Interesantno je da smo čuli da promena odluke može da bude mala i velika. Znači, da se može biti malo trudan i puno trudan. Ne može. Promena odluke, bez obzira da li je tehnička greška ili nešto drugo, jeste promena odluke. Sve je to promena odluke. I, ako u jednom slučaju vi smatrate i tumačite da je ova promena odluke mala, nedovoljno velika da bi se skinula sa dnevnog reda, jeste vaše pravo da to kažete, ali svaka promena odluke, bila ona mala, bila ona velika, bila ona posledica tehničke greške ili nečije druge greške, jeste promena odluke.
I, ako u jednom slučaju za posledicu promene odluke bude to da se ta tačka skine sa dnevnog reda, onda treba da ima to kao posledicu za svaku i sve slučajeve promena odluke, pa i za ovu koju ste vi napravili danas, a koju sam potpisao. Ovo sam potpisao smatrajući da to nije razlog da mi skidamo ovu tačku s dnevnog reda, kao što smatram da promena odluke koju će napraviti Odbor za finansije nije razlog da mi ovu tačku skinemo sa dnevnog reda, i samo to.
Možda nisam dobar pravnik, ali treba da se jednako ponašamo prema istim stvarima, ili obe tačke skidamo s dnevnog reda ili obe tačke ostaju na dnevnom redu.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovano predsedništvo, ova skupština ima obavezu da pokuša da sredi stanje koje imamo u institucijama.
Imali smo do pre ovih izbora Skupštinu koja je bila nelegitimna zbog svih stvari koje su se dešavale sa mandatima, otimačinom i svim onim što je poznato i što je iza nas. Imali smo Narodnu banku koja je bila konstituisana protivno zakonu i državu koja nije imala predsednika.
Naša država nije imala predsednika, jer izbori u tri maha nisu uspevali. Nisu uspevali prvi put zato što zakon nije promenjen i zato što je bio cenzus koji je onemogućio da ti izbori uspeju u drugom krugu, jer nije izašlo 50%. Podsetiću vas da su to izbori septembra 2002. godine i drugi krug izbora oktobra 2002. godine.
Imali smo izbore u decembru 2002. godine koji nisu uspeli ni u prvom krugu, jer nije izašlo 50% birača na birališta. Između ova dva kruga promenjen je Zakon o izboru predsednika Republike Srbije tako što je skinut cenzus samo za drugi krug predsedničkih izbora, dok je cenzus zadržan za prvi krug.
Treći izbori, koje smo imali prošle godine, neposredno posle raspisivanja izbora za Skupštinu Republike Srbije, nisu uspeli jer taj cenzus nije skinut. On je postojao u prvom krugu, ali ne u drugom. S obzirom da je izašlo oko 37% birača na izbore, ti izbori nisu uspeli.
To je uzrokovano krajnje neodgovornim odnosom ondašnje Skupštine i ondašnje vlasti prema institucijama u Srbiji, poigravanjem institucijama, samom Skupštinom i predsednikom Republike, odugovlačenjem raspisivanja izbora, zakonom koji je omogućavao da predsednik Skupštine donese odluku da li će raspisati te izbore. Nataša Mićić je to debelo zloupotrebljavala.
Kasnije je Ustavni sud tu odluku stavio van snage, član koji je govorio da predsednik Skupštine ima pravo da odlučuje da li će izbore raspisati ili neće, pa je tako odlučeno da se ti izbori ne raspisuju i da vršilac dužnosti, odnosno predsednik Skupštine tu sedi dokle mu je volja, dok nije najurena raspisivanjem izbora i dok cela ova skupština nije raspuštena.
Demokratska stranka Srbije smatra da ova skupština, kao što je krenula da sređuje stanje u Narodnoj banci Srbije, treba da reši pitanje izbora za predsednika Srbije, da se promene zakoni i da se stvore uslovi da Srbija konačno dobije predsednika.
Srbija zaslužuje da ima predsednika, i po postojećem Ustavu, u ovakvom odnosu podele vlasti, predsednik je u dobroj meri mogao, da ga je bilo, da zauzda nekadašnju DOS-ovu vlast i DOS-ovu vladu koja je uništila Skupštinu, onemogućila izbor predsednika i svu vlast koncentrisala u rukama Vlade.
Zato nam je tako i bilo, i nemojte da vas čudi, tako će biti uvek kada Srbija ili kada neka država nema ni predsednika, ni Skupštinu, kada samo jedna od grana vlasti preuzme čitavu kontrolu nad čitavom državom. Ima ona izreka koja kaže - vlast kvari ljude, apsolutna vlast kvari apsolutno.
Tako da je apsolutna vlast, koju je imao nekadašnji DOS koncentrisan u Vladi, aposlutno iskvarila tu vlast i apsolutno upropastila državu. Naša namera je da ovim predlogom zakona, koji je kompatibilan sa predlogom zakona SRS, dođe do jednog rešenja koje bi omogućilo da se prevaziđe problem, pravna praznina koja našim Ustavom nije definisana, a to su neuspeli predsednički izbori. Neuspeli predsednički izbori - tu kategoriju ne poznaje ni naš Ustav, ni naš zakon, jednostavno, u Ustavu ne postoji jasna definicija kako iz toga da se izađe.
DSS, a to hoću odmah da kažem, podržaće predlog zakona SRS kojim se smanjuje cenzus za izbor predsednika Republike u prvom krugu. Mi smo to predložili još 2000. godine, između dva kruga predsedničkih izbora, da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike apsolutno. Znači, koliko građana izađe na birališta, to je u prvom krugu, a znači drugog kruga ni nema. To je sasvim dovoljno da predsednik države bude izabran.
Znači, više nema nikakvog cenzusa i automatski nema drugog kruga. Koliko građana izađe na birališta, to je to i građani sami treba da budu svesni svoje odgovornosti. Ako na birališta ne izađu, može onaj ko se njima ne sviđa i za koga eventualno ne bi glasali da dobije te izbore. Ovde se govori o činjenici da ćemo mi podržati predlog radikala da se ukine cenzus u prvom krugu i da mi na sledećim izborima za predsednika Srbije možemo da dobijemo predsednika Srbije. To za DSS apsolutno nije sporno.
DSS ovim predlogom zakona rešava pitanje kako izaći iz, da kažem, jednog vrzinog kruga neuspelih predsedničkih izbora. Mi taj problem našim Ustavom nemamo rešen. Ustav ni u svom članu 86, a ni u svom članu 87. ne reguliše pojam neuspelih predsedničkih izbora. Tu se regulišu razni vidovi prestanka mandata predsedniku, kada on prestane u odgovarajućem roku, znači, posle isteka od pet godina i kada mu mandat prestane pre roka, odnosno pre isteka mandata, ali Ustav ne poznaje kategoriju neuspelih predsedničkih izbora. Ne predviđa kako iz te situacije da se izađe.
Ovim predlogom zakona, po našem mišljenju, mi u jednu ruku dopunjujemo ili usaglašavamo zakon sa izmenama koje je predložila SRS, a koje ide u pravcu ukidanja cenzusa. Mi stvaramo osnov da predsednik Skupštine Srbije bude obavezan da raspiše predsedničke izbore. Znači, nije mu ostavljena, kao u slučaju Nataše Mićić, mogućnost da donese odluku, nego je on obavezan da raspiše predsedničke izbore. Predsednik Skupštine Srbije, po našem predlogu, obavezan je da raspiše predsedničke izbore u roku od 60 dana od stupanja na mesto predsednika Skupštine Srbije.
Ta odredba ovako glasi: "Ako izbori za predsednika Republike nisu uspeli, predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori. Ako rok od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori za predsednika Republike istekne zbog prestanka mandata Narodne skupštine, novi predsednik Narodne skupštine dužan je da izbore za predsednika Republike raspiše u roku od 60 dana od njegovog izbora".
Ovaj rok je već počeo da teče. Nakon usvajanja ovog zakona, predsednik Skupštine, a da li će to biti postojeći predsednik ili neko drugi, obavezan je da u roku koji će biti manji od 60 dana raspiše izbore. Taj rok će sigurno biti 30 dana, s obzirom koliko će vremena proći do usvajanja ovog zakona. Tako da ćemo mi imati predsedničke izbore u roku kako je predviđeno Ustavom i izmenama zakona koje je predvidela SRS, a koje su za nas, još jednom da ponovim, potpuno prihvatljive.
Tako da će Srbija nakon raspisivanja predsedničkih izbora dobiti sigurno predsednika koga građani izaberu, i tu za nas nema dileme, a mi smatramo da je obaveza ove skupštine da doprinese izgradnji institucija. Pitanje donošenja novog ustava je svakako vrlo važno pitanje, a na koje će ova skupština, iskreno verujem, imati odgovor i biće sposobna da donese novi ustav i predloži građanima da ga potvrde referendumom. Do tada, mi ne smatramo da ima prostora da se pitanje predsednika države, kao što su to radili naši prethodnici, odlaže do donošenja novog ustava.
Zato je važno da izmenimo ovaj Zakon o izboru predsednika Republike, pa da se uvoje i jedan i drugi zakon, da se stvore svi uslovi da se popune pravne praznine koje postoje u postojećem zakonu i u Ustavu i da na taj način omogućimo da Srbija konačno dobije predsednika na novim izborima. Po ovom zakonu oni bi bili raspisani vrlo brzo, da na taj način Srbija konačno dobije onu instituciju koja će joj nedostataji nakon izbora Vlade, koji će se desiti vrlo brzo, a to je predsednik Republike. Ovoliko za sada i nadam se da ćemo kroz raspravu doći do nekog zajedničkog stava.

Samo neke stvari da pojasnim. I mene raduje što ova rasprava stvarno počinje da liči na jednu pravu raspravu o predmetu, a ne da se sve pretvori u dnevno-političko prepucavanje.
Činjenica je, i tu bi sa kolegom Markovićem mogli da se sporimo, da ne postoji član Ustava koji definiše situaciju koju sada imamo, a to je – neuspeli predsednički izbori. To ne reguliše ni član 86, ni član 87, koji se ovde pominju, koji govore u Ustavu Srbije o predsedničkim izborima, odnosno ne definišu ih i nemaju kategoriju neuspelih predsedničkih izbora.
Odredba koju smo mi predložili, ovim predlogom zakona, upravo se odnosi na sadašnju situaciju i ona će jednokratno omogućiti da se izbori raspišu i da Srbija dobije predsednika. Znači, ona će se odnositi na ovaj konkretan slučaj neuspelih predsedničkih izbora i, naravno, kada se ukine cenzus, tih neuspelih izbora više neće biti; taman da izađe jedan građanin na izbore, ti izbori će uspevati. Mi ovde govorimo o činjenici da moramo da rešimo postojeću situaciju, koja nije definisana sadašnjim Ustavom, a to je da smo imali tri kruga neuspelih predsedničkih izbora.
Ustavni sud je, kao što je gospodin Aligrudić pomenuo, stavio odredbu zakona kojom je definisano da predsednik Skupštine odlučuje kada će i da li će raspisati predsedničke izbore van snage, a naša odredba se odnosi na to da predsednik Skupštine mora da raspiše izbore u određenom vremenskom roku, koji je počeo da teče onog dana kada je izabran predsednik Skupštine Dragan Maršićanin. Znači, tog dana je taj rok počeo da teče. On mora u roku od 60 dana da raspiše predsedničke izbore.
Utoliko je naš predlog sa predlogom SRS kompatibilan, jer njihov predlog ne reguliše kategoriju neuspelih predsedničkih izbora. Njihov predlog govori o članu 86. i 87. Ustava, kojima se regulišu drugi načini prestanka mandata predsednika Republike, ali ne i kategoriju neuspelih predsedičkih izbora.
Stoga smo mi samo dopunili, predložili zakon koji rešava to pitanje. Činjenica je da je njihov zakon podnet ranije, ali s obzirom da smo mi predlagali dnevni red, mi smo predvideli ovaj redosled tačaka dnevnog reda, pogotovo što smatramo i predložili smo na početku, što nije usvojeno, da se radi ekonomičnosti o oba zakona istovremeno raspravlja, kako bi se skratila rasprava, da se objedini rasprava o ova dva zakona.
Nažalost, to nije prihvaćeno i moraćemo da raspravljamo o oba zakona, ali po našem skromnom mišljenju ovi zakoni ne isključuju jedan drugog, već jedan zakon dopunjava ono što drugi ne reguliše i samim tim dobijamo adekvatan okvir da rešimo pravnu ustavnu prazninu, to je pitanje neuspešnih predsedičkih izbora.

Mogu da kažem da mi vas nikada preterano voleli nismo i da smo vas doživljavali u jednom trenutku kao manje zlo, dok se nije ustanovilo da ste jako veliko zlo za državu i da ste državu upropastili. To je kao kada gajite guju u nedrima. Mi smo vas u ovu Skupštinu doveli.
Setite se izbora 2000. godine, kako ste plakali da ne izađemo sami na izbore, molili ste nas, jer ste se sakrili iza leđa Vojislava Koštunice.
Samo nešto da vam kažem, setimo se izbora 2000. godine za Saveznu skupštinu i uporedimo dve liste koje su bile: jedna za Veće republika, a jedna za Veće građana. Jednu listu je nosio Vojislav Koštunica, a drugu Zoran Đinđić. Ona lista koju je tada predvodio Zoran Đinđić je dobila 10% manje glasova. Ni tada još niste uspeli da nasamarite puno građane Srbije, neki vam ni tada nisu verovali. Mi smo, nažalost, sa vama bili u koaliciji jedno vreme, jedno kratko vreme, ali smo na vreme videli šta ste sve spremni da uradite da se očuvate na vlasti i od toga ne prezate.
Tako je Branislav Ivković održao na vlasti i izabrao Dragoljuba Mićunovića za predsednika Skupštine državne zajednice i tada vam nije smetalo što počasni predsednik njegove stranke Slobodan Milošević sedi u Hagu. Nije vam smetalo kada ste glasovima Baneta Ivkovića izabrali Kori Udovički, kada ste glasovima Baneta Ivkovića doneli Zakon o lustraciji; verovatno da ga ne biste lustrirali. Kada ste doneli mnoge druge zakone u ovoj skupštini, tada vam Slobodan Milošević nije smetao. Kada ste pravili tajne dogovore sa Banetom Ivkovićem, kada ste mu organizovali kongrese, kada ste mu finansirali stranku, tada vam Bane Ivković nije smetao...

Samo bih zamolio da se ovde izbegnu poređenja koja mogu da budu uvredljiva za Dragana Maršićanina, a to je poređenje sa Natašom Mićić. Nataša Mićić je žena koja je više puta prekršila Ustav. Nije raspisala izbore, uvela je vanredno stanje kao ratno stanje, protivno je Ustavu i sve ostalo što je radila. Sva takva poređenja, jednostavno, nisu primerena ovoj Skupštini Srbije.
To nije proizvoljna ocena, to je odluka Ustavnog suda, prema njoj je ponašanje Nataše Mićić bilo protivustavno. Zato, dajte da izbegnemo tu vrstu poređenja, možemo da poredimo neke druge stvari, ali tu vrstu poređenja stvarno ne možemo da radimo, jer u tom slučaju bismo jako uvredili sve nas koji ovde u sali sedimo, a nismo bili saglasni sa tim što je ona radila.

Poštovani narodni poslanici, da sledimo Predlog zakona Srpske radikalne stranke izbore u Srbiji nikada ne bismo raspisali, da se sledi ono kako ovde stoji.
Oni se pozivaju na član 86. i član 87, gde se ni u jednom trenutku ne pominju neuspeli izbori. Jedino se govori da se, kada mandat istekne protekom roka od pet godina, onda raspisuju izbori 30 dana pre isteka roka od pet godina, a to je bilo pre 14 meseci. Znači, taj osnov je potpuno otpao i ova odredba tog zakona je potpuno besmislena.
Druga odredba ovog zakona jeste kada se mandat prekine pre isteka vremena. Da li je mandat prekinut pre isteka vremena? Naravno da nije, jer je pre 14 meseci isteklo vreme trajanja od pet godina. Znači, ta druga odredba je besmislena. Po vašem predlogu zakona, gospodo radikali, mi predsedničke izbore u Srbiji nikada ne bismo raspisali, jer to stoji u vašem predlogu zakona i te odredbe su potpuno besmislene. Ako kažete odmah sutra izbore, ostao bi cenzus i opet ne bismo imali predsednika Srbije.
Jednom se odlučite šta hoćete: da li hoćete da imate izbore sutra sa cenzusom od 50% da oni ne uspeju ili hoćete da skinemo cenzus i da imamo izbore koji će uspeti. Jednom kažite šta hoćete. Ako hoćete sutra izbore onda imamo cenzus od 50%, ali vi snosite odgovornost što ti izbori neće uspeti i toga budite svesni. Nemojte neprestano da obmanjujete građane.
Još samo jedna stvar, u ovom trenutku ako govorite da ste stranka koja je dobila najviše glasova, jeste, ali ste vi stranka koja je najviše izgubila. Vi ste dobili najviše glasova, pričate da ste pobedili, a nemate predsednika Skupštine, nećete biti u Vladi, predsednički izbori nisu uspeli, pa opet vi ste pobedili.
Vi nekako stalno pobeđujete, a posle toga gubite. Oni koji glasaju za vas bacaju te glasove, jer tim glasom ništa ne mogu da urade. Građani Srbije koji žele istinske promene u Srbiji, koji žele diskontinuitet sa onom vlašću, jednom i drugom, upravo će glasati za ovu manjinsku Vladu i za ovaj blok koji će se formirati i formirati Vladu.
Jer, to je blok ljudi van i jednog i drugog sistema, i onog pre i ovog sada, koji su potekli iz istog šinjela. Upravo zato će građani Srbije prepoznati u DSS-u i njenim koalicionim partnerima koji će učestvovati u Vladi, govorim koji će učestvovati u Vladi, prepoznaće one koji su spremni to i da urade.
Iskreno verujem da će na predsedničkim izborima, koje će raspisati predsednik Skupštine Srbije u rokovima utvrđenim Ustavom i zakonima, u roku od 60 dana od stupanja na dužnost...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam... a što znači da je ostalo još nešto više od mesec dana, pobediti kandidat demokratske opcije. To je jedino dobro, jer samo tako građani Srbije će svoj glas sačuvati, pametno ga iskoristiti i to za svoju budućnost.

Mene malo čudi pokušaj da se od jedne krajnje načelne rasprave, a to je da li se za krađu odgovara, pravi jedna politička priča. Ovo je načelno pitanje i mislim da je ono od pamtiveka rešeno, da onaj ko krade mora da odgovara, a ono što je ukradeno mora da se vrati. U ovom slučaju znamo šta je to što je ukradeno, znamo šta je posledica toga i moramo da vidimo kako ovo da rešimo.
Po meni, mi ovde ne govorimo da je protivustavno izabrati guvernera, kao što to neko hoće da predstavi, već govorimo da on nije izabran po Ustavu i u skladu sa zakonom i na način kako je to predviđeno. Za one koji se zaklinju u demokratiju, demokratija jeste procedura, procedura donošenja određenih akata. Ma koliko procedura bila nekome komplikovana, teška ili dugo trajala, ta procedura postoji da ne bi imali diktaturu. U diktaturi se sve brzo donosi. Jedan čovek se pita i sve se rešava po kratkom postupku.
Zato diktature, ma koliko se nekima sviđale i ma koliko su ih sprovodili u ovoj skupštini, nisu nešto što treba da priliči jednoj demokratskoj državi. Procedura upravo zato postoji, kao i procedura da 126 poslanika mora da sedi u Skupštini da bi ovo bila Skupština, a ne neko udruženje građana koje će da postavi Kori Udovički. Zato ta procedura nije ispoštovana i zato je ovaj akt krajnje sporan i mi ga stavljamo van snage.
Za razliku od onih koji govore da je ovo perfektan akt samim protekom vremena i da je taj izbor perfektan, opet ne mogu da se pozovem na neke Špance koji su ovde citirani, ali juče smo se pozivali na Slobodana Jovanovića, a danas ćemo na Valtazara Bogišića - "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". Ovaj akt koji je nastao kao manjkav u samom svom početku, odnosno nije izabrana Kori Udovički, to ne može vreme da zaleči i, kao što je rekao gospodin Jovanović, ne može da se konvalidira ova odluka.
Ovde govorimo o jednoj drugoj činjenici i ako vi govorite da je ispravljanje protivpravne radnje, a takvih primedbi je bilo, odnosno jedne protivzakonite radnje, retroaktivnost, da li je onda kažnjavanje ubice retroaktivno zato što se ta radnja desila ranije. Naravno da nije, i to je jednostavno pravda i ovde je pravda da se ovakva odluka, protiv procedure doneta, stavi van snage. Mi danas govorimo o tome.
Imamo situaciju da se govori da mi stavljamo van snage odluku koja ne postoji. Ta odluka možda i ne bi postojala sa pravne pozicije zato što je nije doneo dovoljan broj poslanika, ali je ta odluka objavljena u "Službenom listu" i proizvodi pravno dejstvo. Ta odluka štampa novac, ta odluka donosi druge, potpisuje novčanice; da li će biti ili neće biti inflacije zbog novog guvernera, ne znam, videćemo, zbog guvernera koji je nelegitimno izabran, ali evro definitivno raste u odnosu na dinar i ta odluka proizvodi posledice, iako je nelegalno, odnosno protivzakonito doneta.
Ne možemo da se ponašamo kao da ta odluka u našem pravnom poretku ne postoji zato što je ona nelegalno i nezakonito doneta. Znači, mi se ponašamo kao da ona postoji i prema odluci koja je nelegalna, koja postoji u našem poretku, mi ne možemo da tražimo razrešenje Kori Udovički, jer ona nije izabrana. Mi bismo priznali da je ona izabrana po zakonu, ali ona jednostavno nije izabrana po zakonu i po Poslovniku koji važi, i po Ustavu. Mi se sa tom odlukom ponašamo na način koji je najbezbolniji za državu, u skladu sa načelima pravne sigurnosti, a to je ustavno načelo. To je da stavljamo odluke o izboru guvernera i Saveta Narodne banke van snage i da će novo rukovodstvo Narodne banke one odluke koje su donošene u tom trenutku kada stupi na dužnost preispitati i neke od njih staviti van snage.
Znači, ovde nema retroaktivnosti. Stavljanje van snage tih odluka neće se odnositi na sedam meseci, koliko je Kori Udovički obavljala te poslove, nego će se odnositi na period od dana stupanja na snagu, pa nadalje. Znači, ovde nema retroaktivnosti. Načelo pravne sigurnosti govori nam o tome da moramo na taj način da se ponašamo i to lepo stoji u ovom aktu. Hoćemo da otklonimo posledice, odnosno pravno dejstvo odluke koja postoji, iako po zakonu gledano ne postoji.
Znači, to su neke stvari o kojima mi ovde govorimo, koje mnogi hoće da prećute, da kažu da krađa nije krađa ukoliko je opravdana, da krađa može da se legalizuje ako prođe određeno vreme, da lopovluk može da postane perfektan posle sedam meseci. Jednostavno ne možemo uspostavljati dvostruke standarde ovde, od prilike do prilike. Ovo je bila krađa. Glasalo se karticom gospođe Arnerić koja je tada bila na letovanju, glasalo se karticom gospodina Rafailovića, koji je to rekao, i samim tim činom bilo kakva dalja rasprava o tome da li je ovaj izbor perfektan ili nije pada u vodu.
Mi tu odluku nemamo i treba da vidimo kako da otklanjamo posledice. Ovom odlukom je predviđeno kako se otklanjaju posledice. Otklanjamo ih od momenta izbora, pa nadalje, a oni koji su odgovorni za zloupotrebu glasačke kartice krivično će odgovarati kada se to utvrdi. Tako se u normalnim državama radi.
Možete da ukradete sve, ali za glas ćete posebno odgovarati i ovo treba da bude za nauk svima nama koji sedimo u sali, i onima koji će ubuduće sedeti u ovoj skupštini, da to ne radimo.
Znači, ovom odlukom otklanjamo posledice jednog nelegalnog, protivposlovničkog, protivustavnog akta koji je u ovoj skupštini donet i o kome svi znaju. Mene prosto čudi kada vidim da neki pokušavaju - neki sa potupnim pravom, a neki da bi napravili od sebe opoziciju, a priznali su svoje greške - da kažu da ispravljanje njihovih brljotina nije u skladu sa zakonom. To možda govori više o njima, da ponekad baš ne znaju do kraja šta pričaju i šta rade, ali građani su o tome dali svoju reč.

Gospodinu Vučiću neću replicirati. Slažem se u jednom sa njim, da se ne slažemo. U tome se slažem, i nije ni prvi ni poslednji put, i takvih situacija će biti, kao i situacija gde ćemo se verovatno oko nečega slagati. To je jednostavno tako i tako funkcioniše parlament, bar ćemo mi učiniti sve, i tu ćemo se složiti, gospodine Vučiću, da parlament tako funkcioniše.
Počeću svoju repliku rečima gospodina Tadića, da mi ovde imamo situaciju. Tačno je, mi ovde imamo situaciju da ispravljamo vaše brljotine, gospodine Tadiću, vaše krađe i vaše zloupotrebe. Vi ste doveli parlament u ovu situaciju da ispravlja vaše brljotine i o tome mi danas govorimo ovde i zato je vraćanje nekih instuticija u sistem, u zakon, u pravnu državu, naš interes i naša situacija danas. Nemojte vi nas da učite kako se gradi pravna država. Mogli ste da nam pokažete, ali niste. Izgradili ste diktaturu u ovoj skupštini.
Ovde raspravljamo o činjenici i istini, sa kojima ste se davno posvađali. U ovoj skupštini činjenice i istina u vaše vreme - vi niste tada bili poslanik u ovoj skupštini, ali ste predstavnik stranke koja je kreirala i vodila rad ove skupštine - nikada nisu bili sredstvo za ubeđivanje, nego kartice i sva ostala sredstva za ubeđivanje: opomene, finansijske kazne, to su bila sredstva koja ste vi koristili u ovoj skupštini. Ne možemo na taj način sa vama ovde da govorimo o činjenicama i istini.
Kada govorite o tome kako ćemo mi u budućnosti raditi, polazite od toga kako ste vi radili i smatrate da ako ste vi krali i kršili zakone da ćemo i mi to raditi. Pa, nećemo. Nemojte od sebe da polazite i po sebi i po vašoj meri da stavljate meru nama. Tako nismo radili ni kada smo bili sa vama šest meseci 2001. godine, kada smo bili u opoziciji i kada smo se po nekim zakonima i slagali i kada se nismo slagali, pa tako nećemo raditi ni sutra kada, dao bog, iduće nedelje, u ovoj skupštini formiramo Vladu Srbije.
Vi imate sredstvo kontrole. Imate predsednika Odbora za finansije, kome stoji mogućnost da kontroliše rad Narodne banke Srbije. Vaš strah da ćemo možda razotkriti, i vaša opstrukcija formiranja nove Vlade, ono što se dešavalo u poslednjih sedam meseci u Narodnoj banci Srbije u poslednje tri godine krajnje je opravdan. Razumem zašto se plašite, ali zakon će se poštovati i primenjivati prema svakome u ovoj sali i prema svakome van ove sale.
Ovde neće biti sukoba interesa, jer gospoda neće raditi dva posla, nego će raditi jedan ili drugi posao, ali čudi me vaše nastojanje da guverner Narodne banke i članovi Saveta Narodne banke treba da budu ljudi koji nemaju bankarskog iskustva, koji su tabula raza za bankarsko poslovanje, i da takvi ljudi treba da vode instituciju i budu najodgovorniji za bankarski sistem u državi i za stabilnost naše monete. Čudi me da na taj način hoćete da uredite državu.

Gospodine Tadiću, možda vi lično niste odgovorni za ovo što se dešavalo tada u Skupštini Srbije, u toj skupštini niste sedeli. U ovoj skupštini vi ste personifikacija Demokratske stranke i vi ste odgovorni za to što su tada poslanici Demokratske stranke i Demokratska stranka radili u toj skupštini. Hteli to da priznate ili ne, morate da podnesete odgovornost za to što su vaši prethodnici u ovoj skupštini radili, kao što ja snosim odgovornost  za ono što su radili poslanici DSS-a i za ono što radi DSS. Od toga se, jednostavno, ne može pobeći. Vi ste potpredsednik te stranke i snosite odgovornost i političke posledice rada te stranke.
Možda nas niste vi lično ubeđivali da je Neda Arnerić bila u Skupštini Srbije, ali mnogi jesu pravili građane Srbije da ne znaju i da ne veruju svojim očima, da je crno belo, da je belo crno, da je Bodrum u stvari ne znam koje mesto ovde u Skupštini Srbije i da može da se teleportuje ili kako već da se Neda Arnerić prebaci ovde da glasa.
To su nas ubeđivali sve do onog trenutka dok vi niste krajnje odgovorno izašli i rekli da Neda Arnerić nije bila u Skupštini Srbije. Zašto je tako teško reći, kada govorimo o tome da ste se vi posvađali sa istinom. Vi ste danas izbegli u ovoj skupštinskoj raspravi da kažete - jeste, DS je odluku o izboru guvernera donela jednom karticom Nede Arnerić, koju je neko uzeo ili izradio karticu dok je ona bila na letovanju u Bodrumu. Vi to jasno za ovom skupštinskom govornicom niste rekli. Vi ste to izbegavali da kažete. Da li se vi toga stidite - verovatno da. Stidi se toga čitav ovaj parlament. To što ste vi priznali, to vas ne opravdava i to ne može biti opravdanje i bežanje od odgovornosti koju svako od nas u ovom parlamentu ima za svoj postupak i za datu reč.
Jednostavno, ta vrsta polemika, ako vi mislite da je uvredljiva - razići se ili posvađati se sa istinom u slučaju guvernera i Nede Arnerić, po meni je sasvim primerena, jer je čitava istina da je kartica zloupotrebljena, da je ukraden glas. Tu nema dileme. Ako je to uvredljivo, ne znam kako drugačije može da se kvalifikuje laganje i krađa u ovom parlamentu.

Gospodine Krasiću, Demokratska stranka Srbije nikada nije tražila bilo kakve krizne štabove. Zna se ko je to radio i ko je upadao, i Koštunica nikada nikome saglasnost za to  nije davao. Naprotiv, mi smo tražili, prilikom dogovora oko republičkih izbora 2000. godine, da se preispitaju sve zloupotrebe  pre i posle 5. oktobra i to će se, ako se nije uradilo u poslednje tri godine, uraditi sada. Sve zloupotrebe će se ispitati, budite ubeđeni u to. Ko je napustio Jugoslaviju, ko će napustiti Kosovo, ko je napustio Krajinu, da ne govorimo o Bosni, o tome može da se govori i svakako treba o tome govoriti i to građani Srbije znaju.
Interesantna je druga stvar. Recimo, da smo ovde čuli sada da je prethodna vlast ostatka DOS-a pala zato što je imala loš marketing, da nije pala zato što je imala pet milijardi spoljnotrgovinskog deficita, što je napravila šećernu aferu, što je u poslednjih par meseci za šest dinara evro porastao u Srbiji. Da li je to možda borba protiv inflacije ili jednostavno novi inflatorni zamah koji se sprema pod ovim rukovodstvom Narodne banke Srbije ili pala je zbog nekih drugih stvari. Znači, pala je zbog lošeg marketinga. Neka građani Srbije sami procene da li su prazni novčanici, radnici na ulici, loš marketnig ili je to realnost u koju nas je ta Vlada dovela. Jednostavno, pet milijardi spoljnotrgovinskog deficita je nešto što Srbija nije imala, i to je jedan od najvećih spoljnotrgovnskih deficita koje smo zabeležili u poslednjih 15 godina. To je sve pod ovom vlašću; i, država u kojoj su najveći izvoznici oni koji prepakuju šećer i izvoze, ta država sreće nema i nemojte da se čudite što su nam uveli blokade.
Reformisti su sada postali antireformisti. Oni se zalažu da ne treba sada brzo da radimo, nego sve polako, za sve ima vremena, što sada žurite sa ovim, što sada žurite sa onim, a mnogi su hteli noge da polome kada su trčali u ovu salu da donose razne predloge zakona, kada su radili do ponoći, kada su maltene glasali na način na koji su glasali, iz Bodruma, samo da bi eto reformski zanos, u kome su svi oni bili dok su punili svoje i tuđe džepove, što više trajao. O tome mi govorimo, o takvim reformama i svakako da je pet milijardi i sve ostalo loš marketing.
Srpskoj radikalnoj stranci koja ovde iznosi primedbe, mislim da treba bez ulaska u ovo izneti primedbe na sastav ovog saveta i videti da li tu stvarno postoje problemi. O radu Narodne banke Srbije svakako da možemo da razgovaramo, hoćemo da razgovaramo i niko ne beži od toga da razgovara i raspravlja o radu bilo koje institucije u Srbiji. Sve treba da bude javno kroz Odbor za finansije i kroz druge odbore, da se preispita privatizacija, sve privatizacije koje su bile i koje su sporne, pa da vidimo onda da li će reformisti biti tako raspoloženi kao što se čini da su sada.

Za razliku od vas koji ste 23. jula tvrdili da je Neda Arnerić bila ovde u sali, još par meseci posle toga građane Srbije ubeđivali da je Neda Arnerić bila u sali, dok gospodin Tadić tu izjavu nije dao i rekao da ona nije bila u sali (ne znam da li ste vi o tome bili informisani ili niste, verovatno jeste, s obzirom da ste iz Užica odakle je i Nataša Mićić, pa ste zajedno možda smišljali neke mahinacije i brljotine u Skupštini), ja stojim kod svake reči koju sam rekao tada. I tada je rečeno, i stojim i danas iza toga, da zakon o Narodnoj banci Srbije mora da bude promenjen i da apsolutnom većinom treba da se bira guverner Narodne banke.
Ako je predviđeno da se ombudsman bira sa dve trećine poslanika u ovoj skupštini i ako se mnoge druge institucije biraju apsolutnom većinom, i guverner Narodne banke Srbije svakako treba da se bira apsolutnom većinom. To je potpuno nesporno, kao što je nesporno da Zakon o Narodnoj banci Srbije mora da bude promenjen, ali je takođe nesporna i činjenica da jedno kriminalno i nelegalno stanje u Narodnoj banci Srbije, koje imamo danas, mora da bude legalizovano i mora da se uvede u pravni sistem i moramo da dobijemo legalnog guvernera Narodne banke Srbije i legalni Savet Narodne banke Srbije. To je istina, gospodine poštovani.
To što vi prelazite preko istine kako vam se sviđa i što je Neda Arnerić bila tu, pa posle nije bila tu, što je Bora Novaković bio u Solunu, pa je glasao, pa nije glasao, to je vaš problem; i to što vama savest ne da mira, to je opet vaš problem. Mi stojimo iza svake reči i ja vas molim dataj tekst citirate i kroz šest meseci, jer ćete videti da se mi nimalo nismo promenili, kao i posle par godina, kada ga budete citirali. Videćete da su te stvari takve i da mi apsolutno stojimo iza svake reči.
To ko je štampao novac vidi se po tome što evro košta šest dinara više nego što je koštao pre par meseci. Zašto ste štampali novac, to će novo rukovodstvo Narodne banke Srbije svakako utvrditi. Da li je to možda da biste namirili razne finansijske moćnike koji se trude iz petnih žila da onemoguće formiranje nove vlade Srbije bez Demokratske stranke, koja će razbiti finansijski lobi u ovoj državi?
Da li su to finansijski lobiji koji su upropastili ovu državu i uveli nam blokade zbog trgovine šećerom? O tome mi govorimo ovde. Oni stoje i finansiraju one koji su pokušali da razbiju formiranje buduće vlade Srbije, poštovani moj gospodine, i upravo oni koji se protive činjenici da će prvi put biti formirana Vlada Republike Srbije u kojoj neće biti niko iz onog nekada komunističkog i drugih sistema. Doći će neko van sistema, a to je DSS koja je jedina bila prava opozicija u svim vremenima.
Zato se mnogi finansijski moćnici tome protive i finansiraju razne da opstruiraju formiranje nove vlade. To je prava istina i zato je toliko energije i truda uloženo da dođemo do nove vlade; i po rezultatima rada nove vlade videćete koji su ti moćnici, oni koji će se prvi naći u sukobu sa pravnom državom i koji će biti prvi predmet nadležnih organa koji će ispitivati poslovanje i ko se ogrešio o građane i ko se bogatio dok su građani siromašili poslednje tri godine.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, kao što smo se mi iz DSS zalagali da se konstituiše Skupština, da se uvede red u institucije, tako smo se još u prošlom sazivu zalagali i podneli smo još prošle godine predlog da se ova odluka stavi van snage. Sada je konačno to došlo na dnevni red, a tada to nije moglo da stigne na dnevni red, pa sada je to došlo i mi smo smatrali da je ovo jedini način da se jedna protivzakonita odluka stavi van snage.
Na nepravo morate odgovoriti pravom. U ovom slučaju, jedina mogućnost da se ova odluka stavi van snage je ova. Poništavanje odluke nije moguće, jer po Poslovniku to može da se uradi odmah nakon glasanja, a po Ustavu i po zakonu mi gospođu Kori Udovički ne možemo da razrešimo.
Kada bismo pokrenuli postupak za njeno razrešenje, rekli bismo da je ona legalno izabrana, a što nije. Gospođa Kori Udovički je postavljena, postavljena je od grupe poslanika koji su manipulisali karticama i koji su gospođu Kori Udovički postavili za guvernera Narodne banke Srbije. Nju niko nije izabrao.
Kao što neki vole da citiraju i nalaze obrazloženja u španskim i nekim drugim teoretičarima, predložio bih da pre pogledaju neke naše srpske teoretičare, Slobodana Jovanovića, koji je još davne 1926. godine rekao da skupština nije skupština ako njoj ne prisustvuje većina od ukupnog broja poslanika, a u ovom slučaju 126 poslanika. Ne treba dalje tražiti, već jednog od najvećih srpskih pravnika i pogledati šta on ima da kaže o skupštini.
Ako tražite šta drugi imaju da kažu i ako tražite praksu zemalja, poput britanskog parlamenta, gde je dozvoljeno da četvrtina poslanika glasa, možete da nađete opravdanje za bezakonje koje ste u ovoj skupštini sprovodili. Ali, ako pogledate našu teoriju i našu praksu, opravdanje za ovu vrstu bezakonja apsolutno ne postoji i nema ga.
Zato je jedini način da se dođe do stabilizacije institucije Narodne banke Srbije dovođenje u red načina izbora čelnih ljudi Narodne banke Srbije, taj da se ova odluka stavi van snage. Stavljanjem van snage ove odluke mi ne razrešavamo Kori Udovički i ne razrešavamo Savet Narodne banke, već otvaramo mogućnost da u skladu sa zakonom izaberemo guvernera i članove Saveta Narodne banke Srbije. Samo zato predlog ove odluke ovako glasi.
Mi nemamo koga da razrešavamo. Mi nećemo danas da pričamo o Kori Udovički, kako je ona radila svoj posao. Odluke koje su donošene u ovom periodu, zarad načela pravne sigurnosti, koje je jedno ustavno načelo, teško da možemo da poništimo jednom odlukom, već treba novi guverner da preispita kakve su to odluke i da sačuva institucije koje zavise od Narodne banke Srbije, banke i sve ostalo, monetarnu sigurnost i da u skladu sa tim načelima pravne sigurnosti on postupa.
DSS će svakako podržati predloge ovih odluka i podržaće sve ove odluke koje treba da dovedu do stabilizacije Narodne banke Srbije i da konačno krenemo, poput ove skupštine, sa izgradnjom demokratskih i pravnih institucija u Srbiji i u dobroj meri zaboravimo praksu koja je vladala više poslednjih godina u ovom parlamentu, gde se glasalo bez većine, falsifikovanim karticama i da krenemo svi ovde zajedno, na način na koji je ta spremnost pokazana na prvim sednicama ovog saziva, da gradimo jednu novu i tolerantnu parlamentarnu atmosferu, u kojoj više neće biti bilo kakvih zloupotreba.

Mislim da nije dobro da se govori da mi u Srbiji treba da se ugledamo na modernija društva. Samim tim kažete da smo mi zaostalo društvo. Ne mislim da je srpsko društvo zaostalo gospodine Tadiću i ne mislim da treba ovde da omalovažavamo tradicije srpskog parlamentarizma.
One sigurno nisu dugačke, poput tradicije britanskog, francuskog ili nekog drugog parlamenta, ali svakako nisu tradicije koje treba da se poništavaju. Iako se mi ovde pozivamo na tradicije koje su postojale, koje su bile u prošlom i u pretprošlom veku, kojih je bilo i koje su takve kakve su, ali su naše. Ako se pozivamo na Slobodana Jovanovića, koji je naš najugledniji teoretičar, onda je to nešto što mora da se poštuje.
Ako su zakoni u našoj državi takvi, ako se kaže da mora da bude 126 poslanika prisutno u sali kada se glasa, onda mora da bude 126 poslanika prisutno. To što u Engleskoj, Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji ne mora, to je stvar za britanski, nemački i drugi parlament, ali u našem parlamentu je ovako i dok je tako mi to moramo da poštujemo.
Iz toga ne vidim drugi način nego da se ova odluka stavi van snage. Mi ne možemo da legalizujemo izbor Kori Udovički time što bi tražili njeno razrešenje, jer jednostavno ona je postavljena od strane grupe poslanika, grupe moćnika ili Vlade Srbije tada. Ona nije iazbrana u ovoj skupštini i zato mi ne možemo da je razrešavamo.
Po Ustavu ova skupština može da donosi odluke i ovo je odluka u skladu sa Ustavom. Demokratska stranka Srbije smatra da je ovo zakonito i jako je teško sa neprava i nepravog puta naći put do prava i ovo je jedan od tih puteva na koji moramo da se vratimo u okvire prava, u okvire Ustava i u okvire zakona. DSS će uvek tim putem ići, ma koliko to bilo nezahvalno, ma koliko je i sam predsednik Maršićanin zbog toga trpeo i bio smenjen, samo zato što je ukazao na zloupotrebu poslaničkih kartica.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prošli put, uz glasove i Demokratske stranke, doneta je odluka da se ne vodi rasprava, već da se nakon reči predlagača pristupi glasanju. To je bila odluka u okviru druge tačke dnevnog reda, o kojoj danas raspravljamo. To je jedna stvar.
Druga stvar, mi bismo možda i rado saslušali DS, ali pošto ima više glasova ne znamo koji da čujemo. Uvek ima jedan koji prevlada, za razliku od onog koji slušamo ovde, tako da, ne znam, onda proširimo raspravu i van ove skupštine, da bismo mogli da čujemo sve glasove, da donesemo odluku.

Dragi prijatelji, poštovani novoizabrani narodni poslanici, u svoje ime i u ime DSS-a čestitam vam još jednom na izboru i želim svima nama uspešan rad na stabilizaciji teških prilika. Jedan od prvih koraka koji svaka skupština mora da napravi, a to je da se konstituiše, izabere predsednika, potpredsednike i sve odbore koji će pomagati u vršenju vlasti ove Narodne skupštine.
Tokom poslednjih dana vođeni su razgovori oko konstituisanja Skupštine i izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. U nastojanju da se konstituiše Narodna skupština Republike Srbije DSS je ponudila kandidaturu za mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije stranci G17 plus, ali je u cilju pronalaženja zajedničkog kandidata za predsednika Skupštine G17 plus odustala od kandidature i podržala kandidata DSS-a Dragana Maršićanina.Kandidata DSS-a Dragana Maršićanina svojim potpisima podržali su svi poslanici SPO-a i Nove Srbije u ovoj skupštini, te smatramo da će ovaj kandidat zasigurno biti najozbiljniji kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Dragan Maršićanin je rođen u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i diplomirao na ekonomskom fakultetu. Od 1992. godine, kada je izabran za odbornika i kasnije za predsednika Skupštine opštine Vračar, radio je na izgradnji demokratskih institucija i bio jedan od onih koji su se borili za demokratsko društvo. Od januara do decembra 2001. godine bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, prve demokratske skupštine posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja parlamentarizma nakon 90-te godine.
Obavljajući dužnost predsednika Narodne skupštine gospodin Maršićanin dosledno se zalagao da zakonodavna vlast izgradi autoritet kakav ima u demokratskim državama; da podstakne zakonodavnu samoinicijativu svih poslaničkih grupa, posebno opozicionih, i da ostvari punu i odgovornu kontrolu nad izvršnom vlašću. Suočen sa neočekivanim političkim otporima da se Narodnoj skupštini vrate njene nadležnosti, utvrđene srpskom parlamentarnom tradicijom još u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka, podneo je ostavku na tu funkciju decembra 2001. godine.
Rukovođeni njegovim dosadašnjim radom i činjenicom da je ličnost čvrstih demokratskih uverenja i čovek koji veruje u parlamentarizam, smatramo da će izbor Dragana Maršićanina za predsednika Skupštine doprineti da se u Srbiji stabilizuju krizne institucije, da bez obzira što nemamo predsednika države, što imamo Vladu u ostavci, dobijemo Skupštinu koja će funkcionisati, dobijemo predsednika Skupštine koji će moći da doprinese da se svi ostali i naredni razgovori na stabilizaciji institucija u Srbiji završe. Stoga DSS, SPO, Nova Srbija i G17 plus predlažu Narodnoj skupštini Republike Srbije da izabere Dragana Maršićanina za predsednika Skupštine Republike Srbije.