S obzirom da ste rekli da sam dobacivao sa klupe, nisam, samo sam tražio reč uz vaše dopuštenje, da kažem zašto se poslanička grupa DSS koju ste prozvali nije odazvala, tačnije ja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tražili ste reč i osnov za dobijenu reč je davanje predloga po Poslovniku Narodne skupštine. Molim vas da date predlog zasnovan na odredbama Poslovnika Narodne skupštine.)
Dobro, s obzirom da očigledna namera ... nemam drugi predlog po Poslovniku osim da Skupština nastavi da radi onako kako je Poslovnikom predviđeno, da obezbeđuju kvorum ravnopravno svi poslanici i da se sve tačke dnevnog reda obrazlože.

Godine 2000. mi i građani Srbije nismo glasali protiv Miloševića, već protiv režima i protiv sistema čiji je on eksponent bio. To je suština, da smo dobili mandat da menjamo sistem, i o tome je profesor Radulović govorio, o činjenici da mi sistem nismo promenili.
Mi imamo jedan poguban sistem, gde su centri moći i centri odlučivanja izuzeti ili izdvojeni iz institucija. Milošević je selio centre odlučivanja sa svojom funkcijom, da li je to funkcija predsednika Srbije ili predsednika Jugoslavije, i on je svoju vlast temeljio na partijskoj državi i preko partije je kontrolisao državu. To je jedan sistem čiji je on eksponent bio i koji se gradio i izgrađivao godinama.
Nažalost, taj sistem je napravljen i nastavljeno je tako da se koristi, pa smo došli u poziciju da je predsedništvo DOS-a nešto što je iznad Skupštine i da se Skupština postavila u poziciju izvršenja, ne samo Skupština nego i svi organi, onoga što donose predsedništvo DOS-a. Imali smo to prilike da vidimo na Ustavnoj komisiji, gde predsedništvo DOS-a prejudicira rešenje na Ustavnoj komisiji i gde se Ustavna komisija postavlja kao izvršni deo predsedništva DOS-a.
Suštinski problem je u tome i suštinski problem ove vlade je taj što nije predložila zakon o sukobu interesa, koji je ključni za raskid između partijske države i države u kojoj će se poštovati pravo i imati instituciju. Gospodin Radulović je govorio upravo o sukobu interesa, da ne može jedan član Vlade da bude u pet upravnih odbora i da ne mogu poslanici da sede u četiri-pet upravnih odbora i da donose odluke vezane za sudbinu tih preduzeća u čijim upravnim odborima sede. Čiji će interes zastupati? Kao poslodavci, da li će zastupati interes javnih preduzeća ili će zastupati interes građana, koji su ih birali kao poslodavce u ovu skupštinu?
To je suštinski problem i zato govorim ovde o promeni sistema, i zato je Vlada najodgovornija što sistem nije promenjen, što mi nemamo zakon o sukobu interesa. Zato imamo najveće zloupotrebe i sukobe interesa u samoj Vladi. To je onaj problem o kome govorimo. Nema ovde priče o ovome ili onome. Ovde govorimo o činjenici da sistem nije promenjen.
Sistem je pravljen za političku oligarhiju i veoma je teško svakoj vlasti da se odrekne svojih ovlašćenja i ova vlast nije smogla snage, ova vlada, da se odrekne ovlašćenja u korist građana, u korist Skupštine, da decentralizuje svoju vlast. Govorili smo o decentralizaciji, o jakoj lokalnoj samoupravi. Mi tu jaku lokalnu samoupravu nismo dobili. Ministru finansija odgovara da sve finansije idu u njegovu kasu, da nema decentralizacije. To je ono o čemu mi govorimo, da sistem nije promenjen. Milošević je pao kao eksponent sistema i mi smo dobili mandat da sistem menjamo.
Inače, ako govorimo o tome kada je isporučen Slobodan Milošević, Demokratska stranka Srbije, odnosno ministri u Vladi Srbije su bili protiv odluke da se na taj način, protivustavno i bez zakona, isporuči Slobodan Milošević. Uostalom, tada smo formirali odvojen poslanički klub i jedino je Obren Joksimović tada bio u Vladi Srbije protiv toga.
Tako da ovde govorimo o promeni sistema, a ne o nekim drugim pitanjima i zato je Vlada pre 5. i ova vlada posle 5. samo dva lica jednog istog sistema, jedne iste medalje.

 U odluci koja određuje nadležnosti predsednika ili predsedavajućeg Narodne skupštine, samo da vas upozorim ili da tražim da zaštitite Narodnu skupštinu od napada ministara. Evo, četiri ministra će da govore zaredom, bar da omogućite da posle svakog ministra govori jedan poslanik. Ovako, narodnim poslanicima u ovoj skupštini uopšte je ukinuto pravo da raspravljaju.
Na taj način vi onemogućavate poslanike da učestvuju u raspravi o poverenju Vladi. To je elementarno i suštinsko pravo da se pokrene pitanje poverenja Vladi i da ministri, koji u ovu salu nisu dolazili ni izveštaj da podnesu, koji nisu mogli da se uteraju u ovu salu u poslednje tri godine, sada su u jednom danu govorili više nego za protekle tri godine. Omogućite poslanicima pravo da govore, jer na ovaj način potpuno marginalizujete same narodne poslanike i ugrožavate integritet Narodne skupštine.
Naravno da ćemo, kada dođe inicijativa Demokratske stranke Srbije, izneti sve što imamo i od toga će vas zaboleti glava, ali kako stoje stvari, verovatno to nećemo dočekati, s obzirom da će vanredni izbori biti raspisani pre nego što do toga dođe, ali omogućite poslanicima da učestvuju u raspravi, jer ovo počinje da gubi smisao. Ministri nas ovde šikaniraju njihovim hvalospevima. Jedan od ministara je čitao ljubavna pisma koja su mu neki upućivali, ili nešto drugo. Mislim da Skupština Srbije nije mesto za takve neprimerene izlive emocija i nežnosti, već treba da se bavimo izveštajem o radu.

Prvo, gospodin Pajtić nije imao osnova za repliku, jer nisam pomenuo ni DOS, ni njega, nego Vladu i ministre, i ispred Vlade, po rečima gospodina Živkovića, može da govori kao potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać. To je prva stvar.
Druga stvar, čudi me da je povređen ponovo Poslovnik, da gospodin Pajtić - koji se izdaje kao svešteničko dete, i što je tačno, toliko je dozvolio sebi, a vi ga sa ove govornice niste opomenuli - vređa verske zajednice i Srpsku pravoslavnu crkvu, da on do te mere banalizuje ono što se za ovom skupštinom govori, da iskrivljeno tumači ono što drugi poslanici govore i da stavlja u usta narodnim poslanicima ono što nisu rekli. To može u stenogramu da se pogleda.
Ljubavna pisma ministrima su pisma sindikata koja se ovde čitaju, i to su ljubavna pisma koja se dobijaju i to oni ministri koji su izbacivali radnike sa posla. Pisma verskih velikodostojnika, i na način na koji možda neka pokvarena mašta želi da tumači, nešto je što je potpuno nedopustivo. Molim da sledeći put zaštitite sve verske zajednice od ovakvih niskih insinuacija koje možemo da čujemo. Mislim da je to vaša obaveza kao predsedavajućeg.
Drugo, vaša obaveza, kao predsedavajućeg, jeste da gospodina Pajtića vratite u osnovnu školu i da nauči šta znači reč ironija.

Vi vrlo pažljivo treba da poštujete Poslovnik i kada hoćete da replicirate da siđete za govornicu, a ne odatle. To je pod jedan.

Pošto je opet pominjan Obren Joksimović, hteo bih tu priču da završimo, priču oko Ministarstva zdravlja. Ovako stoje stvari: juče sam pomenuo da je jula 2001. godine bilo raznih zaključaka Vlade i kolegijuma Vlade. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, za nabavku lekova je nadležno Ministarstvo zdravlja, gde se kaže: "Organizaciju, postupak i način obavljanja poslova zajedničkog medicinskog snabdevanja lekovima, medicinskim sredstvima i medicinskom opremom zdravstvenih ustanova koja posluje sredstvima u državnoj svojini, obavlja Ministarstvo zdravlja".
Shodno svojim zakonskim ovlašćenjima, Ministarstvo je, dok ga je vodio Obren Joksimović, 5. jula 2001. godine donelo Pravilnik o zajedničkom medicinskom snabdevanju zdravstvenih ustanova, kojim je konkretizovao Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Tu su bili predviđeni tenderi, kako se nabavljaju lekovi. Nakon toga na scenu stupa kolegijum Vlade Srbije i potpredsednik Žarko Korać koji potpisuje 16. avgusta 2001. godine akt pod brojem 02-515-8358/2001. od 16. avgusta 2001. godine. Tačkom 2. tog akta Ministarstvu zdravlja i zaštite životne okoline oduzimaju se ovlašćenja predviđena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i suprotno tom zakonu nalaže se Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje da izvrši prioritetnu nabavku lekova po najpovoljnijim cenama od domaćih proizvođača do završetka tendera. Koraćevim aktom menja se Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Obrt nastaje istog dana kada na sednici Vlade, pod istim brojem pod kojim je podveden zaključak kolegijuma Vlade, biva usvojen zaključak koji je saglasan Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i ovaj zaključak je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Momčilo Perišić. Znači, pod istim brojem imamo zaključak kolegijuma Vlade koji potpisuje Žarko Korać i koji nalaže da se prekrši Zakon o zdravstvenoj zaštiti i istog dana zaključak Vlade Srbije, koji je jedini punovažan, koji nalaže da se sprovede Zakon o zdravstvenoj zaštiti, onako kako je to predvidelo Ministarstvo i pravilnik o nabavci lekova.
Tu nije kraj. Ministarstvo zdravlja i životne okoline izvestilo je Vladu 23. avgusta 2001. godine da RZZO ne primenjuje zaključak Vlade kojim je naloženo da se poštuje zaključak i primenjuje pravilnik, već primenjuje zaključak kolegijuma Vlade koji je potpisao Žarko Korać i koji je suprotan Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Tu dolazimo do onoga o čemu sam govorio, da imamo pod istim brojem zavedena dva različita zaključka. Jedan je zaključak kolegijuma Vlade, jedan je zaključak Vlade. Jedno je potpisao Žarko Korać, a jedno je potpisao Momčilo Perišić, tada potpredsednik Vlade.
Šta je bio cilj ovoga? Cilj ovoga je bio da se od ICN "Galenike" kupe lekovi koje su oni imali na lageru, koji nisu lekovi koji spadaju u onu zaštitu koju obezbeđuje država i nisu lekovi koji se dobijaju na recept, već neki lekovi koji nisu neophodni, kojih je trebalo razrešiti "Galeniku". Onda dolazimo u situaciju da imamo dva različita zaključka, pod istim brojem, jedan je potpisao Žarko Korać, zaključak kolegijuma, jedno je potpisala Vlada i Momčilo Perišić...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
.... ali Republički zavod za zaštitu zdravlja, pričali smo ko je na čelu Zavoda, pričali smo ko je zamenik tadašnjeg direktora Zavoda i sada, i dolazimo u situaciju da se kršenjem zakona nabavljaju lekovi od ICN "Galenike", samo da bi se oni rešili zaliha.
Ko je tu šta dobio ne znamo, ali činjenica je da je nakon toga Obren Joksimović, tadašnji ministar, tražio razrešenje (što je u njegovoj nadležnosti) direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu, ali do toga nije došlo, jer je on verovatno odradio poslove za neke klubove u Vladi i na taj način, verovatno, nekome nešto dobro uradio, ali svakako to nije zakonito. Jedan od razloga ostavke gospodina Joksimovića je upravo taj što je nesloga ....
(Predsednik: Drugo upozorenje za prekoračenje vremena.)
.... Vlade i ... završio sam.

Mi ne bežimo od otvaranja tema, ma koliko te, kako vi kažete, insinuacije bile za nas bolne, ako se otvore neke teme i od toga ne bežimo. Dajte da otvorimo sve, uostalom, građani Srbije imaju pravo da znaju šta se dešavalo i ko je šta radio. Svako treba da podnese račun građanima Srbije kako je i šta radio i mi od toga ne bežimo. Ako je Obren Joksimović nešto loše radio u Ministarstvu, on treba da podnese političku odgovornost za to i DSS koja ga je predložila.
Mi od toga ne bežimo, mislim da bi to pravilo moralo da zaživi, kao što je bivši režim, SPS i SRS su na izborima podneli odgovornost za ono što su radili 5. oktobra i 24. septembra 2000. godine. To je jednostavno tako i od toga se ne može pobeći.
Gospodin Obren Joksimović je 5. jula 2001. godine doneo Pravilnik o zajedničkom medicinskom snabdevanju zdravstvenih ustanova, kojim je konkretizovao Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Prema Pravilniku, potrebe u lekovima i medicinskoj opremi planiraju se kao mesečni, kvartalni, polugodišnji ili godišnji planovi na nivou Republike Srbije i izuzetno, ukoliko se ukaže potreba, mogu se neki lekovi nabaviti mimo ovih planova. To je ono što je činjenica. Gospodin Joksimović je samo ovim sproveo Zakon. Ono što je problem, to je da li ste vi tada kao dežurni potpredsednik Vlade ili kolegijuma potpisali taj zaključak kolegijuma koji je bio suprotan zaključku Vlade, evo, ja ću ponovo da izdiktiram broj, kaže ovako - akt 02 broj 515-8358/2001 od 16. avgusta 2001. godine.
Znači, to je akt, videćete da postoji, ako nemate, mi ćemo vam dostaviti zaključak kolegijuma Vlade pod tim brojem i zaključak Vlade pod tim brojem. Kolegijum Vlade je neformalno telo koje nema ovlašćenje, ni po Poslovniku o radu Vlade, ni po Zakonu o Vladi da donosi odgovarajuće odluke, odnosno obavezujuće odluke. Vlada je organ čiji zaključci su obavezni, s tim što je Vlada po zakonu i po Ustavu izvršni organ koji sprovodi zakone.
Znači, ni Vlada ne može da menja zakone i Vlada je u ovom slučaju postupila zakonito, donela je zaključak koji je u skladu sa zakonom, ali je kolegijum Vlade 2001. godine, dok gospodin Živković nije bio predsednik Vlade, naravno, doneo zaključak koji je suprotan Zakonu. Što je još gore, Republički fond za zdravstveno osiguranje je primenjivao zaključak kolegijuma Vlade koji je suprotan zakonu, a koji je omogućio da se mimo plana otkupe lekovi sa zaliha ICN "Galenike", kojih ona nije mogla da se otarasi. Eto, to je ono što je činjenica i ja ću vam dostaviti u toku popodnevnog dela ove zaključke ukoliko ih ne budete našli u Vladi.

Mislim da su građani Srbije iz ovih diskusija, po replikama i po diskusiji Zaharija Trnavčevića mogli da vide i da razluče šta hoće a šta neće; 2000. godine su rekli da neće ono što je bilo do 2000. godine, vlast SPS-a, SRS, dajte im priliku da na narednim izborima kažu da neće ovo što je bilo do 2003. godine. I jedno i drugo su dve strane jedne iste medalje, koja ne menja sistem, medalje koja nastoji da zloupotrebi sve poluge vlasti koje su nasledili 2000. godine.
Ove diskusije su najbolji primer, možda je dobro što ste prekršili Poslovnik i dali reč gospodinu Pajtiću pre nego što ste dali meni, te su građani mogli da se uvere u sve ono što mi govorimo i potrebu vanrednih parlamentarnih izbora. Samo se plašim da neće biti vremena da DSS obrazloži svoju inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi, koja će biti daleko potkrepljenija konkretnim podacima i obrazloženjima, šta ova vlada nije uradila, šta je morala da uradi.
Svi znamo šta smo nasledili, i svi znamo šta je urađeno za ove tri godine. Postoje pomaci u odnosu na ono što smo nasledili 2000. godine. To nije sporno. Postavlja se pitanje da li je to dovoljno i da li je moglo više, da li je moralo više da se uradi i da li je postojala spremnost građana da pristanu da se uradi više, nego što su uradili. Jeste, postojala je, i moralo je više da se uradi.
O tome govori i gospodin Zaharije Trnavčević i on će to potvrditi. Zašto je prošle godine na predsedničkim izborima podržao predsedničkog kandidata DSS-a dr Vojislava Koštunicu, iako je njegova stranka tada podržavala i DOS podržavao Miroljuba Labusa čiji je on poslanik. Da li je već tada on video da predsednički kandidat i koalicija kojoj pripada ne daje rezultate, pa je zato podržao predsedničkog kandidata dr Vojislava Koštunicu?
I to su pokazatelji o kojima treba govoriti i to su činjenice koje treba reći, da ova vlada mora da ode, ali jedino mi je žao, to ću ponoviti, što će, po svemu sudeći, izbori biti raspisani pre nego što mi stignemo da obrazložimo našu inicijativu i damo više nego dovoljno argumenata da ova vlada pokunjena i posramljena ode iz ove skupštine, jer bolje nije zaslužila, s obzirom da smo dokaze za korupciju u samoj Vladi dobili od predsednika Vlade, njegovim zahtevom da se razreši Marija Rašeta-Vukosavljević.
Takvih zahteva će biti još i vi sami vrlo dobro znate i zato su vanredni izbori nešto što je neminovno, da građani Srbije kažu - ne, pre 2000. godine, ne pre 2003. godine, odnosno ne ovima koji su nas dovde doveli.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, s ozbirom da  sam se još u oktobru javio za reč, sad je 3. novembar, kako ide ova sednica i kako sam došao, od ministara i od svih ostalih do reči. Ministara, inače, u ovoj skupštini nije bilo dugo vremena i prosto smo polaskani kada vidimo koliko ne može čovek da ih skine sa govornice, kad se uhvate, i koliko su se sada, kada su priterani uza zid, uprli da nam objasne kako oni sjajno rade i kako je virtuelna stvarnost i neki paralelni svet  u kome oni  žive nešto u šta svi treba da verujemo i nešto što jeste.
Nešto što jeste je sasvim nešto drugo od onoga u šta nas oni ubeđuju i one brojke koje nam oni pokazuju. To je realan život koji demantuje svaku krupnu priču koju čujemo za ovom govornicom, koji demantuje priču da nama raste bruto nacionalni dohodak, da mi mnogo bolje živimo, da su prosečne plate bolje, da je, jednostavno, Srbija zemlja koja krupnim koracima grabi u tranziciju i da smo mi zemlja koja ove godine ima veću privatizaciju nego što imaju tri zemlje u našem okruženju, gde je milijardu i 200 miliona evra, koliko će se ove godine od privatizacije inkasirati, nešto što nema nijedna druga zemlja u regionu. Pitam se gde su onda te pare i zašto mi te silne uspehe ne osetimo i zašto građani te silne uspehe ne osete u svom realnom, jednostavnom životu, da im se bar nešto olakša i da bar malo lakše žive. To je jedino što svaki građanin očekuje od vas, da lakše živi i da mu raste standard.
Znam da ćete govoriti o potrošačkoj korpi, koja je u odnosu na period od pre tri godine smanjena da bi bila veća. Ako smanjite obim potrošačke korpe, naravno da će ih više stati u prosečnu zaradu i da će manje prosečnih zarada biti potrebno da te potrošačke korpe napunite. To je nešto o čemu ne možemo mi ovde da raspravljamo. Vi ćete tvrditi vaše i ubeđivati nas da mi mnogo bolje živimo i da vi mnogo bolje živite, nego što se živelo. Ne sumnjam da vi bolje živite, ali građani Srbije, definitivno, ne žive.
Voleo bih da ovu raspravu vratimo na rad Vlade, da prekinemo sa nekim političkim polemikama kojih je bilo danas, koje ništa drugo nisu do pokušaj da se napravi neki marketing u ovoj predsedničkoj kampanji kako bi se popravio broj izašlih na predsedničke izbore. Način na koji vodite ovu raspravu samo će da odvrati ljude da izađu na izbore i reći će još čvršće i uverenije da su vanredni parlamentarni izbori jedino što je izlaz iz ove situacije. Predsednički izbori ništa ne rešavaju i hoće narod vanredne parlamentarne izbore. Zato, uostalom, ti izbori neće ni uspeti, koliko god se vi upirali da pravite kampanju za Dragoljuba Mićunovića, koji je rekao da će prvi zadatak da mu bude da upravo raspusti vas, koji mu pravite kampanju. Čak vam ni on ne veruje, ali dobro, to njega pitajte.
Da se vratimo na ono što je možda pitanje pre svih pitanja. To je pitanje legaliteta i legitimiteta u ovoj skupštini i opšte pitanje legaliteta i legitimiteta Vlade koja proističe iz nelegitimne i nelegalne Skupštine. Skupština koja nije ispoštovala odluku Ustavnog suda, koja nije dovela u red sa odlukom Ustavnog suda, Ustavom i zakonom svoj sastav. Takva Skupština, da li može da bude legitimna? Ne može. Da li može da bude legalna? Naravno da ne može. Da li ono što proističe iz nezakonitog stanja, neustavnog stanja, može da bude zakonito i ustavno? Naravno da ne može.
I Vlada Srbije, s obzirom da nema dobar deo svojih ministara, da funkcioniše preko neustavnih biroa i agencija, da je proizašla iz jedne neustavne, nelegalne i nelegitimne Skupštine, teško da može da ima svoj legitimitet i legalitet. Taj legitimitet i legaliltet se broji procentima. Nažalost, pokazuje sve više vreme, ili na sreću Demokratske stranke Srbije, jednocifrenim procentima, jednocifrenim brojevima. To je legitimitet i legalitet koji uživate i koji je ravan rezultatima vašeg rada.
Kako Vlada vlada? Vlada vlada uredbama, naročito onim protivustavnim i protivzakonitim, onim uredbama koje omogućavaju šverc. Setite se samo uredbi o prometu akciznim proizvodima za područje Kosova
i Metohije. Mi smo predložili još 2001. godine da se osnuje anketni odbor koji bi utvrdio koliko ima šverca duvana u Srbiji. Setite se toga. Skupštinska većina nije htela tada da prihvati da se utvrdi ko i koliko švercuje po Srbiji. Nekome to nije bio cilj i do sada to pitanje nije otvoreno. Do sada mi nemamo rešeno pitanje šverca duvana, verovatno će ove velike kompanije koje su došle u Srbiji to pitanje rešiti, jer će njima biti u interesu da spreče šverc duvana.
Danas smo dobili potvrdu korupcije u Vladi, kada je sam premijer Živković podneo zahtev za razrešenje Marije Rašete - Vukosavljević kao člana Vlade. To nije ništa drugo do potvrda onoga što smo mi tvrdili. Očekujem da ministri koji su govorili - kada dobiju potvrdu o korupciji u Vladi, podneće ostavku, to urade; među prvima je Božidar Đelić, koji nije ovde, ali je rekao - podneću ostavku prvi kada se utvrdi korupcija u Vladi.
Mi smo danas dobili potvrdu za to. Ako predsednik Vlade podnese zahtev za razrešenje Marije Rašete - Vukosavljević zbog sukoba interesa, šta je to nego potvrda naših stavova.
Očekujemo da ova vlada snosi odgovornost i zbog toga, jer nemoguće je da se za to zna samo danas i da neko sa strane tu aferu nije otvorio, vi biste to prećutali, zato što vi jednostavno funkcionišete na bazi dilova, raznih kompromisa, na ravnoteži, u korupciji i strahu.
Ova vlada je ismevala legalizam, niz stvari uradila je protivustavno i protivzakonito, Miloševićev ustav je koristila onda kada je bilo potrebno, a kritikovala kada joj to nije trebalo; kada je trebalo isporučiti Miloševića, onda je njegov ustav bio dobar i iskorišćen je onaj član 135. zakona koji je upravo taj isti Milošević koristio za razbijanje nekadašnje Jugoslavije, onda je taj član zakona, Ustava iskorišćen da se on isporuči i tada je Miloševićev ustav bio dobar, u drugim situacijama kada je trebalo poštovati i taj ustav i te zakone, to su onda bili Miloševićevi zakoni.
Zašto Ustav i zakoni nisu donošeni, zašto nisu doneti novi sistemski zakoni, ko je sprečavao da zakon o železnici, o energetici stoji u Skupštini godinu dana, ko je sprečavao da ti zakoni budu na dnevnom redu, ko je skinuo zakon o sistemu zaštite životne sredine sa dnevnog reda 29. novembra prošle godine, koji je poslanik podneo zahtev za skidanje sa dnevnog reda, da li je to poslanik iz redova opozicije ili je to poslanik koji je potpredsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije. Mislim da je to taj poslanik i mi taj papir imamo.
Ako neko govori o tome zašto se ne donose sistemski zakoni, onda upravo treba pogledati zašto ti zakoni nisu stavljeni na dnevni red i ko ih je skidao sa dnevnog reda.
Ako govorimo o pravnoj sigurnosti, svi ćete znati i svi ćete reći da nje nema i da pravna sigurnost, kao jedan od ključnih elemenata za strane investicije, apsolutno u Srbiji ne postoji. Ova država i ova vlada je odvojila dva pojma, pitanje pravne sigurnosti i mehanizmi tržišne privrede. Pitanje pravne sigurnosti je bilo potpuno zapostavljeno, ovde su postignuti neki efekti na nivou makroekonomske politike, ali pravna sigurnost je potpuno zapostavljena i zato stranih investicija nema.
Šta je nama ostalo od ekspertske Vlade? Ništa, lepo je ovde neko rekao - ništa i ništa. Eksperata više nema, jer su se svi brže - bolje učlanili u stranke i svoj ekspertski autoritet koji se vrlo brzo potrošio nastojali su da zaštite stranačkim angažmanom, odnosno članskom kartom u pojedinim strankama, kako bi u toj vladi ostali, tako da od onih silnih eksperata na početku mandata nema više nijednog eksperta, svi su uzeli stranačke knjižice i svi su sada stranački funkcioneri.
Neko dobacuje - Kolesar je ekspert, videćemo, ili neko drugi, ali videćemo ko je ekspert. Evo, samo dva pokazatelja da vam pročitam, ovako, Evropska banka za obnovu i razvoj analizirala je nivo razlika za ulaganja u zemlje istočne i jugoistočne Evrope, rizik investiranja vrednuje se od jedan do sedam.
Znači, Evropska banka za obnovu i razvoj, to je relevantna međunarodna institucija koju vi često pominjete i od koje često uzimate kredite, analizirala je rizik investiranja u zemlje jugoistočne Evrope i na Balkanu i vrednuje se od jedan do sedam.
Moramo da kažemo da je vaša vlada dobila ocenu sedam, odnosno najnižu ocenu, i to je kako vas vide oni spolja. Jedno je što se vi dičite raznim pohvalama i ostalim, jedno je kako oni vas spolja vide i kako savetuju svojim privrednicima da ulažu u Srbiju, i to se vidi po investicijama u Srbiji.
Druga je Heritage fondacija, koja donosi svake godine indeks ekonomskih sloboda, na bazi deset određenih parametara je utvrdila sledeće - po proceni ove ugledne fondacije za 2003. godinu, ekonomske slobode u Jugoslaviji iznose 4,25, to je ocena od maksimalne negativne ocene koja iznosi pet. Znači, tu smo na dnu te lestvice, njihova procena je da je privredni ambijent u Srbiji po ekonomskim slobodama, neatraktivan za ulaganje, što je rezultiralo da se nalazimo na 149. mestu od 156 rangiranih zemalja, iza nas su samo Belorusija, Libija, Kuba, Severna Koreja, Angola, Burundi i Irak.
Ovo je sagledavanje činjenica...
(Predsednik: Da li želite da koristite i narednih deset minuta?)
Završavam, dakle, ovo je sagledavanje činjenica, ne nas, ovo govore relevantne međunarodne organizacije koje vas kada uzimate kredite tapšu po leđima, te je zato Srbija zapala u dužničku krizu, gde će 2004. godine naš dug narasti na 10.130.000.000 dolara, a otplata će iznositi 719 miliona dolara, što naša država neće moći da uradi.
Znam da se vi smejete, zato što vi taj dug nećete vraćati i sve dugove koje uzimate vraćaćemo mi, i znam da je vama vrlo lako da potpisujete svaki dalji dug....
(Predsednik: Narodni poslaniče, dvanaesti minut.)
Završavam; vama će račun svakako biti isporučen i taj račun će biti korupcija, organizovani kriminal, zloupotreba službenog položaja, o tome ćemo raspravljati kada se promeni vlast u Srbiji.
Demokratska stranka Srbije, naravno, glasaće za nepoverenje Vladi Republike Srbije i sve svoje argumente, najveći deo argumenata izneće tokom rasprave o poverenju Vladi po inicijativi DSS-a, gde će ovakvih podataka kao što su analiza Evropske banke za obnovu i razvoj i Heritage fondacije biti mnogo više, što će više nego činjenično dokazati da je ova vlada upropastila Srbiju i potencijale koje je Srbija imala 2000. godine. Hvala lepo.

Ne znam koju odgovornost nosi gospodin Ivković i njegova stranka s obzirom da su oni podržali budžet za 2003. godinu, Zakon o lustraciji i sve ostalo, tako da o njegovom delu odgovornosti sigurno treba razgovarati, i ona je veća od odgovornosti Demokratske stranke Srbije i nekih drugih stranaka koje on optužuje za ovo što se dešava, tako da će uprkos jednoj žalopojki što će Vlada eto da padne u ovoj skupštini, koju smo čuli od Baneta Ivkovića, ta Vlada ipak da padne i ipak ćemo imati vanredne izbore i verovatno nećemo dočekati da vidimo kako žalosno neko glasa protiv Vlade i protiv svoje volje, ali eto da bi obezbedio neku svoju poziciju za naredne izbore.
Što se tiče predsedničkih izbora, o njima je bilo puno reči i biće još uvek, jer će se ova govornica koristiti i DSS će te izbore naravno bojkotovati i neće izaći. Ono što je činjenica to je da, recimo, predsednički kandidat DOS-a podnosi svoju kandidaturu i njega su predložili DOS - dr Vojislav Koštunica, Demokratska stranka Srbije i ostale stranke. Tako je gospodin Mićunović podneo svoju kandidaturu Republičkoj izbornoj komisiji, da njega predlaže DOS - dr Vojislav Koštunica, Demokratska stranka Srbije.
Ko tu vara građane, a ko ih ne vara? On vara građane, on je prevario sve. Mi bojkotujemo izbore, on podnosi listu DOS - Dragoljub Mićunović, DOS - dr Vojislav Koštunica, DSS, pa pobrojane sve stranke i negde je pobrojana i Nova Srbija. Zamislite, njega podržava Nova Srbija koja na predsedničkim izborima ima svog kandidata! Po onome što je Dragoljub Mićunović napisao, njega ta stranka podržava. Onda ne verujem da bi Dragoljub Mićunović lagao, on je i suviše ozbiljan čovek, sa jednim dugačkim demokratskim stažom i ne verujem da bi čovek na taj način ugrozio svoju profesionalnu i demokratsku reputaciju. Oni koji mu rade kampanju, koji su za njega skupljali potpise, mislim da to rade i na taj način da pokušaju da obmanu građane da iza njega stoji DOS - dr Vojislav Koštunica, DSS, što je stvarno potpuno neprihvatljivo.
Ako na taj način mislite da dobijete izbore, plašim se da nećete, jer mi na te izbore ne izlazimo i naravno da ćemo mi kroz RIK učiniti sve da se otkloni ta neistina sa biračkog listića, gde će stajati DOS - dr Vojislav Koštunica, što mi naravno ne podržavamo. Voleo bih da Dragoljub Mićunović izgubi tako što će dobiti dva miliona glasova građana Srbije, koliko je dobio dr Vojislav Koštunica, da dobije podršku trećine biračkog tela u Srbiji, a voleo bih da neko na taj način gubi, jer je to dokaz da svaki treći građanin Srbije vas podržava i stoji iza vaše politike, onoga što vi radite. Mislim da to najbolje kvalifikuje onoga koji je to dobio za sledeće vanredne parlamentarne izbore na kojima ćemo pobediti, ali trošiti reči na tu vrstu zloupotreba i kvalifikacija, stvarno, neka neko kaže otkud to da Nova Srbija, koja ima svog kandidata, podržava Mićunovića i otkud to da se koriste i zloupotrebljavaju pečati koji su postojali 2000. godine...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Završavam. Pečati koji su postojali iz 2000. godine se sada stavljaju, ne bi li se obmanuli građani. Nemojte to da radite jednom časnom gospodinu Mićunoviću, borcu za demokratiju, da ga na taj način kompromitujete i onemogućavate da dobije koji glas više u ovoj kampanji.

Očigledno se gospodin Žarko Korać više bavio Obrenom Joksimovićem nego onim što mu je Vlada poverila, pa tako ništa nije ni uradio u oblasti zdravstva. Podsetiću vas, setićete se juna meseca 2001. godine, gde su zaključci kolegijuma, potpuno neformalnog tela, oko nabavke lekova bili drugačiji od zaključaka Vlade. To su vaši zaključci. To mi je u stranci i dostaviću vam sutra vaše potpise i na jednom i na drugom aktu.
Zašto nabavka lekova? Samo da objasnim građanima Srbije da je Fond za zdravstvenu zaštitu "preduzeće" koje ima najviše živih sredstava, najviše obrtnog kapitala i da su to pare i lekovi koji se stalno nabavljaju, da je to jedan veoma unosan posao. Kada se bude raspravljalo o Vladi po inicijativi DSS-a, govorićemo i kako se tim sredstvima raspolaže, ko tim sredstvima raspolaže i u kakvim su odnosima pojedinci u tim institucijama sa pojedinim članovima Vlade. O svemu tome ćemo govoriti kada dođe vreme i pokazaću vam zaključke, gde je zaključak neformalnog tela, kolegijuma Vlade, suprotan od zaključka Vlade koji je donet na inicijativu Obrena Joksimovića i koji je bio stavljen van snage, ne novim zaključkom Vlade, koja je to mogla da uradi, nego zaključkom kolegijuma Vlade, neformalnog tela, užeg kruga ljudi, u kome ste bili i koji ste vi potpisali. Znači, to ću vam dostaviti sutra, ako u to ne verujete, pa ćete videti ko je prav, a ko je kriv.
Ono što hoću da pitam gospodina Vlahovića - s obzirom da se sredstva od privatizacije tretiraju kao direktno strano investiranje - koliko je sredstava, van sredstava od privatizacije koja iznose oko milijardu i dvesta miliona evra, bilo direktnog stranog investiranja u toku ove godine. Znači, da odbijemo milijardu i dvesta miliona za privatizaciju, koliko je po drugim osnovama bilo direktnih investiranja u Srbiju? To je pravi pokazatelj poveranja stranih investitora u srpsku državu, pre svega u pravnu sigurnost. Znači, mimo sredstava od privatizacije od milijardu i dvesta miliona evra, po osnovu prodaje Duvanske industrije i svih ostalih, koliko je bilo direktnih investicija? To će biti pravo merilo poverenja stranih investitora u srpsku privredu, odnosno merilo pravne sigurnosti i poverenja u srpsku državu. Znači, van privatizacije, koliko je bilo direktnih investicija u Srbiji? Kada čujemo taj podatak moći ćemo da govorimo o poverenju koje se ima u srpsku privredu.

To jednostavno nije tačno, ali je tačno da vi čuvate Momčila Perišića. Tim lažima o Obrenu Joksimoviću ne možete da sakrijete istinu da vi niste glasali za skidanje imuniteta Momčilu Perišiću, za koga ste tvrdili da nema veze sa davanjem poverljivih podataka, odnosno špijuniranjem za strane diplomate. On je rekao da se neće pozivati na imunitet i da će svoje tvrdnje dokazati pred sudom, onda se naprasno pozvao na imunitet, pa ste vi odbili da mu taj imunitet skinete u Saveznoj  skupštini, i to je istina i time što ćete pričati razne neistine o Obrenu Joksimoviću ne možete da prikrijete priču o Momčilu Perišiću.
Ako je Bojić činio krivična dela, ko mu je skinuo zabranu sa njegovih računa da raspolaže sredstvima, sa njegovih računa u Švajcarskoj; ko mu je skinuo tu zabranu i kako se ta zabrana skinula, nije Obren Joksimović.
Obren Joksimović je sada vama kriv za sve, on je bio šest meseci na vlasti, a vi ste gotovo tri godine. Šta ste uradili za dve i po godine, gde su ti silni zakoni, gde su te silne reforme, nije vam Obren Joksimović valjda kriv za sve, kao što će vam verovatno neki bivši režimi i sve ostalo biti krivo unapred sto godina.
Ne možete, vi podnosite račun za vaše tri godine i vi treba da kažete šta ste radili u poslednje tri godine. Znamo svi šta smo nasledili 5. oktobra 2000. godine i o tome ne treba pričati, to su posledice, na nama i na vama je bilo da pokušamo to da ispravimo i da usmerimo Srbiju u jednom drugom smeru, da od Srbije napravimo modernu demokratsku državu, a vi posle tri godine i dalje pričate kako niste mogli ništa da uradite zbog bivšeg režima i zbog nekog Obrena Joksimovića koji je bio šest meseci ministar zdravlja. O čemu mi ovde pričamo?
Postoji jedan vic: bivši direktor kaže novom direktoru - prva tri meseca se žali da ne možeš ništa da uradiš zbog bivšeg direktora, sledeća tri meseca govori da si u kontaktu sa vlastima, a naredna tri meseca, pre nego što te smene, uzmi neki kredit. Tako i vi radite, vi se i dalje žalite na sve one bivše, na Obrena Joksimovića i time pokušavate da sakrijete svoj nerad i nesposobnost. To se ne može, jednostavno, dajte izbore, pa da završimo i okončamo ovu agoniju u koju ste doveli Srbiju.

 Ja bih imao jedan predlog po Poslovniku, s obzirom da je legitimno pravo Vlade da pretvori ovu tačku u izveštaj o radu, predstavljanje izveštaja o radu. S obzirom da taj izveštaj o radu nije podnet u formi u kojoj treba po Zakonu o Vladi da se podnosi najmanje jednom godišnje, objedini i sve ostalo, već se podnosi resornim odborima, i to ponekad ne baš najnadležnijim odborima, recimo izveštaj koji smo sada imali podnet je Odboru za inostrane poslove, a ne Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom, predlažem da te izveštaje objedinite, jer će ih sigurno biti 15 ili više.
Oni nisu dostupni svim poslanicima, s obzirom da ih dobijaju samo članovi odbora, a ne svi poslanici; predlažem da ih objedinite i da sve te izveštaje dostavite svim poslanicima, kako bismo mogli da učestvujemo u raspravi, a ovako samo članovi odbora imaju mogućnost da pogledaju, recimo, izveštaj o donacijama, s obzirom da se na to sveo rad Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, da nemamo jedan objedinjeni izveštaj o radu Vlade, kako je po ovom poslovniku i po Zakonu o Vladi potrebno, da taj izveštaj o Vladi nije prošao samu Vladu i ne vidimo da li je usvojen ili nije usvojen na Vladi. Znači, predlog je da dostavite objedinjene izveštaje svih ministarstava, kako bismo mi poslanici koji nismo članovi odbora mogli da steknemo uvid u to šta su sva ministarstva radila, a ne samo kroz njihove hvalospeve da slušamo o onome što su radili.

Ono prvo nije bila povreda Poslovnika, nego samo predlog vama da u jednoj tolerantnijoj atmosferi omogućite svim poslanicima da raspravljaju o izglasavanju nepoverenja Vladi Republike Srbije. Znači, to je bio jedan dobronameran predlog koji niste uvažili.
Nije šija, nego vrat. Da li će govoriti "rezultat" ili "izveštaj", nama je svejedno. Suština je da su ti izveštaji, a ne rezultati rada ministarstava, dostavljeni resornim odborima, što po Poslovniku ne postoji kao mogućnost, nego Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kada to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje. Za ove tri godine mi takav izveštaj nijednom nismo dobili.
"Narodna skupština može, na predlog pojedinog odbora...", to je sve ono što ima, i - predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, radi upoznavanja, izveštaj o radu Vlade; mi to nismo dobili, s obzirom da ga vi, kao izveštaj o radu Vlade, u toj formi i niste dobili, već ste pojedinačno dobili izveštaje o radu ministarstava, koje su oni upućivali nadležnim odborima.
Moj predlog je išao u pravcu, najdobronamernije, da vi te izveštaje, koji su stizali po odborima, samo iskopirate i dostavite svim narodnim poslanicima, kako bismo mogli da se upoznamo. Ovako, vi sada ulazite u drugu, po meni potpuno nepotrebnu manipulaciju, da ćemo izveštaje sada nazivati rezultatima, a oni su izveštaji. Ne znam šta ćete uraditi na taj način, da li ćete ovu raspravu ili ovo što će iznositi ministri dovesti u red sa Poslovnikom - nećete, a nećete ni omogućiti poslanicima da, u skladu sa ovim poslovnikom, budu upoznati sa onim što će ministri za ovom govornicom govoriti.
Nesporno je pravo ministara da se ovde javljaju, s obzirom da ih možda grize savest što za ove tri godine nisu položili izveštaje o svom radu ovde u Skupštini i što Skupština nema mogućnosti da se upozna, jedino preko završnog računa, koji za prošlu godinu, iako je već novembar mesec, nije usvojila, niti je o njemu raspravljala, tako da ne znamo kako su trošene pare prošle godine, a gotovo je na izdisaju ova fiskalna godina.
Apsolutno su više puta prekršeni i Poslovnik i Zakon o budžetskom sistemu, ali jednostavno, ono što je zahtev narodnih poslanika, to je da se putem ove rasprave omogući da svi narodni poslanici imaju jednake uslove, da svi dobijemo te, kako vi kažete, "rezultate" nerada ili rada ministarstava i da onda, kroz te rezultate rada ili nerada ili ostvarenih i neostvarenih ciljeva, svi možemo ravnopravno da učestvujemo u raspravi.
Ovako vi onemogućavate narodne poslanike koji nisu članovi odbora da dobiju te izveštaje, s obzirom da to ne postoji, da ti izveštaji dolaze, ali da se ne dele svim poslanicima. Vi ste, po ovom članu Poslovnika, obavezni da dostavite te izveštaje, kako se kaže u ovom stavu: "Izveštaj Vlade predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima". Izveštaja Vlade nema, ima izveštaja pojedinih ministarstava. Znači, dostavite ih svim narodnim poslanicima, da svi možemo da učestvujemo u raspravi potpuno ravnopravno.

Moram da kažem da sam potpuno iznenađen i začuđen da predsednik Vlade Zoran Živković nije pročitao Zakon o Vladi u kome stoji, to je član 14. stav 2. alineja 2, da je Vlada Republike Srbije obavezna da Narodnoj skupštini podnese izveštaj.
Prosto me čudi da osnovni akt kojim se uređuje rad Vlade od 18. marta ove godine nije uspeo da bude pročitan i da se koristi i primenjuje u ovoj skupštini, u ovoj državi, uostalom. Ovaj predstojeći vikend može da bude iskorišćen upravo za to kako bi se bolje pripremili za raspravu od ponedeljka. To je jedna stvar.
Druga stvar, izveštaj se dostavlja Narodnoj skupštini, ne dostavlja se resornom odboru. I ako izveštaj postoji, a o tome trube mediji već dve nedelje, taj izveštaj se dostavlja Narodnoj skupštini, a Narodnu skupštinu čini 250 poslanika, znači da se svakom poslaniku taj izveštaj dostavlja. Vi kažete da su ti izveštaji (sada ste ih preimenovali u rezultate rada, a svi pričaju o izveštajima) morali da budu dostavljeni svima. Stoga očekujem da sada već preimenovani i to su rezultati koje će ministri predstavljati ovde, treba da budu nešto čime će Vlada sebe braniti. Nama ne smeta, jer izveštaj o radu ove vlade možemo svaki dan da vidimo na ulici kada izađemo, i to je izveštaj o radu ove vlade.
Ono što ćete vi napisati, i brojke i statistika, što ćete kroz statistiku pokušati sve da dočarate, to je jedna stvar. Izveštaji su nešto drugo i ako već izveštaji postoje, znači, Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, a ne 7, 8, 10 ili 12 članova odbora koji će taj izveštaj dobiti, usvajati ili ne usvajati. Znači, izveštaj o radu.