govorio, mesto mu je, zna se gde, u zatvoru.
Prema tome, naš zadatak, zadatak svih nas, bez obzira na stranačku pripadnost, u ovom parlamentu, bez obzira na to kako smo ideološki opredeljeni, bio bi da očistimo društvo od takvog zla, jer takvo zlo je ništa drugo, nego "gnojna rana" na telu Srbije. Ona se mora iscediti i očistiti dobrim dezinfekcionim sredstvom.

Javio sam se po Poslovniku, ali ne po određenom članu nego po svim članovima Poslovnika, po izbornom zakonu i svemu što važi u ovoj državi kao izborni princip i princip zaštite demokratskih pravila igre.
Juče je bio crn dan za Narodnu skupštinu. Juče je došlo do takve otimačine i takvog oblika korupcije kakav je nezapamćen u Narodnoj skupštini. Bilo je i ranije slučajeva da se poništi izborna volja građana, pokušajem otimanja mandata, ali oni koji su to radili makar su pokušavali to da prikriju nekom pravnom formom, pokušavali su to da urade na neki način, kako bi sebe opravdali, i nikada u prvi plan nisu isticali da to rade kupovinom.
Juče se prvi put dogodilo da jedan čovek, po imenu Bogoljub Karić, izvrši kupovinu mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kako znamo da je u pitanju kupovina? Kako znamo da je u pitanju običan politički lopovluk i najbestidniji oblik državne korupcije koji može da postoji? Tako što se sam gospodin Bogoljub Karić time hvalio, tako što je davao intervjue po novinama, tako što je licitirao imena narodnih poslanika i političara u Srbiji koje bi voleo da ima u svojim redovima. Kako i na koji način? Tako što je, odgovarajući na pitanja novinara, tvrdio da u tome nema ničeg lošeg. To je uradio juče sa jednim čovekom, nesrećnikom, čije ime ne želim ni da pomenem ovde.
(Predsednik: Razumem vaš bes, ali vas upozoravam na to kako se izražavate o narodnim poslanicima.)
Šta je time Srbiji učinjeno? Učinjena je enormna šteta. Ne verujem da postoji politička stranka u ovom parlamentu, bez obzira na naše političke razlike, koja ne deli minimum zajedničkih vrednosti, koje svi mi ovde volimo da zovemo evropske demokratske vrednosti, osnovne demokratske principe. Svi mi, u krajnjoj liniji, minimum tih principa ovde delimo, a ovo ruši te principe u korenu. Ovo je najveće zlo sa kojim se država Srbija susrela, barem od 2000. godine do danas, ako ne i duže u prošlosti.
Mislim da bi bilo neophodno da se sastanu šefovi poslaničkih grupa ovog parlamenta i da zauzmu stav o ovom pitanju u toku današnjeg dana, može i u pauzi, i da se sa tog sastanka izda jedno saopštenje koje bi bilo rezultat mišljenja poslaničkih grupa ovog parlamenta.
Apelujem na naše kolege narodne poslanike, svih 249 koliko ih ima u ovom parlamentu, da ne dozvole da na ovaj način budu manipulisani, da na ovaj način padne ljaga na njihovo ime i ime njihove porodice, jer ovo što je ovaj nesrećni čovek uradio ostaviće dubokog traga na njega lično, na njegovo okruženje i na njegov život. Hvala vam.

 Predlažem da Narodna skupština odluči o tome da produžimo rad do okončanja pretresa po svim tačkama dnevnog reda ove sednice. Hvala.

Replika.