Poštovani predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 27, koji se odnosi na staranje o primeni ovog poslovnika i reda na Skupštini.
Trebalo je da upozorite prethodnog govornika, ne gospodina Jugovića, nego govornika pre njega, kada je rekao da je Vojvodina osiromašila i ne razvija se zbog četiri opštine na severu Kosova. Prosto, to nije tačno i ako ćemo već, istine radi, da govorimo, Vojvodina se ne razvija zbog 400 miliona koji su nestali u Razvojnoj banci, plasirani kako su plasirani, a ne zbog četiri opštine na severu Kosova.
Nemojte da dozvolite da se ova rasprava pretvori u stavljanje na stub srama i u linč ljudi na severu Kosova, koji žive na severu Kosova, koji žive pod bombama, pod okupacijom i u stalnom ratnom stanju. Prosto, to nije put i način da izglasate ovu odluku, da podignemo hajku protiv ljudi koji žive na Kosovu. Hvala.

Gospodine Kostreš, vi ste povukli paralelu između Sremske Mitrovice i Kosovske Mitrovice, a ne ja. Vi ste govorili o tome da je isto mesto načelnika policije u Kosovskoj Mitrovici i u Sremskoj Mitrovici. U Kosovskoj Mitrovici, po ovom sporazumu, načelnik policije će nositi kosovski grb, pisaće mu kosovska policija, sprovodiće zakone republike Kosovo, sudovi će da sude po zakonima republike Kosovo i verovatno po šerijatskom pravu. To je bitna razlika između Kosovske Mitrovice i Sremske Mitrovice. Hvala.

Za razliku od vas, gospodine Kostreš, ja Vojvodinu ne odvajam od Srbije, niti sam ikada na tome radio. Moji preci su živeli i ginuli za to da Vojvodina bude u Srbiji. Uvek ću se boriti za to dok god sam živ i dok god mogu da dišem, za razliku od onih koji su radili sve ove godine suprotno. To je jedna stvar.
Druga stvar, vi ste govorili o pravu Vojvodine, o tome da biste jako bili srećni da se načelnici policije u Vojvodini biraju kao što se biraju načelnici policije na Kosovu i Metohiji, odnosno u Kosovskoj Mitrovici. Vi ste o tome govorili, a ne ja. Prosto, taj način povlačenja paralele i priča da kosovski Srbi i Kosovo vuče nazad Srbiju, koja bi se vrtoglavo uputila na prvo mesto po BDP samo da nema Kosova, je nešto što je potpuno neprihvatljivo.
Videli smo kako se raspolagalo novcem u Vojvodini, u "Agrobanci" i u drugim bankama. Vidimo kuda se završio vrtoglavi napredak ka Evropi i kako se završio. Mi danas govorimo o tome koji će se zakoni primenjivati na Kosovu i Metohiji, ko će komandovati policijom na severu Kosova i ko je nadređen. Da li je ministar policije Srbije nadređen načelniku policije na Kosovu i Metohiji? Da li će predsednik Vrhovnog suda Srbije biti šef sudiji na Kosovu i Metohiji? Da li će ministar državne uprave biti nadležan predsedniku opštine na Kosovu i Metohiji? Ko će raspisati lokalne izbore na Kosovu i Metohiji? Da li će da ih raspiše Hašim Tači, Atifete Jahjaga ili predsednik parlamenta Srbije, gospodini Nebojša Stefanović? To su teme o kojima danas ovde razgovaramo. Hvala.

Mi smo planirali da prvo govori gospođa Radović, ali dobro.
Ovaj amandman se odnosi na deo – pravne posledice osude. Dodali smo pored pravnih posledica osude koje stoje, a to je prestanak vršenja javnih funkcija i sve druge, još jednu, a to je – zabrana brisanja iz krivične evidencije.
Mi u DSS i ja lično doživljavamo ovaj zakon kao poseban zakon u odnosu na postojeći sistem. Smatramo da ova krivična dela i predmet zaštite ovog krivičnog zakona mora da bude poseban. Imamo puno razumevanje zašto važe posebna pravila za ova krivična dela u odnosu na postojeća pravila i u Zakonu o krivičnom postupku i u samom Krivičnom zakoniku.
Stoga predlažemo da se doda zabrana brisanja iz krivične evidencije. Zašto je to važno? Postoji sudska rehabilitacija, koja nakon isteka ili odsluženja kazne koja je predviđena presudom, posle određenog vremena dolazi do brisanja iz sudske rehabilitacije i do brisanja iz krivične evidencije počinioca ove vrste krivičnih dela.
Šta to konkretno znači? Znači da to lice koje ponovi silovanja ili neko drugo krivično delo obljube maloletnog lica, odnosno deteta, nakon brisanja iz krivične evidencije i sudske rehabilitacije neće se smatrati kao povratnik. Znači, mi treba da ostavimo ovde mogućnost da lice koje nakon sudske rehabilitacije ponovi isto krivično delo može da se smatra kao povratnik, upravo zbog važnosti svih ovih krivičnih dela i objekta zaštite ovim zakonom.
Smatramo da treba da se ubaci zabrana brisanja iz krivične evidencije, kako bismo sprečili da neko ko nakon sudske rehabilitacije izvrši, naravno, kada se on po svim ostalim krivičnim delima smatra da nikada nije bio osuđivan kada uđe u postupak ili izvrši novo krivično delo, smatramo da u ovom slučaju mora da se ubaci ovo i da on bude povratnik ukoliko ponovi isto krivično delo, a ne da se prema njemu zakon tretira kao prema neosuđivanom, jer su blaže kazne ukoliko on ponovi krivično delo. Ukoliko je on sudski rehabilitovan, blaža je kazna nego ako on ostane u krivičnoj evidenciji i smatra kao povratnik.
S obzirom da ovaj zakon pooštrava zaštitu dece koja su polno zlostavljana, smatramo da ova oštrija sankcija preventivno deluje na sve one koji su već počinili krivično delo, koji su možda rehabilitovani ili nisu rehabilitovani ili su tek u postupku rehabilitacije i da na taj način doprinesemo činjenici da se spreči vršenje novih krivičnih dela. Hvala.

Samo par reči po ovom članu.
Generalno, ovo krivično delo ili krivična dela iz ovog zakona ne mogu da se učine slučajno. Prosto, ako neko kaže da je neko nekog slučajno potapšao po donjem delu leđa, prosto to nije krivično delo. Krivica postoji ako je počinilac, u vreme kada je krivično delo učinjeno, bio uračunljiv, ako je imao volju da to uradi i ne treba relativizovati ova krivična dela, kroz to što će da neko nekog potapše po donjem delu leđa. Prosto, postoji namera da se to krivično delo uradi. To je jedna stvar.
Druga stvar, ne vidim da postoji problem i da neko od nas ovde treba da ima problem da se izvrši trajna zabrana vršenja javne funkcije onome ko je izvršio neko od ovih krivičnih dela i da mu se trajno zabrani, nekome ko je silovao decu, da mu se trajno zabrani rad sa decom. Ne znam šta je u tome sporno, nego treba sad tu da se ograničava, da cepkamo, da li je to pet, 10, 15, 20 godina.
To znači da je prosto sama priroda ovog zakona takva da je on poseban, da su rešenja i kazne oštrije nego u postojećem Krivičnom zakoniku, odnosno Zakonu o krivičnom postupku i mi moramo toga da se držimo ovde. Prosto, naša namera mora da bude jasna, nedvosmislena, direktna i da preventivno deluje na sve potencijalne povratnike, učinioce ovih krivičnih dela ili one koji u svojim glavama imaju neku nameru, želju ili razmišljaju da učine ovo krivično delo. Znači, trajna zabrana, o kojoj mi ovde govorimo, odnosi se na javne funkcije i na pozive koji se bave maloletnicima. Ovde se ne zadire ni u ljudska prava, ni u bilo koje drugo pravo lica okrivljenog ili osuđenog, da je izvršio ovo krivično delo.
Tako da, ne trebamo da relativizujemo i da banalizujemo sam ovaj zakon, zato što je vrlo jasno kada je izvršeno krivično delo, da mora da postoji volja i namera da se ovako krivično delo izvrši i da tapkanje po donjem delu leđa ne treba da se relativizuje - silovanje, obljuba maloletnog lica, nemoćnog ili trudnice, već treba krajnje direktno reći da nema zastarevanja, da nema bilo kakvog ublažavanja kazne i da trajno mora da se zabrani vršenje ove dve funkcije, a to je javna funkcija i bavljenje maloletnicima.

 Naravno da ostajemo pri tome da treba nadležna organizaciona jedinica odnosno policija da bude dužna da državi u koje lice ide da dostavi izveštaj iz krivične evidencije. Imali smo slučajeve na prostoru bivše Jugoslavije, mislim da se zove Paravinja, koji je silovao u jednoj državi, pa otišao u drugu državu, pa ne može da se nađe telo devojčice koja je silovana. Postoje lica naročito u bivšoj Jugoslaviji i u okolnim zemljama koja mogu da vrše više krivičnih dela silovanja a da nisu registrovana u Srbiji, da su registrovana u Hrvatskoj ili u Bosni ili u nekoj drugoj zemlji.
Naša namera je bila da se spreči i u tim drugim državama, pa se nadam da će samim tim i u našoj državi njihova evidencija da bude dostupna i našim organima prilikom dolaska tih lica u našu državu i da se spreči mogućnost ponavljanja krivičnih dela u drugim državama u okruženju. Ne vidim da postoji problem da se na ovaj način precizira ovlašćenje policije i po obrazloženju koje smo dobili od strane ministarstva predstavlja nepotrebno ponavljanje.
Naprotiv, mislim da je ovo direktno ovlašćenje policije i države, koja mora da se angažuje i država mora da preuzme odgovornost zaštite ovih lica kao i u slučaju školskog policajca, kao i u ovom slučaju država mora da ima mnogo jaču i važniju ulogu i da se angažuje, ne samo kroz donošenje ovog zakona, što je ministarstvo uradilo, predložilo, što ćemo svi da podržimo, već i sama država mora da preuzme odgovornost i krajnje ozbiljno da doživi potrebu da se ovaj zakon i odredbe ovog zakona sprovedu u delo i da u narednim godinama se broj ovih krivičnih dela smanji i da dođe, naravno, nažalost, nikada nećemo biti u situaciji da kažemo da ih nema, ali da se smanji i da naša deca, govorim sada kao roditelj budu što manje izložena mogućnosti da budu žrtve nekoga od ljudi koji su inkriminisani ovim zakonom.

Poštovani ministre, uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, članom 55. reguliše se da privremeno oduzetoj pokretnoj i nepokretnoj imovini Direkcija može da njome raspolaže kako bi se namirili troškovi čuvanja i održavanje te iste pokretne i nepokretne imovine.
Poučeni iskustvom iz ranijeg perioda i načinom na kojim se raspolagalo što pokretnom, što nepokretnom imovinom, gde su kola lupana, stanovi davani u zakup poslanicima u Skupštini, a ne onako kako bi to trebalo da bude i kako će to, nadam se, biti nakon donošenja ovog zakona, da sva ta imovina stečena vršenjem teških krivičnih dela bude stavljena na raspolaganje onima kojima je najpotrebnija.
Smatram da ovaj član 55. treba da se briše, jer ukoliko privremeno oduzetu imovinu održavate prodajom te iste privremeno oduzete imovine, možemo da dođemo u situaciju da neko ne bude oglašen krivim ili slično, može da se prouzrokuje velika šteta za budžet Republike Srbije, samim tim i za građane.
Ono što je naša ideja, to je da brisanjem ovog člana dolazimo do rešenja da Direkcija iz svojih sredstava može da održava tu imovinu i da sačeka pravosnažnu odluku i po pitanju sudbine ove imovine, s obzirom da se Direkcija prema svoj imovini koja je oduzeta stara kao dobar domaćin, znači, sa posebnom pažnjom. Tako da smatramo da ovaj član, koji omogućava da se prodaje imovina da bi se održavala ta ili neka druga imovina, nije dobar pre pravosnažne odluke i da otvara mogućnost da kasnije budžet Republike Srbije mora da nadoknadi te troškove.
Mi smo Direkciju, koliko je meni poznato, formirali sa ciljem da se ona stara o toj imovini i da ona u svojstvu dobrog domaćina vodi računa i da iz sredstava koja će svakako Direkcija imati od samog osnivanja, i već sad ima, može da održava imovinu do pravosnažne presude, bez prethodnog prodavanja.
To je naša intervencija ovim amandmanom, ne bi li se sprečila šteta po budžet ukoliko se neka imovina proda, a lice od koga je oduzeta imovina ne bude osuđeno i bude oslobođeno, jer doći ćemo u situaciju da će Direkcija, odnosno budžet Republike Srbije, morati da nadoknadi štetu koja je nastala prodajom imovine. Hvala.

Ako se već ulazi u postupak očuvanja vrednosti privremeno oduzete imovine i Direkcija može da proda tu imovinu, znači, govorimo o licima koja nisu još osuđena i presuda nije pravosnažna.
Ako se već ide u postupak prodaje neposredno, ili preko određenog fizičkog ili pravnog lica, smatramo da u odnosu na prirodu imovine treba tražiti saglasnost samog vlasnika imovine ili njegovog punomoćnika, kako ne bi došli u situaciju da opet budžet Republike Srbije bude izložen nepotrebnim troškovima.

Član 57a se odnosi na lako kvarljivu robu i životinje, o kojima je govorio poslanik Palalić pre toga, koje mogu da se prodaju bez javnog nadmetanja i, kako stoji u Predlogu zakona, bez tržišne cene, odnosno, po ceni koju bi Direkcija verovatno utvrdila ili neko koga Direkcija angažuje bi to izvršio.
Stavljamo ovde da se u članu 57. definiše da se lako kvarljiva roba i životinje mogu uz saglasnost vlasnika pokloniti u humanitarne svrhe. Ukoliko se radi o kvarljivoj robi i robi koja se brzo kvari, uzmimo na primer neko voće i povrće, životinje ili nešto slično, da ukoliko se i samo lice kome je ta imovina oduzeta se saglasi ili predloži da ta imovina ne treba da se prodaje već da se pokloni u humanitarne svrhe.
Smatramo da postojanje ovakve mogućnosti može da dovede da određena imovina i robe se poklone u humanitarne svrhe i time se izbegne prodaja koja je predviđena prethodnim stavom i prethodnim članom, bez javnog nadmetanja i na taj način se spreči šteta koja može da nastane ukoliko se roba proda ispod tržišne cene.
S druge strane, isto tako, ta roba može dobro da dođe nekima, ukoliko imamo u vidu način na koji bi trebala da se koristi sva imovina, i privremeno i trajno oduzeta, a to je da se stavi na raspolaganje onima kojima je najpotrebnija. To su upravo oni koji su najugroženiji u našem društvu. Na taj način bi mogli određene robe njima da doniramo, da to budu humanitarno date - da li je to Crveni krst, da li se radi o nekim školama, vrtićima, prosto, da ta roba završi kod onih kojima je najpotrebnija i kroz ovaj amandman se otvara ta mogućnost. Hvala.

Ovako u članu 58. govori se o pokretnoj imovini koja ne može da se proda, odnosno imovini koja će možda se pokvari i koja će da bude uništena. Stavili smo da odluku o poklonu imovine donosi Vlada na predlog direktora direkcije, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, onda u stavu 3. odluku o uništenju imovine iz stava 1. ovog člana donosi direktor. To je nelogičnost. Odluku o imovini koja se poklanja donosi Vlada, a odluku o imovini koja se uništava donosi direktor sam.
Naša intervencija odnosi se na to da na predlog direktora Vlada donosi odluku, a sprovodi je direkcija. Znači, prosto treba predvideti jednu proceduru koja postoji i kod drugog osnova po kojima se raspolaže privremeno oduzetom imovinom i imovinom uopšte, a to je da direktor predlaže Vladi, Vlada donosi odluku, i nakon toga direktor i direkcija sprovode odluku Vlade. Ne vidim razlog da kod uništenja imovine postoji izuzetak kod pravila utvrđenog ovim zakonom, a to je da odluku donosi Vlada.
S toga, smatramo da bi bilo dobro u ovom slučaju da bi se sprečila mogućnost i zloupotreba i uopšte sama ideja i razmišljanje da imovina koja se uništava može da bude razna i da tu može da bude raznih pretpostavki. Ostavimo proceduru koja je predviđena ovim zakonom, a to je da Vlada donosi odluku kao u svim drugim slučajevima - raspolaganje imovinom. Tako da je to naš predlog da odluku o uništenju donosi Vlada na predlog direktora, a sprovodi je direkcija. Hvala.

Ovaj član zakona govori o krivičnom delu terorističkog udruživanja. Predlažemo da se samo biće ovog krivičnog dela, pošto se govori o terorističkom udruživanju, dopuni rečima: "i krivično delo krađe oružja i dela borbenog sredstva", s obzirom da navedeno delo inkriminiše krađu oružja, municije, eksplozivnih borbenih sredstava koje služe potrebama odbrane. Jasno je da može u kontekstu terorizma ugrožavanje zaštićenog dobra koje se štiti ovim delom da se proširi biće ovog krivičnog dela. Krađa oružja i borbenog sredstva može da bude u funkciji terorizma. Kroz ovaj amandman tražimo da se precizira definicija ovog krivičnog dela, da se ona proširi, kako bi se omogućilo tumačenje ovog krivičnog dela i uopšte biće ovog krivičnog dela na način koji bi zaštitio krađu oružja i borbenog sredstva, a koje može da bude u funkciji terorizma.

Poštovani predsedavajući, član 27. – vođenje sednica skupštine. Hteo bih ovom prilikom da apelujem i na vas i na sve poslanike, da ne obesmišljavamo jednu raspravu o ovako važnoj temi koju svi podržavamo i gde postoji apsolutna saglasnost, raspravama i pričama koje je šta zaokružio na papiru, da li je ovaj mislio ovo ili ono.
Mi sada gubimo deset minuta dragocenog vremena od jedne rasprave gde treba da se pokaže apsolutno jedinstvo, na besmislene priče ko je šta zaokružio. Treba i mi poslanici svi da budemo dostojanstveni i da raspravljamo argumentovano o ovom zakonu, a prvenstveno da ovaj tekst zakona bude bolji, a ne da gubimo vreme na ovakve, da kažem gluposti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ću reći nešto o zakonu koji se odnosi na zloupotrebu polnih prava maloletnika, a posle nešto više o zakonu o oduzimanju imovine stečenoj krivičnim delom.
Svaka druga situacija osim one u kojoj smo sada da će svi poslanici podržati ovaj zakon bi bila potpuno neprirodna. Kao čovek i kao roditelj troje dece i kao građanin sam ozbiljno zabrinut za stanje u društvu, povećan broj ovakvih krivičnih dela, porast stope nasilja u porodici, promociju preko medija nemorala i izopačenosti, jednu opštu krizu vrednosti koja neminovno dovodi da iz ljudi na površinu izlazi ono najlošije, tako da se mnogo lakše osmele da urade nešto što je zabranjeno i moralno nedopustivo nego u nekim drugim situacijama.
Stavljanje ili podizanje nivoa slobode ljudskih prava, slobode medija na uštrb vrednosti na kojima je zasnovana civilizacija čiji smo mi deo, a to je pre svega hrišćanska civilizacija, dovela je do toga da se bitno rasturila porodica i da samim tim smo došli u situaciju da raste broj svih ovih krivičnih dela. Što se DSS tiče porodica i deca moraju da uživaju maksimalnu zaštitu i pažnju. Država koja je jednako odgovorna sa svim drugim institucijama mora da se trudi da takvu zaštitu i obezbedi. Ni na jednom frontu ili kada su u pitanju određena ljudska prava, određene medijske slobode ne sme da bude izuzetka ako govorimo o sprečavanju ove vrste krivičnih dela koja se odnose na nasilje u porodici i nasilje kao model ponašanja koji se promoviše preko raznih medija. To je nešto što u najgoroj meri narušava sam koren hrišćanske civilizacije, svakog normalnog društava u kome sada živimo.
Predložili smo amandmane koji pooštravaju odredbe ovog zakona i kroz amandmane smo predložili ovo o čemu je govorio predsednik Skupštine, predložili smo da ova krivična dela ne zastarevaju, da za ovu vrstu okrivljenih nema uslovne osude i nema pomilovanja. Znači, ova krivična dela i oni koji ova krivična dela ne treba da imaju nikakvu mogućnost da se prema njima postupa blaže od onoga što zakon prepisuje i da bilo koja vrsta pomilovanja ili uslovne osude ili bilo koji način samilosti prema njima u nekom trenutku može da se primeti, pogotovo što su ovi okrivljeni ti koji su u najvećoj meri posle i povratnici. Kroz amandmane koje smo predložili predviđamo preciznije kako da se izvrši kontrola evidencija i nadzor nad licima koja su nakon izdržane kazne ovog krivičnog dela.
Smatramo i naše najdublje uverenje je da do ovog zakona i rešenja u ovom zakonu mora da se dođe bez ikakve stranačke i političke priče. Naprotiv, moramo da nađemo najbolja rešenja kako bi se u narednom periodu na što efikasniji način sprečio porast krivičnih dela ove prirode. Demokratska stranka Srbije će podržati ovaj zakon. Žao nam je što nije donet prošle godine. Smatramo da svi moramo da se založimo za primenu ovog zakona i da ona bude što brža i što efikasnija i da nema izuzetka.
U drugom delu reći ću nešto više o Zakonu o oduzimanju imovine. Ovaj zakon je svakako bolji od prethodnog zakona zato što nije protivustavan i ne ugrožava ljudska prava koja se odnose na prezunkciju nevinosti, da niko nije kriv dok se ne osudi i da mogućnost da privremeno oduzeta imovina bude prodavana pre nego što neko bude osuđen. Za nas nije sporno da se privremeno oduzeta imovina čuva, da se stavi zabrana raspolaganja, da prosto ona imovina koja je sklona propadanju, kvaru ili se nešto proda i dariva u humanitarne svrhe, ali je sporno da vi nekome imovinu oduzmete i da se onda ta imovina uništi.
Za nas je krajnje sporno da automobil koji uzmete od nekoga ko nije osuđen, neko vozi pa ga slupa. To je prosto neprihvatljivo, jer će građani biti ti koji će posle, u slučaju da taj ne bude osuđen, ili da taj predmet zastari, što je bilo slučajeva do sada, građani će biti ti koji će morati da naknade troškove nastale kao uništenje ili kao oštećenje imovine koja je oduzeta u tom postupku, tako da rešenja koja se nude u ovom zakonu su daleko bolja od prethodnih rešenja. Zakon je mnogo precizniji, jasniji, daju se veća ovlašćenja direkciji i definišu se mnogo bolje procedure nego što je to do sada bilo. Smatramo da je to poboljšanje ovog zakona koje je u dobroj meri usklađeno sa rešenjima koja postoje u zemljama koje su u borbi protiv kriminala i korupcije do sada bile mnoge efikasnije od nas i mislimo da ovaj zakon može da kvalitativno doprinese da se situacija promeni.
Mi kao stranka, naravno i ja lično, nemamo ništa protiv toga da oduzeta imovina bude korišćena u opšte korisne svrhe. Uostalom, moj sin ide u jaslice, u kuću koja je oduzeta od Uskokovića, bivšeg direktora EDB. Prosto, to je normalno i to se svuda u svetu radi, kuće se koriste u tu nameni, za dečije boravke, ustupaju se zdravstvenim institucijama, prosvetnim, obrazovnim, nevladinim organizacijama koje se bave unapređenjima prava dece, omladine, i to je nešto što je prihvatljivo. Za nas je neprihvatljivo da, što je bilo u ranijem periodu, da su pojedini narodni poslanici bili u prilici da zakupljuju stanove koji su oduzeti u postupku po prethodnom zakonu. To je nešto što nije bilo primereno i nadam se da toga neće biti u budućnosti. Isto tako, pažnja na raspolaganju te imovine mora da bude visoka i mi kao poslanici insistiraćemo, kroz nadzor koji će se vršiti na sprovođenju ovog zakona, da sve to bude u skladu sa zakonom i na način kako se ne bi prouzrokovale štete za građane Srbije, ukoliko dođe do uništenja te imovine, kao što smo imali slučaj da vidimo da je bilo u nekom prethodnom periodu.
Ono što je moja dilema i tu mi treba objašnjenje od ministra, u članu 82. ovog zakona kažete da - postupci oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela – znači, po odredbama starog zakona – će se okončati po odredbama tog zakona.
Mene buni jedna stvar. Ovim zakonom vi ste predvideli, odnosi se na nova krivična dela, odnosno, odnosi se na krivična dela koja smo izbrisali decembra prošle godine, kada smo menjali Krivični zakon, a to je zloupotreba službenog položaja i ostalo, i to je dobro. Imamo, samo da prosto razjasnimo da li postoji pravna praznina, ukoliko se postupci završavaju po starom zakonu koji su započeti sada, a imamo novi Krivični zakonik iz koga su izbrisana krivična dela po kojima se počelo oduzimanje imovine po starom zakonu, da ne dođemo u situaciju da postoji jedna prava praznina, da svima onima koji su započeli postupak zloupotrebe službenog položaja i ostalog, da dođemo u situaciju da ne može da im se oduzme imovina zato što se uvek primenjuje, bar je to u krivičnom pravu pravilo, primenjuje se povoljnije rešenje na okrivljenog.
Prosto, treba nam objašnjenje, to je, čisto da kažemo, pravno pitanje – da li će ovaj zakon omogućiti da se izvrši oduzimanje imovine i onima kojima je postupak započet po starom zakonu, imajući u vidu da su ukinuta krivična dela koja su postojala u starom zakonu, a nisu ubačena ova krivična dela. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar naša ideja za podnošenje ovog amandmana jeste da umesto – ministra stoji – ministarstvo kao ovlašćeno za tu vrstu poslova i radnji koje ste predvideli ovim članom, s obzirom da je bila namera da rasteretimo ministra koji nije stručan za sve poslove koji mu se stavljaju u nadležnost, a to su pripremanje, analiza, određivanje sastava komisije i ostalo, i da se posebnim pravilnikom ministarstva ovlaste stručne službe koje bi preuzele ovu nadležnost. O čemu se zapravo radi? I ovako će stručne službe vama pripremati sve to što stoji i naša ideja je bila da se u okviru pravilnika u ministarstvu da li načelnik ili državni sekretar odredi samo za taj posao koji bi se time i bavio da bismo znali da jedno stručno lice konkretno odgovara. To nam je bila namera da se na taj način izvrši svojevrsna profesionalizacija u okviru samog ministarstva da se na čelo tog sektora ili dela odgovornosti posla stavi neki državni sekretar ili pomoćnik koji bi se isključivo time bavio i odgovarao bi vama kao ministru.
Ono što je druga tema za nas je kako će se u jednom "Sartidu" vršiti kontrola energetske efikasnosti? Da li će taj "Sartid" koji najavljuje početak rada plaćati struju ili neće, s obzirom da znamo koju količinu energije taj "Sartid" koristi, da pola "Đerdapa" radi samo za "Sartid"? Kako će se plaćati struja i kontrolisati energetska efikasnost i uopšte kako će se kontrolisati plaćanje električne energije od strane najvećih dužnika u Srbiji, a to su javna preduzeća, gradovi i opštine? To je ono što je za nas dilema. To je ono što je za nas pitanje naše za vas – da li u nekom trenutku možete kao ministar ili kao Vlada da ponesete Skupštini izveštaj koliko gradovi i opštini u Srbiji i javna preduzeća duguju za struju i gas? Mislim da bi taj podatak bio vrlo značajan da ga vidimo, da vidimo da li su pojedine opštine koje važe za najuspešnije u Srbiji bile najveći dužnici. Da bi se videlo da li se te silne subvencije koje se dele dele na štetu svih građana koji plaćaju to što oni rade? Struju i gas plaćaju svi građani jer se dugovi za struju i gas prebacuju na građane time što se država zadužuje da bi platila dugove "Srbijagasu" i Elektroprivredi.
To znači da svi građani iz budžeta plaćaju dugove koje napravi pojedina opština ili pojedino javno preduzeće time što će samo sebi praviti marketing. To je informacija koju bi voleli da dobijemo. Nadam se da nije tajna i da mi kao narodni poslanici možemo da znamo koliko opštine i gradovi u Srbiji i javna preduzeća duguju za električnu energiju i za gas. To je nešto što će nam pomoći u svim daljim raspravama na temu energetike.
Uvodi se nova taksa za obnovljivi izvor energije, tzv. zelenu struju. To nema veze sa amandmanom, ali koristim vreme grupe da govorim i o ovome što će doći na red s obzirom da govorimo o energetskoj efikasnosti. Uvodi se nova taksa od 4,4 pare po kilovatu utrošene električne energije za obnovljivi izvor energije tj. za zelenu struju koju će svaki građanin plaćati na svom računu. Pored već postojeće takse za struju od 31,5 dinara, plaćanje mernog mesta od 120 dinara uvodi se i nova taksa koja će po prosečnom računu biti između 25 ili 30 dinara, u zavisnosti od prosečnog računa u Srbiji. Imamo 3,5 miliona domaćinstava u Srbiji i 3,5 miliona brojila. Dolazimo do jednog ozbiljnog iznosa na godišnjem nivou. Da li je to možda jedan od stabilnih izvora za punjenje budžetskog fonda koji je predviđen ovim zakonom? To je jedno pitanje.
Da li će ovim sredstvima raspolagati EPS i na koji način će se trošiti, s obzirom da se tu priča da ćemo subvencionisati privatnike koji proizvode zelenu energiju? To su neke teme za razgovor i po amandmanima u okviru vremena poslaničke grupe i da mi kao poslanici dobijemo neke informacije koje su suštinski vezane za ovaj zakon i za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije koji predstavljaju povezanu celinu kada govorimo o uštedi energije i racionalnom raspolaganju sa resursima koji su oskudni u Srbiji.
Hoću odgovor ukoliko je to moguće da nam pripremite za neku od narednih sednica ili dostavite u vidu informacije – koliko gradovi, opštine i javna preduzeća čiji su osnivači gradovi i opštine duguju za električnu energiju i gas? Mislim da taj podatak ne bi trebao da bude tajan i da bi sa tim podatkom trebalo svi da se upoznamo da bi znali na koji način se troše sredstva poreskih obveznika. Hvala.

Nije replika. Po osnovu replike se javljam. Prosto, samo jedan komentar. Na ovaj način opet se trošak svaljuje na građane što pored troška, koje građani imaju, pomenuo sam 31,5 dinara fiksnu taksu i naknade za merno mesto, uvodi se nov namet koji nije veliki, ali kada se gleda u odnosu na 3,5 miliona brojila, koliko ih još ima, jeste veliki, jer građani duplo plaćaju tu električnu energiju, zelenu energiju. Prvo je plaćaju kroz kilovat čas, koji naravno plaćaju kao i svi drugi, plus plaćaju ovu posebnu taksu.
Znači, nije sporno da država treba da pomogne obnovljive izvore energije i da država treba da nastoji da njih bude što više, kako bi zdravije i u zdravijem ambijentu živeli. Sporno je da krajnji korisnici, građani, duplo plaćaju taj trošak i da se na njih prevali trošak obnovljivih izvora energije.
Znači, to je ono što je dilema. Razumem da EPS nema para, da država nema para, ali to ne znači da građani imaju para. Treba razmisliti na koji način da se finansiraju troškovi obnovljivih izvora energije, odnosno proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije.