Demokratska stranka Srbije je ozbiljno pristupila analizi Predloga izmena i dopuna Zakona o trgovini i zaista smo u amandmanima koje smo podneli gledali da budemo konstruktivni, da ne ulazimo u neke političke rasprave, niti da ovde probudimo neku raspravu, da se svede na to ko je evroskeptik, ko je za EU a ko nije. To će vam i ovaj sada naš amandman koji ću obrazložiti dokazati.
Ovim amandmanom smo predložili da unutar deklaracije nije dozvoljeno skraćeno stavljati naziv zemlje, nego mora da bude pun naziv zemlje. Znači, ako je već ovaj prethodni amandman, ako ste mislili da smo imali neku nameru ili nešto protiv EU, ovaj amandman vam pokazuje da nam to nije bila namera. Namera je da se zaštite svi akteri na tržištu. Naravno da treba da štitimo interese trgovaca da mogu da posluju u najboljim mogućim uslovima, ali takođe treba da štitimo i interese potrošača.
Ne treba da ulazimo u to da li je potrošaču bitniji brend ili zemlja gde se proizvodi i odakle se uvozi, da li potrošač gleda i odlučuje na osnovu toga, nego samo da ne treba da dođe u zabunu, znači, samo da ima informacije koje su mu potrebne. Sada zaista možemo ovde da ulazimo u polemiku da li je meni bitno u kojoj zemlji je određen brend proizveden ili nije ili vama jeste ili nije ili da li su podjednakog kvaliteta proizvodi koji su proizvedeni u Nemačkoj, a njihov je brend, ili u nekoj drugoj zemlji.
Da se vratimo na ovo zašto smo ovde i šta ovaj zakon predviđa. To je da sve aktere na tržištu zaštitimo i damo im sve moguće informacije. Mislimo da ako skraćenice postoje što se tiče zemalja, da mogu da dođu potrošači u zabunu i da nisu sve skraćenice jasne, kao recimo CAR, kao Centralnoafrička Republika, čak i NRK. Da li razmišlja potrošač, da li svakome može da padne na pamet da je to zemlja proizvodnje Kina.
Zato smo podneli ovaj amandman, kao i prethodni, samo da potrošačima omogućimo da imaju sve informacije koje su im potrebne i da onda oni odlučuju, na osnovu informacija koje imaju, da li žele da kupe određeni proizvod ili ne. Hvala.

Podneli smo amandman na član 13. Inače član 13. ovo je jedna od ključnih izmena ovog zakona. To se odnosi na ukidanje obaveze za izradu  studije uticaja za objekte koji su već i od 2000 metara kvadratnih. Mi se slažemo sa vama da treba da otklonimo sve ono što je predstavljalo administrativne prepreke, troškove trgovcima. Kao što ste i rekli ovo nije zaživelo u praksi i to je u redu.
Mislimo da nije dovoljno samo brisati nešto što nije dobro, nego treba da vidimo ako je ostalo nekog prostora da je nejasno da to treba definisati. Mi smo pokušali predloženim amandmanom da ono što mi smatramo da može da bude problem, a to je mogućnost monopola na određenoj teritoriji lokalne samouprave, da može da dođe do njega, da je ipak potrebno da se pošalje zahtev, kako smo mi to videli, vi ste možda mogli i drugačije to da sagledate, bitno je da rešimo taj problem da ne ostane ovako nedefinisano. Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije koja bi izvršila analizu tržišnog učešća i dala svoju saglasnost za otvaranje objekta ako to nije prešlo 40% učešća na određenoj teritoriji. Znači, na teritoriji lokalne samouprave.
Kada smo pričali u načelu u ovome, mislim da smo se složili da tu postoji ta nedoumica kako da se prevaziđe. Kažem još jednom, slažemo se sa vama da je bilo komplikovana ova studija, da zaista nije bila primenjiva. Niste prihvatili ovaj naš amandman, razmislite, ali mislim da ste imali dovoljno vremena da iznađete način da ovaj problem, znači, opasnost od pojave monopola da to sada ovim izmenama i dopunama zakona sada regulišete, da ne mora to da se reguliše sledeći put. Hvala.

Zašto smo mi ovako definisali, predložili da ovako glasi. Zakonom o zaštiti konkurencije je definisano da 40% učešća određenog privrednog subjekta u trgovini na geografskom tržištu je granica monopolskog učešća. Ako govorimo o tome šta je lokalna samouprava i koliko imamo objekta, sada otvaramo još jednu temu, a to je recimo, za grad Beograd, da li grad Beograd ima potrebe da ima toliko šoping molova.
Mi ne treba da ulazimo u to, jer je to tržište. Sada se to uređuje zavisno od tržišta - da li je u centralnom delu potrebno više, zašto su tu izabrali da otvore, da li će na periferiji ili u nekom prigradskom delu da se otvori određena prodavnica.
Mi pričamo o prodavnici ili objektu gde je jedan vlasnik. Ako je to, recimo, određena firma, treba da se razmotri kada planira otvaranje svojih objekata, da ne sme da pređe tih 40% učešća na određenoj teritoriji. Naravno ako postoji potreba za objektom recimo na periferiji, potrebna je određena trgovina, ona može da bude otvorena od tog proizvođača. Znači, mora da ima u vidu da li i kako će da rasporedi, gde će da rasporedi svoje objekte.
Zakonom o zaštiti konkurencije je već definisano to da je 40% učešća određeno privrednom subjektu u trgovini na relevantnom geografskom tržištu granica monopolskog učešća.

Koleginica je rekla ono što sam nameravala, ja ću je samo dopuniti.        
Opet bih naglasila, u načelnoj raspravi smo pohvalili ukidanje ove studije i želela bih sa vama da podelim jedan utisak, kao poslanik kome je prvi mandat, a to je da nadležnom ministarstvu i ministru na pristupu koji je pokazao prema nama kao poslanicima, bez obzira što smo opozicija i što je prepoznao našu dobru volju da konstruktivno izmenimo nešto i način na koji nam se danas ovde obratio i na koji je odgovarao, po meni, mislim da svaki put treba da izgleda tako.
To sam htela da podelim sa vama i još jednom da kažem da ovo što ste vi obrazložili rekli da je ova Komisija za zaštitu konkurencije, da treba to da radi, i da ne ostane nedoumica, volela bih, ako možete da nam odgovorite ko će da reaguje na to, što je koleginica postavila pitanje, ako dođe do monopola ili ako postoji opasnost da je došlo, na osnovu čega, ko se obraća, kako reaguje Komisija za zaštitu konkurencije? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, složiću se sa kolegama koji su rekli da razgovor o ovom zakonu, koji je veoma važan, možda ovo vreme nije najprimerenije, da smo možda umorni, jer smo ovde ušli u 11 sat rada, ali ja ću se iskreno truditi da dam svoj maksimum, jer DSS je ozbiljno pristupila analizi ovog zakona. Podneli smo određen broj amandmana, zaista dobronamerno da ukažemo na neka rešenja koja mislimo da su možda, ovim predlogom nisu obuhvaćena i možda smo imali viđenje rešenja nekih od problema na drugačiji način, sa kojima će te se i vi složiti.
Moje kolege su govorile o značaju trgovine, kao privredne grane. Pored toga, koliko po obimu prometa, po učešću bruto domaćem proizvodu, po broju zaposlenih lica koja posluju u trgovini, a to je oko 200 hiljada. Izmena ovog zakona treba da im pomognu, da trgovina zaživi, da naši trgovci mogu da nastave da rade, da se trgnu iz onoga, to je znate došlo do velikog pada u prometu, da posluju sa gubicima. Odnos 2008. na 2011. godinu, gubici su se udvostručili. U 2008. godini bili su 26,5%, 2011. godine 55,3%, za 2012. godinu nemamo podatke, zato što još uvek nisu izašli zbog završnih računa. Ali, ono što je sigurno to je da nije dobro trenutno stanje, da teško posluju, da treba da se borimo za svako radno mesto, za svaku trgovinu i da, jednostavno, poboljšamo uslove rada.
Određena rešenja iz važećeg Zakona nisu zaživela u praksi, vi ste to rekli, i mi se slažemo sa vama i treba da ih menjamo. Neka rešenja treba da poboljšamo i da pojedina rešenja unapredimo, u tom smislu što ćemo administrativne prepreke za poslovanje privrednih subjekata, jednostavno izbaciti. Jedna od ključnih promena, koja je zaista za pohvalu, je prepreka za investicija oblasti trgovine u vidu studija, uticaja za velike trgovinske formate i sami ste rekli da to nije u praksi zaživelo, da čak nije ni bilo zahteva, tj. da nije bilo primene.
Naša bojazan je jednino, i smatramo da treba da postoji neka vrsta zaštite da ne bi došlo do monopola. Zakonom o zaštiti konkurencije, definisano je da 40% učešća određenog privrednog subjekta u trgovini na relevantnom geografskom tržištu, znači to je granica za monopolsko učešće, ne treba da pređe 40%. I smatramo da treba da se obrate, kada se otvaraju tako veliki formati, Komisiji za zaštitu i konkurenciju Republike Srbije i da ima Komisija u nekom razumnom roku odgovori da li posle urađene analize tržišnog udela preduzeća, da li možda na određenoj teritoriji lokalne samouprave, da ne dođe možda do monopola da bi smo zaštitili sve učesnike, sve trgovce, kako male tako i velike, na određenoj teritoriji.
Osvrnula bih se i na jedan od najvećih problema u trgovini, to je siva ekonomija. Prethodne kolege su govorile o tome, ona zaista predstavlja najveću prepreku u razvoju trgovine u Srbiji. moja koleginica vam je iznela podatke neke, koji se tiču sive ekonomije, a to je koliko se samo, što se tiče PDV od prometa roba gubi, neke procene su od 540 miliona evra do 800 miliona evra, da postoje različite procene prometa sive ekonomije od 2,7 milijardi do 4,6 milijardi evra godišnje. To zaista nisu zanemarljive sume.
Mislim da treba da stavimo akcenat na kontrolu velikih distributivnih centara, da vidimo kako te velike količine uopšte dospevaju na naše tržište, kako se ta distribucija sprovodi u tim velikim količinama i mislim da je to jedan od ključnih problema i da država treba da iznađe način da se osmisli neka strategija kako da se reši taj problem, kroz adekvatan zakonski okvir, efikasno sudstvo i uvođenje kontrole tokova roba, od carinjenja do plasiranja na tržište.
Većina zemalja EU, ali i Rusija, Kina, Kanada i još neke zemlje, distribuciju većih količina robe u sivoj zoni, tretiraju kao organizovani kriminal i suzbijaju je pojačanim merama kontrole i rigoroznom kaznenom politikom koja obuhvata visoke novčane kazne, zatvorske kazne i oduzimanje imovine vinovnicima.
Mislim da trebamo da se pozabavimo tim pitanjem, da razmislimo da te neke oštrije kaznene mere i da se možda čak i kod uvede da je to možda pod organizovani kriminal, da jednostavno pokušamo to da sprečimo i da tu sivu ekonomiju smanjimo na nivo koji neće biti na sadašnjem.
Kolege su takođe pričale o inspekciji. Probleme koje imamo, što se tiče inspekcija nije problem inspektora, već adekvatnih propisa i u postupcima. Imamo neusklađenost inspekcija. Znamo da što se tiče trgovine, a to je tržišna inspekcija, zatim imamo inspekcije kao što su sanitarna, veterinarska, poljoprivredna, ekološka, sve one borave u objektima. Nadam se da znate da po nekom istraživanju, kaže se da u malim trgovinama inspekcija boravi 17 dana godišnje, u većim po 32 dana godišnje. Treba da postoji kontrola, inspekcija treba da bude prisutna, ali to opterećuje rad, pogotovo što nisu usaglašeni svi pravilnici inspekcija i oni ne treba samo da budu tu da se gleda, da trgovac strepi da li će doći do neke kazne, da će dolazak inspekcije podrazumevati gubitak za tu trgovinu. Treba da se stavi akcenat na preventivu i na edukaciju.
Preventiva znači da sve ono što su nepravilnosti koje se uoče, a ne oštećuju direktno budžet Republike Srbije, ili nisu neki ozbiljniji prekršaji, da treba da im se ukaže na to, da im se da neki razumni rok da se to ispravi. Tako, da se napravi saradnja između inspekcije i trgovaca.
Ono što smo zapazili, gledajući predloge izmena i dopuna ovog zakona je član 11, koji se odnosi na član 43. važećeg zakona, to je regulisanje radnog vremena trgovina, gde se po novom predlogu daje lokalnim samoupravama da odrede radno vreme trgovinskih objekata. Mislimo da je važeće rešenje bolje rešenje i da treba da ostane nepromenjeno, zato što i domaći i strani investitori, kada ulažu i kada žele da otvaraju objekte, njima informacija o radnom vremenu je i te kako važna za pravljenje biznis plana i svojih troškova, zavisi koliko će smena da se radi, koliko će radnika biti potrebno.
Smatramo da te informacije, ako trebaju da prikupljaju od lokalne samouprave do lokalne samouprave, ako je to sklono promenama, da nije dobro. Bolje je da je zakonski određeno kada rade, a da se kao što je dosadašnjim zakonom bilo predviđeno, da lokalna samouprava može, po specifičnosti, da odredi da ili produži radno vreme, da kreće ranije ili kasnije, u zavisnosti od potreba određene lokalne samouprave.
O izmenama i još nekim našim sugestijama koje smo predložili govoriće moja koleginica. Ja zbog vremena neću govoriti više o tome. Zaključiću s time da smo zaista želeli dobronamerno da ukažemo na neka naša zapažanja, da poboljšamo ovaj zakon zato što je izuzetno važan, kažem zbog trgovine koja je izuzetno važna privredna grana u Srbiji. Hvala vam.

Član 147.  reguliše odgovornost za rad republičke komisije i u tački 10. se kaže – dostavlja rešenje o prekršajnom postupku koje je donela. Ovaj naš amandman je vezan za član 139. o kome smo ovde govorili dosta, a to je da mi smatramo da prekršajni postupak ne treba da vodi republička komisija, nego da to treba da radi prekršajni sud.
Da ne bih ponavljala sve ono što su moje kolege govorile, jer mislimo da smo bili dovoljno jasni po tom pitanju, još jednom vas molim da razmislite o ovome. Ovo je izuzetno važno što se tiče ovog zakona o javnim nabavkama, da ne pravimo greške, da treba da unapredimo rad sudova, da treba da uredimo tu oblast, da svako treba da radi svoj posao i da ne pravimo izuzetke koje do sada nismo pravili. Hvala.

Žao mi je što ovde nije sada predstavnik predlagača, jer želim da mu postavim pitanje vezano za ovaj član 149. Imamo neke nejasnoće. Postoji razlog zašto smo podneli ovaj amandman – zato što postoje neke nelogičnosti, tj. nisu baš usklađena dva člana zakona. Ne znam da li da počnem da govorim o tome ili da sačekamo predstavnika predlagača, ne znam šta mislite, predsedniče?

Imamo neku nedoumicu i zaista je ovde, kao što smo rekli, sve zaista bila dobra namera. Ovde želimo, možda mi nismo dobro razumeli ova rešenja koja ste vi stavili, pa želimo da nam pojasnite. Ako ne, nadamo se da ćete prihvatiti ovaj naš amandman zato što mislimo da član 149. stav 3. koji reguliše da ponuđač može da podnese zahtev za zaštitu prava najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda. Do sada je to bio poslednji dan za podnošenje ponuda.
Jasna nam je namera da ste želeli da sprečite zloupotrebe da ponuđači koriste mehanizam da pokrenu zahtev za zaštitu prava u poslednjem trenutku i to je u redu. Ali, imamo jedan mali problem, član 63. kaže… Ne znam da li da ponovim?
(Predsednik: Samo nastavite.)
Dobro. U članu 63. se kaže da ponuđači imaju mogućnost da u roku od pet dana pre isteka roka za predaju ponude mogu da traže pojašnjenje što se tiče postupka konkursne dokumentacije, sadržaja poziva i šta ako u tih pet dana ponuđač traži pojašnjenje što se tiče, recimo, tenderske dokumentacije? Naručilac da pojašnjenje, to onda postaje sastavni deo dokumentacije. Onda ponuđač, kako smo mi videli, tražila sam da mi date pojašnjenje jer možda nismo najbolje razumeli, ne može da podnese zahtev za zaštitu prava ponuđača zato što je ovim članom 149. stav 3. rečeno da je to bilo najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.
Još jednom ću naglasiti da mi razumemo vašu nameru, da ste želeli da sprečite ove zloupotrebe u poslednjem trenutku, da ponuđači izađu sa zahtevom, ali, trebali su da se usklade ovi rokovi. Možda da smo stavili da nije najkasnije sedam dana, nego četiri dana, da bar 24 sata imaju? Ili da se nađe neko rešenje, ako ste već odbili brisanje ovog člana, tj. stava 3. člana 149, mogli ste kao predlagač da predložite i da uskladite ovo nekim predlogom da rok bude drugi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u načelnoj raspravi smo već rekli da se po našem mišljenju požurilo sa uvođenjem nekih novih odredbi koje još nisu u praksi pokazali da li su svrsishodni. To se odnosi i na ovaj član 28. koji reguliše, tj. uvođenje nove funkcije tj. novog nadzornog organa, u stvari građanskog nadzornika.
Po nama ovde nije precizirana nadležnost i nemamo konkretna ovlašćenja predstavljanja ovde što se tiče građanskog nadzornika, a evo i zašto. Ovo lice po ovom članu 28. kako je regulisano radiće posao koji je u nadležnosti DRI, a to je da nadgleda postupak javne nabavke. Po nama ima i Vlada ovlašćenja što se tiče kontrole javnih nabavki, ali to se, kako je definisano u ovom članu kaže da može da obavesti javnost i nadležne organe ako vidi određene nepravilnosti.
Mi nemamo ništa protiv da građanski nadzornik postoji, ali mislimo da treba da razmislite da damo konkretnije nadležnosti i da on u praksi zaista može da radi svoj posao, a ne samo da obavlja posao koji je već određen revizoru ili da samo može da ukazuje, kažem, javnosti i određenim organima, da ne može ništa više od toga da čini. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, kao što su svi prethodnici govorili o ovom zakonu, to je da je ovaj zakon izuzetno važan i jedan od najvažnijih sistemskih zakona, jer reguliše jednu izuzetno osetljivu oblast što se tiče javne potrošnje, a to je kontrola sprovođenja javnih nabavki.
Kao što svi znamo, velike zloupotrebe su bile u ovoj oblasti. Prethodni govornici su naglasili da su investicije u Srbiji bile ugrožene, te da smo zbog ove oblasti koja nije bila adekvatno regulisana, investitore odvraćali, jednostavno od nas, zbog toga što su znali da ovde jednostavno postoji korupcija u ovom delu sprovođenja javnih nabavki i zbog komplikovane procedure i te same birokratske procedure, koja je do sada bila propisana da bi učestvovali na javnim nabavkama.
Zbog značaja ovog zakona, DSS i naša poslanička grupa je vrlo ozbiljno pristupila razmatranju ovog zakona. Konsultovali smo se sa licima koja svakodnevno rade po ovom zakonu, koja su stručnjaci u ovoj oblasti i zaista moramo da kažemo da se vidi pozitivan pomak, što se tiče regulisanja i regulative u ovoj oblasti.
Pored tih pozitivnih pomaka koje mi svi želimo da oni u praksi daju konkretne dobre rezultate, uočili smo i neke propuste. Zato smo podneli preko 20 amandmana, jer želimo da popravimo predloženi zakon i da zakon koji će biti usvojen u ovom parlamentu bude najkvalitetniji u ovom trenutku koji može da bude donet. Naglasiću još jednom, svima nam je u interesu da se ova oblast reguliše najbolje moguće.
Verovatno ćemo morati da kroz određeno vreme opet razgovaramo o ovom zakonu, kada budemo videli praksu, tj. kako se sprovodi na delu, na terenu, iz prakse oko sprovođenja javnih nabavki. To je jednostavno toliko osetljivo, da će sigurno morati da doživi još dorada, ali hajde sada da vidimo i da svi doprinesemo u ovom trenutku što vidimo, da sada ovo rešenje bude što kvalitetnije i pozivam predlagača da razmotri amandmane DSS, jer smo dobronamerno želeli da poboljšamo predloženi zakon.
Sada bih naglasila neka dobra rešenja koja će zaista doprineti da sve ovo bude, ova oblast bolje regulisana. Jedna od njih je i javno objavljivanje spiska naručioca. To je važno jer je dolazilo u praksi do nedoumice, ko sve potpada pod Zakon o javnim nabavkama, pa se nije znalo jasno koji su sve naručioci, koji se pozivaju i potpadaju pod odredbe ovog zakona. Sada će to biti regulisano jasno.
Ono što je isto važno, to je da je uveden manji formalizam prilikom odbijanja ponuda uvođenjem instituta, bitni nedostaci ponude. Praksa je pokazivala da su se često odbijale najpovoljnije ponude, koje su bile najpovoljnije po ceni ili najkvalitetnije, zato što je naručilac posla odbijao te ponude, pozivajući se na neke nebitne elemente, a to je recimo, falio je paraf negde ili je došlo recimo da je ručno popunjavano, a nije elektronski popunjena dokumentacija. Znači, to su koristili da diskvalifikuju one ponuđače koji su bili najkvalitetniji možda ili najpovoljniji, jednostavno, naručiocu nisu odgovarali. Ovim ćemo uspeti da sprečimo ovakve zloupotrebe.
Povećanje transparentnosti postupka, kroz obavezu objavljivanja oglasa konkursa, dokumentacije, na portalu javnih nabavki je izuzetno važno. Ono će dovesti do ušteda oko pripreme ponude. Takođe će uštede imati i ponuđači, moći će da skidaju tendersku dokumentaciju, neće morati da je otkupljuju, tj. da plaćaju za nju da bi je preuzimali, tako da imamo uštedu i sa strane naručioca koji sada neće morati da daje oglase i da oglašava, nego će to samo objavljivati na svojoj internet stranici, biće na portalu javnih nabavki.
Ono što je dobro i što bi možda naglasila, to je restriktivnije definisanje aneksiranih ugovora o javnim nabavkama. U postojećem zakonu propisano je da 25% vrednosti može naknadno da se doda u ime dodatnih radova. U ovom predlogu zakona to je spušteno na 15% i mislimo da je to jako dobro.
Ono što je takođe važno naglasiti, jedna važna izmena koja je dobra to je da ne sme proteći više od dve godine od zaključivanja prvobitnog ugovora. Dešavalo se u praksi da ugovori koji su potpisivani pre 20 godina, aneksirani su i tako nije bila transparentnost javnih nabavki, nego su se samo uvodili novi aneksi ugovora i na osnovu ugovora koji su i po više godina, čak i do 20 godina bili stari. Mislim na prvobitne osnovne ugovore.
Ono što je za pohvalu je manja formalnost u utvrđivanju ispunjenosti obaveznih uslova za učešće time što je omogućeno da svi dokazi koji su dostupni na internet stranicama, budu prihvatljivi. Znači, ponuđač ne mora da ide i da vadi one obavezne uslove, da prikuplja dokumentaciju, sve ono što je dostupno i što može putem interneta da bude vidljivo, a to je uvođenje ovog registra ponuđača pri Agenciji za privredne registre. Mislimo da je to jako dobro i da će se u praksi pokazati kao dobro rešenje.
Mala skeptičnost. Nadamo se da će, što se tiče poreske uprave i dostupnosti podataka o dugovanjima poreskih dužnika, verovatno treba vremena, oni moraju da unaprede svoj rad i da naprave svoju bazu podataka, tako da svi obavezni uslovi, a jedan od obaveznih uslova koje ponuđač treba da dostavi je da ima izmirene poreske obaveze, znači, verovatno će u startu, kada se bude ovaj zakon primenjivao, ostati obaveza da ponuđač mora da po starom da dostavlja potvrdu da je izmirio svoje obaveze, a da će u što kraćem roku poreska uprava imati tu bazu, da će i taj deo biti vidljiv javno, transparentno i na internet strani.
Uvođenje socijalnog elementa u postupku javne nabavke takođe je za pohvalu. Predviđene su rezervisane javne nabavke za one ponuđače koji imaju zaposlena lica sa invaliditetom. To je jedna dobra stvar i koju želimo da pohvalimo.
Osim pohvala koje sam navela, želim da ukažem i na neke odredbe koje su nove, koje su preuzete iz direktiva, koje se primenjuju u nekim zemljama i njihova praksa kako je pokazala, recimo, to je primer Slovenije, što se tiče konkurentnog dijaloga i sistema dinamične nabavke, nije lako koristiti u praksi, dovodi do nedoumica, do zabuna. Zato mi mislimo da bi možda bilo bolje da smo neke postojeće procedure unapredili, jer znamo, imamo praksu i ljudi koji sprovode javne nabavke već su prošli kroz to. Kao što znate, svi zaposleni u lokalnim samoupravama i u Republici su prolazili obuke oko toga i dobijali određene sertifikate kako mogu najkvalitetnije da sprovedu i da vode javne nabavke. Pitanje je sada šta ćemo raditi, da li ćemo obnoviti te sertifikate, prolaziti opet kroz obuke, morati da traže ta iskustva neka, da vide kako to da sprovedu zato što čak ni u zemljama u okruženju nema mnogo. Slovenija je nešto uvela i oni kažu da im nije dalo rezultate. To je jedna sugestija. Možda smo trebali postojeća da razvijemo. Neke od njih, to je otvoren postupak i restruktivni postupak. Možda je bilo bolje da smo to razvili, ali tu smo mi reagovali amandmanom. Nadamo se da ćete prihvatiti, jer je zaista jedna dobra namera.
Pored toga, postoje neke odredbe koje su vrlo moderne i vidi se dobra namera oko sprečavanja korupcije. Tu mislim na odeljak sprečavanja korupcije i sukoba interesa.
Zamolila bih predlagača da nam pojasni. Nismo razumeli kako će se to sprovoditi? Mislimo da će biti jako teško. Citiraću član zakona, to je član 25.
predloženog zakona: Zabrana radnog angažovanja. Član upravnog nadzornog odbora, rukovodeće odgovorno lice, naručioc ili zaposleni na poslovima javnih nabavki, odnosno njegov bračni, vanbračni drug, srodnik kao što je brat od tetke, snaja, zet, tazbinsko srodstvo do drugog stepena, a krvno do trećeg stepena, ne može biti radno angažovano kod bilo kog pravnog lica kome je dodeljen najmanji posao putem javnih nabavki od strane tog naručioca. To je iznos od 5% vrednosti ugovora koji je zaključen u tom periodu, što kod malih naručioca može podrazumevati i najmanji posao koji se pribavlja narudžbenicom. I to u periodu od dve godine pre prestanka funkcije. Zamislite kako će ovo biti teško primenljivo, recimo, u malim mestima i sredinama, gde su ljudi povezani, gde imate mali broj firmi koje mogu da se jave. Malo je i onih koji su naručioci poslova. Razumem da je to dobra namera bila, ali ne znam kako će ovo biti regulisano.
Zbog vremena ću sada skratiti, ali ukratko. Prvo, kako će da se dokazuje taj treći stepen krvnog srodstva? Jako će biti teško organu koji sprovodi. Trebaće mnogo ljudi za dokazivanje. Samo smo to hteli da ukažemo. Drugo, može da napravi dilemu u nekim manjim mestima.
Neću dužiti zbog vremena, ima tu još nekih stvari na koje smo želeli da ukažemo, na koje će ukazati moje kolege, a i pričaćemo u raspravi u pojedinostima. Zaista smo želeli da unapredimo ovaj zakon. Želimo predlagaču, tj. Vladi da da rezultate koji su planirani, a to je da ušteda bude od 600 miliona do milijardu dinara. Nadam se da ćemo imati neki izveštaj o tome kolika je bila ušteda, da bismo baš govorili o onome koliko je ovo u praksi dalo rezultate. Znači, da li treba da menjamo ovaj zakon, da li imamo nešto posle donošenja ovog zakona, da neke odredbe nisu mogle da daju razultata, da bismo došli do što veće uštede i da bi zaista u Srbiji ova oblast bila što bolje regulisana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nadovezaću se na mog kolegu Dejana Mihajlova, pošto takođe ovim amandmanom tražim da se povećaju subvencije u poljoprivredi ili, preciznije, za stočarstvo. Smatram da su predviđena sredstva od 456 miliona prevelika za izdvajanje za laboratorije, i to, za laboratorije za utvrđivanje kvaliteta mleka, jer nećemo imati koji kvalitet mleka da utvrđujemo, ako ne budemo imali stoke.
Stočni fond se svake godine smanjuje, kao što je rekao moj kolega, ljudi ove godine imaju još jedan problem, a to je da je ova godina bila sušna i da nemaju sredstava da hrane stoku. Molila bih vas da još jednom razmislite i da povećate subvencije i da pomognete, i to ne samo stočarstvu, nego poljoprivredi uopšte, jer je ona izuzetno važna za našu privredu, a naši poljoprivrednici zaista imaju dosta problema. Hvala.

Želim da se zahvalim kolegi Marijanu zato što podržava ovaj amandman i pokušaću da ga ubedim da ga podrži kada budemo glasali, a to je, ne znam da li ste pažljivo videli, ovim se ne skidaju potpuno sredstva za laboratorije nego se umanjuju. Po meni je 500 miliona dinara previše za laboratorije. Da se poslužim narodskim jezikom – ne gradi se kuća od krova, nego od temelja. Znači, da mi pojačamo stočni fond, pa onda da imamo više mleka i da onda imamo više laboratorija, da sada napravimo neku laboratoriju manje, a da prvo radimo na tome da imamo više stoke, tj. krava. Hvala vam.

Replika koleginici, jer se obraćala povodom mog amandmana. Zašto smo mi umanjili ova sredstva, ako sada pričamo o tome i ako smo otvorili priču vezano za laboratorije?
Ova Vlada nastavlja politiku prethodne Vlade, a to je da je bivši ministar Saša Dragin, gde je zaposlen sada na Poljoprivrednom fakultetu i na tom institutu, hteo da oformi ovu laboratoriju za ispitivanje mleka, iako se Poljoprivredni fakultet više bavio govedarstvom, razvojem govedarstva, a na Tehnološkom fakultetu postoji laboratorija koja se bavi tehnologijom mleka. Mislimo da postojeća laboratorija na Tehnološkom fakultetu može da se unapredi ovim sredstvima koja smo ostavili ovim amandmanom, a ne da nastavimo da otvaramo nove laboratorije zato što je to bivši ministar predložio na institutu i na fakultetu na kome je zaposlen. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. koji se odnosi na brisanje kredita za restrukturiranje javnih preduzeća. Kada sam pogledala obrazloženje Vlade, gde stoji da će se ta sredstva koristiti, ne samo za restrukturiranje javnih preduzeća, nego za pokriće deficita i za druge finansijske potrebe i da su izuzetno povoljni uslovi za zaduživanje po ovom kreditu, mogu da kažem da se slažem sa vama, kao što se slažemo svi u ovoj sali da treba deficit budžeta da finansiramo na najpovoljniji i najmanje rizičan način.
Ono sa čime se ne slažem, ni ja ni poslanička grupa DSS, to je da se restrukturiranje javnih preduzeća sprovodi pod tutorstvom MMF i Svetske banke. Zašto? Postavlja se pitanje koje uslove treba da ispunimo da bismo dobili ove kredite i postavlja se pitanje da li se iza njih krije priprema za privatizaciju naših javnih preduzeća?
Još jedno važno pitanje, zašto bi se koristila sredstva iz ovog kredita? Da li bi se koristila za razne konsultantske usluge stranih kompanija, a naši građani Srbije to treba da plaćaju i da vraćaju?
Ono što želim da naglasim, to je da se DSS zalaže za restrukturiranje i profesionalizaciju javnih preduzeća, ali zbog njihovog značaja smatramo da treba da imamo jasan plan i strategiju i da to treba da radimo uz saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije, a ne uz saglasnost MMF i Svetske banke.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, gospodine ministre, sporazumi koji su danas na dnevnom redu su veoma važni jer regulišu jednu oblast koja se tiče naših građana koji žive na teritoriji drugih država, a njima su životno važni. Znači, regulišemo oblast iz penzijsko invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, slučaj nezaposlenosti, povrede na radu.
Ovi socijalni sporazumi su potrebni jer mnogo ljudi živi u inostranstvu i u svom radnom veku ostvaruju svoje pravo u više zemalja, tako da im ovo olakšava da svoj radni staž lako povežu i ovi sporazumi nam omogućavaju da nemamo duplirana osiguranja.
Ono što je još važno, što se tiče ovih sporazuma o socijalnoj sigurnosti su i regulisanja prava naših diplomata u inostranstvu iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Naše diplomate nemaju regulisano to u svim zemljama, recimo u SAD nemaju to regulisano. Trebalo bi to pitanje da rešimo tako da u svim državama, gde Srbija upućuje svoje diplomate, imaju regulisano zdravstveno i socijalno osiguranje.
Kao što sam rekla, veoma je važno da ova oblast koja se tiče socijalne sigurnosti građana bude pokrivena ne samo za naše građane u inostranstvu, nego i za naše građane u Srbiji. Nama trebaju svi građani da budu podjednako važni, bez obzira gde oni žive. U Srbiji imamo 6,9 miliona zdravstvenih osiguranika. Da li svi naši osiguranici mogu da koriste prava koja im proističu iz zdravstvene zaštite? Svi mi ovde dobro znamo da je odgovor negativan.
Kao što znate, u poslednjih par meseci susreli smo se sa velikim problemom u Srbiji a to je da veliki broj naših građana ne može da ostvari pravo iz zdravstvene zaštite iz razloga što ne može da overi svoju zdravstvenu knjižicu, zato što jednostavno poslodavci nisu uplatili doprinose, država nije sprovela dovoljno dobru kontrolu da iskontroliše poslodavce da izmire svoje obaveze i omoguće svojim zaposlenima da mogu da overe svoju zdravstvenu knjižicu i da koriste svoja prava – pravo na zdravstvenu zaštitu kao i izbor lekara. Ta procedura ako ne prođe proceduru da izabere svog lekara, nažalost ne može da overi zdravstvenu knjižicu i može samo da koristi onu hitnu medicinsku zaštitu.
Zdravstvena zaštita, između ostalog podrazumeva i blagovremeno i efikasno lečenje. Koliko građana Srbije danas čeka na zakazane dijagnostičke preglede po više meseci? Još jednom bih rekla – dobro je što ovim sporazumima regulišemo tu oblast socijalne sigurnosti i zdravstvene zaštite naših građana u inostranstvu, ali ne želeći da širim temu danas, treba da ozbiljno pozabavimo i građanima koji žive na teritoriji Srbije i o njihovim pravima koja mogu da koriste ili ne mogu da koriste, da većinom nisu oni krivi zbog toga. Hvala.