Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, meni je opet krivo što smo spojili dve tačke koje su suštinski obe iz oblasti energetike, ali se jako razlikuju. Govorimo o energetskoj efikasnosti i o desetogodišnjem sporazumu obezbeđivanja energetske stabilnosti Srbije u nabavci gasa. Jedina veza može da se vidi tu gde će nam trebati manje gasa, ukoliko Srbija bude energetski efikasnija. To je jedina veza i, prosto, trebalo je razmisliti da se te dve stvari odvoje.
Energetska bezbednost već sada, a sve više i u budućnosti predstavljaće sve važniji element, ne samo ekonomske, već i političke stabilnosti svake države. Videli smo to, da su mnoge vlade dovedene u pitanje, u slučajevima da ne postoji energetska stabilnost. To je nešto što nas, na svu sreću, u Srbiji ne treba da zabrinjava. Mi ćemo imati dovoljno gasa i imaćemo dovoljno energenata da obezbedimo stabilnost, kako privrede, tako i građana i to je nešto što je činjenica. Ali, ova činjenica ne znači da energijom možemo da se rasipamo, već naprotiv, energija i energetski resursi su deficitarni, oskudni i krajnje odgovorno i pažljivo treba njima raspolagati, odnosno treba ih štedeti.
U toj nameri smo mi pristupili analizi ovog zakona, za koji smatramo da jeste važan i da energetska efikasnost, koja u Srbiji gotovo i da ne postoji kao kategorija, već se energija, i toplotna i struja i svi drugi izvori energije, arči, mi smo u ovom zakonu pristupili na način da vidimo u kojoj meri odredbe ovog zakona i sama primena ovog zakona može da omogući da Srbija i srpsko društvo postane energetski zrelije, svesnije i da energetski efikasnije pristupamo našem životu.
Ovaj zakon prestavlja izraz dobrih namera, jedan spisak lepih želja, koji u suštini ne mora ništa da znači, ukoliko se ne budu sprovodile, naravno. Mi imamo slučajeve niza dobrih zakona koji se nisu sprovodili i koji su ostali mrtvo slovo na papiru. Predviđena je kontrola kotlarnica, klima uređaja, ali tu uvek treba krenuti od države jer je država ta koja je suštinski jedan od većih potrošača. Kotlarnice su uglavnom u vlasništvu gradova i opština. Tu mora pre svega da se sprovede efikasnost, naravno, kod klima uređaja i svih ostalih potrošača električne energije. Vi ste izdvojili ovde kotlarnice i klima uređaje, što je potpuno u redu. Mi se sa tim slažemo, ali tu je stvar da država mora da bude ta koja će u najvećoj meri da obezbedi ekonomsku efikasnost i kasnije da se to sve sprovodi dalje na građane i privrednu.
Mi u ovom zakonu ne vidimo jasan plan. Vi ste rekli da treba da se donese 29 zakonskih i podzakonskih akata. Ovaj zakon jeste krovni, ali u njemu, osim tih lepih želja, ne vidi se jasan plan. Ima malo konkretnih mera koje mogu i ne moraju da daju rezultate. Predviđa se formiranje budžetskog fonda, naravno, kojim raspolaže Vlada, upravlja Ministarstvo, ali taj budžetski fond nema stabilne izvore finansiranja. Tu se predviđa da će možda da budu i zakonski, možda će biti budžetska sredstva, možda će biti donacije, možda će biti ovo, možda će biti ono. Ali, da bi fond mogao da funkcioniše, moraju da postoje stabilni izvori finansiranja. U ovom slučaju to nije predviđeno. Ne kaže se u ovom zakonu – redovan izvor finansiranja biće neki procenat od carina, neki procenat od određenih fiskalnih nameta ili već na neki drugi način koji postoji u zakonu.
Znači, da ovaj fond ne bi bio mrtvo slovo na papiru, morali ste ili kroz raspravu ili kroz zakon da nam date pobliže objašnjenje kako će taj fond da funkcioniše. Bez poreskih i carinskih olakšica, o kojima je govorio i gospodin Lapčević, teško da može da se sprovede bilo koja ozbiljnija od ovih mera. Energetska efikasnost košta. Obnovljivi izvori energije, koji su, čini mi se, neodvojivi deo energetske efikasnosti i obnovljivi izvori energije, ukoliko govorimo o očuvanju životne sredine i očuvanju resursa, pošto mi, po onoj staroj indijanskoj poslovici, nismo zemlju nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naše dece, mi moramo u skladu sa tim i da se ponašamo i da vidimo šta mi možemo da uradimo za očuvanje životne sredine u Srbiji. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su nešto što treba da omogući da se kvalitet života u Srbiji poboljša. Treba da vidimo na koji način do toga da dođemo.
Obnovljivi izvori energije su skupi. Energija preko solarnih panela spada u vrlo skupu energiju. Termo i hidroelektrane, takođe, sama izgradnja nije toliko skupa, treba vreme. Najjeftinija energija je energija iz nuklearnih elektrana. Mi, naravno, kao Srbija, to ne dozvoljavamo. Od njih se odustaje i u EU i u drugim zemljama, posle Fukušime. Prosto, mi treba, kao država, da obezbedimo druge obnovljive izvore energije. Mi, kao Srbija, imamo uslova za to, jedan je, naravno, gas koji će dolaziti i elektrane na gas. Treba videti i kako će se razvijati ostali vidovi obnovljivih izvora energije.
Kako kaže latinska poslovica "verba volant, scripta manet" ili "reči lete, ono što je zapisano ostaje". Ovde se rukovodim onim što je zapisano i tačno je onim što nije zapisano, a to je, kao što sam rekao da nema puno konkretnih mera, nema stimulacije, subvencija koje mogu, koje ćete vi naravno reći da se to podzakonskim aktima definisati u skladu sa sredstvima budžetskog fonda i ostalo, ali one nisu konkretni. Ne vidim na koji način će se finansirati i raspoređivati. Nema konkretnog akcionog plana, da stoji da izvori finansiranja, kao što sam rekao nisu stabilni i nisu permanentni, kako bi se obezbedilo punjenje i finansiranje projekata iz budžetskog fonda. Mene plaši da će se ovo završiti kao nažalost, da može da se završi kao još jedan od nekih projekata i ideja ove vlade.
Zašto to mislim da ovo može da ostane nažalost mrtvo slovo na papiru. Citiraću vam iz ekspozea Ivice Dačića, koji je rekao pri formiranju Vlade kao prvi prioritet ove Vlade – naš najvažniji i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje. Zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranja uslova za povrat životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo kod aktivnosti, na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta. O stimulisanju i rađanju više dece u porodicama preko pomoći bračnih parova, koji imaju potrebu za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, već društvene brige o deci. Ukidanje poreza i ograničavanje trgovačkih marži za opremu za bebe.
To je bilo proklamovano načelo iz ekspozea premijera Dačića. Dva meseca posle toga, kao jedna od mera Vlade je bilo vraćanje PDV na opremu za bebe, što je direktno suprotno ovome i što možemo da kažemo da je to obećanje predsednika Vlade, kome smo se mi poradovali i kao roditelji, i kao građani Srbije, i kao odgovorni ljudi u ovoj Srbiji, ostalo mrtvo slovo na papiru. Nešto kasnije činjenica da vladajuća koalicija nije prihvatila da se porodiljama i trudnicama isplaćuje puna zarada u roku od 12 meseci.
Zato mene plaši da proklamovana načela iz vaše strategije, iz ovog zakona ne ostanu mrtvo slovo na papiru i očekujem da vi kao odgovoran ministar koji je izašao sa ovim predlogom zakona, kroz razradu ovog zakona obezbedite stabilno punjenje budžetskog fonda i finansiranje projekta za zaštitu, za poboljšanje energetske efikasnosti, i naravno omogućavanje da kroz donacije iz EU, korišćenje kredita za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije.
To je nešto što može da smanji zavisnost Srbije, energetsku zavisnost Srbije od uvoznih komponenata, konkretno gasa, i da doprinese kroz alternativne izvore energije, jačanju srpske privrede kroz samo razvijanje tih struktura. To je ono što bih imao da kažem po ovom zakonu.
Hteo bih koju reč da kažem po pitanju gasnog sporazuma za gas. Mislim da je ovo dobro da se potpiše jedan desetogodišnji sporazum i mi kao Demokratska stranka Srbije, podržali smo "Južni tok", radili smo na realizaciji projekta "Južni tok", smatramo da je dobro da Srbija ima desetogodišnji ugovor, koji će da obezbedi dovoljne količine gasa i koji će da obezbedi mogućnost jačanja srpske privrede u narednom desetogodišnjem periodu, i to je za nas potpuno prihvatljivo.
Uloga "Jugorozgasa", kao što znamo je zahtev ruske strane, a ne srpske strane, još ranije i prosto to je činjenica, imajući u vidu na monopol i na jedinog snabdevača gasa, ne samo Srbije, već mnogo evropskih zemalja, da su to uslovi koje moramo da poštujemo. Ono što mene samo prosto buni, da u članu 4. u kome se govori o ceni gasa ne stoji bar na koji način se utvrđuje cena gasa. Znači, nije realno očekivati da stoji cena gasa danas za narednih deset godina, ali način na koji se utvrđuje cena gasa, s obzirom da je cena gasa vezana za naftu koja je berzanska roba, prosto tu je moglo da stoji, ne znam koji je razlog, verovatno ćete nam reći zašto ne stoji način na koji se utvrđuje cena gasa.
Ovaj sporazum sam po sebi je tipski i potpisuju ga većina država koje se snabdevaju gasom iz Ruske Federacije i on sam po sebi nije sporan. Ono što je za neke sporno, a to je što ne postoje alternativni izvori snabdevanja gasom, to je činjenica, ali ja moram da podsetim da projekat "Nabuko" koje su razvijale članice EU, koje su bili najveći akcionari projekta "Nabuko" od naše prijateljske EU, nije bio predviđen za Srbiju. On je trebao da ide nešto iznad severne granice Srbije i da Srbija ostane mimo projekta "Nabuko". To bi prosto opet dovelo u pitanje način mogućnosti snabdevanja Srbije kroz projekat "Nabuko" i finansiranje možda nekog kraka projekta "Nabuko" ka Srbiji. Tako da projekat "Nabuko" nije nešto što bi Srbiji obezbedilo prevelike količine gasa.
"Južni tok" i sama izgradnja "Južnog toka", svi se nadamo, završiće se u periodu trajanja ovog ugovora od deset godina. Da li "južni tok" , cene gasa, preko "Južnog toka" ulaze u ovaj ugovor ili će se to posebno i naknadno definisati gas koji bi mi dobijali preko "Južnog toka" i po kojoj bi ceni bio definisan i to je jedna stvar.
Druga stvar, koliki su tranzitni troškovi i koja je krajnja cena gasa za građane Srbije, troškovi tranzita kroz Mađarsku i sve one usluge koje imamo i da li postoji pored "Jugorozgasa" još neki posrednik u snabdevanju gasom kako domaćinstava tako i privrede. Ono što smo tražili od vas do sada nije konkretno vezano za ovaj sporazum, a to je izveštaj, i uvek pominjemo to poslovanje "Srbijagasa", evo već je više od 6 meseci vaše Vlade i vašeg ministrovanja i prosto tu bismo trebali da dobijemo odgovor na to na koji način se posluje i koji su realni troškovi "Srbijagasa" za subvencionisanu cenu gasa domaćinstvima i privredi, a koji su realni gubici u poslovanju "Srbijagasa" nerealnih investicija jer je dug "Srbijagasa" premašio milijardu evra u ovom trenutku.
Znači, to je nešto što očekujemo i onda ćemo videti da su svi ti dugovi koji postoje minorni u odnosu na dugove koje sam "Srbijagasa" generiše ne zbog subvencionisanih cena gasa, već zbog svojih promašaja u poslovanju. To su neki odgovori koje očekujemo od vas.
Sve u svemu mi kao stranka ćemo podržati ovaj sporazum jer smatramo da je dobro da Srbija ima energetsku bezbednost i stabilnost u narednom periodu, jer je to deo i privredne i ekonomske i političke stabilnosti i na ovaj način smo to i kroz ovaj sporazum dobili. Hvala.

Samo da neke stvari probamo da razjasnimo. Rekao sam naravno, da energetske efikasnosti da su obnovljivi izvori energije nešto što je skupo, naročito energetske efikasnosti, ali da je to cena koju mi moramo da platimo, i da moramo da nastojimo da Srbija bude što energetski efikasnija zemlja, samim tim će i privreda biti konkurentnija i samim tim će se naravno više uštedeti i u krajnjem ishodu će to biti jeftinije nego da nastojimo da arčimo resurse kao što se to do sada radilo.
Ono što vi niste razumeli, mi ne tražimo nove namete, mi tražimo preraspodelu o okviru postojećih fiskalnih i carinskih obaveza i zato sam rekao ovaj deo iz ekspozea Ivice Dačića gde se govorilo o demografskom pitanju, ali se ispostavilo o rešavanju demografskog pitanja iz ekspozea, ali kada su doneti određeni zakoni i kada je menjan fiskalni sistem, kada je usklađivan kao jedna mera za poboljšanje ekonomske situacije, o tome se nije vodilo računa, jer je to skupo.
Samo ne želim, da kao što je skupo, PDV za bebi i dečju opremu ne bude 20%, već da ga nema ili da bude 8%, kao što je za neke skupo da trudnice i porodilje imaju punu zaradu 12 meseci, a ne da nemaju, kao što je sada ili da bude umanjena, tako da ne dođemo u situaciju da i ovo bude skupo, pa da od ovoga ne bude ništa. Zato očekujem da u okviru postojećih nameta, kako vi kažete, ja bih govorio u okviru postojećeg fiskalnog sistema Srbije, dođe do određene preraspodele, stabilno punjenja budžetskog fonda, koji bi obezbedio finansiranje projekata energetske stabilnosti i energetske efikasnosti po ovom zakonu koji će se pojaviti. To je naša namera i mi apsolutno kao stranka tu nemamo dilemu, mi insistiramo na postojećim nametima, nismo za nove namete i svakako, slažemo se da o prodaji "Progresovih" akcija i "Jugorozgasa" treba da se pozabave neki nadležni organi, da se vidi, ko, zašto i u kom trenutku nije prihvatio pravo preče kupovine za akciju progresa u tom trenutku i potpuno se slažem i time Srbiju doveo u poziciju da umesto 49 ili 50% ima 25%.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dobro je što ste prihvatili naš amandman. Na taj način se prosto otklanja mogućnost da u primeni zakona dođe do nekih zloupotreba kojih je možda bilo u nekom ranijem periodu. Normalno je da se pred pet članova komisije polaže ispit.
Što se nas tiče, imajući u vidu nadležnost notara i ozbiljnost izbora notara i činjenicu da vi imenujete ispitnu i konkursnu komisiju, da birate prvih 100 notara, smatrali smo da je dobro da prihvatite ovaj amandman, što ste na kraju i uradili. To će doprineti čistijoj, odgovornijoj i boljoj primeni ovog zakona. Jeste da je ovo jedini amandman koji ste prihvatili, ali on može da doprinese boljoj primeni ovog zakona. Sa te strane smatramo da će ovaj tekst zakona biti bolji sa ovim amandmanom. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, tačno je da je otimanja stolice bilo, ali to samo govori u prilog tome koliko je ovaj sporazum dobar i koliko je tačan međudržavni ugovor koji je obuhvatio tri segmenta: izgradnju Južnog toka, privatizaciju NIS - 51% akcija i skladište gasa u Banatskom Dvoru. To samo pokazuje koliko je ovaj sporazum dobar i koliko je možda neko, u tom trenutku, želeo da prigrabi sebi zasluge za ceo ovaj postupak koji je završen.
Lično sam učestvovao u ovom procesu, vrlo aktivno. Ponosan sam zbog toga. Smatram da je to jedan dobar posao za Republiku Srbiju. To se vidi po načinu na koji se razvija NIS, vidi se po tome da je skladište gasa Banatski Dvor osnov energetske stabilnosti Srbije u odnosu 51% i 49%. To samo govori u prilog činjenici da je ta vlada i predsednik Vlade, Vojislav Koštunica, i svi koji su glasali za ovaj sporazum doprineli tome da Srbija postane energetski stabilna zemlja, nezavisna od bilo koga.
Po sporazumima, koji su tada postignuti, Srbija ima pravo da koristi količinu gasa koja je neophodna za razvoj privrede. U budućnosti kada se bude raširila privredna aktivnost, da prilikom izgradnje Južnog toka rade srpske firme i da srpske firme rade na svim investicijama u Rafineriji nafte Pančevo i NIS. Do sada je uloženo preko milijardu evra u NIS. Planira se još toliko. Sanirani su dugovi koji su bili oko 800 miliona evra u trenutku preuzimanja. NIS postaje najznačajnija naftna kompanija u regionu. Mislim da je to nešto što treba da raduje građane Srbije i da akcije NIS vrede pet puta više sada, nego što su vredele u trenutku preuzimanja NIS od strane "Gaspromnjefta", a sve u skladu sa međudržavnim sporazumom koji je ova skupština potvrdila.

Država je vlasnik 49% akcija u "Južnom toku", a nešto manje u NIS zato što su akcije deljene građanima po zakonu koji je usvojen pred predsedničke izbore Borisa Tadića 2008. godine i u Banatskom Dvoru je država vlasnik 49% akcija. U NIS država je vlasnik oko 36% akcija i ima prava 49% zato što mali akcionari još uvek nisu preuzeli upravljačka prava u okviru svojih akcija.
Druga stvar, problem je prethodne Vlade zato što se nije dogovorila sa ruskim partnerom u "Gaspromu", u NIS da bude partner u NIS i da uživa 49% svojih prava tako što će da ima niz direktora koji bi učestvovali u planiranju i poslovanju.
Treća stvar, država će imati prihod i građani Srbije od NIS u vidu dividendi koje će akcionari, mali akcionari i država dobijati od NIS u trenutku kada se to bude dogovorilo i izglasalo na upravnom odboru. Sada, koliko mi je poznato, tu je ministarka energetike i može bolje da objasni, uglavnom sva sredstva, dobit od 50 milijardi ide u investicije.
Koliko je dobar ovaj sporazum vidi se po tome da Hrvatska, koja je napravila sporazum sa Molom mnogo pre nas, gleda na koji način da raskine taj sporazum, zato što je Mol unazadio INU i doprineo tome da INA postane marginalna na regionalnom tržištu.
Druga stvar, u Hrvatskoj su se vodile velike polemike zašto "Južni tok" ne prolazi kroz Hrvatsku i ko je za to odgovoran. Srbija je među prvima potpisala Sporazum o "Južnom toku", iako je postojala u tom trenutku verovatnoća i veliki pritisak iz zemalja EU da "Južni tok" zaobiđe Srbiju, da ide kroz Rumuniju i da tako sve zemlje kroz koje će prolaziti "Južni tok", glavna trasa budu zemlje EU – Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija, Slovenija, pa sve do Italije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mislim da je jako važno za Srbiju što "Južni tok" prolazi i što smo svi mi ovde, pre svega kroz Vladu, pa i kroz ovu skupštinu doprineli da Srbija na taj način obezbedi sebi stabilnu energetsku poziciju u jednoj situaciji kada će energenti…

Neću se više javljati za repliku.
Skladište gasa nije neko skladište koje se gradi, prosto, to su šuplje stene ili to su stene prirodne formacije iz kojih se prethodno izvukla nafta ili gas i koje ostaju tako prazne i u koje se posle određenim postupkom upumpava gas i postave se određeni kompresori i postrojenja koji regulišu da li se gas upumpava ili prazni i ostalo. Takvih šupljina i takvih deformacija, kako kažete, ima još u Vojvodini i one nisu u vlasništvu NIS. One nisu u vlasništvu ruskog partnera, već su u vlasništvu Srbije. O tome se razgovaralo 2007. i 2008. godine, da se ta skladišta stave u funkciju i da ona budu vlasništvo Srbije, da ih napunimo gasom, srpskim gasom ili drugim gasom, i da nakon toga taj gas mi možemo da prodajemo na način kako je najbolje i kako je najposlovnije i u kojim trenucima hoćemo. Tih skladišta ima i nije ovo jedino.
Drugo, NIS puni 10% budžeta Republike Srbije. To je prosto činjenica. Sedamsto evra po godini radnog staža minu, niko nikada u Srbiji nije dobio niti će dobiti. Mi ovde govorimo o jednom socijalno odgovornom projektu koji je napravljen i koji će doprineti razvoju Srbije. U ovim trenucima kada ima malo stranih ulaganja, NIS je jedna od retkih kompanija koja vuče Srbiju napred po svom razvoju i u tehnološkom razvoju i po uključivanju svih kompanija srpskih koje rade i koje doprinose izgradnji razvoja NIS. Kada krene "Južni tok", toga će još više biti. To je investicija vredna od oko milijardu i 500 miliona evra. Sigurno neće ruske firme iz Sibira dolaziti ili odatle da kopaju zemlju u Srbiji. To će srpske firme raditi. To je prosto posao koji će biti vezan za Srbiju, kao i posle posao održavanja, naplate tranzita i sve ostalo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mi mislimo da je ovo jedan dobar sporazum i mi smo ponosni što je taj sporazum ova skupština usvojila.

Ovako, da ne bude da branim Borka Stefanovića ali Meri Linč je bio konsultant Vlade u ovom postupku jer je Vlada na međunarodnom tenderu izabrala Meri Linč, kao finansijskog savetnika u postupku privatizacije NIS-a, to je mislim tada radio ministar Dinkić, kao ministar finansija.
Druga stvar, mi imamo našu naftnu kompaniju, gasnu kompaniju, a to je "Srbijagas" i "Srbijagas" je sto posto državni, ali je "Srbijagas" u ime Republike Srbije osnovao novu kompaniju za izgradnju "Južnog toka". Tako da je "Srbijagas" taj koji je nadležan da vodi računa o svim ostalim bušotinama koje postoje, koje su slobodne i sa Ministarstvom energetike u Srbiji kojih ima i koje mogu da posluže kao osnova za samostalnu investiciju u naftno skladište, poput Banatskog Dvora. Ukoliko postoji naravno potreba u Srbiji da pored Banatskog Dvora i pored "Južnog toka" koji će proći, količine gasa koje su nam neophodne da možemo da povučemo imamo i to skladište.
Tako da se vodilo računa o svemu i ne mislim da je na bilo koji način Republika Srbija ugrožena zaključivanjem ovog sporazuma. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, za razliku od mojih kolega, nemam problem da podržim vaš odlazak u Hag i obilazak naših državljana Srbije koji su optuženi i oni koji su prvostepeno optuženi pred Haškim tribunalom i prosto ne mislim da je to sramota niti bilo šta drugo, već je to pravo i obaveza svake Vlade da pomogne njima u tim postupcima, kako bi njihove presude bile manje, a ne da ih mi ovde pre optužimo nego pred Haškim tribunalom. Prosto, to je jedna sugestija, jedan osvrt na tu temu i vraćamo se na ovaj predlog zakona.
Mi imamo razumevanja za ovu izmenu zakona, s obzirom da se ona odnosi, da je ona kratka svega jedan član i odnosi se samo na zaposlene u ovom fondu, odnosno njihovo podvođenje pod jedan poseban režim pod kojim se nalaze i svi ostali zaposleni u Ministarstvu odbrane, odnosno u Vojsci. To je nešto što je za nas potpuno prihvatljivo da ti ljudi koji rade i koji vode taj fond, a sad smo čuli krajnje pozitivno, budu pod tim režimom.
Moja pitanja su bila, a vi ste delimično odgovorili na njih, koliko je to zaposlenih i da je to jedan mali broj zaposlenih i njihove zarade su više nego skromne, iz onoga što smo čuli, kao uostalom i zarade najvećeg broja zaposlenih u državnoj upravi. To je nešto što svakako mora da bude tema neke od narednih sednica Skupštine, gde treba prosto razmatrati mogućnost da se zarade svih zaposlenih u državnoj upravi usklade sa troškovima života, rastom životnog standarda i da uopšte omogućimo građanima da prežive ova teška vremena.
Čuli smo koliko sredstava ima u tom fondu. Ono što nas u DSS zanima, a to je šta ćemo sa tužbama vojnih penzionera za period kada im nisu u stopostotnom iznosu obračunavane zarade? Ja mislim da je to jedan period od 2004. godine do 2007. ili 2008. godine. Ima puno tužbi. Neke su pravosnažne, a neke će uslediti i to je veliki iznos sredstava. Da li se predviđa način kako će se izmiriti te obaveze i da li će ovaj fond to moći da podnese ili će to biti prevaljeno na Republiku Srbiju, odnosno na budžet Republike Srbije, javni dug ili već na koji način to planirate da rešite, s obzirom da će prve naplate uslediti vrlo brzo, ako nisu već bile?
Mi kao država i kao fond moramo da budemo spremni sa konkretnim rešenjem za tu situaciju. Svima nama poslanicima je prosto nekako i krivo što naša vojska nije jača, što nije bolje opremljena i što materijalni položaj pripadnika vojske nije bolji, što bi svima nama ulivalo i veću sigurnost i prosto govorilo o stanju u državi. Kada je vojska jača i kada je taj fond puniji i država je stabilnija, sigurnija i sposobnija da sačuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Mi kao DSS, naravno da ćemo uvek davati podršku svemu što jača vojsku, što jača prosto položaj vojnih lica i svih zaposlenih u Ministarstvu odbrane. Smatramo da će to biti jedan od prioriteta i trebalo bi da bude jedan od prioriteta u radu ove vlade. Da ne bude prvi prioritet vojske evropske integracije ili priključenje raznim misijama pri EU i ostalom, već da prioritet vojske bude jačanje same Vojske Srbije i njenog položaja, jačanje vojne industrije, osposobljavanje Vojske Srbije da i kroz vojnu industriju samim tim ojača, da zaposleni i vojna lica i oni koji su pod ugovorom pri vojsci budu zadovoljni svojim položajem. Samim tim će i naša država biti stabilnija i moći će da brže i bolje odgovori izazovima koji su pred nama.
Da se vratim na konkretno ovaj zakon. Ovaj zakon je zreo za ozbiljne izmene i vi sami ste to mogli da vidite prilikom ovih izmena. Pomenuli su razne kolege koji su pre mene govorili o tome šta sve treba izmeniti. Znači, vreme u kome živimo govori da se sredstva države arče kroz zarade na mnoge načine, da nemaju svi iste osnovice. Znači, ako razne državne agencije arče državne pare, one ne stvaraju prihod jer je njima dato da raspolažu nekim resursom ove države. Te agencije imaju zaradu od po 800, 900 hiljada dinara mesečno, 500-600, gde su prosečne zarade preko 200-300 hiljada dinara. Prosto, država Srbija mora da povede računa i o tim ljudima koji zarađuju te iznose i o položaju onih koji drže ovu državu, koji se staraju da ova država funkcioniše. To su svi ti koji u državnom aparatu u vojsci koji žive od tih 32, 33 hiljade, koliko dobijaju oni zaposleni kojih ima najviše, sa srednjom stručnom spremom. Lako je tom sa 200, 300, 400 hiljada dinara da živi, ali ovom sa 32.000 dinara je teško.
Pomenute su ovde predškolske ustanove. Svugde su poskupele usluge predškolskih ustanova u Beogradu i u svim drugim gradovima su uglavnom poskupele. Znamo da rastu cene komunalija i prosto kroz prizmu svih tih troškova života zarade zaposlenih i u ovom fondu i u drugim državnim službama su vrlo male, neodgovarajuće. Prosto, država kroz jedno celovito rešenje i Vlada mora da predloži da se te zarade i ti koeficijenti poštuju. Ne može predsednik gradske opštine, beogradske gradske opštine, da ima veću platu od predsednika države.
To nešto nije normalno. Znači, to su sve državne pare, državni resursi i tome treba jednom da se stane na kraj.
Očekujem da imate snage i spremnosti da stanete na kraj takvom ponašanju i da omogućite ovoj državi da počne pravično i odgovorno da funkcioniše i raspolaže svojim sredstvima. To je ono što očekujemo od vas. To su primedbe na koje je prethodna Vlada bila gluva.
Nadam se da ćete imati više sluha za reformu državne uprave, što je u suprotnosti sa proklamovanom politikom Vlade, jer politika Vlade je da kaže da dok traje kriza nema racionalizacije broja zaposlenih, odnosno nema otpuštanja zaposlenih. To je jedno od načela politike Vlade prilikom usvajanja budžeta, što je direktno suprotno reformi državne uprave. Reforma državne uprave podrazumeva racionalizaciju. Smanjenjem broja agencija mi nismo smanjili broj zaposlenih, jer su ti zaposleni preraspoređeni u druge agencije i ministarstva.
Očekujemo od vas da izađete sa planom reforme državne uprave, racionalizacijom broja zaposlenih i da nam kažete i da donesete novi zakon o koeficijentima i o položaju zaposlenih u svim državnim organima, uključujući i opštine i te silne agencije i javna preduzeća koja su izuzeci i koja troše maltene više sredstava nego svi ostali zaposlenih u državnoj upravi, što je za nas iz DSS u ovom trenutku potpuno neprihvatljivo, jer svi moramo da podelimo teret krize u kojoj se nalazimo, a ne samo neki i to ne oni, najširi sloj onih koji žive i rade u Srbiji, a da jedan uzan krug ljudi koji su zaposleni po raznim agencijama, arče državne resurse i na taj način se krajnje neodgovorno ponašaju u ovoj situaciji.
Što se nas tiče, mi ćemo podržati sve namere Vlade koji idu u pravcu poboljšanja životnog standarda zaposlenih u upravi i očekujemo da što pre Vlada izađe sa jednim celovitim rešenjem. Hvala.

Vi ste me prekrstili u Mihajlovića. Sada je to uzelo maha. Naravno, šalim se.
Prosto, smatram da ministar treba i žao mi je što to u prethodnoj Vladi nije bio slučaj, da su ministri i ministar išao u posetu i obilazio one državljane Srbije i državljane Republike Srpske koji su optuženi pred sudom u Hagu zato što mi treba tamo da pomognemo kao što su druge države pomagale Naseru Oriću i Gotovini, Markaču, Haradinaju i Tačiju da ne budu osuđeni i činile sve, plaćale lobističke grupe, plaćale da ne budu osuđeni zato što bi to kompromitovalo akcije i celu državu, a svi znamo da su oni pucali u leđa ljudima iz Krajine, kolonama izbeglica koji su išli i svi znamo sve priče odande i oni su se nekako izvukli ne osuđeni.
Smatram da je država Srbija trebala sve da učini da do toga ne dođe i smatram da je pogrešno donošenje Deklaracije o Srebrenici u kojoj mi govorimo o genocidu, dok se o Srebrenici još raspravlja u samom Haškom tribunalu.
Znači, to su stvari u kojima se mi ne slažemo i prosto razumem da je to vaša politika, a ovo je naša politika i mi se verovatno oko toga nikada nećemo složiti, ali kao predstavnik jedne stranke, jedne politike, podržavam odlaske ministara iz Vlade Republike Srbije u Haški tribunal i davanje podrške onima koji se tamo brane i koji se brane kao pripadnici da li Vojske Srbije, da li Vojske Republike Srpske pred tim sudom. To je prosto i moj lični stav i stranke kojoj pripadam. Hvala.

Javljam se po članu 27. – predsedavajući se stara o vođenju sednice. Meni jedna stvar nije jasna, gospodin Radenković je predlagač ovog zakona. Je li tako? Jeste. Nije bitno ko je ovlašćeni, vi ste predlagač zakona. Odbor je usvojio amandman. Po našem Poslovniku, kada odbor usvoji amandman i kada se predlagač složi sa tim amandmanom, a gospodin Radenković je predlagača, jedan od 138, on postaje sastavni deo teksta predloga zakona. Mi potpuno gubimo ovde vreme na raspravu.
Gospodin Radenković je predlagač. Tako stoji ovde, on je jedan od predlagača, jedan od potpisnika. Po Poslovniku, ako ga odbor prihvati, a prihvatio ga je, imam tu informaciju, postaje sastavni deo predloga zakona. Ili je Poslovnik nejasan u ovom delu u kome se odnosi na to da treba svih 138 predlagača pojedinačno da se izjasne da li prihvataju ovaj amandman prozivkom, možda je to najbolje, pa onda da nastavimo, ili je ovaj amandman sastavni deo predloga zakona i da mi onda krenemo dalje da radimo, da ne gubimo vreme na ovo. Očekujem obrazloženje.

Gospodine Arsiću, kada ne znate šta da kažete, vi kažete nešto glupo.
Vi mi niste odgovorili na to, a zakoni koji su donošeni u naše vreme i u vreme naše Vlade, svih vlada, i svi zakoni koje smo mi podržali, su zakoni koji su dobili podršku u ovoj Skupštini, ovih poslanika. Takođe su, kao i ovaj vaš zakon, imali odbor pri ministarstvu, koji se odnosio da ima saglasnost i usklađenost sa propisima EU i sa modernim zakonodavstvom.
To su zakoni koji se unapređuju i koji grade, stvaraju ovu državu. Između ostalih zakona, donet je i najvažniji zakon, to je Ustav Republike Srbije, tako da mislim da primedba nije na mestu.
Što se tiče drugog, gospodin Radenković je predlagač. To je možda nedorečeno sa našeg Poslovnika, ali to jeste tako. On je kao jedan od predlagača, predložio amandman i odbor ga je prihvatio. Ne znam, evo pogledajte, predlagači zakona, stoji ovde, Dejan Radenković, ispred poslaničke grupe SPS, 138 predlagača zakona, da li je tako? Vi ste ovlašćeni predlagač, ali on je predstavnik predlagača. On je predlagač zakona i on ima isto pravo da kao predlagač zakona prihvati neki amandman, jer ih ima 138.
Subjektivitet predlagača zakona je podeljen na 138 poslanika koji su potpisali. Vi predstavljate njih. Ali, ako se on, kao jedan od predlagača, usaglasi sa amandmanom i predloži amandman, odbor ga usvoji, to je onda možda situacija koju mi ranije nismo imali ovde. Ali, taj amandman, prosto, primenjujući naš Poslovnik, gde je predlagač saglasan sa time, taj amandman isto treba da bude usvojen.
Vi ste predstavnik svih njih ovde, ali on je očigledno imao svoje mišljenje, on je kao predlagač predložio amandman. Odbor ga je usvojio, imamo jednu situaciju koja jeste malo čudna i nesvakidašnja po našem poslovniku, ali onda vi sedite, dogovorite se, neka gospodin Radenković odustane od amandmana, što nama nije sporno, ali šta ćemo Odbor ga je usvojio. Evo, tu je gospođa Čomić, koja je bila potpredsednik Skupštine dugo. I dalje je ovakva situacija postala naša parlamentarna praksa do sada.

Ovim amandmanom predlažemo, s obzirom da se preveliki teret stavlja APR koja već vodi i obavezna je da vodi jednu vrstu evidencije, stavlja joj se još na teret, što je po nama potpuno nerealno i neće biti sprovodljivo, da kroz registar ponuđača koji vodi APR se utvrdi da je ona u obavezi da vodi poreske i druge podatke koje ona po službenoj dužnosti ne dobija.
Šta to znači konkretno? Da je obveznik izmirio porez, preostale doprinose i ostale javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije i to je po nama nemoguće da APR vodi. Da bi se omogućilo sprovođenje ovog zakona, mi smo predložili ovim amandmanom da se to izbriše i da za sve poreske i ostale dažbine prema državi sam ponuđač bude taj koji će od nadležnog poreskog organa da pribavi tu informaciju i da pribavi dokaz da je izmirio sve obaveze. Jer ta izvesnost koju mi želimo da postignemo ovim članom da APR bude ta koja će voditi kompletnu evidenciju prosto nije moguće, jer ne postoji jedinstvena baza podataka ni u poreskoj upravi dužnika, dugovanja po porezima, izmirenja obaveza i svih ostalih uslova koji su neophodni za ovo. Takvu bazu podataka nema ni poreska uprava.
Po čemu onda očekujemo da APR napravi tu bazu podataka? To je potpuno nerealno i ovaj član, ukoliko ostane, ovako definisan kao u osnovnom tekstu zakona biće nesprovodiv. Na ovaj način omogućićemo prvo da po zakonu o ovome, ponuđač pribavi svoje podatke o tome da li je izmirio porez i ostale doprinose. Druga stvar, omogućićemo da APR radi onaj posao koji je utvrđen Zakonom o APR i samim tim učinićemo ovaj proces boljim.
Mi smatramo da će još dosta vremena proći dok se u Srbiji ne uspostavi jedinstvena baza poreskih obveznika, dugovanja po porezima i ostalim doprinosima i da ta baza bude dostupna APR. Ovo je možda jedno rešenje koje je dobro, ali u ovom trenutku je nesprovodljivo i treba da napravimo rešenje koje je sprovodljivo, našim predlogom amandmana to činimo. Hvala.

Evo ovako, ovaj amandman donekle je u vezi sa našim amandmanom da se iz Predloga ovog zakona ne izuzimaju krediti, odnosno javne nabavke po kreditima stranih finansijskih organizacija, banaka i ostalih, koji postavljaju teške kvalifikacione uslove za dobijanje poslova.
Gospodin Pejčić je pomenuo Koridor 10. Mi smo ovde govorili o kreditu koji je dobijen za nabavku autobusa, koji je grad Beograd uzeo za nabavku autobusa. Prosto, ovo sve ima svrhu da se zaštiti domaća privreda. Ono o čemu smo pričali juče, da ne treba da se izuzmu iz zakona nabavke koje će se vršiti sa sredstvima od stranih finansijskih institucija, sa ovim čine jednu celinu.
Sa ovim amandmanom, koji bi mogao da omogući da srpske firme učestvuju na svim tenderima i da se ne postavljaju neki kriterijumi koji će eliminisati srpske firme i otvoriti prostor firmama koje dolaze iz EU, koje imaju svoje subvencije, znatno veće tržište, znatno su finansijski sposobnije i koje će naše firme izbrisati.
U pravu smo kada govorimo da ne treba osloboditi od javnih nabavki kredite, koje država Srbija dobija od IBRD i raznih drugih banaka, govori i današnja izjava Nemanje Nenadića, koji je iz organizacije "Transparentnosti Srbija", koji kaže da je jedan veliki deo nabavke u potpunosti izuzet iz ovog zakona. To su sve nabavke koje se finansiraju iz stranih kredita. Veliki infrastrukturni radovi nisu podvrgnuti ovom zakonu i tu takođe nešto treba da se menja.
Onaj koji je zadužen da se bavi borbom protiv korupcije u Srbiji, "Transparency International", odnosno "Transparentnost Srbija", ima primedbu na to što su krediti koji se dobijaju za infrastrukturne radove, za velike nabavke izuzeti iz primene ovog zakona.
Molim predlagača, ima još vremena, da se razmotri i ovaj amandman i amandman koji smo juče podneli na član, kojim se izuzimaju upravo ove nabavke, o kojima je govorio Nemanja Nenadić, iz ovog zakona, da se razmotri, da se to usvoji i da se ove nabavke podvedu pod ovaj zakon, kao što "Transparentnost Srbija" kaže, inače ćemo doći u situaciju da opet menjamo kroz šest meseci, godinu dana, ovaj zakona, a do kada će mnogi poslovi, koji će biti dati stranim firmama, biti oštećene srpske kompanije. Znači, ima još prilike do glasanja, da se odreaguje i da se usvoje neki amandmani. Hvala.

Replika na gospodina, pošto je pominjao stranku.
Gospodine Arsiću, očekujem da vi nama date odgovor, a ne da kroz to što ćete da napadnete nas izostavite da nam odgovorite na naše pitanje.
U obrazloženju vašeg amandmana stoji da vi ovo ne prihvatate zato što je naš amandman u suprotnosti sa SSP. Vi za našu borbu za srpsku privredu kažete da je to busanje u grudi. Niko se ovde ne busa u grudi, već pokušavamo da pronađemo najbolje rešenje. Meni je žao što vi naše amandmane, od kojih nijedan niste prihvatili, sve doživljavate kao busanje u grudi i jedini argument koji ponudite je – kako ste vi radili u prethodnoj vladi, a ne kažete zašto ti amandmani nisu dobri.
Mi smo radili dobro. Za vreme naše vlasti je privreda Srbije napredovala i u Srbiji se daleko bolje živelo nego što se sada živi. Ne optužujemo vas da se zbog vaše vlade živi loše. Vi ćete imati prilike u narednim mesecima i godinama da pokažete kako će se živeti. Vi ste nasledili jedno katastrofalno stanje, ali očekujem da ovde raspravu vodimo po zakonu i o vašim obrazloženjima i o našim amandmanima.
Ako hoćemo da raspravljamo kako se živelo, možemo da raspravljamo o tome i to će biti jedna rasprava koja će nas vratiti mnogo daleko. Mi ne bežimo od onoga što smo mi radili. Ponosni smo na ono što smo radili. Ponosni smo, gospodine Arsiću i ne stidimo se toga i dostojno stojimo ovde iza svake odluke koju je Vlada Vojislava Koštunice donela i ova Skupština u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Na to smo ponosni. Kad god to pomenete, mi kažemo – da, mi smo to radili i mi stojimo iza toga. Uvek ćemo to reći i busaćemo se u grudi za svaku odluku koju smo doneli tada, jer su sve odluke bile u interesu građana tada se znalo da u Srbiji postoji država i postojao je red. Očekujemo da vi ovu Srbiju dovedete u red, kao što je red postojao i tada. Hvala.

Ovim članom se preciziraju, član 139, nadležnosti republičke komisije. Između ostalog stoji da republička komisija vodi prekršajni postupak. Smatramo i ovim amandmanom predlažemo da se kaže da republička komisija ne vodi, nego pokreće prekršajni postupak.
Smatramo da je preveliko ovlašćenje da se daje republičkoj komisiji da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu. Čak ni državni revizor, koji je ustavna kategorija, nema mogućnost, niti ovlašćenje, da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu, već je on taj koji pokreće postupak u okviru pravnog sistema, koji je uspostavljen u Srbiji. U okviru sudova za prekršaje se taj postupak vodi.
Argumenti zašto ovo nije dobro su dvojaki. Prvo, što u okviru republičke komisije sede, ne samo pravnici, već sede i ona lica koja nemaju znanja iz oblasti prava, a naročito nemaju znanja iz oblasti primene prava i prekršajnog prava i mogućnosti da vode prekršajni postupak. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovde će doći do sukoba interesa, jer u okviru republičke komisije, koja je jedan organ, vodiće se dva suprotstavljena postupka, odnosno odlučivaće se o postupku za zaštitu prava ponuđača, a posle će drugo veće republičke komisije da odlučuje o prvostepenom prekršajnom postupku.
Smatramo da je mnogo bolje rešenje da se ostavi republičkoj komisiji da pokreće postupke, a da prekršajni sudovi budu oni koji će da vode postupke.
Obrazloženje je da su ti postupci koje vode prekršajni sudovi spori, tromi, da nisu dovoljno efikasni da bi se zaštitila određena prava. Nije problem da mi moramo da tražimo rešenje koje nije u skladu sa našim pravnim sistemom i time pravimo jedan sistem koji će dodatno da unese konfuziju u naš pravni sistem, već je na nama da unapredimo funkcionisanje prekršajnih sudova, da njih može da bude više, da se možda napravi posebno veće u okviru prekršajnog suda ili posebne sudije koje će se baviti samo ovim postupkom. To je nešto što je naš predlog.
Inače, da dozvolimo republičkoj komisiji da vodi prekršajni postupak, to bi bio, što bi se reklo, incident, izuzetak u našem pravnom i ustavnom poretku. Ovo nije protivustavna kategorija da republička komisija ima pravo da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu, ali je nešto što iskače iz našeg pravnog sistema i što bi bilo incident koji neće doprineti efikasnijem radu i koji će samo, po nama, da omogući rad i dovešće u situaciju da će biti sukoba interesa, neadekvatnih odluka, zato što članovi republičke komisije nisu obrazovani i nisu potkovani da bi mogli da vode prekršajne postupke. Hvala.