Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koncert rok grupe Riblja čorba koji je trebao da bude održan 28. novembra u Novom Pazaru otkazan je posle niza gnusnih napada i pretnji lokalnih medija.
Među najglasnijim protivnicima nastupa grupe Riblja čorba je bio portal Sandžak pres, koji je napao gradske vlasti što su, citiram - dozvolili da poznati i masni četnik i četnički vojvoda uopšte zakaže koncert. Na tim portalima mnogi su tražili da se silom spreči koncert, a neki su predlagali premlaćivanje i kamenovanje Bore Đorđevića. Vređali su ga na nacionalnoj osnovi, nazivali najpogrdnijim imenima, pretili smrću. U ovakvim okolnostima bilo je nemoguće organizovati ovaj nastup i koncert je otkazan, a lokalne vlasti i država nisu reagovale do danas.
Ovo nije prvi put. Pre nekog vremena je zbog nasilnog ponašanja ekstremista bio prekinut koncert grupe Balkanika. Državni organi ni tada nisu reagovali. Prosto je neverovatno da država ne reaguje u ovakvim situacijama kad ekstremisti zabranjuju i otkazuju koncerte i druga okupljanja koja im nisu po volji.
Moje pitanje je upućeno ministru policije Ivici Dačiću koje glasi, zašto niko od predstavnika vlasti nije osudio ove ozbiljne pretnje? Da li je policija pokrenula istragu ovim pretnjama?
Kako država misli da stane na put ovom porastu šovinizma i ekstremizma u Novom Pazaru, zbog kojeg država ne može da garantuje bezbednost svojim građanima? Pred kim se povlačite i čega se plašite pa dozvoljavate ovakav teror ekstremista?

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, poštovane kolege narodni poslanici, prosto je neverovatno da je trebalo 20 godina da prođe da bismo imali Zakon o robnim rezervama na dnevnom redu. Postojale su i ranije inicijative, formirane su radne grupe, ali Zakon o robnim rezervama nije bio na dnevnom redu Skupštine. Zato bih pohvalila ministra Ljajića i Vladu što je ovaj zakon došao na dnevni red Skupštine, zbog strateškog značaja robnih rezervi.
U proteklih 20 godina imali smo ratove u okruženju, imali smo sankcije, imali smo bombardovanje Srbije, veliki broj izbeglica i robne rezerve su intervenisale i omogućile su tu stabilnost u snabdevenosti osnovnim životnim namirnicama stanovništva i, naravno, uticale su na to da i zdravlje našeg stanovništva ne bude narušeno.
Sve je to izazvalo da su robne rezerve, tj. zalihe opadale i smatramo da je danas, kada dolazi do pada privredne aktivnosti, potrebno da država više sredstava izdvaja za potrebe Direkcije za robne rezerve.
Novim zakonom predložene su izmene koje će sigurno poboljšati uređenost ove oblasti. Jedna od najznačajnijih izmena, po nama, je nadzor koji će se vršiti u celokupnom postupku sprovođenja - od nabavki, skladištenja, korišćenja, tj, zanavljanja robnih rezervi kojima raspolažemo.
Zašto je ovo važno? Godinama se pričalo da postoje zloupotrebe u robnim rezervama. Pre par meseci smo imali priliku da vidimo, nažalost, putem medija, moram da kažem, kao poslanici izveštaj radne grupe koju je formiralo Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da je inspekcija izašla na teren i da su ustanovljene ozbiljne nepravilnosti i ozbiljne zloupotrebe. Čuli smo danas da je reagovala i policija, da je sprovedena sveobuhvatna kontrola. Očekujemo sada da i policija i tužilaštvo odrade svoj posao i da konačno imamo odgovorne, koji će biti pravosnažno osuđeni i konačno odgovarati za sve ono što su uradili.
Na šta se tu naišlo? Čuli smo da se kontrolom silosa nailazilo na dupla dna, da smo imali silose da nije bilo zrno žitarica, da smo imali onemogućavanje sprovođenja kontrole tako što su sklanjane merdevine. Na razne načine su pokušali da kontrolu onemoguće oni koji su skladištari. Mislim da to nije dobro i da o tome mora da se govori mnogo više.
Imali smo medijske naslove, čini mi se, u junu mesecu najviše gde se dosta govorilo o tome, ali od tog dana baš i nemamo više toliko informacija šta se konkretno dešava sa tim i dokle smo stigli.
Ne želim da se desi da bude ono - tresla se gora, rodio se miš. Znači, pričali smo o velikim zloupotrebama, a nemamo jednostavno informacije i nemamo one koji su otkriveni. Tu treba da vidimo ko je odgovoran u Direkciji, ko je odgovoran od ovlašćenih skladištara.
Naravno da ovu kritiku u ovom trenutku ne upućujem vama, jer vi ste uradili svoj deo posla i to je zaista za pohvalu, što se tiče ministarstava. Sada je na red, kao što sam rekla, policija, tužilaštvo i sve ono što treba da se odradi da bi ti procesi bili okončani.
Ne treba da pričam mnogo o tome i da prozivao koja su to javna skladišta napravila prekršaje, ko je tu odgovorniji. To će da se pokaže kada se procesi budu završili, kada budemo imali pravosnažno odgovorna, tj. osuđena lica za ova krivična dela, teška krivična dela krađe.
Mislim da Skupština treba da bude informisana o tome i mi kao narodni poslanici. Znamo da Direkcija izveštaj o svom radu podnosi Vladi, ali zbog specifičnosti ove tematike i uopšte svim ovim problemima sa kojima smo se suočili, smatramo da bi bar resorni skupštinski odbor trebao da dobije zvaničnu informaciju šta se sa svim ovim desilo, da znamo šta je rezultat svega ovoga. Inače ništa nećemo uraditi ako ostane na tome da se pokrenuo, da se primetilo, da velike količine žitarica nedostaju, da ste jedan, kako ste vi, uvaženi ministre, rekli, uspeli da povratite i da sada imamo u silosima određenu količinu žitarica, ali ne sme da ostane na tome.
Zaista, ako želimo da ova zakonska rešenja i ovaj zakon koji je predložen danas, a kažem zaista ima dobrih izmena, daje rezultate, moramo da krenemo ka toj odgovornosti, konkretnoj odgovornosti odgovornih lica koja su napravila ozbiljne zloupotrebe za jedno važno strateško pitanje, a to su robne rezerve. Daleko bilo da je došlo do nekih veći poremećaje, neke veće nepogode. Da li bi tada trebali da vidimo da su nam neki silosi potpuno prazni, da robne rezerve tako jednom ozbiljnom intervencijom mogu da dođu na neki minimum koji može da ugrozi našu državu? Zato mi je žao što danas nema veći broj poslanika u sali koji prisustvuju i učestvuju u ovoj raspravi, jer je zaista ovo veoma, veoma važno pitanje.
Htela sam da vam postavim pitanje, ali moje kolege su vas već to pitale, da li znate koliko je do sada osoba procesuirano, da li je neko do sada pravosnažno i osuđen. Kao što smo čuli, vi ste rekli da je to još uvek u toku.
Ono što vas još jednom molim, iako formalno ne morate da nas izveštavate i podnosite izveštaj Skupštini o tome, da ipak to uradite, jer mislimo da smo tu samo da vam pomognemo i da zajedno za ovako važna pitanja treba da uradimo sve što možemo, a ne da mi kao poslanici ove informacije saznajemo i dobijamo iz medija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, podneli smo amandman na član 1, koji precizira kriterijume za utvrđivanje dominantnog položaja na relevantnom tržištu. Ovo je jedna od najvažnijih izmena ovog zakona i mi smo to pohvalili u načelnoj raspravi. Sada imamo ovih devet kriterijuma za koje se nadamo da će sigurno olakšati rad komisiji kada treba da donosi odluke pri utvrđivanju ko je u dominantnom položaju.
Kod tačke 2. ste zadržali visinu od 40% tržišnog udela za jednog učesnika na relevantnom tržištu, ali ste ovim predlogom brisali odrednicu što se tiče za dva ili više učesnika, koja je u osnovnom zakonu iznosila 50 i više. Naš amandman se odnosi upravo na to. Mi smatramo da treba da ostane u ovom zakonu, jer, evo, postavljam vam sad sledeće pitanje – kako će komisija donositi odluku o tržišnom učešću kada je u pitanju kolektivna dominacija, tj. kada imamo dva ili više učesnika, ako ne postoji ova odrednica? Zbog toga smo podneli ovaj amandman jer duboko verujemo da bi ovaj amandman poboljšao ovaj član zakona, a samim tim i ceo ovaj zakon. Hvala vam.

Uvaženi ministre, podneli smo amandman na član 20, jer smatramo da iznos procesnog penala koji se plaća u iznosu od 500 do 5.000 evra, za svaki dan ponašanja, suprotno nalogu komisije, ne odnosi se jednako na sve privredne subjekte.
Znači, na neke privredne subjekte to može da bude izuzetno visoka kazna, a za one subjekte, što je najvažnije, koji mogu da dođu, tj. da zloupotrebe dominantni položaj, za njih može da bude ovo destimulišući. Mislim, da uopšte nije neka kazna koja njih može da omete u nameri da ne postupaju po nalogu komisije.
Zbog toga smo mi podneli amandman kojim predlažemo da se iznos zameni, iznosom od pola procenta godišnjeg prihoda. Ovaj iznos je dovoljno oštar, ali daleko je pravedniji, pravičniji i efektivniji, što se tiče ove oblasti.
Zato vas još jednom pozivam da razmotrite ovaj amandman, jer smatramo da ovako regulisano, da ono na koga treba da se odnosi, znači na one najveće subjekte, da ćemo da ih jednostavno usmerimo da mora da se drže i da rade onako kako je komisija odlučila, dok bi zaštitili sve one manje subjekte, za koje bi ovo bila izuzetno visoka kazna.
Ovim amandmanom smo izmenili rokove plaćanja procesnog penala. Vašim predlogom je predloženo do tri meseca, mi smo taj rok produžili da ne bude kraći od tri, niti duži od šest meseci, jer smatramo da treba uzmemo trenutno stanje u privredi i kako posluju svi naši privredni subjekti, da jednostavno budemo u ovom delu tolerantniji, da ovaj rok produžimo do šest meseci. Hvala vam.

U članu 2. do 22. govorili smo i u načelnoj raspravi, a član 22. reguliše one postupke pred komisijom koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, a nastaviće se po odredbama ovog zakona. Ali, zatim u stavu 2. kažemo da se on ne odnosi na za utvrđivanje dominantnog položaja i zastarelost mera zaštite od konkurencije. Znači, da će za te da se primenjuje pravilo iz starog zakona.
Mi smatramo da treba da se ne sve postupke primenjuju odredbe novog zakona, zato što su najznačajnije izmene upravo donete i ono što smo govorili i u načelnoj raspravi i danas za utvrđivanje dominantnog položaja i ove zaštite zastarelosti i tako da mi smatramo da taj stav 2. treba da se briše, da svi postupci koji su u toku treba da se nastave da se razmatra po ovom novom zakonu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti konkurencije je izuzetno važan antimonopolski zakon i dobro je što imamo danas pred nama izmene i dopune ovog zakona, jer ako smo svi pažljivo pratili diskusiju danas u Skupštini, niko nije zadovoljan trenutnim stanjem na tržištu u Srbiji danas.
Ne možemo da kažemo jer smo zadovoljni radom Komisije za zaštitu konkurencije i ako je tome doprinela nejasna zakonska regulativa, onda je dobro da sada se izvrše izmene.
Sa nekim predloženim izmenama možemo da se složimo kao poslanička grupa Demokratske stranke Srbije, ali smo mi podneli i određen broj amandmana kojim želimo da doprinesemo unapređenju ovog zakona.
Moja koleginica Gorica Gajić iznela je neke od naših primedbi na ove predložene izmene, ja ću se osvrnuti se na još neke. Nažalost, nismo bili u prilici da ponesemo amandman koji se odnosi na definiciju relevantnog tržišta, zato što ovim izmenama i dopunama taj član zakona nije tretiran, ali bih ukazala na to.
Smatramo da je definicija relevantnog tržišta trebala da bude jasnija i preciznija u samom zakonu, da nije dobro što smo ostavili Vladi da uređuje kriterijume, tj. za određivanje preciznije irelevantnog tržišta, pošto je ono što je za pohvalu ovim predlogom zakona, to su izmene koje preciznije definišu kriterijume o dominantnom položaju na tržištu. Smatramo da je to isto moglo da se uradi i sa preciznijim i jasnijim definisanjem irelevantnog tržišta, koji je izuzetno važan za ovu oblast.
Možda i najznačajnija predložena izmena tiče se produženja roka zastarelosti, sve moje kolege su danas govorile o tome, da se poveća sa tri na pet godina, to je praksa pokazala, a i to je kako pogledati izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, takođe su stavili da je to bio problem zbog složenih predmeta i da je ovo dobro što imamo u ovim predloženim izmenama, produžetak ovog roka.
Kada pogledate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, možete da vidite da oni smatraju da imaju nedovoljan broj zaposlenih koji rade na predmetima. Da li to utiče na kvalitet njihovog rada, da li se predmeti koji su pred komisijom ne rešavaju brže, to je sada da pokaže vreme da sudi, da li je to razlog ili samo nejasna do sada zakonska regulativa, koju ćemo danas izmeniti.
Ono što oni u svom Izveštaju o radu spominju i neadekvatan poslovni prostor u kojem se nalaze i za koji plaćaju visok zakup u privatnoj svojini, smatram da država treba da obezbedi Komisiji, a i drugim agencijama koje osniva Skupština i Vlada da bi se smanjili troškovi, jer uvek kada plaćate privatni zakup cena na tržištu pokazuje i tu se troškovi povećavaju.
Još jedna naša primedba, što se tiče ovih predloženih izmena odnosi se na član 22, kojim se regulišu postupci pred komisijom koji nisu okončani ni do dana stupanja na snagu. Znači, u stavu 1, o tome smo govorili danas se kaže – da će se na te postupke primenjivati ovaj zakon kada stupi na snagu, a onda zatim u stavu 2. se izuzimaju postupci utvrđivanju dominantnog položaja i zastarelosti i mere zaštite konkurencije. Mi smatramo da stav 2. treba da se briše. Mi smo i podneli amandman kojim to jednostavno želimo da izmenimo ovaj predloženi zakon.
Zbog ograničenog vremena, a većeg broja predloženih zakona koji su isto važni, osvrnula bi se na zakon o elektronskoj trgovini.
Elektronska trgovina je izuzetno popularna u svetu, Srbija je i dalje daleko od tih trendova, po nekoj proceni 80% naših građana do sada još uvek nije koristilo takav vid kupovine, znači, elektronskim putem. Razlozi za to su višestruki, nepoverenje i strah od gubitka novca, strah od prevare, zloupotreba privatnih informacija, sve su to razlozi koji još uvek predstavljaju prepreku kod nas da se elektronska trgovina brže razvija.
Elektronska trgovina u Srbiji predstavlja i problem nejasne carinske regulative. Praksa pokazuje da carinski propisi kada se carini roba koja se kupuje u inostranstvu predstavljaju problem našim građanima, oni poručuju robu iz inostranstva, koja je po nižoj ceni, a kažem naša nejasna, još uvek carinska regulativa povećava cenu tih proizvoda koji se kupuju elektronskim putem i smatramo da treba da se pomeri granica za carinjenje koja sada za pošiljke do 50 evra je za komercijalnu robu, a do 80 evra je za poklone i da bi unapredila elektronsku trgovinu ako bi povećali iznos do koga se ova roba ne carini.
Ono što je značajno i što sigurno unaprediti ovu oblast, to je dolazak „Pejpala“, o tome su danas govorili, to što naši građani mogu da koriste servis „Pejpala“ od skora, od aprila meseca, tako što mogu neograničeno da kupuju robu, još više će se unaprediti naravno kada budu naši građani i naše kompanije u mogućnosti da prodaju i tj. da mogu da naplate našu robu, a imamo šta da ponudimo na ovom tržištu.
Čuli smo od vas da to očekujemo u nekom doglednom periodu i to će zaista ovu oblast unaprediti. Zakonska regulativa je nešto što predstavlja još uvek problem u ovoj oblasti. Ove izmene Zakona o elektronskoj trgovini su dobre, ali one nisu dovoljne. Kao što znate, potrebno je da izmenimo Zakon o platnim uslugama, platnom prometu, Zakon o računovodstvu.
Ono što nije dobro, što bih se složila sa gospodinom Đelićem, a to je, ako dođe do povećanja PDV na računarsku opremu, to je jedna mera koju Vlada donosi, koja ne može ovu oblast da pospeši, tj. da je unapredi, ona ima ogroman potencijal.
Našta bih se još osvrnula? Mislim da nije dobro što danas imamo samo izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini, a nemamo izmene i dopune ovih pratećih zakona koji treba da unaprede ovu oblast. Znam da to nije do vas i da ovi ostali zakoni nisu u nadležnosti vašeg ministarstva. Mislim da treba da sarađujete na tom nivou da se vidi da je Vlada jedinstvena, da predlažete izmene i dopune zakona i unapređujete određene oblasti, tako što Vlada, tj. resorno ministarstvo izlaze sa predlozima zakona koji pokrivaju tu oblast.
Ove zakone koje sam pomenula, koji su potrebni da bismo uredili ovu oblast, još uvek nisu u skupštinskoj proceduri. Kada dođu u skupštinsku proceduru, što zavisi od Vlade, tj. od ministarstva, onda je odgovornost na predsedniku Skupštine da nama na dnevni red stavi sve te zakone i po meni je logično da imamo objedinjenu načelnu raspravu po tom principu.
Znači, ako uređujemo određenu oblast, onda da se načelna rasprava objedinjuje za zakone o elektronskoj trgovini, zakon o računovodstvu, o platnim uslugama, o platnom prometu i da znamo da smo mi završili nešto. Ovako mi danas imamo važne zakone, nemam vremena da se osvrnem na sve, zato što nam je objedinjena načelna rasprava, a opet ništa nismo zaokružili do kraja. Opet kažem, ima ovde dobrih izmena, ove izmene o elektronskoj trgovini unaprediće, doći će do poboljšanja, ali nismo završili, i ne možemo da kažemo da smo odradili posao do kraja, što je u našoj moći naših poslanika da izglasamo, a vašoj da nam predložite.
Naravno da i mi možemo da predložimo izmene i dopune zakona, ali je praksa pokazala da ono što poslanici opozicije predlože u ovom parlamentu, nažalost ne može da dođe na dnevni red i ne može da se raspravlja o njima, zato tu odgovornost ostavljam na vama, vi možete to da uradite i da u dogovoru sa vašim kolegama iznađete način da ubuduće dolazite ovde pred nas i da kažete, sada unapređujemo i zaokružujemo ovu oblast, tako što ćemo izmeniti sve ove zakone koji su potrebni. Toliko. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, u članu 15. u stavu 6. određuje se rok koji je potreban da se dostave sve izmene Upravi za Trezor, a koje se odnose na zaposlena, izabrana, postavljena i angažovana lica. Smatramo da je rok od sedam dana kratak i da treba da ga produžimo na 15 dana, uzimajući u obzir kadrove, tj. broj kadrova koje imamo u lokalnim samoupravama koji se bave ovim poslovima, količinom posla koji imaju. To im je još jedna dodatna obaveza, a pod stalnim su pritiskom i u strahu od toga šta će se desiti ako naprave grešku.
Ako naprave grešku, preti im smanjenje transfernih sredstava za lokalne samouprave, a znamo da je mnogim opštinama to jedini izvor prihoda. Dajte da malo lokalne samouprave oslobodimo i da ih pustimo da dišu, da nisu pod stalnim strahom od smanjenja transfernih sredstava, i onako im umanjujemo ta transferna sredstva. Zbog toga smatramo da je rok od 15 dana razuman. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, poštovane kolege narodni poslanici, zbog teške situacije u kojoj se nalazi naša privreda, zbog malog broja investitora, a zbog veoma lošeg stanja finansijskog izveštavanja u Srbiji važno je da uredimo ovu oblast i DSS podržava što su ovi predlozi zakona danas na dnevnom redu.
Ono od čega bih pošla jeste to da smo svi konstatovali da je loše stanje finansijskog izveštavanja u Srbiji, da se zapitamo zašto? Šta je dovelo do toga? Da li nestručnost lica koji pripremaju ove finansijske izveštaje ili možda nešto drugo? Da li nameti koje država trenutno nameće privredi teraju privrednike da možda prikazuju osnovice za porez na dobit niže? Mi smo povećali porez za dobit sa 10 na 15% pre par meseci, a ministar finansija je, kada smo govorili o rebalansu, rekao da najmanje prihoda u budžet sada donose upravo prihodi od poreza na dobit. Znači, to je jedno pitanje o kojem treba da razmotrimo šta je to, zašto su nama finansijski izveštaji loši.
Da bismo sve to uredili, po nama, treba da se utvrdi odgovornost i da se podeli odgovornost, kako direktora, tako i računovođa koje pripremaju ove finansijske izveštaje u preduzećima. Vrlo dobro se zna za šta je odgovoran direktor. Znači, direktor je u obavezi da sve poslovne promene, koje ima preduzeće, da dokumentuje računovođi, a računovođa je taj koji treba da primeni sve međunarodne standarde finansijskog izveštavanja i da savetuje direktora da u skladu sa tim i opštim načelima računovodstva vode posao. Ako uzmemo to, ako podelimo odgovornost, ako vratimo na to da je računovođa odgovor, a ne da samo bude puki izvršilac evidentiranja promena, neće biti dobro. Zalažemo se za to da se odgovornost podeli, da direktor bude odgovoran, ali i da snosi odgovornost i ovlašćeni računovođa u preduzeću.
Pored toga, ovde je važno govoriti i o kontroli svih finansijskih izveštaja i kontroli revizorskih izveštaja. To reguliše ovaj drugi zakon, Zakon o reviziji, koji je izuzetno kompleksan. Postavila bih vam par pitanja gde možda imam nedoumice i da vidimo kako da poboljšamo ovo što ste vi predložili. Nadam se da sva ova naša pitanja i amandmani koje smo podneli će poboljšati ovaj zakon koji je izuzetno važan.
Kvalitet revizije u Srbije je sve niži u poslednjih par godina. Svedoci smo da je u 2012. godini preko 80% revizorskih izveštaja dao pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje, a gde smo se složili da je stanje loše i da finansijski izveštaji, koji se prikazuju, ne pokazuju pravo stanje u privredi. To nas navodi na to da dolazi do štimovanja revizorskih izveštaja.
Gospođa ministar je dala primer "Agrobanke", što je samo jedan primer. Imali smo izveštaj revizora i o "Razvojnoj banci", i o "Srbijagasu", i o "Galenici". Većina tih izveštaja je dala pozitivna mišljenja revizora. Da li je neko odgovarao za to? Da li je i jedan ovlašćeni revizor sa licencom odgovarao za ono što je podneo? Da li je komora, mi sada imamo mehanizam kojim kontrolišemo to, pokrenula jedan postupak da se utvrdi odgovornost pojedinačnog revizora ili revizorske kuće? Tu su problemi.
Ovi predlozi zakona koji su pred nama, možemo se složiti, su dobri, ali ništa od toga ako se ne primenjuju. Upravo kroz ovo pitanje, nadam se da ćemo dobiti odgovor. Ako postojeći zakoni ne budu primenjivani u praksi, koji je regulisao kontrolu institucija tj. tela, nisu koristile to i nisu napravile pomak, kako onda da očekujemo da će ovi zakoni koji su sada pred nama, koji su možda regulisali bolje ovu oblast, od toga nemamo ništa.
Ovim izmenama zakona o reviziji Ministarstvo, o tome smo govorili danas, će ubuduće izdavati licence. Dali ste odgovor na to. Moja je nedoumica bila – zašto uzimamo to komori? Godine 2006. kada je komora osnovana kao institucija sa velikom nadležnošću, sa velikim ovlašćenjima, to je bilo u nadležnosti komore, sada to pomeramo na Ministarstvo. Ministarstvo će morati da pripremi određene kadrove, tehničke uslove za sve to, a komora sve to ima. Zašto je to? Opet se povećavaju troškovi. Ako ne, recite mi ako grešim, s obzirom na teško ekonomsko stanje i deficit u budžetu.
Znači, šta ostaje da radi Komora? Komora će pripremati edukacije, sprovođenje ispita za dobijanje ovih licenci, ali ministarstvo će da izdaje licence. Znači, neko će morati u ministarstvu da se bavi tim poslom, da li je to dovođenje novih ljudi, zapošljavanje ili će neko iz ministarstva od zaposlenih da preuzme ovaj deo posla na sebe.
Još jedna novina je da se bira telo, odnosno Odbor za javni nadzor koji će, kao vrhovno nadzorno telo, da kontroliše komoru i sva društva revizora. To je jako dobro i treba da imamo jedno vrhovno telo koje će više da se pozabavi ovom problematikom, što se tiče revizije, upravo zbog onoga što sam malopre naglasila, ali ovo je opet novo telo, ovo su opet novi izdaci u budžetu. Treba da vidimo koliki su ti izdaci u budžetu, uvođenje ovih tela, i ako oni budu radili svoj posao, onda je opravdano. Nije važno koliko je, ali da vidimo mi da li će oni raditi svoj posao. Zato DSS misli da ovaj odbor treba da bira Skupština, pošto je to najviše telo koje nadzire ovu oblast i da Vlada predlaže Skupštini Srbije Odbor za javni nadzor, a da mi ovde biramo te i da imamo i mi veći uvid u rad ovog odbora.
Ono što bih još naglasila, s obzirom na vreme, koliko mi je još ostalo, kojim raspolaže naša poslanička grupa, htela bih da popričamo malo i o kontroli ovih finansijskih izveštaja. Rekli smo da kontrola finansijskih izveštaja sada će se vršiti kroz obaveznu reviziju za velika, srednja preduzeća, za javna društva i za preduzetnike koji imaju godišnji prihod od preko četiri miliona 400 hiljada evra.
Tu sada možemo da budemo podeljeni. Teška je situacija u privredi, privreda grca, uvodimo obaveznu kontrolu. Razumem zašto je potrebno da se kontroliše. Trebalo bi da imamo sve, ali pitanje je trenutka kada uvodimo, kao obavezu u privredi, obaveznost revizije i još jedan trošak za sve ove subjekte. Naravno da oni mogu da vrše reviziju i svako ko ozbiljno posluje uzeće to kao tržišnu uslugu, izvršiće reviziju jer mu je potrebno zbog poslovnih partnera, zbog investicija, kreditora i naravno da će ući u taj proces revizije.
Složiću se sa mojom koleginicom Bojanom koja je rekla da možda naša preduzeća još nisu ni svesna značaja, koliko je potrebno da bi bili konkurentni, da bi imali poslovne saradnike u inostranstvu, da će im sigurno prvo tražiti izveštaj revizora, da znaju s kim ulaze u poslovne odnose i sa kim će poslovati. Ali, kažem, samo jedna mala suzdržanost - da li u ovom trenutku, kada je ovako teško stanje u privredi, treba da damo još jedan trošak kao obaveznost preduzećima? Uz to mislim da država ne koristi sve mehanizme da bi kontrolisala rad pravnih lica.
Na šta tu mislim? Kome se podnose godišnji finansijski izveštaji? Podnosimo ih APR, tj. privredna lica, sad malo pričam iz pozicije jer dolazim iz privrede, pre nego što sam postala poslanik, pa sam se zato tako izrazila. Znači, podnosi se APR. Šta radi APR? Kada predate izveštaj, on vrši tu logičku i računsku proveru.
Poreska uprava, u drugom smislu, može da vrši tu redovnu kontrolu tačnosti i evidentiranja svih poslovnih promena koje se sprovode u poslovnim knjigama. Po meni, mislim da država ne koristi tu sve mehanizme, da poreska uprava treba da vrši redovniju kontrolu poslovanja svih evidentiranih promena koje sprovode u poslovnim knjigama i da to bude još jedan vid kontrole koji će pomoći da ovi izveštaji budu relevantniji, tj. da njihova istinitost bude veća.
Završiću s time, zato što mi je vreme pri kraju, svi ovi predlozi sa kojima ste izašli će biti dobri, mi ćemo ih podržati kasnije ako praksa bude pokazala da su se primenili. Još jednom naglašavam da je vrlo važno videti zašto, šta je to što dovodi do toga da su finansijski izveštaji kakvi jesu. Drugo, ako smo svi
svesni teških situacija, pogrešnih, tj. tih izveštaja koje revizori podnose kao da su ti izveštaji i daju pozitivna mišljenja, a svi znamo kako posluju određena preduzeća, ako ostanemo na tome, onda zaista nismo ništa uradili i džaba ovo slovo na papiru ako praksa ne pokaže boljitak u budućnosti za privredu. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, demokratska stranka Srbije je upozoravala kada se usvajao budžet da su nerealno postavljeni prihodi od akciza i da svako povećanje akciza ne donosi uvek i povećanje prihoda u budžet, već naprotiv, da može da dođe do smanjenja prihoda u budžetu od povećanja akciza.
To je praksa i pokazala, i to se vidi ovim rebalansom da je predloženo smanjenje prihoda od akciza sa 233, 3 milijarde na 217, 3 milijarde dinara.
Mi opet upozoravamo da je ova nerealna projekcija i da će verovatno prihod od akciza biti manji od ovog što je predviđeno rebalansom.
Na to upućuju podaci o izvršenju budžeta za prvih pet meseci, u kome je od akciza naplaćeno 72,3 milijarde dinara i ovim tempom do kraja godine, slilo bi se u budžet oko 172 milijarde dinara, što je oko 44 milijarde dinara manje nego što se ovim rebalansom predviđa.
Koji su razlozi za ovakvu pojavu, to je manje prihoda što država ubira, nego što je planirano. Ta pojava sivog tržišta, drastičan pad akciza na cigarete pokazalo se da je došlo do povećanog nelegalnog prometa rezanog duvana. Pored toga, cenovna elastičnost, najjednostavnije rečeno da poskupljenje određenih proizvoda dovodi do smanjenja tražnje za tim proizvodima, a samim tim i da opadaju prihodi u budžetu koji su planirani.
Ono što je takođe neprihvatljivo, što se tiče akciza, to je visina akciza na naftne derivate. Srbija ima najskuplje naftne derivate u regionu i najviše akcize i to naši građani sa najnižim platama u regionu ne mogu da podnesu.
Štetne posledice još, povećanja akciza na naftne derivate već su vidljive, time što inostrani prevoznici zaobilaze puteve Srbije, zato što im je cena previsoka.
Sve ovo ukazuje da je neophodno da dođe do promene Zakona o akcizama, da se uzme u obzir realnost, kupovna moć, da se uzme u obzir stanje u privredi i da po tome uzmemo u obzir i zaštitu zdravlja stanovništva, zaštitu životne sredine, znači, da naftne derivate spustima, ako je već potrebno da ubiramo prihode od akciza, da to ide na račun akciza, na cigarete.
Poštovani ministre vi niste prihvatili ovaj amandman i po važećem Zakonu o akcizama, to je za mene razumljivo, ali ja vam kažem da je ovaj amandman i predložen, i koji podrazumeva izmene Zakona o akcizama i da ćemo onda moći da imamo realne projekcije i za rebalans budžeta i za budući budžet koji treba da donesemo u ovom parlamentu.

Poštovani ministre, podaci koji su meni bili dostupni, upućuju na to da su u periodu od akciza, da je naplaćeno 72 milijarde dinara i da je to manje 14,5 milijardi dinara mesečno od onoga što je predviđeno. Vi ste mi izneli neke druge podatke.
Sada dovodimo u pitanje, podaci koji su dostupni nama kao narodnim poslanicima, koji su možda objavljeni juče na sajtu Ministarstva, ali one podatke koje sam imala pokazuju da nije ostvareno, a i vaš predlog da rebalansom umanjite prihod od akciza govori da nije onako kako ste planirali.
Bilo je u budžetu predviđeno 233 milijarde, a vi sada rebalansom očekujete 217 milijardi.
Kao drugo, javnost je upoznata da tim da je došlo do povećanja nelegalnog prometa rezanog duvana i da je razlog tome povećanje akciza na cigarete i da je došlo do drastičnog pada, što se tiče, naplate akciza od cigareta.
Mislim, može da ostane na tome da vi iznosite jedne podatke, da ja kao narodni poslanik iznosim druge podatke, ali ostajem pri tome, da akcize koje su trenutno propisane da nije dobro da su takve, da bi prihod u budžetu bio veći, da nisu povećane akcize, jer svako povećanje akciza, još jednom ponavljam, ne znači i povećanje prihoda u budžet.
Mi smo kao poslanička grupa rekli, prilikom donošenja budžeta da je budžet nerealan, da ćemo morati da imamo rebalans budžeta, to se i pokazalo. Evo videćemo, naći ćemo se ovde za par meseci pa ćemo videti ko je bio u pravu. Hvala.

Poslanici Demokratske stranke Srbije govoriće danas u pojedinostima i o drugim amandmanima i ono što ste naglasili da porez na dobit nije doneo dovoljno prihoda u budžet, o tome ćemo govoriti. O tome su govorile moje kolege kada su pričale u načelu o rebalansu budžeta.
Ovaj budžet koji smo usvojili, pokazuje da je pogrešno projektovan i da nisu dobro projektovani prihodi u budžetu, kako od poreza na dobit, kako poreza na PDV, a ja sam podnela amandman u kome pričam o akcizama i stojim iza toga da su potrebne izmene Zakona o akcizama i da bi to donelo mnogo više prihoda u budžet, možda i ovih, što ste vi rekli četiri milijarde, možda ne bi nedostajalo budžetu da su ostale stare akcize.
Sada ako ulazimo i tu, uzimamo recimo u poslednjem kvartalu 2012. godine kolika je bila naplata od akciza, to je bilo 16,7 milijardi dinara u prvih pet meseci, znači ovih 14,5, znači to je već u konceptu. Stojim iza toga da povećanje akciza nije dobro i da neće donositi prihode, ali kažem, naći ćemo se i govorićemo o tome do kraja godine, jer kako stvari stoje, mislim da ćemo imati još jedan rebalans budžeta do kraja godine. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u maju 2009. godine, kada je usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, napravili smo jedan značajan korak napred. Ono što je suštinska promena na donošenju ovog zakona, to je okrenut, taj inkluzivan pristup zapošljavanju osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada, što je ranije bila manja praksa i više je dolazilo do zapošljavanja alternativnim modelima zapošljavanja.
Osnivanjem centara za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je u Beogradu otvoren 2010. godine, zatim u Novom Sadu i Kragujevcu, onim organizacionim jedinicama gde nisu centri otvoreni, postoje osobe tj. saveti koji su zaduženi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, pomogli su da se broj zaposlenih lica sa invaliditetom poveća.
Na osnovu zvanične statistike Nacionalne službe za zapošljavanje u periodu od maja 2010. do septembra 2011. godine, zaposleno je 5.230 osoba sa invaliditetom, u poređenju sa nekih 200-300 osoba, koje su se zapošljavale na godišnjem nivou u nekim prethodnim periodima.
Bez obzira na ove pozitivne pomake, ipak ne možemo da budemo zadovoljni sa onim što je do sada postignuto, kao što su moje kolege poslanici sada govorili, imamo i dalje veliki broj problema u praksi na koje nailaze osobe sa invaliditetom i veliki broj osoba sa invaliditetom nije našao zaposlenje. Imamo više razloga za to i o nekima ću govoriti.
Neke organizacije civilnog društva i organizacije osoba sa invaliditetom smatraju da čak ovi podaci o zapošljavanju osoba sa invaliditetom nisu realni, da to nisu osobe koje su zaista dobile zaposlenje od primene ovog zakona, već da su poslodavci iznašli način da kroz svoje stalno zaposlene radnike, koje su slali na komisije za kategorizaciju, ispune uslov, koji im zakon nameće a to je da imaju određen broj zaposlenih lica sa invaliditetom i time su se oslobodili obaveze da zapošljavaju nove osobe.
Koji su to razlozi koje osobe sa invaliditetom imaju i sa čime se suočavaju i zašto ne mogu da dođu do posla? Moje kolege su to danas naglasile. Prvo, njihovo nisko obrazovanje. Polovina registrovanih nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima osnovnu ili nesvršenu osnovnu školu, više hiljada njih ima srednje stručno ili specijalno srednje školsko obrazovanje po zastarelim nastavnim planovima i programima i oni jednostavno ne odgovaraju potrebama na tržištu rada. Zbog toga, pored svih postojećih programa koji postoje, potrebno je da uvedemo nove programe koji će omogućiti dodatnu obuku i prekvalifikaciju osoba sa invaliditetom za deficitarna zanimanja, a u skladu sa njihovim radnim sposobnostima. Moja koleginica Donka Banović navela vam je primere zašto deca mogu da se školuju i šta da upisuju osobe sa invaliditetom, a potrebe na tržištu rada za tim zaposlenjima ne postoje.
Šta nam još govore ovi podaci? Imamo velike probleme u obrazovanju, a najviše problema u primeni inkluzije u obrazovanju. To su takođe kolege naglasile. To je jedan veliki pomak koji smo napravili, ali nažalost to je još uvek ostalo na donošenju zakona, a sa velikim problemima u primeni.
Neophodno je da obratimo pažnju da deca sa invaliditetom ne budu odvojena od svojih vršnjaka, da im pružimo podršku u obrazovanju i svaku drugu podršku, jer oni ako steknu adekvatno obrazovanje naći će zaposlenje kada postanu radno sposobni i onda će doći do te prave inkluzije, što se tiče zapošljavanja.
Drugi razlog zašto teško dolaze do posla je nedovoljno pristupačno okruženje, javni prestup, nepristupačno radno mesto i u zavisnosti od regiona do regiona, čak i tu nije ista situacija. Naravno, u razvijenim regionima, u gradu Beogradu i u većim gradovima imaju donekle rešene te probleme, ali u većini mesta našeg regiona i dalje imaju velike probleme i pored njihove volje i želje ne mogu da nađu zaposlenje, jer zbog svih tih teškoća nemaju dovoljno personalnih asistenata koji bi mogli da im pomognu da ostvare sve ono za šta su sposobni intelektualno i za šta imaju radne sposobnosti.
Znači, spektar usluga, servisa uprkos naporima kroz pravni okvir koji smo izneli svi da se to poboljša, praksa je pokazala da to još uvek nije zaživelo u onoj meri u kojoj je potrebno. Nedovoljan je broj kvalifikovanih stručnjaka za usluge servisa rehabilitacije. To je jedno važno pitanje, da se potrudimo da bude što više osposobljenih, obrazovanih i personalnih asistenata koji će omogućiti da osobe sa invaliditetom mogu da obavljaju svoje poslove.
Na početku primene ovog zakona osobe sa invaliditetom su bile loše informisane. Imali su jednu vrstu nepoverenja da mogu da ostvare to svoje pravo na rad. Takođe, poslodavci su u početku bili slabije informisani, imali su manje iskustva i mislim da se pomak tu desio. Poslodavci sada kada su krenuli sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, predrasude sve nestaju, razbijaju se, uveravaju se da osobe sa invaliditetom mogu kvalitetno da obavljaju svoje radne obaveze. Tu je taj pomak koji će godine doneti pred nas, a to je da se navikavaju osobe sa invaliditetom da nemaju taj problem, da nemaju barijere, da idu kod poslodavaca na razgovore za posao, a kažem i poslodavci će biti mnogo otvoreniji, naravno, uz sve ove podsticaje koje im ovaj zakon omogućava da zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
U jako teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo poslodavcima nije lako, bore se za svako radno mesto. Država tu treba da reaguje i da zaštiti ugrožene kategorije, da pomogne poslodavcima da kroz refundaciju troškova za adaptaciju radnog mesta, kroz refundaciju troškova za asistente, da im olakša da zapošljavaju i da otvaraju nova radna mesta, a pogotovo za ugrožene kategorije o kojima danas govorimo.
Što se tiče podsticaja koje ovaj zakon daje poslodavcima, u praksi se najviše pokazalo da je to refundacija troškova adaptacije radnog mesta do određene sume i subvencija za zarade u trajanju od 12 meseci u visini minimalne zarade. To je za Grad Beograd. Došla sam do podatka da je konkurs obavljen u februaru mesecu i do septembra meseca 2012. godine uz ovu subvenciju je zaposleno 55 osoba. Po isteku programa, saradnik Nacionalne službe za zapošljavanje obavlja razgovor kod poslodavaca i pokazalo se da je većina ostala u zaposlenju. To je ono što je dobro.
Programe refundacije troškova i prilagođavanje radnog mesta i refundacije troškova asistencije najviše su koristila udruženja i organizacije koje se bave zaštitom prava i unapređenjem kvaliteta života osoba sa invaliditetom. Jedan od uslova je da zapošljavaju na neodređeno osobe koje imaju procenjen drugi stepen oštećenja. Njih nema dovoljno na tržištu rada, pa je to razlog zašto se pokazalo da su oni najviše koristili ove podsticaje.
Zbog ograničenog vremena, zaključiću i reći ću da je dobro što je napravljen pomak. Neophodno je da vodimo jaku promociju angažovanja osoba sa invaliditetom, da moramo svi da radimo na tome, da te predrasude razbijamo da osobe sa invaliditetom nisu sposobne da obavljaju svoje radne obaveze, kao i ostali zaposleni. Uz sve, možda i zamerke, nije sve primenjeno od onoga što zakon predviđa. treba svi da se trudimo da pokažemo svu brigu prema osobama sa invaliditetom i da u budućem vremenu imamo mnogo pozitivnije te statističke podatke o njihovoj uključenosti i o njihovom radu.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas sporazumi kao što smo pričali čitavog dana o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Ruske Federacije.
Sve investicije koje dolaze u Srbiju ne gledajući sa koje strane dolaze su dobro došle u vreme ekonomske krize. Možda je potrebno istaći ekonomsku saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zato što je to jedna od najbogatijih zemalja na svetu i zato što ima veliki kapital koji želi da ulaže.
Danas potvrđujemo sporazum o saradnji u 13 oblasti između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i o tome su govorili kolege poslanici, odnose na industriju, privredu, poljoprivredu, infrastrukturu, ali najviše pažnje je privuklo u javnosti ulaganje u poljoprivredu i ovaj sporazum o poljoprivredi je preduslov za realizaciju ugovora sa "Al Dahrom" i u tom predugovoru je predviđeno da se određena poljoprivredna zemlja kupi, a određena da se uzme na određeno vreme u zakup.
Većina poslanika je danas govorila upravo o tome. Da li treba da prodajemo našu zemlju? Da li treba da pravimo razliku da li kupuju našu zemlju poljoprivrednu hrvatski investitori i mađarski investitori, da li su to investitori iz Emirata? Principijelni stav DSS je da ne treba da prodajemo naše resurse. Da treba da ulažemo u poljoprivredu, da treba da jačamo našu domaću proizvodnju. Zašto? Kao što ste vi uvaženi ministre rekli da su Emirati spoznali da pored nafte treba da ulažu u hranu i vodu, tako i mi treba da hranu kao geostrateški faktor istaknemo i da primarnu proizvodnju razvijamo kod nas.
Ako se osvrnemo na poljoprivredu i na prodaju zemlje jedno pitanje koje se meni nametnulo dok sam se pripremala za ovu sednicu, mada vi ste već danas dali odgovor, a to je pitanje restitucije. Ako uvažavamo jednog značajnog investitora koji dolazi da ulaže u Srbiju, ako previdimo, drago mi je da nismo prevideli u ovom slučaju tj. da zemlja koja se prodaje Emiratima nije deo restitucije ministre, onda, želela sam jednostavno da spomenem to iako ste već dali odgovor, jer to bi bilo važno jer bi dovelo do komplikacija značajnih u tom sporazumu.
Još jedno pitanje koje danas nismo spominjali, a mislim da je značajno, to je pitanje GMO. Mislim da trebamo pred ugovorima ili ugovorima oko prodaje preduzeća i njihovih delova da predvidimo, da tražimo garanciju da se neće proizvoditi GMO kulture na ovim površinama koje će oni zakupiti ili kupiti.
Još jedan od sporazuma koji je danas na dnevnom redu, to je i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u saradnji u oblasti odbrane. To je zaista za svaku pohvalu. Potpisivanje ovog predugovora, o kome ste i vi govorili, drago mi je da smo tu prepoznali i ja sam i u svom izlaganju izdvojila kao najznačajniji, a to je da je potpisivanje predugovora o odbrambenoj industriji u vrednosti od 220 miliona dolara za razvoj sofisticiranog raketnog sistema što podrazumeva istraživanje i razvoj, izuzetno važno za nas gde će biti uključeni naš vojno-tehnički institut, gde će biti angažovano da naše firme, poput "Utve", "Krušika", "Teleoptika".
Na kraju, jer već ceo dan pričamo i zaista ne želim da se ponavljam i ono što su moje kolege pričale, iskreno se nadamo da investicije koje su ovim međunarodnim sporazumima predviđene da dođu u Srbiju da će doći, jer su nam potrebne, da treba da razvijamo našu privredu, našu poljoprivredu, i da investicije koje budu pristigle nećemo iskoristiti samo za neke kratkoročne i da ne bude samo neka kratkoročna finansijska injekcija, nego da će biti uložene u te dugoročne, naše neke projekte i u dugoročne ciljeve. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, članom 32. postojećeg Zakona o trgovini predviđeno je da za obavljanje određenih poslova u trgovini zaposleni moraju da poseduju odgovarajuća znanja i veštine, odnosno da ispunjavaju minimalne uslove u pogledu stručne radne osposobljenosti.
U vašem obrazloženju, a vi ste predložili kao predlagači a se ovaj član briše iz zakona, naveli ste da će to uprostiti administrativne procedure, da ćete smanjiti troškove trgovaca. Još jednom vas pitam ministre, mi se ne slažemo sa tim, jer mi smatramo da ovaj član zakona treba da ostane u zakonu, zašto mislite da će to toliko olakšati proceduru ubuduće i zašto je ovaj toliko suvišan član zakona?
Zašto vam ovo kažem? Praksa pokazuje da u hipermarketima ili u nekim većim marketima imamo odeljenja bele tehnike, da imate prehranu, tekstil i to su neki specifični poslovi, specifične radnje za koje je ipak potrebna određena stručnost. trgovac, kao prvo, to jeste veština i neko treba da ima dar da bi bio trgovac, ali kao što kaže ovaj član zakona, za određene poslove smatramo da ipak treba da imate određenu školu, da ste stručno osposobljeni da bi ste mogli da obavljate. Sve to će uticati i na kvalitet usluge.
Mogu i vama da postavim pitanje. Recimo, kada odete da pazarite u prodavnicu i odete na odeljenje svežeg mesa, da li će vas bolje uslužiti mesar koji je školovan za to, koji je učio i zna da razlikuje koje su kategorije mesa, da vas posavetuje na pravi način, da vas pita šta pripremate i da vam kaže šta je najbolje od kog dela uzete ili neko ko je kroz neku obuku to prošao i radi taj posao, znači, nije školovan za to?
Čemu onda sve stručne škole koje imamo? Zaista imamo stručne škole sa dugom tradicijom – Trgovačka škola, poljoprivredne škole gde školujemo mesare, pekare, i to su zaista divni ljudi, profesori koji imaju ogromno iskustvo i koji sa toliko elana prenose to svoje znanje na svoje učenike.
Mislim da zaista nema nikakve potrebe i da nije smetnja da ih sada udaljimo i da brišemo ovo iz zakona, nego da to treba da ostane. Ili, jednostavno da menjamo naš sistem obrazovanja, da za te stručne škole onda kažemo da nisu toliko potrebne i da sve to može nekim neformalnim obrazovanjem da se stiče.
Još jednom vas molim da razmislite i pitam vas još jednom zarad javnosti i trgovaca, svih tih profesora u stručnim školama i dece koja u stručnim školama uče, da ipak ovo ostavimo. Mislim da to neće praviti toliki problem u praksi privrednicima, tj. trgovcima kada budu birali svoje zaposlene. Hvala vam.

Upravo ovo što ste sada rekli, ovo niste vi predložili pa da sada treba da regulišete, nego je ovo već bilo u zakonu koji je važeći. Članom 32. je to već bilo predviđeno, da za određene poslove treba da se imaju određena znanja, sposobnosti zaposlenih.
Radila sam u jednoj našoj kompaniji i radila sam u sektoru za ljudske resurse i znam iz iskustva kako to izgleda. Naravno da je u interesu poslodavca da ima najkvalitetnijeg zaposlenog. Praksa pokazuje da na tim odeljenjima zaista i rade i da mnogo znače. Zato ne vidim ni jedan jedini razlog da to uklanjamo iz ovog zakona. Kažem da će ovo praviti probleme i njima u praksi ako ne primenjuju, ako imaju nekvalitetnu uslugu.
Verujte mi, imamo na tržištu dovoljno i mesara, i pekara, i kvalifikovanih trgovaca sa određenim znanjima koja su im potrebna da rade kao trgovci, a naravno da ne isključuje sve one druge koji žele da rade u trgovini a da ne moraju. To je samo određeni deo poslova gde su vam potrebna. Lepo se i ovde kaže – za određene poslove je potrebno da imate određena znanja.
Još jednom bih vam naglasila zašto da mi i kako se uopšte sada postavljamo prema svim onim profesorima, prema onima u stručnim školama, ako u zakonu udaljujemo to da su potrebna određena stručna znanja. Onda hajde da menjamo Zakon o obrazovanju i da menjamo taj sistem, da uskladimo sa potrebama privrede. Po ovome ispada da pratimo privredu i da se usklađujemo sa njom. Onda da kažemo da nisu potrebna ta stručna zanimanja, nego pratimo tržište. Sada imate mnogo tih neformalnih obrazovanja, raznih edukacija, a mislim da gubimo na kvalitetu. Mislim da kao zemlja ne smemo da spuštamo našu edukaciju i naše obrazovanje na taj nivo.
Još jednom kažem da ne vidim razlog zašto da brišemo ovo, ako je vaše iskustvo pokazalo da je ovo pravilo probleme u praksi. Možda ćete me ubediti, ali mislim, opet kažem da sam radila, imam lično iskustvo u vezi rada u ovom poslu i mislim da to nije bio problem. Još jednom pokušavam da vas ubedim da ipak prihvatite ovaj amandman.