Da sačekamo da se završi apluz i da se pokloni gospodin Vlahović do kraja svojim poslanicima.
Kada razgovaramo o budžetu u Narodnoj skupštini, uvek možemo razgovarati o dva razloga. Političke stranke koje podržavaju Vladu Republike Srbije uvek će se truditi da predstavljaju i da odbrane predlog budžeta, predlog rebalansa budžeta, sa krajnje racionalnih osnova. Takav je bio i govor ministra finansija koji smo ovde čuli, a on je ukazao na određene stvari koje su neophodne i koje je neophodno odbraniti, i zbog čega se ovaj rebalans zapravo i donosi.
Mogli smo da ne izvršimo budžet onako kako je projektovan, ali prostim neizvršenjem budžeta onako kako je projektovan mi bismo onda upravo uradili ono o čemu je gospodin ministar govorio, zakinuli bi one kojima je u ovom delu izvršenja budžet neophodan, a to su socijalni fondovi, to su penzije, a to su i naše obaveze prema staroj deviznoj štednji. Sve ostalo o čemu smo govorili vezano je za očuvanje onih kategorija, onih privrednih makroekonomskih kategorija, koje počivaju na onome kako je budžet projektovan.
Šta su bili ciljevi budžeta? Govorili smo i čuli smo danas da su ciljevi budžeta bili, pre svega, uticaj na indirektan privredni rast, održavanje makroekonomske politike, stabilnosti i na kraju krajeva, na redovnu isplatu penzija i drugih socijalnih davanja.
Van ovih ciljeva budžeta mi druge ciljeve nismo postavljali, a razvojni cilj budžeta bio je vezan sa prihodovnom stranom, a ne bi se ni pravio ovaj rebalans da su prihodi, kako su bili projektovani, mogli biti realizovani.
Kada govorimo radi odbrane rebalansa budžeta, uvek treba govoriti o tome da je neophodno doneti rebalans budžeta kako bi se određeni ciljevi politike ove države mogli da ostvare. Čemu dovodi neusvajanje rebalansa budžeta? Upravo dovodi do političke nestabilnosti, do krize i automatski do nerealizacije osnovnih makroekonomskih ciljeva koji su ovde postavljeni. To je legitimno političko pravo opozicije u svakom parlamentu i to je pravo mesto na kome se vlada jedne države napada.
Prema tome, to je veoma jasno, i s tog aspekta imamo dva načina govora, imamo politički govor i imamo govor sa racionalnog aspekta. Uvek ćemo čuti, kada branimo budžet, racionalna objašnjenja i, kada čujemo one koji napadaju budžet, čućemo sva ona objašnjenja koja su u svojoj osnovi politička. Ali, ako se vratimo na ta politička objašnjenja, dakle, mi možemo ustanoviti sledeće - nije dobro i nije zahvalno da neko ko je kriminalno vodio politiku ove države u prethodne tri godine, nije dobro za njega pre svega, da vrši bilo kakva poređenja sa ovom vladom.
Jer, ako govorimo o okruženju u kome sada radimo i živimo, kao građani ove države, mi ipak živimo u okruženju tzv. relativne političke stabilnosti, a prethodni period je obeležen političkom nestabilnošću, i za tu političku nestabilnost nije bila kriva opozicija u toj državi, nego je bila kriva vlast i bila je kriva Vlada Republike Srbije, ona bivša. I ta ista Vlada Republike Srbije bila je zaslužna za ono što je ostavila ovoj vladi i za ovu vrstu ekonomske nestabilnosti i spoljnotrgovinskog deficita, koji je ostavljen ovoj vladi.
Ako govorimo o korenima spoljnotrgovinskog deficita, dovoljno je setiti se samo "šećerne afere". Pa, zbog nje su nam ukinuti preferencijali. Zbog nje smo došli pod udar sankcija. Da li je to moglo uticati na spoljnotrgovinski deficit? Pa naravno da jeste.
Dakle, kada govorimo na politički način i kada pravimo tu vrstu poređenja uvek možemo i tako nešto zaključiti.
O čemu smo mi ovde govorili? Govorili smo o tome da je potrebno očuvati određene makroekonomske elemente, koji su se očigledno pokazali uspešnima u toku ovih godinu dana, i vrlo kratko ću navesti koji su to. To je, pre svega, smanjen javni dug za 2,5 puta. Reč je o smanjenom deficitu, koji u ovom trenutku iznosi 2,3%. Znamo da se kriterijumi Evropske unije stavljaju na 3%, prema tome mi smo ispod toga.
Na apsolutno povećanje društvenog bruto proizvoda treba ukazati. A očekuje se da bude između 7 i 9%. Nadam se da će biti 9%.
Na postojanost ciljeva budžeta, o kome sam malopre govorio, do porasta deviznih rezervi. I o njima treba govoriti - o porastu deviznih rezervi za oko 350 miliona u poslednjem kvartalu. Naravno, i za održivost isplata onog dela javnog duga na koji je ovde ukazivano, a pogotovo na održivost isplata stare devizne štednje, penzija i socijalnih davanja.
Dakle, to je ono što je neophodno uraditi da bi se moglo, na kraju krajeva, prema memorandumu projektovati dobro budžet za narednu godinu, i ako su i napravljene neke greške, ako je napravljena neka niska kalkulacija u projektovanju rashoda, rashodne strane u odnosu na ono što smo loše iskalkulisali na prihodnoj strani, pre svega se to odnosi na privatizaciju, o tome je ministar govorio, dakle ovo nam može pomoći da na mirniji način napravimo budžet za narednu budžetsku godinu, a da ovih nekoliko meseci ove budžetske godine jednostavno završimo u okviru ovih pokazatelja.
Prema tome, to je racionalni argument.
Ako govorimo sa aspekta racija ovaj budžet treba usvojiti i ne postoji nijedan drugi razlog, sem politički, da se za ovaj rebalans budžeta ne glasa. Zato pozivam sve poslanike Narodne skupštine da glasaju za ovaj rebalans budžeta u ime zaštite ovih kategorija o kojima sam govorio i u ime zaštite političke stabilnosti u Republici Srbiji. Hvala.