Gospodin Rističević me je pogrešno razumeo da imam nešto protiv da se vinogradarski registar uspostavi. U potpunosti se slažem sa tim i treba videti gde su te silne subvencije za vinogradarstvo išle. Ono što je bio naš cilj da je u ovom trenutku po nama važnije da se obezbede subvencije za stočarstvo kako bi naši seljaci, poljoprivrednici spremno dočekali liberalizaciju koja nas čeka primenom SSP koja je potpuno ne adekvatna i koja nije za ovaj trenutak u kome se nalazimo. Kada je ugovaran SSP bile su potpuno druge okolnosti i Srbija je bila u potpuno drugoj ekonomskoj situaciji i stanju i snazi nego što je sada. Ova primena od 1. januara 2014. godine, SSP, puno će pokositi našu privredu. Srbija će postati zemlja u kojoj proizvođači mleka neće biti konkurentni sa nemačkim i holandskim proizvođačima koji imaju ogromne subvencije od svojih država i bićemo država poput Bugarske i Grčke koja uvozi sirovo mleko iz Holandije i Nemačke, i mi ćemo biti samo prerađivači mleka. Naši zemljoradnici, naši poljoprivrednici će biti ti čije mleko, cena i kvalitet neće biti konkurentni mleku koje će biti jeftinije i koje će stizati iz tih zemalja.
Primećeno je da strane kompanije koje se bave preradom mleka užurbano kupuju mlekare po Srbiji. Tu su "Kampina", "Medli" i drugi proizvođači koji čekaju liberalizaciju 1. januara 2014. godine da bi mogli svoje mleko koje proizvode u Holandiji i Nemačkoj da uvoze da ovde proizvode i da potpuno što naše proizvođače mleka, što naše prerađivače mleka subvencijama koje dobijaju od svojih zemalja stave u drugi plan. Time će država i naši poljoprivrednici gubiti. Zato smo smatrali da je mnogo bolje da se vinogradarski ostavi ili da se manji iznos opredeli za njega, a da se veća sredstva po ovoj osnovi opredele za subvenciju za stočarstvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovim amandmanom mi iz DSS predlažemo da se osnovica obračunava za plate zaposlenih u državnoj upravi na nivou minimalne potrošačke korpe koja je sada otprilike 30.000 dinara.
Minimalna zarada je oko 20.000 dinara što ćemo se složiti da nije dovoljno ni za goli opstanak.
Naš predlog je da ova osnovica se primeni za zaposlene u državnoj upravi, a da se preko socijalno-ekonomskog saveta u dogovoru sa svim članovima tog saveta, pa i Vlade inicira, da osnovica za sve zaposlene u Srbiji bude minimalna, da minimalna zarada bude 30.000 dinara, odnosno minimalna potrošačka korpa.
Smatramo da u ovim teškim vremenima država mora da bude ta koja će da štedi, da luksuzni automobili, krečenje zgrada, fasada, "konja", zidanja sportskih hala, košarkaških hala po Beogradu nije ono što je prioritet, već je prioritet da se povede računa o građanima u ovim teškim vremenima.
Mi smo svi ovde zbog građana i naš cilj treba da bude ovde da očuvamo građane i da sačuvamo njihov mir i sigurnost i stabilnost u ovim teškim vremenima, a ne da teret krize prebacujemo na zaposlene i na penzionere.
Mi smo ovde imali danas, u toku popodneva i prepodneva raspravu oko jednog amandmana koji su predložili penzioneri, a gospođa koja je predložila taj amandman došla je na taj amandman, a sada je otišla, a nas je redovno ukorila i kritikovala što mi navodno ne sedimo ovde i ne raspravljamo o budžetu.
Očekujem da sve amandmane koji su socijalni, a DSS je predložila dosta amandmana, a bave se socijalnim pitanjima i najugroženijim kategorijama stanovništva, koje imaju najmanje zarade, upravo oni treba da dobiju podršku od strane ove Skupštine i od strane Vlade i od strane svih onih koji žele da građani ne snose teret krize. Država mora da štedi.
Nisu "konji" ispred Skupštine, što sam rekao, važniji od građana i nisu oni bili prioritet da se kreče i sređuju, već da sačuvamo stabilnost u našim porodicama koje treba da budu osnova i tog demografskog razvoja koji svi očekujemo. Hvala.

Ovaj amandman je deo amandman koji smo podneli na član 1. ovog zakona, gde smo predložili da se ograniče sredstva za materijalne troškove u iznosu od 6% i da se ta sredstva preusmere za socijalna davanja, dečiji dodatak, boračku i invalidsku zaštitu, brigu za stare. Tim amandmanom na član 1, koji Vlada nije prihvatila, predviđena je ušteda od 40 milijardi, koja je trebala prebaci na socijalna davanja.
Ovaj amandman u sklopu sa tim reguliše da se na predlog ministarstva, Vlada usvaja detaljan plan rashoda ministarstva po kvartalima. Postupci javnih nabavki pokretaće se samo u slučajevima kada se obezbede finansijska sredstva u punom iznosu za finansiranje javne nabavke u tekućoj godini. Šta to konkretno znači? Neće više moći da se raspisuju tenderi za javne nabavke, za koje nisu pokrivene sredstvima u budžetu i na taj način da država generiše sukob.
Imamo poslednji slučaj o kome su govorili gospoda iz SNS, da je grad Beograd raspisao tender i otvorio tender za nabavku autobusa, a da pri tom na Skupštini grada nije bila doneta odluka o nabavci tih autobusa i o zaduživanju grada Beograda za koji grad Beograd nema saglasnost od Ministarstva finansija Republike Srbije.
U toj situaciji, došli smo u situaciju da grad može da preuzme obavezu, a da nema finansije i nema obezbeđen izvor finansiranja te obaveze u iznosu od 40 i više miliona evra.
Zato amandmanom predviđamo da se u toku godine, kada se zna koji su izvori finansiranja, donese detaljan plan nabavki, kako bi se ostvarile uštede o kojima je bilo reči ovde prilikom rasprave oko Zakona o javnim nabavkama u Skupštini Srbije oko Predloga zakona, gde je i sam predsednik parlamenta rekao da je moguće 600 miliona evra godišnje uštedeti samo od preciznog regulisanja javnih nabavki, koji će smanjiti korupciju.
Tako je i naš amandman u prilogu toga, da Vlada na početku godine usvoji detaljan plan javnih nabavki koji bi se ostvarivao u skladu sa prihodima po tim stavkama, kako ne bi dolazili u situaciju da se nabavlja i raspisuju tenderi za sve i svašta, a da posle toga te nabavke ne mogu da se pokriju, da se generiše sukob.

Uz svu rezervu da postanem dosadan vama i javnosti, ali samo da završim u sklopu ovog prethodnog amandmana, ovaj predlog amandmana, a to je da se u članu 12. dodaje stav 8. koji glasi – ukoliko korisnici sredstava budžeta RS, u jedinici lokalne samouprave javnog preduzeća Putevi Srbije, postupe suprotno odredbama ovog stava ministarstva nadležnog za poslove finansija, automatski prinudno obustavlja prenos sredstava iz budžeta RS.
To konkretno znači ukoliko neki od organa u jedinici lokalne samouprave ministarstava, ne postupi u skladu sa planom koji sam da, sam usvoji za javne nabavke, raspiše javne nabavke ili vrši neki drugi rashod koji nije u skladu sa budžetom i sa planom, Ministarstvo finansija nema mogućnost da odlučuje da li će ili neće obustaviti transfer sredstava, već se automatski taj transfer obustavlja.
Prosto, u državi mora da se zavede red, da ne može svako da se ponaša kao da je država Alaj begova slama i da svako razvlači kako hoće, već mora da postoji neko ko će to kontrolisati.
Za nas je najlogičnije da ta kontrola bude Ministarstvo finansija, odnosno ministarstvo nadležno za poslove finansija, koje će automatski, ukoliko dođe do kršenja zakona ili o transferu sredstava, utrošku sredstava, da se automatski obustavlja transfer tih sredstava, što je jedan mehanizam koji nas može da utera u red, i lokalnu samoupravu i ministarstva i javna preduzeća, koja troše državna sredstva.
S obzirom da budžetska sredstva nisu sredstva tih pojedinaca, već su sredstva građana i to su budžetska sredstva o kojima mora da se vodi računa i mora da se promeni način utroška tih sredstava, da ne bismo došli u situaciju da nam se javljaju nove agrobanke i nove razvojne banke i svi drugi slučajevi, gde je došlo do nenamenskog trošenja sredstava.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ovim amandmanom predviđa se da državni organi i organi lokalne samouprave, kao i javna i druga preduzeća, pod kontrolom države koja postoji u uslovima nepostojanja tržišne konkurencije, ne mogu izdvajati sredstva za reklamiranje.
Nekim analizama utvrđeno je da javna preduzeća, državni organi između četiri i pet miliona evra godišnje potroše na reklamiranje i sve ostale aktivnosti. Daću vam primere – "EPS" je izdvojio 800 hiljada, koji ne posluje u tržišnoj konkurenciji, već ima monopol, preduzeće koje je dužnik i iz ovog budžeta se pokrivaju njegovi troškovi, izdvojio je 800 hiljada evra za finansiranje troškova i sponzorisanje jednog fudbalskog kluba. "Srbijagas", koji isto ima monopol, sponzoriše fudbalske klubove i razne manifestacije.
Čuli smo da je iz Fonda za životnu sredinu Oliver Dulić dao 500 hiljada evra za samo dva bilborda. To su ogromna sredstva koja se potpuno nepotrebno finansiraju, koja se troše za finansiranje nekih aktivnosti, koje su u funkciji promocije ili stranke ili pojedinca.
Mi smatramo da je u vremenima krize nepotrebno i nedozvoljeno i nemoralno trošiti sredstva građana, naročito preduzeća, i "Srbijagas", koje ima milijardu evra dugovanja, da troši sredstva, što bi se reklo, iz minusa, koji će svi građani da finansiraju za sponzorisanje raznih klubova i manifestacija. Isto se odnosi na "EPS" i na sredstva iz Fonda za životnu sredinu. Tih 500 hiljada evra moglo je da bude uloženo za rešavanje nekog problema kanalizacije u nekom selu, nekoj opštini gde to ne postoji.
Ovim amandmanom predlažemo Vladi da se troškovi za finansiranje javnih preduzeća, gde ne postoji tržišna konkurencija, isključe i da se samo sredstva neophodna za informisanje građana, koje uglavnom mediji, objavljuju besplatno ili uz neku minimalnu naknadu koriste, a da se svi ostali troškovi ukinu i da se ta sredstva preusmere bilo za rešavanje socijalnih pitanja, jer smo ovde imali da je tri milijarde dinara potrebno da bi sve trudnice u Srbiji imale stopostotnu nadoknadu zarade, a mi ovde pet miliona evra godišnje potrošimo samo za neka reklamiranja, puke hirove direktora i pojedinaca u javnim preduzećima. Mislim da je daleko celishodnije da usvojimo ovaj amandman i da ta sredstva preusmerimo u nešto što je mnogo korisnije za građane i za državu. Hvala.

Ovo je jedan od amandmana kojim poslanici DSS hoće ili predlažu da se sredstva, koja su predviđena za razne rashode na poziciji ministarstava, prebace na sredstva za socijalna davanja.
Ono što ovom prilikom hoću da kažem je da smo svi ovde pre svega zbog građana, da je ovo Narodna skupština i da mi nismo skup slučajnih prolaznika, već da su nas građani birali i ovlastili da vodimo računa o njima i o državi, i da naše ponašanje i odluke koje donosimo, moraju da budu u funkciji građana i države.
Ako znamo da je u poslednjih pet godina 270.000 ljudi ostalo bez posla, da imamo najveću stopu nezaposlenosti, da imamo najmanju stopu nezaposlenosti u Evropi, da je minimalna zarada 20.000 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa preko 30.000 dinara, da je dečiji dodatak tek nešto veći od 2.000 dinara, a osnovna poruka ove vlade koju smo svi čuli kada je premijer obrazlagao svoj ekspoze, prva rečenica je bila – demografija. Nama je dečiji dodatak tek nešto veći od 2.000 dinara, što je dovoljno za jedno pakovanje pelena za bebe.
Ako znamo da su porodice najugroženije i najbrojnije koje žive od novčane pomoći u visini od 10.000 dinara, a istovremeno su troškovi života, samo u odnosu na prošlu godinu, porasli za 60%. Kada sve ove stvari imamo u vidu, i sve ove podatke, DSS smatra da su građani vrlo malo u ovom budžetu zastupljeni, da socijalna davanja moraju da budu mnogo veća i da država mnogo ozbiljnije mora da pristupi rešavanju problema i najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji. To su porodice sa decom, porodice u kojima niko nije zaposlen, staračka domaćinstva, i ne samo u ruralnim već i u gradskim sredinama.
Kao stranka smo dali predlog amandmana, da se za 40 milijardi povećaju socijalna davanja, pre svega, za dečiju zaštitu koja bi se gotovo udvostručila, za boračku i invalidsku zaštitu i u za socijalnu zaštitu.
Ako prekoračim vreme, koristiću vreme od poslaničke grupe.
Takođe, predlažemo da se usvoji predlog i da se napravi socijalna karta, kako bi subvencije koje su neselektivne i koje su ravnomerno raspoređene, što na one koji žive na Dedinju tako i na one koji žive u najugroženijim opštinama u Srbiji, kako bi te subvencije dolazile do onih kojima trebaju i kako bi država pravično i pravedno raspolagala sa sredstvima koje ima.
Uvek kada se dođe do socijalnih davanja, država kaže kako nema para. Uvek se kola slome na građanima i uvek su građani ti koji štede. Ovim budžetom će samo građani štedeti i samo zaposleni u državnoj upravi, zato što će plate porasti iduće godine za 2%, a za 60% su skočili troškovi na malo i minimalna potrošačka korpa je daleko veća nego što je bila prošle godine, a plate skaču 2%, samim tim i penzije.
Za vreme prošle socijalno odgovorne Vlade je 270.000 ljudi ostalo bez posla. Videćemo šta će ova socijalno odgovorna Vlada uraditi i oni koji se bore za prava penzionera. Za sada nisu ništa uradili. Štaviše, penzionerima i zaposlenima u državnoj upravi, kao i onima koji primaju socijalnu pomoć, iduće godine će biti gore nego sad.
Da država ne štedi, vidi se po sledećim stvarima. Država se krajnje neodgovorno ponaša kada ona treba da štedi. Za ovu godinu su predviđene pare, a o tome sam govorio i u raspravu u načelu, za izgradnju košarkaške hale u Beogradu. Da li je ona neophodna Srbiji, da li je ona neophodna Beogradu, pored svih sportskih hala koje imamo? Naravno da nije. Da li su potrebni novi automobili koje će nabaviti Uprava za zajedničke poslove republički organa? Naravno da nisu neophodni ove godine.
Da li Raptel mora da plaća 60.000 evra zakup poslovnog prostora, da država nema ni jednu zgradu u kojoj Raptel može da bude, nego mora iz budžeta da se plaća, odnosno iz Fonda Raptela i sa pozicija Raptela, 60.000 evra mesečno za zakup poslovnog prostora? Da li je to bahato rasipništvo kojem prisustvujemo sada i posle par godina? Od tih 60.000 mesečno, koliko bi porodica moglo lakše da živi nego što sada živi, da bi se neko baškario u nekom ultra luksuznom poslovnom prostoru, umesto da se nađe druga zgrada, da li u zgradi SIV tri ili u nekoj drugoj zgradi, kao što mi poslanici i svi drugi imamo adekvatan poslovni prostor.
U teškim vremenima država mora da štedi, a ne građani. Da li je bilo neophodno da se konji ispred zgrade Skupštine srede prošle godine i da se desetine miliona dinara na to potroši? Naravno da nije neophodno i naravno da moramo da vodimo računa o građanima koji žive u ovoj Srbiji, koji su nas birali, i da je u teškim kriznim vremenima to prioritet. Prioritet su građani, a ne konji ispred Skupštine.
Konačno, Vlada i država i svim mi ovde poslanici moramo da budemo svesni toga. hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, mi već drugi ili treći dan pričamo o sredstvima koja se prenose Vojvodini i ovaj amandman kao i amandman gospodina Lapčevića je u funkciji da se uspostavi kontrola trošenja finansiranja nadležnosti autonomnih pokrajina koju sprovode nadležni državni organi.
Ono što je naš interes to se pokazalo do sada. Interes Republike Srbije, s obzirom da iz sredstava koja idu Vojvodini idu kroz budžet Srbije, to su sve budžetska sredstva. Interes je da se uspostavi način kontrole utroška tih sredstava, jer očigledno da DRI nije dovoljno da to kontroliše jer je ona malo spora, troma i treba joj više vremena, a nama treba kontrola koja će biti efikasna kao i za sve druge rashode iz budžeta.
Slučaj sa "Razvojnom bankom Vojvodine", sa Fondom za kapitalne investicije pokrajine Vojvodine gde se kaže da tu postoji kontrola i da taj fond podnosi izveštaje i da u Skupštini Vojvodine može da se izvrši uvid u to kako se troše sredstva. Ne može, jer je Fond za kapitalne investicije Vojvodine podneo izveštaj tek od 2006. godine do 2009. godine. On tri godine nije podnosio izveštaj u pokrajinskoj skupštini, tako da ni građani, ni poslanici nisu imali mogućnost da ostvare uvid u poslovanje tog fonda. Izveštaj o tom fondu se raspravljao pre desetak dana i taj izveštaj na 1.600 strana, ostavljen je mali rok da se utvrdi kako su sve trošena sredstva.
Zato je neophodno i ovim amandmanom koji Vlada, nažalost, nije prihvatila, predlaže se da se uspostavi kontrola nad utroškom sredstava koja preko budžeta Republike Srbije idu u pokrajinu Vojvodine. Da se ne bi dešavalo da tri opštine u Vojvodini spadaju u jedne najnerazvijenije, u pet najnerazvijenijih opština u Srbiji, a da onda sa druge strane imamo gradove u Vojvodini i opštine koje ne znaju šta će sa parama i koje ne znaju šta će od investicija iz pokrajinskog fonda.
To su lice i naličje pokrajine Vojvodine, odnosno nešto što se nekada zvalo "lokomotiva razvoja Srbije". Tu lokomotivu zaustavili su upravo oni koji rukovode Vojvodinom već 12 godina, neprekidno. Oni su ti koji su tu lokomotivu oterali na slepi kolosek. Ta lokomotiva ne vodi više nigde. Kao što je slučaj sa "Razvojnom bankom Vojvodine", gde se traži asistencija republičke vlasti da se sačuvaju depoziti i građana i opština u Vojvodini od propadanja, od onoga što je stečaj i naplata stečajne mase. Tako će biti i sa svim drugim stvarima upravo zbog neodgovornog ponašanja vlasti u Vojvodini.
Zato smatramo da je neophodno da ovaj amandman bude usvojen i da se konačno uspostavi kontrola bar nad jednim delom tih sredstava kako bi ona završila onima kojima su najpotrebnija, a to nisu sigurno investicije izmišljene od strane pokrajinske vlasti, već je gomila onih sokaka, ulica, sela koja nemaju ni kanalizaciju, ni rasvetu, ni put, niti bilo koji atribut koji bi sačuvao ljude i žitelje u tim selima, da ih sačuva od toga da se ta sela ne prazne.
Zato smatramo da treba Vlada još jednom da razmotri i da vidimo da li može pored ovog amandmana gospodina Lapčevića da se usvoji i ovaj i da se uspostavi neka kontrola nad utroškom tih sredstava. Hvala.

Imam repliku na ovo – antivojvođansko. Najgore raspoloženje prema Vojvodini ste pokazali upravo vi, gospodine Đeliću i vaša Vlada, s obzirom da niste ispoštovali Ustav. To je jedna stvar.
Druga stvar, ponašanje u Razvojnoj banci Vojvodine je ugrozilo funkcionisanje ne samo Pokrajine Vojvodine i njenog budžeta i sredstava koje ima, nego čitavog budžeta Srbije može da ugrozi. To je ono što ugrožava funkcionisanje Vojvodine i vaša vlast i vaša neodgovorna vlast. Nesrazmeran razvoj Vojvodine ste vi ugrozili, a ne mi, tako da nemojte nama da spočitavate ono što vi radite.
Umesto da ste nam dali ovde objašnjenje, gospodine Đeliću, zašto je 75% plasmana…
(Predsedavajuća: Gospodine Mihajlov, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku, molim vas.)
Zašto pokrajinska vlast nije dala obrazloženje zašto je 75% plasmana Razvojne banke Vojvodine nenaplativo? Čekao sam odgovor na to da čujem. Uporno insistiramo na tome još od rasprave oko Predloga zakona o sanaciji banaka. Mi to nismo čuli. Gde su završile pare od Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja? To su odgovori koje nam gospodin Đelić duguje i koje nam duguje pokrajinska vlast, a ne da beže od svih odgovora u neka druga obrazlaganja.
Mi ćemo da odgovaramo za sve ono što smatramo da treba i za sve ono što smatramo da treba i za sve ono što nadležni državni organi smatraju da treba, ali u ovom slučaju gospoda iz pokrajinske vlasti treba da daju odgovore na ovo i da objasne građanima Vojvodine gde su ta sredstva, kako završavaju, ko njima raspolaže, a ne da tri godine nemamo izveštaj Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja. To je ono što je tema i mora da bude tema svih utrošaka budžetskih sredstava, a ne da se iza političke farse, o kojoj se ovde priča…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo još jedna rečenica.
I da bi se sakrili tragovi petljanja u Razvojnoj banci Vojvodine i Pokrajinskom fondu za kapitalna ulaganja i muljanja u tom fondu, upravo kriju političkim pričama da neko ima nešto protiv Vojvodine. Niko ovde nema ništa protiv Vojvodine.
Mi smo kao stranka uvek svih 7% davali Pokrajini Vojvodini, ali ne dozvoljavamo da se iza priče da neko ko ima nešto protiv autonomije Vojvodine, da hoće da je ukine, treba da se krije lopovluk. To nećemo dozvoliti i to će se do kraja istražiti. Nadam se da će ova vlada u kojoj nije DS upravo to istražiti.
(Jovan Palalić, s mesta: Replika.)

Poštovana predsedavajuća, s obzirom da smo dobili informaciju da će se raditi do završetka člana 7, što je otprilike  još 24 amandmana, koliko smo uspeli da prebrojimo, sada je već 22,00 časova, pa pošto mi poslanici iz opozicije u glavnom od 10,00 časova ujutru radimo na ovim amandmanima i na budžetu, a ovih 24 amandmana će trajati još sigurno najmanje sat ili dva, ako se uzmu u obzir rasprave, replike i sve ostalo, poslanika vladajuće koalicije nema, mi treba sutra ujutru opet u 10,00 časova da nastavimo i prosto nisu normalni uslovi za rad. Vi se starate o vođenju sednice…
(Predsedavajuća: Koji sam član Poslovnika povredila?)
Član 27. – vođenje sednice. Drugo, nema televizijskog prenosa i ova rasprava koju sada vodimo će ići u sitnim satima, u dva, tri, četiri ujutru, a nastaviće se posle kada se završi ceo program. Prosto, obezbedite uslove za rad ili da nastavimo sutra prepodne u 10,00 ili u 11,00 časova, kako bi već bilo u redu i kako bi javnost mogla da bude upoznata o onome što mi radimo u ovoj skupštini. Ovo stvarno više nikuda ne vodi, da u sitne sate građani gledaju šta se dešava u Skupštini.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, žao mi je što ministar Dinkić nije tu da sasluša celu raspravu u načelu i po amandmanima. Ovo je najvažniji zakon koji jedna skupština usvaja u toku godine.
Sada smo čuli prepucavanja između bivše i sadašnje vlasti ko je više zaduživao državu. Prosto, to kada čujemo građani treba da budu svesni da sve te velike pare o kojima se priča su pare koje ćemo morati da vratimo. Nama to niko ne daje, ni te silne pare koje idu za hartije od vrednosti, kredite, sve što uzimamo, to će neko morati da vrati. Samo raste javni dug, da li za 100, 50 ili ne znam koliko evra dnevno. Znamo da je u poslednje četiri godine porastao za sedam milijardi, kao što znamo da su prihodi budžeta za 460 miliona evra manji zato što smo krenuli da primenjujemo neselektivno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Poslednji prihod kada nije SSP primenjivan, iz 2008. godine, carinski prihod, je bio 760 miliona evra, a prihod iz 2012. godine se planira na 300 miliona evra. To je razlika od primene SSP. To su pare na koje se ne plaćaju nikakve kamate, to su pare koje su prihod ovog budžeta, koje su završile da li u džepovima nekih stranih kompanija, domaćih kompanija, uglavnom nisu završile u budžetu Republike Srbije, iz kojih sredstava bi mogle da se finansiraju sve obaveze o kojima ću sada govoriti.
Govoriću pre svega o tome da prihodi koji su nerealno planirani na osnovu procena koje ne stoje su prihodi koji ne mogu da obezbede finansiranje svih budžetskih obaveza, ovako kako su one sada dimenzionirane. U Srbiji se iz dana u dan sve teže živi i skoro 50% građana Srbije se nalazi na granici siromaštva. To je jedan galopirajući proces u poslednje dve godine, koji iz dana u dan sve više ljudi gura ka toj granici siromaštva, što je potpuno zabrinjavajuće. O tome prilikom uvodnog izlaganja ministra Dinkića i svih ostalih iz vladajuće koalicije nismo čuli ni reč, da oni brinu za to što građani teže žive i što je to situacija koja će najviše da optereti nas.
Mi slušamo ovde priče o deficitu, o suficitu, o rastu, o ovakvom zaduživanju, o 0,5% razlike u kamatama, ali o građanima, o običnom čoveku niko nije pričao u ovoj skupštini. Prosto, to je tema koja se ne pominje, kao da mi ovde ne postojimo zbog tih građana, nego da ti građani postoje zbog Skupštine, zbog Vlade, da Vlada ili bilo ko drugi može da radi eksperimente na njima. Mi ovde postojimo zbog građana i moramo da budemo u funkciji građana. Ovaj budžet mora da bude u funkciji građana. Te igre sa deficitima, suficitima, 60% BDP, ovoliko posto itd, prosto građane to ne zanima. Građane zanima kako će se živeti iduće godine i da li će oni od ovog budžeta moći bolje da žive ili neće. Nažalost, kako sada stoje stvari, neće bolje živeti građani u idućoj godini. To je činjenica sa kojom vlast i Vlada mora da se suoči. U idućoj godini teško da će se bolje živeti nego što se sada živi.
U poslednje četiri godine, 270 hiljada ljudi je ostalo bez posla za vreme socijalno odgovorne Vlade. To je najveći broj u regionu. Imamo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi i najmanju stopu zaposlenosti u Evropi. To su pitanja na koja odgovor nismo čuli prilikom ove rasprave. Socijalna politika definisana ovim budžetom ne zadovoljava ni osnovne potrebe najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji. U ovim teškim vremenima, koja će biti naredne godine još teža, to je jedna objektivna stvar oko koje možemo da se sporimo, ali situacija nam govori da će tako biti, ne govore nam da Vlada vodi računa o pojedincu koji treba da bude u centru pažnje, porodici koja treba da bude u centru pažnje ove rasprave i u centru pažnje budžeta, koji na svaki mogući način mora pojedincu i porodici da obezbedi da se ova teška vremena prežive.
Ne očekujem da u ovim teškim vremenima država mora da štedi na građanima. Naprotiv, država mora da štedi na sebi, na svom državnom aparatu koji je skup, neracionalan. Država mora da štedi na bespotrebnim investicijama, država mora da štedi na sebi. Jedina štednja u ovoj situaciji se preliva na građane, penzionere i zaposlene u državnoj upravi i sve one koji primaju pare iz budžeta. Ograničeni rast zarada, koji više ne prati ni troškove, ni inflaciju, ništa. Definisali smo ga Zakonom o primanjima državnih službenika. Zarade i penzije će biti u toku iduće godine još više obezvređene. O tome niko ne vodi računa. Socijalna davanja će takođe biti sva obezvređena.
U ovom trenutku se ne vodi računa o najugroženijim kategorijama. Ne vodi se računa kako njima da olakšamo život, što jeste obaveza države, da onima koji su najugroženiji olakša život, a to su porodice sa decom, porodice u kojima niko nije zaposlen i kojih ima sve više, jer je 270 hiljada ljudi u poslednje četiri godine ostalo bez posla. To su staračka domaćinstva, naročito u ruralnim područjima, koja nemaju od čega da se izdržavaju. To su penzioneri sa malim penzijama, gde ta povećanja, kojih će biti, 2% plus 2%, potpuno ne odgovaraju situaciji u kojoj se Srbija nalazi i situaciji u koju Srbija ide.
Demokratska stranka Srbije predlaže da se izrade socijalne karte i da subvencije za socijalnu pomoć budu adekvatne. To nije posao koji je težak. Za to treba šest meseci. Država bi morala da štedi i reći ću vam par primera gde država može da štedi. Ponovo se izdvajaju milioni evra za nabavku automobila u Upravi za zajedničke poslove. Da li je to neophodno da se sada nabavljaju novi automobili za ministre, pomoćnike i zamenike? Naravno da nije. Predviđena su sredstva, 155 miliona dinara je predviđeno za izgradnju nove košarkaške hale u Beogradu. Da li Beograd ima malo košarkaških hala, da nam treba još jedna? Malo je i "Pionir" i "Arena" i "Šumice" i sve ostalo? Znači, država ne štedi. "Ratel" plaća 700 hiljada evra mesečno zakup poslovnog prostora. Zar država nema nijednu kancelariju da da "Ratelu" da se oni smeste? Eno, SIV 3 zvrji poluprazan. Da li toj gospodi iz "Ratela" ne odgovaraju te kancelarije, nego mora 700 hiljada evra mesečno da se plaća od para građana za zakup poslovnog prostora?
Mi u DSS smatramo da se pare troše neracionalno. Nabavka lovačkih pušaka nije nešto što je prioritet u budžetu, a to se sve radi sa parama građana. Prosto, država ima para, ali one se neracionalno troše. Štedi se na građanima i to je nešto što mora da se promeni. Građanin pojedinac, porodica, najugroženije kategorije stanovništva moraju da budu u centru ovog budžeta, u centru rasprave u ovoj skupštini. Njima se nije posvetio ni jedan jedini minut do sada, niti su predlagači budžeta posvetili jedan jedini minut priči o tome kako se u Srbiji danas živi, a u Srbiji će se samo živeti gore.
To je ono o čemu mi moramo da vodimo računa jer smo mi ovde zbog građana. Ne postoji ova država zbog Skupštine, zbog Vlade, zbog ambicija pojedinih ministara, ova Skupština postoji i ova država postoje zbog građana i konačno u ovoj skupštini mora da se vodi računa o građanima. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Skupštine, uvaženi gospodine Pastor, prihvatiću sugestiju gospodina Varge, da svi Vojvođani treba da se izjasne o ovom pitanju, kao i svi ostali poslanici.
Jedan sam od onih autohtonih Vojvođana, čiji su preci uspeli svoje sudbine i u izgradnju srpskog vojvodstva u okviru Austrije, gde su se Srbi tokom pobune 1848. i 1849. godine borili za svoja prava u okviru austrijske monarhije i koji su se kasnije borili da se Vojvodina prisjedini Srbiji, što je učinjeno konačno 1918. godine i učestvovali u balkanskim ratovima i u svim drugim ratovima, u kojima smo se borili da se Vojvodina prisjedini Srbiji kao svojoj državi.
Isto tako se zalažem da, u skladu sa Ustavom Srbije, Vojvodina ima svoju autonomiju. To je nešto što je najprirodnije i, kako je definisano ovim Ustavom, to je obim koji mi iz DSS podržavamo. Podržavamo da Vojvodina, u skladu s tim, ima autonomiju, ali ne podržavamo da Vojvodina ima svoju kancelariju u Briselu i svoju akademiju nauka i niz drugih nadležnosti koje pripadaju Republici Srbiji.
Ono što mogu da kažem to je da ovde nije problem Ustava. Ustav definiše ono što Vojvodina treba da dobije, a to je tih 7%, koje je Vojvodina i dobijala za vreme vlasti DSS i predsednika Vojislava Koštunice. To je jedini period kada je 7% stizalo iz budžeta Republike Srbije u Vojvodinu i kada se Ustav poštovao do poslednje zapete, do poslednje tačke. Problem je nastao kada se taj Ustav nije poštovao.
Ovde nije problem Ustava. Ustav Republike Srbije je prošao i dobio saglasnost i dobio potvrdu i od Venecijanske komisije, od Evropske komisije. Njega niko živ ne osporava, osim pojedinaca i marginalaca, koji kroz osporavanje Ustava pokušavaju da grade svoju politiku.
Ustav Republike Srbije je jedan moderan Ustav, koji na najmoderniji način u Evropi definiše prava nacionalnih manjina, kakvih nemaju drugi ustavi u Evropi. On kao takav jeste garant prava i sloboda nacionalnih manjina, institucija i same autonomije koju Vojvodina sada ima.
Drago mi je što je pokrajinska Skupština pokrenula temu ovog zakona, što za nas iz DSS, da pomenem još jednom, ovih 7% nije problem, kao ni ostala prava Autonomne Pokrajine koja proističu iz Ustava.
Tema poštovanja Ustava i zakona je nešto što je za nas jako važno i što smatramo da je unutrašnja stvar Srbije ili možda za neke druge pitanje poštovanja Ustava i odluka Ustavnog suda nije unutrašnja stvar Srbije.
Gospodine Pastor, u ovu Skupštinu ste došli da insistirate na poštovanje Ustava. To je potpuno legitimno, vi ste predsednik Skupštine Vojvodine i treba da se zalažete da se sva prava, koja Skupština Vojvodine ima po Ustavu, ostvare. To potpuno za nas nije sporno.
Šta se dešava sa drugim obavezama koje vama kao predsedniku Skupštine Vojvodine pripadaju? Kada ćete realizovati odluke Ustavnog suda Srbije o poništavanju 22 odredbe Statuta i zakona? Kada ćete to realizovati? Kada će to doći na dnevni red Skupštine Vojvodine? To je ono što nas zanima, kao i to kada će to biti na dnevnom redu Skupštine Srbije?
Vi idete u Brisel da tamo tužakate o odluci Ustavnog suda. Samim tim u Srbiji, ne sprovođenjem ove odluke, proizvodite svojevrsnu ustavnu krizu. Rekli ste da ne znate da li ste u ovu skupštinu došli kao Don Kihot, Kalimero ili kako već drugo. Ne znam da li ste vi u Briselu bili isto kao Don Kihot, Kalimero, možda Dart Vejd ili Rambo, ali svakako ste pokušali da otvorite međunarodnu raspravu oko nečega što je unutrašnje pitanje Srbije i da tražite podršku da se ne primenjuje odluka Ustavnog suda Srbije, koja se odnosi na poništavanje 22 odredbe Statuta Vojvodine i Zakona o nadležnostima.
Kažete da se Ustav mora poštovati uvek. S tim se slažem. Ili ćete, umesto toga, u ovom drugom delu, kada vam ne odgovara, umesto Moše Pijade da nam citirate drugog velikana te kumrovačke misli, samog druga Tita, koji je rekao da ne moramo uvek da se držimo zakona kao pijan plota, već u nekim situacijama možemo da se ponašamo u skladu sa zakonom, a kada nam to ne odgovara, da se ne držimo toga.
Kao DSS tražimo da se utvrdi šta je tačno nadležnost i šta je obaveza Republike Srbije prema Vojvodini i prema budžetu Republike Srbije. To je 7%. Suštinski problem je nastao izmenom Zakona o budžetskom sistemu, gde je promenjena ta osnovica. Odbor za ustavna pitanja treba da da odgovor na to šta je osnovica za obračunavanje 7%, da li su to poreski prihodi ili ukupni prihodi. To je materija kojom treba da se bavi Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije, a ne da se to radi u četiri oka između ministra Dinkića, vas, sekretara za finansije pokrajinskog Izvršnog veća ili nekih drugih. To pitanje treba da se reši ovde u Skupštini.
Ustavni sud je rekao šta su ostale nadležnosti i šta može iz tih 7% da se finansira i šta ne može. Jedva čekam da vidim budžet Vojvodine, da vidim da li ćete nastaviti sa finansiranjem raznih nadležnosti koje je Ustavni sud poništio i kakav će tretman tih nadležnosti biti sada u pokrajinskom budžetu i kakav će tretman biti u okviru Srbije, da li će Nacionalni park Fruška gora preći pod nadležnost Republike Srbije, da li će Vlada Republike Srbije pokrenuti postupak za izbor direktora, postaviti upravni odbor i odrediti finansiranje Nacionalnog parka Fruška gora. Tu je odgovornost i na Vladi, ne samo na vama.
Vlada je, zajedno sa vama, saučesnik u ne sprovođenju odluka Ustavnog suda. Niko u ovom trenutku ne može da amnestira Vladu od svog dela odgovornosti za sprovođenje odluka Ustavnog suda i samu Skupštinu. Sama Skupština je za to odgovorna. Skupštinska većina je odgovorna da se odluke Ustavnog suda realizuju, jer se te odluke sprovode po sili zakona. Ne postoji nikakav drugi mehanizam za njihovo sprovođenje, već se po sili zakona te odluke sprovode i mi moramo te odluke da primenimo odmah, bez odlaganja. Prava prilika je budžet Republike Srbije za 2013. godinu i budžet AP Vojvodine za 2013. godinu.
Rekli ste ovde da Vojvodina više nije lokomotiva Srbije, kao što se nekad pričalo, da se Vojvodina ne razvija ravnomerno, regionalno, da pet najsiromašnijih opština u Srbiji su većinom iz Vojvodine, da putevi i infrastruktura u Vojvodini nije jednako razvijena, da mnogo vojvođanskih sela se prazni iz godine u godinu, da je primetan odlazak iz seoskih sredina ka gradovima, što ka Novom Sadu, što ka Beogradu, što ka drugim centrima Vojvodine. Čija je to odgovornost? Da li je to odgovornost Beograda ili je to možda odgovornost pokrajinske vlasti, pokrajinskog Izvršnog veća, koje 12 godina nije menjalo svoj sastav? Sa manjim varijacijama to je isti sastav potpuno. Čija je to odgovornost, naročito kada ste preko novog Ustava dobili tih 7% koji su isplaćivani i koji su legali na račun budžeta Vojvodine?
Kako se razvijala Vojvodina i da li je Vojvodina unutar sebe ravnomerno regionalno razvijala sve delove Vojvodine? Nije. Mi smo dolazili u situaciju da imamo gradove u Vojvodini koji svetle kao Pariz, London ili drugi i da nam pojedina sela nemaju uličnu rasvetu. To je situacija u Vojvodini. Čija je to odgovornost? Da li za to treba da odgovara neko u Beogradu ili neko iz Kragujevca, iz Čačka da bude odgovoran? Ne, to je odgovornost pokrajinskog Izvršnog veća i pokrajinske vlasti i sredstava i finansija koje su oni dobijali i koji su se trošili.
Da li Republika Srbija ima neki uvid kako se raspolaže sa tih 7%? Nema nikakav uvid. Da li imamo uvid kako se raspolaže sa tri sedmine od tih 7%, što ide u budžet za kapitalne investicije, u Fond za kapitalne investicije Vojvodine? Nemamo nikakav. Ali, to su sve budžetska sredstva. I u ovom budžetu Republike Srbije za sledeću godine za svaku godinu imate izveštaje – obrazloženje finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Znači, mi ovde usvajamo i planove Penzijskog fonda, Zdravstvenog fonda, svih drugih fondova, ali o tome kako se troše pare iz Fonda za kapitalne investicije Vojvodine niko živi ne zna, ne zna čak ni pokrajinska Skupština. Tek se sada posle tri godine podnosi izveštaj pokrajinskoj Skupštini na 1.600 strana, tek posle tri godine. Niko živi ne zna kako se te pare troše, da li putem tendera, da li putem skraćenog postupka.
Samo za ovu godinu taj budžet je preko 100 miliona evra, preko 10, 11 milijardi dinara. Ranijih godina je bilo to i više, što u dinarima, što u evrima. To su ogromna sredstva, ogroman broj kilometara puta. Mogao je da se čisti kanal Dunav-Tisa-Dunav, da se pripremi za odvodnjavanje i navodnjavanje, da nas suše ne iznenade. Moglo je puno toga da se uradi sa tim sredstvima, ali je neko odlučio da se pare iz Vojvodine daju u "Metals banku", odnosno "Razvojnu banku Vojvodine", da se ona dokapitalizuje sa 150 miliona evra. Onda se ovde kaže da nema dovoljno sredstva. Naravno da nema sredstava. Kada neko ne vodi računa o tome kako troši sredstva, onda će sam sebe na kraju meseca da pita – gdi su naši novci, pa kad sredstva potrošite tako što ćete da finansirate banku koja ima 75% nepokrivenih plasmana, onda ćete se sa razlogom na kraju meseca zapitati – gdi su naši novci.
Ako ćete sa 150 miliona evra da pokrijete dubiozu te banke, koliko ste kilometara puta, koliko ste rasvete mogli da uradite? Koliko ste mogli da pomognete da se neko selo ne iseli zato što nema put, nema kanalizaciju, nema rasvetu, da pomognete nekim subvencijama da ti seljaci ostanu da rade tu zemlju, da mogu da kupe novi traktor, jeftinije seme, da dobiju možda deset krava da bi ostali na tom selu? Ne, neko je pokrio dubioze "Razvojne banke Vojvodine". Izveštaj o Fondu za kapitalne investicije ne biste napisali da DRI nije ušla da proverava rad Fonda za kapitalne investicije i to ove godine od kad je došla nova Vlada. Onda ste se brže bolje setili da stavite da se raspravlja o radu Fonda za kapitalne investicije.
Ako se već pitamo gde su pare, vi treba među sobom da vidite gde su pare, jer i te pare o kojima pričate da se duguje sad Vojvodini, da nije isplaćivano po budžetu, pa to je radila Vlada sa kojom vi sedite u koaliciji u Vojvodini već koliko godina. To nije radila Vlada Vojislava Koštunice. To su radile neke druge vlade posle nje. To treba vi u okviru porodice, kada svi sednete zajednički za nedeljni ručak, što bi se reklo, da se dogovorite šta ćete sa tim parama, a ne da optužujete neke druge da su krivi za to zato što se manje para isplaćuje od onih 7%.
Kada govorimo o Fondu za kapitalne investicije Vojvodine i o tome da se nisu regionalno ravnomerno finansirale kapitalne investicije u Vojvodini. Navešću primer Pančeva. Za prošlu godinu Pančevo je trebalo da dobije 328 miliona iz Fonda za kapitalne investicije za radove na teritoriji grada Pančeva. Potpisan je ugovor, sproveden je tender i dobili su poslove. Poslovi su izvršeni. Na kraju godine, pokrajinski fond je rekao – mi nemamo para za finansiranje ovih poslova. Neka grad sam preuzme to da finansira. Grad Pančevo je naravno morao da finansira radove i da plati radove koji su izvršeni i koji su trebali da budu plaćeni iz Fonda za kapitalne investicije pokrajinske vlasti.
Na taj način se odnosila pokrajinska vlast prema nekim gradovima. Neki svetle kao London ili Pariz, a drugi nemaju uličnu rasvetu. To je slika utroška
sredstava i to je samo zato što nema nikakve kontrole i nema nikakve evidencije kako se troše te pare i što se izveštaji podnose posle četiri godine.
Demokratska stranka Srbije će uvek biti za poštovanje Ustava i za poštovanje tih 7% i da se taj problem reši ovde u ovoj skupštini i da se ne generiše politička kriza time što će se ići u Brisel da se internacionalizuje pitanje 7% i odluka Ustavnog suda, da se te odluke Ustavnog suda ne relativizuju, već da se sprovedu i da se konačno u ovoj državi poštuje Ustav Republike Srbije.
Demokratska stranka Srbije je uvek za odgovornu raspravu i za poštovanje Ustava, ali oni koji potežu pitanje Ustava treba da budu spremni da ga poštuju i kada to njihovoj političkoj opciji ne odgovara. Hvala.

Drago mi je što se slažete da treba poštovati Ustav. Očekujem da ćete u narednom periodu sprovesti odluke Ustavnog suda po pitanju statuta i predložiti izmene Zakona o nadležnostima AP Vojvodine. Očekujem taj predlog zakona u ovoj skupštini i da ćete to onda podržati.
Druga stvar, Odbor za ustavna pitanja je raspravljao danas o Predlogu zakona, nije razmatrao sporno pitanje koje se otvorilo u javnosti, a to je na koji iznos će se računati 7%, da li od poreskih prihoda ili ukupnih prihoda. Promenom Zakona o budžetskom sistemu svi prihodi koje ostvaruje Republika Srbija i od kazni za prekršaje i sve ostalo, slivaju se kao prihod u budžet Republike Srbije.
Samo treba Odbor za ustavna pitanja da definiše koji je to prihod na koji se računa tih 7%. Mi ćemo se, kao i svi ostali u ovoj skupštini, kao poslanici, držati tog mišljenja koje donese Odbor za ustavna pitanja. Kako što smo primenjivali 7% kada je predsednik Koštunica bio predsednik Vlade, tako ćemo i ovih drugih 7% da primenjujemo i niko neće to uopšte dovoditi u pitanje.
Činjenica je da je pokrajinski Fond za kapitalne investicije osnovan od strane pokrajinsko Izvršnog veća pokrajinske Skupštine jer tamo podnosi izveštaj, ali on čak ni tamo nije podnosio izveštaje. Naša poslanička grupa u pokrajinskoj Skupštini ima tek sada priliku, u jednom kratkom vremenskom roku, da sagleda 1600 strana tog izveštaja u poslednje tri godine i da da odgovor. Tačnije, naši poslanici koji će to sagledati i raspravljati danas. Upravo se danas o tome raspravlja u AP Vojvodini i to je ono što je za nas sporno, jer su to pare koje preko budžeta Republike Srbije idu Vojvodini. To nisu male pare. Ove godine je oko 100 miliona evra taj budžet, a ranijih godina je to bilo više. Prosto, treba javnost u pokrajini preko pokrajinske Skupštine da ima informaciju kako se te pare troše. Hvala.

Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, prosto, meni je neverovatno da danas kada raspravljamo o davanju 200 miliona evra, i više, naravno sa kamatama, garancija državnih para za pokrivanje dugovanja jednog javnog preduzeća, u ovoj sali sedi ovako malo poslanika. Prosto, to govori o jednom odnosu svih nas ovde, naročito onih koji nisu tu, o tome kako se troše državne pare. Ove godine predviđeno je da 360 miliona evra ode za pokrivanje dugova "Srbijagasa", što je priznaćete jedna ogromna suma. Mi ovde delimo dlaku na četvoro, za svaki dinar, za svaki trošak, ali samo 360 miliona je predviđeno, znači i ovim zakonom i rebalansom budžeta za pokrivanje dugova "Srbijagasa". To je jedna ozbiljna suma, gde odluke o tome donosi naravno Narodna skupština, donose poslanici, koji ne prisustvuju ovoj raspravi i ne mogu da čuju sve primedbe i sve zašto to ne treba uraditi, argumente zašto to treba uraditi.
Po meni i po ramu Demokratske stranke Srbije, gotovo je neshvatljivo da na svakih šest meseci slušamo istu priču. Evo samo što nismo rešili pitanje i ovo je poslednji put. Znate, to je kao kad narkomanu dajete, kao kad narkoman dođe da traži za drogu i evo još ovaj put i onda prestaje. Naravno da to neće prestati, naravno da ćemo u ovoj situaciji biti kroz narednih šest meseci.
Da se vratimo na samu temu. Očekivao sam od predstavnika Vlade po ovoj tački dnevnog reda da nam da argumentovano opravdanje i obrazloženje jednog ovakvog predloga zakona. Prilikom rasprave o rebalansu i prilikom prisustva ministarke energetike u ovoj skupštini, mi smo tražili obrazloženje. Od ministra Dinkića, kad smo pričali o rebalansu, tražili smo obrazloženje, naš amandman je bio vezan za dugovanje "Srbijagasa" i ministar Dinkić je rekao – prvom prilikom ću vam dati obrazloženje na strukturu troškova, dugovanja i sve ostalo što je vezano za finansiranje dugova "Srbijagasa" od strane svih građana Srbije. Svi građani Srbije finansiraju dug jednog javnog preduzeća, privrede, kroz garancije koje daje država i koje naravno "Srbijagas" neće moći da vrati, gde će se iz budžeta pokriti ti dugovi. Samo da podsetim da su ukupna socijalna davanja, da bi se podigla za 100% u budžetu su 300 miliona evra. Samo da građanima Srbije bude jasno, veličina sredstava koja se daju da se pokriju dugovi "Srbijagasa", 300 miliona evra je iznos da se za 100% povećaju socijalna davanja po budžetu Republike Srbije aktuelnog, i naravno po budućem. Znači, to su dečiji dodaci, razna socijalna pomoć za sve kategorije koje podležu pod ovu kategoriju, pod ovu stavku. Znači, mi ovde na taj način, krajnje olako dajemo bez ikakvog obrazloženja od strane Vlade, zašto 360 miliona evra za ovu godinu.
Da li je nama predstavnik Vlade rekao koliko je ukupno zaduženje "Srbijagasa"? Mi ovde odlučujemo o ovome, a ne znamo koje je ukupno zaduženje "Srbijagasa". Kad odete u banku da tražite kredit, pa vama će prvo da traže izveštaj kreditnog biroa, kolika su vaša primanja, da li imate drugih kredita, koja su dugovanja po kreditnim karticama, po svim drugim osnovima. Mi ovde treba da donesemo odluku, a da ne znamo kolika su ukupna zaduženja "Srbijagasa" i kolika su ona bila 2007, 2008. i kolika su sada. Ministarka je pomenula da je to preko milijardu evra koja će da se prevale na građane Srbije. Mi tu cifru ovde nismo čuli, a treba da donesemo odluku da za još dodatnih 190 miliona evra plus kamate, zadužimo Republiku Srbiju.
Mislim da to, da građani Srbije i mi ovde narodni poslanici, dužni ste da nam date bar neko obrazloženje za to, kakva je struktura druga, koliko duguju građani, fizička lica, koliko duguje privreda? Tačno može da se izračuna koliki je trošak nastaje i koliki dug "Srbijagasa" nastaje po osnovu da kažem, subvencionisane cene, po jednom domaćinstvu, da li je to 100 evra godišnje, da li je to više. Tačno može da se izračuna trošak koji nastaje po ceni grejanja, da kažemo u velikim gradovima, Beograd, Novi Sad, Niš, koji se greju na gas. Tačno može da se izračuna koja je subvencionisana cena. Mi ovde linearno svima, linearno se svima daje. Pa nije u istoj poziciji ko živi na Dedinju ili ko radi u ovoj agenciji, kako je pomenuo moj kolega Radojko Obradović, za energetsku efikasnost, ko ima tri puta veće zarade nego zaposleni u Predsedništvu Srbije i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nisu oni u istoj situaciji. Ne treba tim koji rade u toj agenciji subvencionisana cena, ili onima koji žive na Dedinju ili koji žive ne znam gde po Beogradu, Novom Sadu, tamo. Njima ne treba subvencionisana cena. Ali, onima koji žive u Crnoj Travi, Babušnici ili nekim drugim nerazvijenim opštinama, njima treba subvencionisana cena, i oni možda treba da plaćaju 10% od cene gasa, a ovi treba da plaćaju punu cenu.
Zato, način na koji Vlada pokušava da subvencioniše cenu gasa je potpuno pogrešan. Mi srljamo iz greške u grešku, zadužujemo državu. Evo sad će država dugovati sa svim ovim, 360 miliona, preko milijardu, ali mi to ne znamo, i nama niko nije dao obrazloženje zašto je to preko milijardu. Tako je rastao dug po godinama, i to isto ne znamo. Nije sporna cena gasa koja dolazi iz Rusije, sporan je način na koji se ovde taj gas naplaćuje, kome se naplaćuje, poreski troškovi "Srbijagasa", organizacija "Srbijagasa". Koliko je ljudi zaposleno u poslednjih četiri godine u "Srbijagasu"? Da li može neko da nam kaže? Priča se da je to više od 1.000. Da li je to tačno? To sve vi treba da nam kažete kada dolazite ovde od nas da tražite 360 miliona evra. Vi nama morate da kažete koji su dugovi i kako su nastali, koja je struktura dugova? Sigurno nisu svi dugovi nastali kao subvencija za građane i privredu.
Kada govorimo o subvenciji privrede, zašto bi građanin iz Babušnice kroz poreze i kroz budžet Republike Srbije plaćao to što neko privredno preduzeće ne plaća dugove za gas, a to sve ide u isti koš. Mi ćemo svi ovde i svi građani će da plaćaju dugove neke privatne firme koja ne plaća gas i koja će danas, sutra da bude likvidirana, da ode u stečaj i da njena potraživanja budu nenaplativa, i svi ćemo mi da plaćamo, a privreda je uvek u privilegovanom položaju da bi se sačuvala privredna aktivnosti, eto da se ne gleda, da se zavrne glas, kao što se građanima zavrće posle dva, tri neplaćena računa. Mi dolazimo u situaciju, da mi ovde kao narodni poslanici treba da donesemo jednu odluku koja se zasniva na reči iz Vlade da eto ti dugovi postoje i da mi moramo da ih pokrivamo, bez ijednog argumenta koji će da potkrepi zašto treba obračuna i svega ostalog. Mislim da građanima Srbije ste dužni to obrazloženje.
Demokratska stranka Srbije podržava da se sva socijalna davanja podignu i da ona budu veća i prilikom rasprave o budžetu ćemo predložiti da socijalna davanja budu veća nego ove godine i nego što su predviđena budžetom Vlade za 2013. godinu. Smatramo da je ovaj način potpuno pogrešan, jer ne mogu se linearno subvencionisati i privreda, privatna preduzeća, toplane, građani koji žive širom Srbije od luksuznih naselja, Dedinja, Novog Sada, Niša, sve ostalo, pa do onih u Babušnici, Crnoj Travi, svugde gde dolazi gas. Mislim da to nije pravi način i da država treba da povuče crtu i da kaže – socijalna davanja da, za one koji su najugroženiji, da li će to biti kroz pravljenje socijalne karte, preko postojeće mreže socijalnih ustanova ili već na koji drugi način. Ali na ovaj način, prosto, ovo je potpuno neprihvatljivo za nas, bez ikakvog obrazloženja.
Ono što je za mene lično zapanjujuće, a to je lakoća kojom se ovde govori o trošenju stotina miliona evra. To je kao pesma, to se ovde onako uz osmeh govori o stotinama miliona evra. To su ozbiljne cifre i prosto mi kao Demokratska stranka Srbije smo svesni da postoje neki dugovi koji su realno nastali kao posledica, da kažemo, uslovno rečeno, subvencionisane cene gasa. Mi da imamo racionalno obrazloženje, da nam kažete ovo je subvencionisana cena gasa za privredu, za domaćinstva, za građane, ovo je ono za privatna preduzeća, i da imamo tu skalu, da imamo taj obračun, da imamo strukturu troškova "Srbijagasa". Evo, gospodin Lapčević je pomenuo da na sajtu "Srbijagasa" nema završnog računa u 2008. godini.
Kako možemo onda da vidimo koliko troškova ide za marketing? Koliko "Srbijagas" iz svog minusa pravi veći minus od kredita koji uzima da finansira razne sportske klubove, manifestacije i ostalo?
Mora da se uvede red u javnim finansijama u Srbiji, jer ovo dugovanje koje se sada pravi je potpuno neprihvatljivo. Žao mi je što ministar Dinkić nije ovde, koji zagovara restriktivnu kontrolu utroška sredstava, objedinjavanje svih prihoda u budžetu koje ima država, da li su poreska, da li su ona koja su nastala od delatnosti koja je poverena pojedinim javnim preduzećima, upravama i agencijama da stiču. Na taj način imamo jedna uvid koliki je obim sredstava koja država Srbija, sve agencije i svi zarade, ali onda tako delimo pare, 360 miliona. Ovako bacamo u bunar ne znajući zašto. Na reč da verujemo da se pokrivaju neki troškovi koji su nastali kroz kvazi subvencije, građanima Srbije i privredi Srbije, uopšte privrednim preduzećima u Srbiji. To će se onda sve na nas svaliti i onda ćemo u budžetu za 2016. godinu, kada dospeju krediti koji nisu plaćeni, ili za 2017. godinu, imati stavku – vraćanje rata kredita po osnovu toga što je "Srbijagas" uzeo kredite, kao što sada imamo u budžetu za ovu godinu.
Država će to vratiti. Neće niko drugi. Zato država daje garancije i Skupština mora da se izjasni o tim garancijama, zato što ni banke ni bilo ko više ne veruju nikome, ne veruju ni Vladi. Veruju samo ako se Skupština izjasni o tome, da bude valjana garancija koja može da obezbedi vraćanje tih sredstava.
Mi smo krajnje nezadovoljni načinom na koji je Vlada dala obrazloženje za novo zaduživanje Republike Srbije u iznosu od 190 miliona evra. Osnovni dug plus kamate koje će uslediti. Bez ikakve strukture duga, koliki je realni dug po osnovu kvazi subvencija, koliki je realni dug po osnovu povećanog broja zaposlenih koji je nastao, koliki je realni dug po osnovu svih drugih stavki, kojima se češljaju sva druga preduzeća i čiji izveštaj ovde usvajamo.
Očekujem da Vlada malo odgovornije priđe Skupštini i da da jedno racionalno obrazloženje. Ne nama, nego građanima Srbije, kako će samo u jednoj godini da se utroši 360 miliona evra, pri tom ne znajući, koliki je ukupan stvarni i realni dug "Srbijagasa" u ovom trenutku, za koji se procenjuje da je preko milijardu evra. Na onih 15,5 milijardi koje dugujemo, da li je to u tih 15,5 milijardi ili je to dodatnih milijardu, ne znamo. U stvari ništa ne znamo, a treba da donesemo odluku da zadužimo građane Srbije za 360 miliona evra u dva puta, prilikom glasanja.
Tako da je to za nas u DSS ne prihvatljivo i nikada i nikako nećemo podržati ovaj predlog zakona.

Neću zloupotrebiti Poslovnik da bih dao repliku. Prosto, javljam se po replici.
Gospodine Bajatoviću, vi ste u pravu. Moram paušalno da govorim, jer nemam ni jedan podatak. Upravo sam o tome govorio, da nam niti Vlada, niti vi niste dostavili ni jedan podatak o dugu "Srbijagasa". Šta mi sada plaćamo? Sada ste nas obavestili da plaćamo 360 miliona evra samo za prošlu godinu. Znači, ove godine čeka još 360, za tekuće poslovanje i za dugove. Mi se ovde nalazimo u situaciji da pokrivamo ono što već postoji, da nas čekaju novi dugovi, pošto kao što smo čuli od ministarke energetike, cena gasa neće rasti do kraja ove godine. Znači, da nas čekaju novi dugovi koji će nastati.
To je ono o čemu sam ja govorio gospođi Grubješić. Nama treba obračun i struktura duga, da znamo koliko je do sada dug i koliki će taj dug da bude do kraja godine? Ako znamo da cena gasa neće rasti do kraja godine, znači da će se taj dug gomilati, a nama to niko ovde nije rekao, niti je pružio bilo kakav valjani argument da možemo da raspravljamo o ovoj temi. Možemo na osnovu onoga što čujemo, prikupimo podatke da ovde govorimo. Nijedan podatak od Vlade niti od bilo koga nismo dobili na ovu temu, osim da "Srbijigas" treba da se daju garancije od 190 miliona plus 170 miliona u rebalansu, to je 360 miliona. Ništa nismo dobili. Onda nama stavljate pridiku što mi to tako pričamo. A, kako drugačije da pričamo? Kakav je odnos prema Skupštini koja nema ni jedan jedini argument?
Inače, gasa nema niže od Babušnice, ali će svi plaćati dugove koji nastanu. Leskovac i Vranje će plaćati dugovi koji nastanu za gas, ovakvim načinom zaduživanja "Srbijagasa", ako se nastavi uz podršku Vlade koja je dala ovaj predlog zakona. Tako da mi bez valjanih argumenata, bez valjane energetske politike u ovoj oblasti, ne možemo ni na jedan način da podržimo ovaj predlog zakona.

Mene razočarava činjenica koju sam čuo, da mi narodni poslanici treba da boksujemo podatke o stanju u našim javnim preduzećima. Da treba okolo da idemo, preko poverenika, da se verovatno tužimo, žalimo Strazburu, UN da bi dobili podatke o stanju u "Srbijagasu", koje je javno preduzeće.
Ako ste rekli, da ako država smatra, da postoji obaveza da "Srbijagas" subvencioniše jedan deo troškova gasa građanima Srbije, isto tako o tom zakonu gde "Srbijagas" ima svoju javnu ulogu, javnu funkciju, mora da postoji obaveza ili bar moralna obaveza da se isti takav izveštaj da građanima, da ovoj skupštini, da Vladi. Da Vlada to predstavi nama kada se raspravlja o ovoj tački, a ne da mi narodni poslanici moramo da se boksujemo po Srbiji, da bi dobili podatke o stanju "Srbijagasa".
Vrlo dobro znamo šta su subsidijari, šta je ovo i šta je ono, ali taj podatak hoćemo da dobijemo kao prilog ovog predloga zakona, hoćemo da dobijemo od Vlade, a ne da idemo po Srbiji i da se boksujemo za podatke. Mislim da to nije ni ton, ni način na koji treba u ovoj skupštini da se razgovara, da poslanici idu po Srbiji, da se boksuju za podatke. To je za mene krajnje neprihvatljivo.