Ministar nije bio tu kada sam hteo da odgovorim na njegovo izlaganje. Niko od nas ovde nije protiv kažnjavanja. Naprotiv, mi smo za to da kazne budu adekvatne. Kroz ono što smo pričali predlagali smo neku vrstu progresivnog kažnjavanja, odnosno onog koje je već prisutno u zakonodavstvima širom EU. To je jedan trend modernog zakonodavstva, a to znači da bogati plaćaju više, a oni koji su imovnijeg imovnog stanja plaćaju manje i da se svaka kazna primeri imovnom stanju.
Imamo primer toga gde je direktoru "Nokije" za prekoračenje preko 25 kilometara na čas izreknuta kazna od 116.000 evra i to je urađeno u skladu sa njegovim imovnim stanjem. Kasnije je ona smanjena naknadnom tužbom, ali je izrečena kazna bila 116.000 evra od strane prekršajnog suda za prekoračenje od 25 kilometara na čas.
Ovo rešenje postoji u Italiji gde su kazne od 39 do 3.199 evra, u Grčkoj od 40 do 750 evra i u drugim državama našeg okruženja. Ovde treba da pribegnemo tome da kazne ne budu male, da postoji mogućnost da bogatima, koji imaju para, to bude hir za njihovo iživljavanje, a sa druge strane, da kazne od 50.000 dinara mogu da ugroze egzistenciju. Ako znamo da je plata hirurga u Kliničkom centru 60.000 dinara, svakako je velika kazna 50.000 dinara za njega, a za nekog menadžera koji zarađuje 10-15.000 evra mesečno je ništa.
Ono što je bila naša namera, a to je vezano za ove kazne za izdržavanje zatvora, jer se sve odnosi na visinu i odmeravanje kazni, kazna od jednog dana koji se provede u zatvoru. Idemo u pravcu da treba omogućiti spuštanje tog minimuma kazni, i
to da bude ideja za razmišljanje, kao možda dopuna ovog zakona i da se omogući jedna progresivna stopa kažnjavanja koja će biti pravična i koja će biti u skladu sa imovinskim stanjem svih građana. Hvala.

Govoriću kao ovlašćeni predstavnik.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo potpredsednice Vlade, i do mene je došlo to da je ministar Mrkonjić bio ljut na vas što niste replicirali poslanicima koji su kritički govorili o ovom predlogu zakona. Mene je to zaintrigiralo. Očekivao sam da ministar Mrkonjić dođe danas u ovu salu i da pokuša da nam da odgovore na pitanja. Vi očigledno ne želite da se uključite u ovu raspravu, verovatno zato što niste vični da o ovoj temi raspravljate, zato što niste ti koji rade sa putarima i koji može da nam da ijedan odgovor na pitanja koja smo postavili u raspravi u načelu.
Građanima Srbije koji će po drugi put platiti dugove putarskih firmi, podsećam da prvi put plaćaju kroz registraciju kola, akciza na gorivo, sve ostale poreze koji idu u budžet i u kasu Srbije, iz kojih se izdvajaju ove subvencije o kojima je bilo reči. Ponovo ćemo platiti to. Drugi put plaćamo dugove jednog javnog preduzeća. To je stvar na koju Vlada mora da nam odgovori.
Vi ste tu ispred Vlade i vi ste dužni da nam odgovorite zašto je to tako. Zašto ne postoji niko ko je odgovoran zašto "Putevi Srbije" probijaju planove koje prave ili imaju loše planove, pa loše planiraju? I jedno i drugo je realno, i da probijaju planove i da loše planiraju. Nas ništa ne iznenađuje.
Zašto dolazimo neprestano u situaciju da su svi odgovorni i građani neprestano plaćaju troškove neodgovornih direktora i neodgovornih ljudi koji upravljaju tim ministarstvima? Meni je gospodin Mrkonjić neizmerno simpatičan, pa sam zaključio da ćemo ovde da raspravimo ko sa ministrom Dinkićem možda kroz stihove o ovoj temi, možda ne rok muzike, nego neke druge muzike, ali svakako kroz stihove.
Onda bi došli do toga na koji način se troše pare, jer na ovaj način nigde nećemo stići i ne bih se složio sa gospodinom Đurićem da treba neki da budu izuzeti, zato što nisu predmet rekonstrukcije, da treba da budu izuzeti od odgovornosti. Ne. Zna se ko je napravio dugove i zna se da je predsednik Tadić bio predsednik Saveta za infrastrukturu od 2008. godine i da je išao, sekao vrpce po celoj Srbiji. Ne može on da ne bude odgovoran za dug koji je sada nastao. Ne može ni penzionerska stranka da bude neodgovorna. Oni možda nisu direktno pravili dug u "Putevima Srbije", ali su pravili rupu u nekim drugim preduzećima kojima upravljaju. To je njihova odgovornost i svih onih koji su to radili. Ovo je dug koji je nastao ranije i mi sada treba da ga saniranomo. To nije sporno, pre svega zbog tih ljudi koji čekaju da se ovo reši, da bi bile isplaćene zarade.
Da li je to tih 26 preduzeća koje pominje gospodin Rističević? Možda jeste. Ali vi nam opet niste dali ono što smo tražili - za koje firme, za koji dug plaćamo mi ovih 1,3 milijardi? Mi smo tražili samo specifikaciju, ništa drugo. Znači, kad je ugovoren posao, zašto nije plaćen, da li je završen? Mi to nemamo. Vi tražite ovde, od poslanika, da dignu ruke za nešto što ne znamo šta je, za 1.300.000 duga putarski firmama. Zakon od osam članova. Niste nam rekli, pod jedan, 120 miliona dinara firmi toj i toj, za poslove tu i tu, tako i tako. Da znamo kome će ići. Ne, ni ovde u sumi i opet će neko drugi da raspoređuje te pare. Možda te pare, na kraju, opet ne dođu do onih kojima su namenjene, o kojima se ovde govori. Model, koji vi primenjujete ovde, gde se neprestano prebacuju dugovi na budžet javnih preduzeća, je potpuno neprihvatljiv.
Oko zdravstvenih ustanova - krajem prošle godine smo preuzeli dug zdravstvenih ustanova za lekove, za dugovanje za lekove koji je bio devet milijardi, 13 milijardi. Sada ste došli da se taj zakon izmeni zato što je taj dug manji. Zašto je manji? Zato što onda, mi smo vas i tada upozoravali, niste dali specifikaciju svih dugovanja - kome se duguje, po kom osnovu, koliko se duguje i koliko je plaćeno? Ne, nego ste đuture, onako napravili cifru odoka od 13 milijardi i došli ovde u Skupštinu. Sada dolazite da menjamo taj zakon. Sve se radi odoka. Ne možete vi da kažete, vi ste tu ispred Vlade i dužni ste da nam odgovorite. Ne možemo mi da ostavimo Skupštinu i građane bez odgovora, to je osnovna stvar.
Drugo, ili treće, na šta liči da, juče smo čuli izjavu gospodina Mrkonjića, koji kaže na Varadinskom mostu koji se finansira delimično iz Republike, delimično Grad Novi Sad i delimično pokrajinska Vlada, taj posao su dobili da rade italijanska i španska firma. Oni su nosioci posla i dobili su to da rade. On kaže – srećni smo zato što "Mostogradnja" gradi ovaj most. Znači, "Mostogradnja" je dobila posao da gradi most, a nosioci i podizvođač su italijanskoj i španskoj firmi "Mostogradnji". Sigurno neće dunđeri iz Španije da dođu i da grade naš most. Sigurno neće iz Barselone da dođu oni da čukaju i da vare most, nego će to da rade naši ljudi.
Postavljam pitanje – zašto će profit da ode u Španiju i Italiju, a naši će opet ostati da rade za minimalne zarade? Prosečne zarade u putarskim firmama su između 20.000 i 30.000. Oni rade na 40 stepeni i pod teškim uslovima. To je isto pitanje na koje očekujemo odgovor. Baš me zanima, proći ćemo i idemo u Novi Sad u subotu, pa ćemo da prođemo i da vidimo koliko Španaca i Italijana zida taj most? Baš ću da idem, povešću prevodioca za španski i italijanski, da proverimo koliko Španaca i Italijana zida taj most. Da li ih ima dvoje, troje? U toku je i "Egzit", tako da će biti puno Španaca i Italijana, ali ne na mostu nego na "Egzitu".
To su stvari o kojima smo očekivali da ćemo dobiti neki odgovor. Nažalost, odgovora nema. Nema ni onih koji su najodgovorniji. Stvarno očekujem, evo i DS je sada opozicija, da kaže – da, jedan deo odgovornosti je i naš. U čemu je problem? Očekujem da oni podrže ovaj zakon, jer se time pokrivaju dugovi koji su nastali u njihovo vreme, da obeštete te ljude koji rade u najtežim uslovima, u putarskim firmama, po vrelom vremenu i da bar oni dobiju neku zaradu. Najmanje su odgovorni oni koji su od skora na vlasti.
Princip po kome se preuzimaju dugovi je nešto što je manir i on je ostao isti, da i dalje ne znamo koji se model finansiranja primenjuje, da li će finansiranje putne privrede biti po evropskom modelu, ili po afričkom modelu? Da li će standardi u izgradnji puteva biti evropski, ili će nam standardi biti, ne znam kakvi su putevi u Africi, nisam se vozio Afrikom, ali da li će nam biti kao i do sada? Da li će nam standardi biti takvi da se uvek stavi manje šljunka, manje rizle, manje asfalta i da naš put propadne?
Konačno, da li će neko moći da nam odgovori, koliko je od 2008. godine do sada kilometara autoputa na Koridoru 10, Koridoru 11 i svim ostalim koridorima napravljeno? Niko nema tačan odgovor. Kreće se od 36 kilometara do 360 kilometara. Niko nam nije dao tačan odgovor koliko je kilometara autoputa? Svake godine se zadužujemo i izdvajamo sredstva. Pri tome, Republika Srpska, sa 1.200.000 stanovnika, je napravila autoput, i to kakav autoput, i to kakve tunele, i u mnogo većoj kilometraži nego što smo mi napravili od 2008. godine.
To su pitanja na koja očekujemo odgovore. Mislim da bi bilo jako ružno prema građanima Srbije i prema poslanicima da do kraja rasprave ne dobijemo ni jedan odgovor na pitanja koja postavljamo danima ovde u Skupštini. Hvala.

Moj utisak je da u ovoj Skupštini imamo samo dve opozicione stranke, a to su LDP i DSS. To se vidi iz svih rasprava do sada. Mi nismo ti koji se svaki dan nudimo da li jednoj, da li drugoj vladajućoj stranci, gde u rečima čelnika te stranke i funkcionera može da se vidi žal za nekim prošlim vremenima i za učešćem u vlasti. Mi se držimo naše politike, uvek isto, dosledno.
Samo da pomenem, 2008. godine kada smo bili u vlasti, kada smo imali predsednika Vlade, zbog političkog neslaganja smo raspisali izbore da narod odluči kakvu politiku želi. To je stav DSS i uvek ćemo se toga držati. To ne znači da treba da uvek budemo protiv svega. Kao čovek, moj životni moto je da se trudim da u svemu i svakome nađem nešto dobro. To je hrišćanski pristup. Trudim se da u svakom zakonu, svakom čoveku, vama, i u svakom drugom da nađem nešto dobro i da se nadam da je to dobro jače od onoga što je loše u zakonu, svakom čoveku, jer smatram da svako ima pravo na grešku, da popravi tu grešku i da svakom treba dati novu priliku. To je moj životni moto i tako pristupam.
Vi imate priliku, kao opoziciona stranka, da pokažete da ste opoziciona stranka, da oštro kritikujete Vladu i da ćete na taj način da se ponašate, a ne da malo budemo opozicija, a onda u drugoj rečenici da pokušavamo da kažemo, ne vi, ali vaše kolege, da im je žao što niste opozicija.
Drugo pitanje, rekao sam da mi je ministar Mrkonjić simpatičan i pri tome ostajem, voleo bih da je tu da mi objasni - zašto je 2010. godine podneo zahtev za razrešenje direktora Drobnjaka, a Vlada to nije prihvatila? Ko iz Vlade to nije prihvatio 2010. godine, ako je ministar Mrkonjić to podneo? Ko iz Vlade 2010. godine tu inicijativu nije prihvatio?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zna se ko je vodio tada Vladu, predsednik Cvetković koji je bio iz vaše stranke. Ne možete da kažete da vi nemate nikakvu odgovornost… (Isključen mikrofon.)

Povredili ste Poslovnik član 27, vođenje sednice, zato što mi niste dali reč jer je gospodin Veselinović eksplicitno rekao šta ja tu vidim hrišćansko u ovom zakonu. Prosto, dužni ste da mi date, pošto je on pogrešno protumačio ono što sam govorio, pogrešno ili zlonamerno ili nije možda slušao raspravu u načelu, kada smo mi najoštrije kritikovali ovaj zakon i u raspravi u načelu i danas. Na taj način može da dovede nekoga u zabunu, da neko pomisli da ćemo mi da podržimo ovaj zakon. Ne. Ali, dajte mi pravo na repliku, prosto da gospodinu Veselinoviću odgovorim na način na koji treba da se odgovori, a ne da mi uskraćujete pravo na repliku, a eksplicitno sam pomenut i pogrešno je protumačeno ono što sam govorio i u raspravi i po replici.

Gospodine Radenkoviću, vi ste pomenuli gospodina Pešovića. Gospodin Pešović je u svom radu više puta ukazivao u domenu svog posla na razne nepravilnosti ili se o tome nije vodilo računa. Nemojte časne ljude da uzimate u usta, a da ne znate šta su radili.
Ako hoćete, pripremiću vam sve primedbe koje oni imaju i doneću vam sledeći put lepo isfotokopirano, pa vi pravo kod vašeg ministra policije i onda govorite o odgovornima.
Imate ministra policije od 2008. godine. Demokratska stranka Srbije je trpela šikanu od 2008. godine. Istraživano je sve što smo radili od 2004. do 2008. godine i nemamo ništa protiv. Nadam se i pristalica sam pravila da svaka vlast mora da podnese račun i da buduća vlast koja dođe posle toga mora da proveri da li je sve bilo u skladu sa zakonom. Mi ćemo na tome insistirati. Ničija nije gorela do zore, pa neće ni vaša.

Vi uzimate gospodina Pešovića u usta. On je svoje rekao, šta je imao. Osvrnite se vašim stranačkim prijateljima, gospodinu Drobnjaku, Mrkonjiću i ostalima i biće vam jasno našta je ukazao, na mesto na kome to treba i onome kome treba.
Zašto to stoji u fijoci? To nam vi odgovorite. Zašto pojedini predmeti stoje u fijokama i zašto su u policiji i u tužilaštvu pune fijoke? To je tema o kojoj treba da razgovaramo i o tome nam govorite, gospodine Radenkoviću. To je ono što mi očekujemo.
Razumem da je najlakše udariti po DSS, koji je od 2008. godine opozicija i nije sporno i ne nudimo se sada za vlast kao nekada. Nije sporno, ali zašto neki predmeti stoje u fijokama? Protiv gospodina Drobnjaka su dve krivične prijave podnete. Jednu je podneo Državni revizor, organ ove države, koga je ova Skupština birala. Zašto se to ne procesuira? Ko njega štiti? Ko je zaštitio gospodina Drobnjaka od smene 2010. godine, kada je takav predlog donet na Vladi?
Zašto o tome ne govorimo? Ako već hoćete da govorimo o odgovornosti, dajte da govorimo o odgovornosti a ne da se prikrivamo, sada ste vi iza ovog, ili ovakvog. Ne, iza nekih ljudi koji nisu ovde da vam odgovore. Mi koji smo ovde tu smo da vam odgovorimo. Postavite pitanje nama, gospodinu Veselinoviću, gospodinu Đuriću, ko je iz SNS i dajte da mi ovde razgovaramo. Konačno da se tužilaštvima otvore fijoke i da se te fijoke malo provetre. To je ono što je pravda i pravičnost.

Gospodine Radenkoviću…

Ne, ja gledam u vas.
Gospodine Radenkoviću, meni se čini da ste i u ovom slučaju podvojena ličnost. Prvo, žalite za Miloševićevim vremenom i protiv ste 5. oktobra, a onda se u drugoj rečenici odričete Miloševićeve politike i kažete da ste se promenili. Za mene nije sporno da se vi promenite. Kao čovek i hrišćanin u svakom tražim nešto dobro i dozvoljavam da se on promeni i da uvidi da je grešio i ranije.

Dali ste mi po osnovu replike.

Dali ste mi po osnovu replike. Možemo da proverimo u stenogramu, napravićemo pauzu.

Na ovaj način treba samo da nam kažete da li ste vi za to da Srbiju vratimo u vreme Miloševićeve ere i u vreme pre 5. oktobra, da se vrate dugovi za staru deviznu štednju koji su postojali, dugovi za penzije koji su bili, ratovi i sve one posledice zbog kojih sada ispaštamo? Iznuđeni potezi koje ova država vuče su posledica te vlasti i takve neodgovorne politike.
Ako ste spremni da kažete u jednoj rečenici da ste za to da se vratimo u Miloševićevo vreme, i još po pitanju privatne svojine, malo ranije, u vreme komunizma, društveno dogovaranje, samoupravne sporazume i kolektivnu odgovornost, to je onda potpuno jedan novi manir u načinu rada vaše stranke.
Mislio sam da ste se odlučili da idete u pravcu evropskih integracija, evropskih vrednosti, gde je privatna imovina takva, nedeljiva, gde se zna tutor i vlasnik svake imovine i gde je pojedinačna odgovornost za sve što se radi. Prosto, objasnite nam za koji ste vi pravac?
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Mihajlov.)
Da li ste za pravac kojim država Srbija ide posle 5. oktobra, saradnje, ili ste za Miloševićev režim?

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Gospođo Grubješić, pitao bih vas, kao i sve druge u ovoj sali, da li bi se na ovaj način ponašali i na ovaj način izmirivali dugove da se radi o vašim parama? Da li biste na ovaj način donosili odluke da treba iz svog džepa ovo da platite?
Naravno da ne bi. Tražili biste da pred vas donesu spisak da vidite da li su ti dugovi realni, opravdani, da li je posao urađen, kakav je kvalitet, i onda biste posegli u svoj džep i platili za obavljen posao. To je domaćinski i tako bi svaki domaćin u Srbiji uradio.
Na ovaj način, kako ste vi kod nas došli danas, to nije domaćinski. Mi ovde ne vidimo ni kome plaćamo, ni zašto plaćamo, ni da li će to ići za zarade zaposlenima, da li će to ići za dugove NIS-u za asfalt, za ovo, da li će to ići za neke druge troškove, i na koji način će se to obračunavati firmama.
Govorimo o sumi od milijardu i trista i nešto miliona, to je ozbiljna suma za naš budžet, imajući u vidu koliko dugujemo i zato, ako već u obrazloženju kojim odbijate amandman DSS, da se traži da sastavni deo ovoga zakona budu dugovanja, kažete da Vlada zna i da su nesporna dugovanja tim firmama i vi u samom obrazloženju amandmana kažete da su poznata i nesporna dugovanja prema firmama, a onda nećete Skupštini da otkrijete koja su to poznata i nesporna dugovanja i za šta se to duguje, već dolazite ovde, kada vas mi pitamo, vi dolazite sa praznom hartijom, samo ste napisali cifru. To je kao u nekim, znate u kojim filmovima se dešava da se samo napiše cifra i pokaže. Nadam se da mi u tom filmu nismo. Nadam se da smo mi u filmu gde funkcioniše država, gde funkcionišu procedure i gde ćemo na osnovu zakona, budžetskog sistema i ostalih propisa, vršiti plaćanje.
Zato očekujem da do kraja ove rasprave, ako možete nek vam neko iz Vlade donese odluku koju ste imali na Vladi kada ste uputili ovaj predlog zakona, gde stoje poznata i nesporna potraživanja ka putarskim firmama.
Ja ne znam u čemu je problem, da li neko krije imena tih firmi, da ne vidimo da su to možda neke firme koje su povezane sa nekim ljudima o kojima je bilo reči u ovoj sali danas. Ne znam u čemu je problem, jer ono dobro što smo mi tražili u ovom zakonu, a to je da vidimo da li će te pare završiti kod 10 hiljada zaposlenih u putarskim firmama u 26 preduzeća. To je ono dobro što smo mi neprestano pokušavali da nađemo u ovom zakonu i što nismo uspeli, niti ste nam vi dali odgovor na to. Mi ćemo uvek insistirati na ovoj informaciji, zato što očekujemo da na taj način ispoštujete i ovaj dom i građane kojima gurate ruku u džep za 1,3 milijarde.
Nadam se da ćete vi uspeti do kraja rasprave da nam odgovorite. Sama ta činjenica što je vas Vlada ovde poslala, poslala vas je da s nama i komunicirate. Prosto mi očekujemo, ne svađu i raspravu sa vama, nego jednu razmenu informacija, jer smo svi mi krajnje dobronamerno tražili samo da vidimo kome će biti plaćeno i zašto je toliko plaćeno i kakav je kvalitet radova.
Kada je prošli put bila rasprava koju je pominjala gospođa Radović, moja koleginica, o dugovanju trgovcima lekovima, veledrogerijama, gospođa Dejanović, ministarka zdravlja je tad bila u sali i ona je taj zakon branila, iako može da se kaže da je to zakon iz domena finansija.
Mi danas nikog iz Ministarstva gospodina Mrkonjića nemamo, a sećamo se kada on dolazi na rasprave u ovu salu, dođe sa celom svitom, od šefa protokola, dva pomoćnika i on. Danas kada treba o ovoj važnoj stvari da se razgovara, sedite vi sami, na braniku Vlade. Mislim da to nije dobar način da se raspravlja u ovoj Skupštini i očekujemo da konačno vi, ako ništa drugo, do kraja ove rasprave nam kažete bar jednu firmu kojoj će biti plaćeno, za koje namene i za koji posao. Hvala.

Hoću da kažem da nismo zadovoljni, ali prosto gospođa Grubješić je dala za pravo o svemu što smo govorili ovih dana i potvrdila je našu procenu o stanju i u JP "Srbija putevi" i uopšte u čitavom tom sektoru, koji obiluje neodgovornošću, kako bi gospodin Babić rekao, nekim kriminogenim stvarima. Smatramo da je jedna loša stvar u svemu tome što smo čekali da EU bude ta batina koja će da nas dovede u red, odnosno vas dovede u red, Vladu koja treba da sredi ovo stanje.
Mi smo shvatili da je mnogo bitnije da svest o potrebi da se reformiše taj sektor, ta firma bude nešto što će preovladati kod vas, ali, ako ništa drugo, bar ta batina iz Brisela koja će da dođe i da uteruje u red sektor po sektor možda će nekad nešto dobro da donese, ali da ne bude po principu – ne lipši magare do zelene trave.

Poštovani predsedniče, ova rasprava je svakako inspirativna, ali prosto, dakle, vaše prisustvo ovde, potpredsednice Vlade, meni je ulilo nadu da ćemo možda primeniti neka evropska rešenja na situaciju u kojoj se sada nalazimo i da ćete vi nama reći, ovo je problem koji imamo sa "Putevima Srbije", dugom prema zdravstvu i da ćemo rešiti na način kako se to rešava u nekim normalnim državama, da se neće prelivati iz državne kase onima koji su nesavesni i neodgovorni da rade svoj posao, da će nesavesni i neodgovorni biti razrešeni i smenjeni, da će biti raspisani konkursi i da će konačno oni koji će u skladu sa svojim programom koji će predložiti Vladi i ministarstvu, doći da rade svoj posao. Oni koji će predložiti restrukturiranje, racionalizacije, promene i koji će tih 2% zaposlenih iz cele firme, a koji rade u svom kabinetu, angažovati da rade nešto korisno, a da ne budu najveći potrošnici reprezentacije, službenih automobila i svega ostalog što ne spada u njihovu direktnu delatnost, a to je izgradnja putne mreže u Srbiji.
Vi ste olako došli ovde da nas ubedite, nemam utisak da je to vaša namera, da damo 11,5 miliona evra za dugove putarskim firmama ili 1,30 milijardi dinara putarskim firmama.
Ja sam ovim predlogom zakona bio zatečen, pogotovo što sadrži samo sedam članova, gde vi kroz sedam članova govorite da se javni dug pretvori nešto, odnosno da se on pretvori u nešto što nikako ne može da bude javni dug. Navedite mi jednu državu u kojoj se na ovaj način dugovi plaćaju. U tih sedam članova vi nam niste ništa rekli. Niste nam rekli ni koliki su prihodi "Puteva Srbije", da li od registracija motornih vozila gde se plaćaju naknade za drumove, da li od akciza, da li od naplate putarina. Mi to ništa ne znamo.
To moramo da nađemo na sajtu "Puteva Srbije" u tom završnom izveštaju. Niste nam rekli ni kada su zaključeni ugovori po kojima oni održavaju te puteve. To su ugovori iz 1992. godine i po tom ugovoru se ti putevi održavaju. Gospodin Đurić je pomenuo ugovore iz 1990. godine, a mi imamo neke iz 1992. godine. Da li je to normalno da 20 godina, da se svaki ugovor aneksira i da se po formuli koja je važila 1992. godi-ne utvrđuju cene isto kao što se sada utvrđuju? Niste nam rekli da li je bilo nadzora nad izvršnim poslovima, ko vrši taj nadzor, da li je nekome palo na pamet da izmeri debljinu asfalta koji se stavlja na srpske puteve ili podloge koja se stavlja na srpske puteve?
Nikada to nikome nije palo na pamet, a to je možda osnovno pitanje. Da se ne skrivamo iza 10, 15 hiljada zaposlenih u firmama koji rade za minimalac i koji su uvek i jedine žrtve nesavesnog poslovanja u ministarstvu i javnom preduzeću i gde vi pokušavate da sakrijete problem loše organizacije, javašluka i haosa koji vlada u putarskoj industriji, da se sakrije iza onih koji te poslove rade.
Mi imamo puno razumevanja za 10 hiljada, dakle, do 15 hiljada angažovanih u 26 putarskih firmi gde treba da idu ova sredstva, ali nemamo razumevanja za one koji su na čelu tih firmi, koji su vlasnici tih firmi. Da li je to Milo Đurašković iz "Dibens grupe" koji je sada u zatvoru, za nas on nije bitan, bitni su zaposleni u toj firmi. Da li je to direktor Drobnjak ili ministar Mrkonjić?
Oni su za nas neko ko mora da podnese račun. Očekivao sam da će ministar Mrkonjić da dođe ovde da nas ubedi i da nam kaže da li je put do kuće Ane Bekute važniji od Koridora 10, jer smo to iz medija uspeli da saznamo. Za njega možda jeste važniji, ali ne znamo da jeste za građane Srbije, jer je taj put bez ikakve dozvole i svega drugog završen.
To smo saznali od vladike Filareta iz štampe kada je došao da traži pare da se plati zemljište manastiru preko koga je prešao put. Građane Srbije to zanima da čuju.
Da li će se izvršiti kontrola asfalta na putevima Srbije? Mi plaćamo puteve po standardima koji važe u Evropi, po nekim ozbiljnim standardima, a nama putevi propadnu posle dve godine. Očigledno je da nemamo nadzor.
Nadzor nad izvršnim poslovima vrši taj isti direktor Drobnjak kome Državni revizor svake godine utvrdi nepravilnosti. Mi ovde govorimo o 1,3 milijarde, a nepravilnosti samo 2010. godine koju je utvrdio revizor i podneo izveštaj ovoj skupštini i Vladi su bile na 32,5 milijarde na raspolaganje sredstvima "Putevi Srbije". To je utvrdio revizor i to se sve odnosi na javne nabavke. Mi ovde govorimo o čoveku koji se duboko oglušio o zakon, o Vladi koja ne haje za izveštaje svog organa, revizora, koji se stara o zakonitosti utroška sredstava.
Revizor je otišao toliko daleko, podneo je krivičnu prijavu protiv ovlašćenog lica u "Putevima Srbije", u ovom slučaju protiv Drobnjaka. Kada će se postupiti po toj krivičnoj prijavi i kada ćemo saznati da li je nešto i kako je nešto urađeno?
Meni je žao što ministar Mrkonjić nije tu, ali sredinom 2010. godine on je zvanično uputio zahtev kadrovskoj komisiji za smenu Drobnjaka i to je tadašnja Vlada 2010. godine odbila, ne znam zašto, ali je ministar Mrkonjić to tada pravdao kašnjenjem rekonstrukcije mosta kod Beške, što je u međuvremenu završeno, ali o tome ćemo pričati malo kasnije, obilaznica oko Novog Sada, put do Horgoša i sve ostalo, pa i o podizanju cena mimo ugovora, kako za most "Gazela", tako i za most "Beška". To su sve stvari koje je ministar Mrkonjić u zahtevu za razrešenje Drobnjaka 2010. godine stavio.
Drobnjak je, naravno, zaštićen, ne znamo iz kojih razloga, možda vi možete da nam kažete ili svima nama da kažete, da to saznamo, koji su njegovi skriveni kvaliteti zbog kojih on i dalje obitava na tom mestu, s obzirom da ovih javnih kvaliteta nema. Od kada je on došao na mesto "Puteva Srbije", nama su putevi sve gori i gori. Gomilaju se dugovi, nema ikakve kontrole u načinu na koji on troši sredstva i nižu se krivične prijave na njegovo ime, za sada ih ima dve. Jedna je od tužioca, a jedna od Državnog revizora. Čekamo da vidimo šta će biti dalje. Dugovi se nižu. Mi kao Skupština, odnosno građani će plaćati dugove Drobnjaka i to po drugi ili treći put.
Prvi put, za održavanje puteva prilikom registracije se plaća naknada. Drugi put kroz akcizu, kada svako kupi gorivo plaća se naknada za puteve. I ovo je treći put gde će građani da plate iz budžeta troškove koje pravi "Putevi Srbije", tako što će budžet koji opet građani izdvajaju i kroz PDV i kroz porez na dobit, i kroz sve druge poreze, opet da plati dugove tog istoj javnog preduzeća.
Mi dolazimo u situaciju da smo svi mi dužni da plaćamo i odgovaramo za poslovanje "Puteva Srbije", osim njega samog. I on, pored svih primedbi na njegov rad, nije bio u stanju da dođe ovde da nam podnese izveštaj, kao što bi neki drugi direktor uradio, pa čak i ministar Mrkonjić, ne želi da dođe ovde da se suoči sa pitanjima koja imamo za njega.
To je pitanje iz Gornjeg Milanovca, - kaže to je estradna mafija, koncertna mafija, kako su nazvali u jednom dnevnom listu, gde se kaže da se sredstva za puteve lakše dobijaju od onih koji plate koncert jednoj estradnoj pevačici, to je bio slučaj u Milanovcu i Aleksandrovcu. Mi citiramo čoveka predsednika opštine Župa, koji je rekao da je to bio uslov da on dobije sredstva za puteve, a to je da se održi koncert jedne estradne pevačice.
Da li je to način na koji mi trebamo, da funkcionišu putevi u Srbiji? Znači, ko plati više koncert, imaće više puteva. To je situacija u Srbiji i nemojte da bežimo, da pričamo o tome kako neko drugi treba, kako nama treba neko da nam sredi stanje, treba nam EU, trebaju nam ovi, trebaju nam oni i napravimo, najveći problem nam je hrast na putu. Nije hrast problem, problem je organizacija, jer da je neko ukazao da postoji 600 godina stari hrast u Srbiji na nekom putu, pa valjda postoji mogućnost da se to izmesti 20 metara.
Znate, "Zeleni" u Nemačkoj su tražili da se na auto-banu, gde je dozvoljeno da se ide brzinom kojom želite, znači nema ograničenja brzine, tamo gde on prolazi kroz naročito osetljive i važne šume, ograničeni brzina kretanja od 130 kilometara na čas, da bi se smanjio izduv štetnih gasova, kako bi se sačuvale te šume i niko njih ne doživljava kao budale i njihov zahtev kao smešan. Puno razumevanja imaju ljudi za to i prosto treba imati razumevanja za neke stvari koje se kod nas dešavaju i mi kao DSS smatramo da ovo pitanje puteva uopšte nije jednostavno, da se kroz sedam članova bez ikakve informacije u funkcionisanju puteva Srbije, o ugovorima koji su na snazi na osnovu kojih plaćamo tek tako da 1,3 milijarde ili 11,5 miliona evra, jer je to samo deo onoga koliko ova država stvarno daje i koliko se arči.
Godine 2008, formiran je Tadićev Savet za infrastrukturu. Svi smo pomislili za 5-10 godina to će da budu po Srbiji auto-putevi jedan, drugi, treći koridor, aerodrom u svakom većem gradu i sve ostalo. Kako je taj savet formiran, tako su sredstva za infrastrukturu postala sve manja i manja. Ovde imam grafikon gde se kaže – pregled ulaganja u održavanje državnih puteva. Znači, počevši od 2006. godine gde je to bilo preko 250 miliona evra, došavši na 2013. godine, gde je to svega oko 60 miliona sveukupno.
Znači, ovde govorimo o jednoj opštoj nebrizi za puteve u Srbiji i treba razdvojiti način na koji se sredstva izdvajaju i način na koji se ona koriste. Mi ovde govorimo o potrebi da se sistemski uredi finansiranje puteva u Srbiji, sistemski da se uradi, a to je da se tačno odredi koliko će iz akcize na gorivo, fiksno sredstava ići u procentu za puteve i to će se namenski izdvajati, kao što je to u svim dobro organizovanim državama urađeno i od putarine koja se naplaćuje. Pri tom, naša putarina je sigurno jedna od najvećih u regionu. Vi idite, Mađarska, Slovenija, kupite vinjetu za devet evra i vozite se, sedam dana vam važi da se vozite po svim putevima, auto-putevima, što Slovenija, što Mađarska.
Kod nas vožnja od Subotice do Niša je 12 evra u jednom pravcu. Kod njih se za devet evra sedam dana vozite koliko god želite po auto-putevima, Znači, mi imamo najveću putarinu u regionu a putevi su nam u najlošijem stanju, da ne govorim o tome da Koridor 10, ne znam, to je gore od Skadra na Bojani, kako se ministar Mrkonjić uhvatio Koridora 10, on je u sve gorem i gorem stanju i sve se slabije i slabije radi, a sredstva se nikad više ne izdvajaju, naročito imajući u vidu informaciju koju nam je ministar Dinkić dao pre neki dan, gde je 4,5 milijardi evra kreditnih linija odobreno za infrastrukturu, pre svega za puteve u Srbiji, od čega 3,3 milijarde nije realizovano i onda nam ministar Mrkonjić priča kako neko nije uradio projekte, pri tome je on ministar od 2008. godine, a neko nije uradio projekte. Pa ne znam, ko treba da dođe da radi projekte i ko je odgovoran za to što nema projekata? Imaju na raspolaganju CIP, imaju se na raspolaganju sve druge razne gradske direkcije po Srbiji, koje su u stanju da urade projekat. Mi govorimo o tome da i dalje nemamo projekte.
Godine 2008, najveći problem Srbije je bio što nemamo projekte, bar po prići tadašnjeg Saveta za infrastrukturu, sada je opet 2013. godini problem što mi nemamo projekte i što ne možemo da povučemo kredite. Mislim da je to krajnje neozbiljan pristup jednoj, po meni i po nama,najvažnijoj stvari koja treba da bude okosnica razvoja nacionalne ekonomije, a to je pre svega infrastruktura i putna privreda, i da na ovaj način, kako se do sada vodi ministarstvo, putevi Srbije, i uopšte infrastruktura, nije način na koji može Srbiji da obezbedi, ako ne u Evropi, onda u regionu, komunalne, saobraćajne i putne infrastrukture. Mislim da je to nedopustivo imajući u vidu da se značajna sredstva iz godine u godinu ulažu u infrastrukturu.
Posebno pitanje je, zašto poslove dobijaju samo strane firme? Znate, mi imamo da sve krupne poslove u Srbiji dobijaju strane firme, pre svega austrijske, Alpina. Ako pogledate u poslednjih 4-5 godina, Alpina je najviše velikih poslova u Srbiji dobila, od koridora 10 do svih ostalih, od mosta na Beški i sve ostalo. Ko radi to? Da li dolaze radnici iz Austrije da rade? Da li oni izvode radove? Ne. Rade naše firme i naše firme ne mogu da dobiju da rade nego dobije Alpina koja profit i ono malo kajmaka što ostane iznese i odnese, a naše putarske firme se bore sa likvidnošću. Dolazimo u situaciju da je gotovo 26 putarskih firmi u ovom trenutku blokirano i čekaju da dođe ovih 1,3 milijarde, da se neki troškovi pokriju da bi mogli da budu na granici likvidnosti i onda će opet čekati da se podigne cena na putarinu,d a bi se opet došlo do nekih sredstava da se pokriju njihovi troškovi.
Mi ovde govorimo o potrebi da se napravi jedno sistemsko rešenje, direktno iz akciza, naplate putarine, gde bi se slivala sredstva u kasu za održavanje puteva, koja se procenjuje da je oko 40 milijardi godišnje samo za održavanje svih puteva u Srbiji, bez investicija koje će se naravno realizovati na osnovu kredita i mi ovde očekujemo da se konačno utvrdi kvalitet radova na tim putevima. Očekujem da Vlada, pošto očigledno ministar Mrkonjić nema nameru, koja daje sredstva Ministarstvu finansija, odredi jednu nadzornu komisiju, formira nadzorno telo koje će da utvrdi kvalitet izvedenih radova u poslednjih 10 godina. Nem oramo pet, 10 godina, da se vidi koliko ima asfalta, kakva je podloga, to je vrlo lako ustanoviti. Videćete da je to vrlo ozbiljno, sredstva su izložena za kvalitet koji je ravan putevima lokalnog karaktera, na taj način su rađeni nama auto-putevi. I one nove deonice što su urađene, one su loše urađene.
Imamo most na Beškoj koji je 13 miliona evra skuplji od onoga što je ugovoreno, koji nije u funkciji. Jedan deo je u funkciji, a evo već od kad je otvoren, ovaj drugi deo još ne funkcioniše. Kažu neki, postoje neki tehnički problemi, da tu ima nekih vibracija, nešto što možda može ili ne može da se reši, ne znam o čemu se radi, ali prosto očekujem da Vlada proveri.
Mi kao stranka smatramo da ovaj predlog zakona ne rešava problem, da ovaj predlog zakona predstavlja pokušaj da se samo prikrije loše poslovanje ministarstva i preduzeća "Putevi Srbije", da ovaj predlog zakona je samo uvod u nova dugovanja "Puteva Srbije" i celoj putnoj privredi u Srbiji.
Na koji način će Vlada rešiti problem stečaja austrijske "Alpine", koja je dobila da radi najveći deo poslova u Srbiji? Vi ste platili avans "Alpini" da radi poslove. "Alpina" je otišla u stečaj i vi sada terate srpske firme, koje su podizvođači, da idu u Beč da austrijskom sudu prijave u stečajnu masu svoja potreživanja. To je predlog ministra Mrkonjića. Uplatite avans "Alpini", "Alpina" pare izvuče, ode u stečaj i onda srpske firme koje rade treba i kojima je "Alpina" dužna, treba da idu u Beč da prijave svoja dugovanja u stečajnu masu. Naplatiće se, znate, limburga meseca, kada se majmuni budu šišali i tada će opet taj dug da dođe Vladi, odnosno Skupštini, da Skupština plati po drugi put dug koji im je dužna "Alpina" i to će doći za godinu dana.
Nadam se da ćete tada, gospođo Grubješić, ako ništa drugo, bar posegnuti za nekim . Ono što sam ja očekivao od vas da čujem je restrukturiranje "Puteva Srbije". Nama je potreban potpuno drugi pristup putevima u Srbiji i nama je potreban konkurs za izbor novog direktora. Meni nije jasno. Konkurs je raspisan i videćemo kako će funkcionisati i kako će biti izabran direktor. Jedva čekam da vidim plan tog novog direktora.
Prosto, način na koji ste predložili ovaj zakon, na koji će te predlagati sva druga rešenja vezano za putnu privredu, u ovoj konstalaciji snaga u radu, mislim da su mrtvo slovo na papiru i da one nisu deo rešenja, već je ovaj zakon deo problema. Hvala.

Poštovani ministre, počeću od obrazloženja amandmana.
Amandman koji smo mi predložili odnosi se na smanjivanje mogućnosti za zaduživanje budžeta Republike Srbije od strane Vlade prodajom hartija od vrednosti i na druge načine, a vi ste u obrazloženju stavili nama, vaše službe koje pišu, pričaju kako o razvoju tržišta kapitala u Srbiji, tržište novca i kapitala i kako zaduživanje Srbije doprinosi razvoju tržišta kapitala, kako sad mogu svi da se uče kako će da trguju hartijama od vrednosti i ostalo.
Znači, vi umesto da u obrazloženju kažete – potrebe Republike Srbije su da se pokrije deficit u "Železnicama", da se pokriju subvencije koje dajemo putarskim firmama, železnicama, zbog lošeg upravljanja, zbog prevelikih rashoda, zbog partijskog zapošljavanja i zato moramo da se zadužujemo, da bi mogli sve to da pokrijemo, vi u obrazloženju govorite o tome kako to doprinosi razvoju trgovine hartija od vrednosti, kako će, eto, naši ljudi moći da se nauče kako se trguje državnim obveznicama na tržištu novca i kapitala. Potpuno je promašena tema u obrazloženju.
Naš cilj ovim amandmanom je bio da se smanji obim mogućnosti zaduženja od strane Republike izdavanjem hartija od vrednosti i na taj način da nateramo Vladu da budžetski deficit ne smanjuje tako, novim zaduživanjima, već da se budžetski deficit smanji tako što će da se smanje rashodi.
Suština je smanjiti rashode. Naši prihodi su takvi kakvi su. O tome smo govorili prilikom rasprave o rebalansu. Oni neće biti veći u dogledno vreme. Problem je u tome što su rashodi preveliki.
Vi ste pomenuli "Galeniku", koja je za par godina zaposlila 1.000 ljudi, i te rashode plaćamo mi, plaćaju građani, tako što će dug "Galenike" da postane javni dug, pa će građani Srbije, koji plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje i za lekove koje kupuju i tako plaćaju za to što se "Galenici" plaća, pa će ponovo, kad dug "Gelenike" postane javni dug, građani Srbije da plaćaju taj dug, da bi moglo 1.000 ljudi da se zaposli za dve godine, a pritom da se obim poslovanja i dobit smanji za preko 100% sa 1.000 novih ljudi. I to je suštinski problem ove države. Problem ove države nisu prihodi. Oni su takvi kakvi su.
Ova država sa svojih sedam miliona, sa ovolikom prosečnom zaradom, ne može da kupuje više benzina i od akciza od cigareta, duvana i naftnih derivata da napravi više. Ne može, to je to. Sa tim zaradama PDV može da bude toliki koliki je, ali rashodi moraju da budu manji.
Neću da pominjem ovo što gospoda iz LDP pominju u "Železnicama", troškove na reprezentacije i ostalo, ali prosto da krenemo od onoga što je realno, a to je da firma u kojoj su primili 1000 zaposlenih u jednom trenutku, za tri godine pravi obim poslovanja koji je sa preko 100 miliona pao na 50 miliona, dobiti gotovo da nema i napravi preko 300 miliona duga za te tri godine, a nasleđena je firma koja je bila u plusu. To je suštinski problem. Zato smatramo da Srbiju ne treba zaduživati, već u Srbiji treba čvrstom rukom upravljati i napraviti sistem koji će da funkcioniše i koji će sprečiti mogućnost bilo kakvih zloupotreba i nesvesnog poslovanja. Hvala.