Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Vlade gospođo Brnabić, poštovani ministre gospodine Gašiću, poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku u ime Jedinstvene Srbije i u svoje lično ime, još jednom bih izrazio najiskrenije saučešće porodicama žrtava nasilja koje se dogodilo u "Ribnikaru", u Dubonji, u Malom Orašju, ali s druge strane i porodicama žrtava nasilja koje se dogodilo bilo gde u Srbiji.

Moram da kažem da se Jedinstvena Srbija oštro protivi nasilju, uvek smo radili i uvek ćemo se boriti protiv nasilja. Mislim da ove strašne tragedije koje su nas zadesile treba dodatno da nas ujedine, a ne da nas razjedine u borbi protiv nasilja, da se stvori nacionalni konsenzus u borbi protiv nasilja.

Kada govorim o nasilju, nasilje nije problem koji je vezan samo za Srbiju, dakle nasilje je globalni problem, problem koji razdire čitav svet, čitavu civilizaciju. Kada kažem da je nasilje globalni problem, svakako da imam na umu sve ono što se događa u svetu. Dakle, imamo maltene treći svetski rat u toku, imamo velike ekonomske, političke, energetske i razne druge krize. Imamo tendenciju razaranja porodice, kao osnovne jedinice svakog društva. Imamo pokušaj menjanja sistema vrednosti, običaja, tradicije, kulture i svega onoga što je vekovima stvarano.

I kada sve to kažem, vraćam se na ove strašne tragedije koje su se dogodile kog nas. Dakle, u "Ribnikaru" nije pucao bilo koji dečak, nije pucao bilo koji trinaestogodišnjak, to trinaestogodišnjaci dečaci ne rade. Dakle, pucao je dečak kome je falila pažnja porodice, kome je falila ljubav porodice ili, pak, tu ljubav i pažnju je dobijao na krajnje pogrešan način.

Dakle, želim ovde da kažem da je zatajila porodica. Da se detetu, njegovom psihičkom stanju, sistemu vrednosti koji je izgradilo nije obraćala pažnja porodice, govori činjenica da je papir sa namerama deteta danima stajao na radnom stolu i niko nije obratio pažnju na to. U takvim uslovima nijedan sistem na svetu ne bi mogao da spreči ovu strašnu tragediju koja nam se dogodila. Dakle, zatajila je porodica i zato moramo sve učiniti da osnažimo porodicu, da društvu vratimo tradicionalne vrednosti, da porodici vratimo, svakoj porodici vratimo ljubav, veru, nadu, sklad i mir, i samo tako u svakoj porodici deca će odrastati u dobre, poštene, brižne i pravične ljude.

I kada sve ovo kažem, vraćam se na ono što je danas tema ili bolje da kažem ono što je danima tema, a mi iz Jedinstvene Srbije mislimo da ova tema nije trebalo da dođe na dnevni red Skupštine. Dakle, Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću. I odmah ću reći, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće glasati za smenu Bratislava Gašića. Mi mislimo da nema nikakve odgovornosti Bratislava Gašića. Radi se o čoveku koji je prošao sve bezbednosne strukture. Koji god posao da je radio, radio ga je odgovorno i na profesionalni način.

Kažem, traži se smena Bratislava Gašića, i pitanje je zašto je tačno odgovoran Bratislav Gašić. Možda zato što je kriminal u prvih šest meseci ove godine smanjen za 20% ili možda zato što je uhapšen ubica iz Priboja, policajac, ili možda zato što je uhapšen masovni ubica iz Mladenovca? Zato možda što policija i policijski službenici maksimalno odgovorno i profesionalno rade svoj posao? Zato što je ministar Gašić čitavo vreme bio sa policajcima dok nije uhapšen krvnik iz Mladenovca? Sa druge strane, moram da kažem, jel za to kriva policija? Jel su odradili sve što treba? Jel za to kriv Bratislav Gašić? Znate, najlakše je optužiti vlast za sve, ali da li je to rešenje?

I ono što je ovde važno reći, pravimo na taj način lošu atmosferu. Stvara se politička matrica za budućnost, da sutra na svakoj stvari možemo da smenimo ministra, na svakoj stvari možemo da smenimo vlast, na svakoj stvari možemo da smenimo Vladu. Mi na taj način zaista pravimo opasan presedan, otvaramo Pandorinu kutiju za budućnost, za buduće događaje. Pa zar nam je cilj, a siguran sam da nikom ovde od nas nije cilj, da stvorimo društvo sa nestabilnim političkim sistemom? Pa ne možemo vlast da optužimo za svaku stvar koja se desi. Zato nam je sada potrebno zaista makar malo političkog iskustva, političke pameti, da izađemo iz stranačkih odela, da sve, da kažem, ideološke ostrašćenosti ostavimo iza sebe i da razgovaramo, da uđemo u dijalog. To je jedini dobar put za Srbiju, to je jedini dobar put koji vodi Srbiju napred. Sve ostalo je politikanstvo.

Zato želim da vam kažem još jednom, da bih ostavio vremena još mome kolegi uvaženom koji će govoriti posle mene, da poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće podržati smenu ministra Bratislava Gašića. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, da kažem samo da poslanička grupa JS neće podržati pomenute amandmane. S druge strane u danu za glasanje podržaćemo sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Kada govorimo o ovom zakonu JS se zalaže sa maksimalno jačanje sudstva, nezavisnost tužilaštva kao preduslov vladavine prava.

Ali, ministarka, kada ovo kažem da se zalažemo za maksimalno jačanje sudstva, nezavisnost tužilaštva, ne mislim da to znači udaljavanje od naroda, već upravo suprotno, udaljavanje od neprimerenih uticaja, jer nezavisni sudija je garant da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve građane.

S druge strane, svaka država koja pretenduje da bude demokratska važno je da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri parametri za ostale stubove vladavine prva. Svakako, svi smo ovde saglasni da je Srbija zemlja koja tim putem ide. Jedini interes ove države svakako mora da bude jednakost i pravičnost za sve građane.

Sve ove izmene o kojima danas govorimo predstavljaju temelj za drugačije zakonsko uređivanje i položaj sudija, za njihov izbor, prestanak funkcije, odgovornost itd. Sve preporuke Venecijanske komisije implementirane su u ovaj zakon. Ali, ministarka, predstoji vam još dosta posla, predstoji da donesemo podzakonske akte, kojima će se formirati saveti, a čini mi se, svi smo saglasni, tek tada mogu građani da osete pozitivne promene što se tiče ovog zakona.

Isto tako, ovim setom zakona ispunjava se obaveza za Poglavlje 23, na putu Srbije ka EU. Isto tako značajna odredba kojom će Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva imati svoju budžetsku nezavisnost. Pošto nemam više vremena samo još na samom kraju da kažem svi ovi zakoni koje donosimo su interesu građana, kako bi lakše mogli da ostvare svoja prava i kako bi se sa druge strane svakako, ojačala sudska grana vlasti, a JS se za sve to zalaže. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Martinoviću, poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, poštovani narodni poslanici, na samom početku kazaću da poslanička grupa JS, naravno podržaće pomenute izmene Zakona o državnoj službenicima, ali nećemo podržati pomenute amandmane, jer mislimo da su predložene izmene Zakona o državnim službenicima važne, u smislu nesmetanog funkcionisanja, prvenstveno pravosudnih organa, dakle, sudova i javnih tužilaštva. Sa druge strane, i drugih državnih organa, prvenstveno mislim na organe državne uprave. Dakle, sve pomenute institucije koje sam sada rekao dobiće rok od dve godine da dodatno se pripreme za implementaciju ove odredbe.

Ministre Martinoviću, neću pominjati razloge na koje niko od nas nije mogao da utiče, dakle, pandemija Korona vurusa – 19. Kolika je za nas JS važna ova odluka, govore činjenice da, recimo kada govorimo o pravosudnim organima samo u pravosudnim organima, dakle, u sudovima javnim tužilaštvima radi gotovo 2.000 ljudi.

Mi iz JS zalažemo se za svako radno mesto i za nas je svako radno mesto važno i nezamislivo je da svi ovi ljudi ostanu bez posla, a sa druge strane, nezamislivo je da ugrozimo rad sudova i javnih tužilaštava.

Kada već govorimo o sudovima i javnim tužilaštvima, moram da kažem, da se podsetim, ali ne bi se nikada vratio na to vreme, kada u jednom danu bez posla ostalo gotovo 1.000 sudija i javnih tužilaca. Sve ovo govorim, jer sam siguran da svi ovde imamo dobru volju, da imamo dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze i dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava.

Ministre Martinoviću, vi znate da ja dolazim iz Kragujevca, dakle, u Kragujevcu je, kada već govorim o pravosuđu izgrađena Palata pravde, dakle, znam, evo samo završavam dve rečenice. Dakle, jedan od najznačajnijih infrastrukturnih objekata pravosudni koji je izgrađen u Srbiju posle njih nekoliko decenija. Dakle, danas nemamo boljeg objekta od toga u Srbiji, jer je na jednom mestu svi pravosudni organi i pravde dostupna za sve građane. Ne mogu da kažem kolika je važnost, da kažem, jednog ovakvog objekta infrastrukturno za grad Kragujevac za čitavu Šumadiju, naravno, to nije jedini infrastrukturni objekat koji je izgrađen, trebalo bi mi dosta vremena da pomenem „Data centar“ i ostalo.

Dakle, na samom kraju, pošto više nemam vremena samo da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute izmene Zakona o javnim službenicima. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, poštovana mandatarka sa članovima buduće Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor buduće Vlade Republike Srbije i moram da kažem na početku, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije, a kako je to predsednik JS, Dragan Marković Palma, u svom izlaganju rekao, podržati izbor buduće Vlade Republike Srbije.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da će buduća Vlada ići putem koji je trasirala prethodna Vlada, dakle putem odgovorne politike, putem napretka i prosperiteta.

Na samom početku moram da kažem da se mi nalazimo u teškom trenutku i u trenutku kada je ceo svet suočen sa velikom krizom usled pandemije Kovid 19, a sa druge strane i ratom u Ukrajini kome se ne nazire kraj.

Od nas se traži, mandatarka, da priznamo da nešto što je naše nije naše, da iako je 25 zemalja povuklo priznanje te lažne kvazi države Kosovo, a biće ih zasigurno još kada vidim sastav ove Vlade, nisam siguran da će velike sile promeniti svoj stav prema KiM, prvenstveno što ostalo nam je da se borimo jezikom argumenata i da nikada ne priznamo nezavisnost naše južne pokrajine.

Sve ovo govorim u trenutku, kao što sam rekao na početku, da je ispred nas velika kriza, a kada gledam sastav ove Vlade siguran sam da će buduća Vlada u kojoj vidim veliku energiju raditi u punoj pari u interesu građana Srbije.

Premda mi iz Jedinstvene Srbije govorimo jezikom argumenata pomenuću samo neke značajne stvari koje je prethodna Vlada u prethodnom periodu ostvarila.

Najpre, Srbija je lider na prostoru Zapadnog Balkana kada govorimo o investicijama, čak 60% i više od 60% svih investicija koje dođu na Zapadni Balkan, ide ka Srbiji. U prošloj godini, čak 3,7 milijardi je ostvareno direktnih stranih ulaganja. To govori o tome koliko imaju poverenja u Srbiju svi oni koji ulažu u Srbiju.

Javni dug je na nivou od 56%, koliki je to rezultat ne vraćajući se u vreme kada je javni dug bio preko 80% u Srbiji, govori činjenica, recimo da jedna Italija ili Francuska, imaju javni dug koji je preko 100%, a sa druge strane, zemlje okruženja koje su članice EU imaju javni dug koji je veći od Srbije.

Imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, nezaposlenost je na istorijskom minimumu od 8,9%, da ne pomenem kilometre putne i železničke infrastrukture. To su samo neki po od pokazatelja koji govore u prilog tome, koliko Srbija ide napred.

Mandatarka, ja dolazim iz Kragujevca. Vi ste i juče i danas govorili o nekim stvarima značajnim za Kragujevac. Moram samo da pomenem, premda mi iz JS govorimo jezikom argumenata neke značajne stvari.

Najpre, Palata pravde u Kragujevcu svakako je jedan od najznačajnijih i najvećih pravosudnih i infrastrukturnih objekata koji je građen u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

Danas svakako pravosuđe u Srbiji nema boljeg objekta od Palate pravde u Kragujevcu, jer je građen od početka za potrebe pravosuđa, a sa druge strane objedinjuje sve pravosudne organe što se tiče Kragujevca. Ne treba da naglašavam, mandatarka, koliki je značaj jednog ovakvog objekta, ne samo za grad Kragujevac, nego i za čitav region.

Zatim, Data centar u Kragujevcu veći je pet puta od beogradskog. Što se tiče samog regiona po kapacitetima i performansama je veoma značajan.

Sa druge strane, rešen je višedecenijski problem aero-zagađenja u Kragujevcu. Zamenom kotlova u kragujevačkoj „Energetici“, prešlo se sa uglja na gas.

Zatim, izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti u naselju Denino brdo. Kada to govorim moram da se osvrnem, nismo do sada čuli da Srbija kao vojnička zemlja, uvek je gradila svoju odbrambenu strategiju i u poslednjih nekoliko godina, iz nas, ozbiljno smo modernizovali našu vojsku.

Evo, ja ću pomenuti samo neke značajne stvari, eskadrila Mig 29, zatim PVO sistemi, Pancir S, EFK 3, helikopteri H145M, zatim Mi35, samo su neki od značajnih stvari. Zatim, naša odbrambena industrija, što se tiče Lazara i Miloša, samo su neke stvari kada govorimo koliko je modernizovana naša vojska.

Samo još da pomenem, mandatarka, još neke stvari koje ste i vi pomenuli, šta će se to još graditi u Kragujevcu. Dakle, rekonstrukcija bolnice u Kragujevcu, Kliničkog centra, izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda Jovanovac, gradiće se savremene deponija na lokaciji Vitlište i Severna obilaznica koja će Kragujevac staviti na mesto gradova koji su povezani autoputevima.

Na samom kraju, želim da kažem, mandatarka, za nas, iz JS, nije bitno koliko će buduća Vlada imati ministarstava, za nas je bitno da buduća Vlada radi u punoj meri u interesu građana Srbije.

Ono što je isto tako veoma važno kada vidim ovaj sastav kabineta siguran sam da postoji jedna dodatna energija da Srbija ide još krupnijim koracima napred. Sa druge strane, naravno, glasaćemo za buduću Vladu Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Ružiću sa saradnicom iz ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dve važne odluke, prva o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Naravno, na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve odluke, jer će one svakako doprineti daljem razvoju i unapređenju kvaliteta što se tiče visokog obrazovanja.

Ministre Ružiću, pre nego što pređem na pomenute teme, dakle prva tema o izboru članova Nacionalnog saveta, druga o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, želim da kažem da je Srbija zemlja koja neskriveno ide napred u svim oblastima i Srbija je zemlja u kojoj imamo i sigurnost i stabilnost.

Sve ovo govorim, premda je svet suočen sa velikom krizom izazvanom pandemijom Kovid-19, mnoge velike ekonomije su na kolenima, a sa druge strane Srbija pokazuje rezultate.

Kada to kažem ilustrovaću samo nekoliko stvari koje su značajne. Recimo, imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, povećanje plata i penzija u vreme Kovida-19, kilometri autoputeva, preko 60% svih investicija koje dođu na prostor Zapadnog Balkana ide ka Srbiji. To govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju, ali sa druge strane, došli smo u 2021. godini do negde 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija. Nivo javnog duga je na nivou od 51,7%, a koliko je ovo rezultat, sa druge strane ne vraćajući na vreme kada je i kod nas javni dug bio preko 80%, govori činjenica da recimo jedna Francuska ima javni dug preko 100%, jedna Italija ima preko 100%, a govoreći o zemljama u okruženju recimo zemlje koje su članice EU, poput Hrvatske ili Slovenije, imaju veći javni dug od Srbije.

Ministre, sa druge strane sve ovo govorim imajući u vidu da je znanje pokretač razvoja u svim oblastima, recimo počev od privrede, sa druge strane zdravstva, recimo odbrane, sporta, ali i svih drugih oblasti. Obrazovanje u svakom društvu je najvažniji, ali sa druge strane i najkompleksniji proces i sistem. Svakako da nema razvoja društva i države bez većeg znanja i bolje primene stečenih znanja.

Ministre, malo pre sam rekao da država Srbija ide krupnim koracima napred u svim segmentima. Ovde posebno želim da kažem jednu od najvažnijih oblasti, a to je oblast obrazovanja. Neskriveno ću reći da smo napravili veliki iskorak unapred što se tiče oblasti obrazovanja. Čak, sa druge strane, u vreme pandemije Kovid-19 obrazovanje nije dozvoljeno da ni u jednom trenutku stane, a svi rezultati koji su postignuti u ovoj oblasti govore u prilog tome da se išlo krupnim koracima napred. Vreme koje dolazi svakako, moram da kažem, da je vreme boljih rezultata za obrazovanje, imajući u vidu i kvalitetne osnove koje postavlja nova strategija obrazovanja.

Naravno, značajno je istaknuti sa druge strane da je EU ne samo prepoznala sve ove rezultate, nego sa druge strane dala pohvale za sve dobre rezultate u oblasti obrazovanja.

Vratiću se na dve pomenute teme. Prva tema je izbor članova Upravnog odbora Nacionalnog saveta i druga tema imenovanje, tj. Odluka o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.

Najpre, govoreći o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje moram da kažem da je to posle vašeg ministarstva, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja drugi najvažniji organ zadužen za visoko obrazovanje koji je odgovoran za strateško planiranje i donošenje odluka u glavnim pitanjima relevantnim za usklađenost sistema visokog obrazovanja.

Nacionalni savet, kao što ste rekli, ima mandat od četiri godine. Ima 17 članova koje bira Narodna skupština Republike Srbije uz vođenje računa o zastupljenosti oba pola. Od 17 članova šest članova se biraju iz redova istaknutih redovnih profesora, dva člana iz redova profesora strukovnih studija, sedam članova iz reda vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika i još dva člana na predlog Privredne komore i kada su u pitanju studentska pitanja sa druge strane u Nacionalnom savetu učestvuju dva studente koje bira Studentska konferencija iz reda studenata koji ne mogu imati manji prosek od osam.

Sredstva za rad Nacionalnog saveta i njegov rad obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i Nacionalni savet podnosi Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije jednom godišnje izveštaj o svom radu.

Kada je reč o Nacionalnom telu za akreditaciju ono obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visoko školskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studentskih programa i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Organ upravljanja Nacionalnog akreditacionog tela je Upravni odbor, a organ vođenja je direktor. Upravni odbor, kao što ste rekli, ima devet članova koje imenuje Narodna skupština vodeći računa o zastupljenosti oba pola ne pominjući iz kojih delova dolaze. To ste već rekli. Samo još da kažem da nadležnosti Upravnog odbora da bira, razrešava direktora, bira i razrešava članove Komisije za akreditaciju, usvaja godišnji program rada i finansijski plan uz saglasnost Vlade naravno i donosi statut i opšte akte, nadzire rad direktora.

Nacionalno akreditaciono telo podnosi Vladi izveštaj o svom radu jednom godišnje, ali to se može desiti na zahtev i Nacionalnog saveta i ministarstva.

Na samom kraju samo još jednom da kažem da će Poslanika grupa JS u danu za glasanje podržati kako prvu Odluku o imenovanju članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, tako i drugu Odluku o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka Popović sa saradnikom iz Ministarstva, poštovana predsedavajuća, potpredsednice Skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužioca.

Ministarka, vi ste na početku svoje rasprave govorili o kandidatima, da se ne ponavljam. Rekao bih da dva kandidata dolaze iz Kragujevca, odakle sam i ja, jedan iz Apelacionog tužilaštva, drugi iz Osnovnog tužilaštva, ali ono što je svakako važno, što ću ja na početku reći, da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke kada je reč o izboru na funkciju javnih tužilaca.

Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju uvek se zalaže za samostalnost i nezavisnost sudstva. Danas biramo tužioce, ali ne samo kada govorimo o tužiocima, kada govorimo i o sudijama, veoma je važno da oni budu samostalni i nezavisni u donošenju svojih odluka, jer to je u svakom slučaju preduslov vladavine prava, a sa druge strane i garancija za normalan život svih naših građana.

Ministarka, ja ću se malo vratiti unazad i reći da je Srbija u prethodnih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme kada je u pitanju pravosuđe, a sve u cilju da svakako nova organizacija pravosuđa iznese sav teret reformi. Kao krajnji cilj imali smo zaista pun razvoj što se tiče pravosuđa.

Mogu slobodno da kažem da je Srbija možda i lider u regionu kada je u pitanju nezavisnost ili sudija ili tužioca, jer danas u našoj zemlji sudija i tužilac imaju punu slobodu u donošenju svojih odluka.

Kada je reč o Evropskoj uniji, na putu ka EU, čija osnovna vrednost obuhvata vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je ovu oblast, dakle, na putu ka EU, regulisala kroz Poglavlje 23 ili, kako ćemo sada reći, kroz klastere. Opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem u Srbiji napravio izvestan nivo pripremljenosti. Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kao što sam rekao, i kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju tužilaštvo.

U prilog tome ide i cela priča procedure oko izmene Ustava i način na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti.

Ali, ministarka, ono što je veoma važno i, moramo biti iskreni, osnovni argument za promenu Ustava kada je u pitanju pravosuđe jeste činjenica da postojeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na nosioce pravosudnih funkcija. Ovaj uticaj može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj u stvari je praktično da se izbegne ova politizacija, a sa druge strane i ono što se svi zalažemo, kao što sam rekao, za punu nezavisnost što se tiče tužilaštva i što se tiče sudstva. Ono što je cilj i želja svih nas, jeste da dajemo garanciju da će Srbija biti jedno moderno društvo u kome će se u potpunosti primenjivati svi zakoni, kao što je to i sada.

Kada govorimo o nacrtu akta, kada govorimo o tužilaštvu i promeni Ustava, predviđeno je da se promeni sastav i način izbora članova Državnog veća tužilaca koji će se, ja se nadam, promenom Ustava zvati Vrhovni savet tužilaca. Još jednom da napomenem, imaće 11 članova. Ovde ću reći da je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima četiri člana koji dolaze iz reda istaknutih pravnika, njih će birati Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je važno, svakako, posle sprovedenog konkursa i dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pet članova biraju javni tužioci i glavni javni tužilac iz redova javnih tužilaca. Rekao sam da ima 11 članova, dva člana, doći će aktuelni ministar koji je zadužen za pravosuđe i, sa druge strane, Visoki javni tužilac po funkciji.

Izbor vrhovnog javnog tužioca vrši Narodna skupština Republike Srbije, ali ono što je često problem, može da se desi da nemamo većinu u Skupštini što se tiče te odluke, ne samo kada je izbor visokog javnog tužioca u pitanju nego i kada je u pitanju Visoki savet tužilaca, pa je predviđen mehanizam kako bi se sprečila blokada ovih organa. Ako za njihove članove odnosno za vrhovnog javnog tužioca ne glasaju dve trećine odnosno tri petine svih narodnih poslanika, članove ovih organa iz redova istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca bira komisija.

Komisiju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija, dakle, to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

To sam već rekao, ali još jednom da pomenem, predviđeno je da se u okviru javno-tužilačke organizacije promeni naziv i funkcija. Ja sam kroz svoje izlaganje već to spomenuo, ali za neke funkcije samo već pomenute reći ću da će se, recimo, Republički javni tužilac biti Vrhovni javni tužilac, Javni tužilac će se zvati Glavni javni tužilac, zamenik javnog tužioca biće Javni tužilac.

Dakle, ono što je na kraju važno, samo da kažem da ove odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba da promenimo, pre svega zbog svih nas, zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu, a ne zato što to od nas traži Evropska unija.

Na samom kraju, samo da kažem još da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije, svakako podržati sve ove predloge odluka, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za maksimalno jačanje, kako tužilaštva, tako i sudstva. Kao garant vladavine prava i nezavisnih sudija, ili samostalan tužilac i sudija su garancija da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve, da nema, da kažem, povlašćenih.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Pantiću, ispred Visokog saveta sudstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga odluka i ja ću ukratko napomenuti da se još jednom podsetimo, dakle - Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, zatim Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva, neko ko dolazi iz Kragujevca, ja sam gospodine Pantiću iz Kragujevca neko ko ima karijeru preko 20 godina, to govori u prilog tome kako dobijamo kandidata, da kažem, našu zamenu, zatim, dve odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Javnom tužilaštvu u Velikoj Plani i prestanak funkcije predsednika Upravnog suda, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS.

Ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute odluke. Ali, gospodine Pantiću, kada govorimo o sudstvu, o tužilaštvu ja na samom početku moram da kažem da se JS zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, kao preduslov vladavine prava.

Gospodine Pantiću, sa druge strane ovo je ojačavanje sudstva i nezavisnosti tužilaštva ne znači udaljavanje od naroda već potpuno suprotno, dakle ako ojačavamo tužilaštvo, ako jačamo sudstvo to znači odaljavanje od neprimerenih uticaja u društvu i to je cilj svih nas, jel tako? Ono što je važno da nezavisan sudija znači garanciju da on primenjuje zakon u potpunosti i da kada sudi nema privilegovanih što se tiče sudskih procena.

Sa druge strane, svaka država koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste, važno je da ima najpre dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proističu i ostali stubovi, da kažem, vladavine prava i kao što sam rekao i Srbija ide tim putem, jer jedini uslov i interes svake države je da ona mora da bude jednaka za sve njene građane i principi sudske nezavisnosti i nepristranosti predstavljaju temelj za jednu demokratsko i moderno društvo kakva Srbija, kao što sam rekao, jeste i koje zasnivaju na vladavini prava i dobar sudija je svakako onaj sudija, i tu ćete se složiti sa mnom, koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi zakona, da nije potčinjen po nikakvoj samovolji, već pošteno i časno sudi.

Srbija je u prethodnih, da kažem 10 godina, prošla kroz sveobuhvatne reforme što se tiče pravosuđa, a sve u cilju nove organizacije da kažem, sudova. Iznese sav teret što se tiče reformi, a kao krajnji cilj vidljivi razvoj pravosuđa u Republici Srbiji. Možemo reći da i Srbija možda i lider u regionu kada kažemo da je u pitanju nezavisnost sudstva, jer danas u Srbiji sudija uživa potpunu slobodu kada je donošenje svih odluka u pitanju.

Sa druge strane, gospodine Pantiću, složićete se sa mnom, više nikada ne možemo da dopustimo da za godinu dana bez posla ostane praktično hiljadu, blizu hiljadu sudija i tužilaštva, bez zakonom predviđene procedure objašnjenje i prava na žalbu, napravljena je dakle velika šteta čitavom društvu, a da sa druge strane i kažem da je to državu koštalo negde oko 44 miliona. Ovo je u to vreme, sa druge strane, mnogim ljudima produžilo i dugotrajne procese jer znamo da mnogi procesi traju čak i decenijama. Kada govorimo o dužini procesa moram da kažem da definicija starosti predmeta sada u Srbiji podrazumeva predmete starosti do tri godine.

Stvarno je, gospodine Pantiću, apsurdno da imamo neke predmete koji ili procese koji traju u Srbiji decenijama, da neko, recimo, već sam govorio o tome, dođe do toga da kada dobije neko nasledstvo sa druge strane dobije i nasleđen proces koji isto traje deceniju.

Sa druge strane, kada govorimo o Strategiji EU za razvoj pravosuđa, Strategija EU što se tiče razvoja pravosuđa je usaglašena sa Strategijom koju je donela Republika Srbija 2013. godine. Strategija podrazumeva i nužnost infrastrukturnih ulaganja u zgrade i sudove što se tiče Republike Srbije.

Ovde moram da kažem da, recimo, u proteklih 20, 30 godina veoma malo se ulagalo u sve objekte, a u proteklih tridesetak godina isto tako, moram da kažem, da je i održavanje tih objekata bilo na veoma niskom nivou. Kada govorimo o infrastrukturnim objektima, gospodine Pantiću, moram da kažem da dolazim iz Kragujevca i podsetiću vas samo na Palatu pravde u Kragujevcu. To je čini mi se u proteklih više decenija jedna od najznačajnijih infrastrukturnih objekata koja je izgrađena u Republici Srbiji. Svi pravosudni organi smešteni su na jednom mestu, što je svakako olakšalo donošenje sudskih odluka, a sa druge strane, pravda je bila dostupna, biće dostupna za sve građane.

Ukazao bih i na značaj elektronskog pravosuđa. Elektronska razmena podataka direktno doprinosi efikasnosti pravosuđa kroz smanjenje trajanja sudskih i drugih postupaka jer omogućava, sa druge strane, trenutan uvid u podatke koji su od značaja za vođenje postupaka. Praktično jednim klikom nasuprot dugotrajnog putovanja dopisa u obliku papira.

Zahvaljujući E-upravi, E-pravosuđu i informacionom sistemu postignuta je ušteda od 1,1 milijarde dinara, što znači da je štednjom i uštedom papira praktično, gospodine Pantiću, za godinu dana ostvarena ušteda da praktično trećina Palate pravde u Kragujevcu bi mogla da se izgradi.

Na samom kraju kada govorim o ovoj temi želim da kažem da JS podržava svaki napor ove Vlade da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve.

Kada je reč o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, o Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana ove Komisije, treba reći najpre da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa zakonom i odredbama člana 188. Zakona o javnim nabavkama zabranjuje se svaki pokušaj uticaja i uticaj na donošenje odluka ove Republike komisije.

Republička komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik i članovi Komisije odredbama Zakona o javnim nabavkama ne mogu da budu pozvani na odgovornost za svoje mišljenje, a sa druge strane ionako kako glasaju. Odredbama Zakona o javnim nabavkama detaljno je propisana i nadležnost, sastav i izbor Republičke komisije.

Na samom kraju kada je reč o izboru članova Saveta guvernera NBS treba reći da je Srbija postigla i očuvala cenovnu stabilnost i ojačala finansijsku stabilnost. Time je omogućeno sa druge strane da naši građani i privreda lakše posluju, planiraju, kao i da se ekonomija i dalje razvija na zdravim temeljima.

Tokom devet godina, što se tiče NBS, reći ću samo neke parametre, dinar je u odnosu na evro ojačao za 0,9%. Sa druge strane, na deviznom tržištu NBS je kupila 3,2 milijarde evra, tako da u ovom trenutku devizne rezerve na nivou od 14,7 milijardi evra. Isto tako, rezerve u zlatu su na nivou 36,7 tona, što je uvećano, parametar, u odnosu na 2012. godinu za 21 tonu. Dinarska štednja je sa druge strane porasla na 100 milijardi dinara.

Na samom kraju samo još jednom da kažem, gospodine Pantiću, da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge odluka iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovano ministarko Tanasković sa saradnicima iz Ministarstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava tri predloga zakona i poslanička grupa JS, dakle, da pomenem Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, dakle, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banke „Intesa“ i „Raiffeisen banke“ po pitanju Javnog preduzeća „Srbijagas“, a po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transparentnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Naravno, na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve pomenute predloge zakona.

Na samom početku moje izlaganje biće fokusirano na Predlog zakona o patentima i da kažem odmah, ministarka oblast zaštite pronalazaka u našoj zemlji uređena je Zakonom o patentima i cilj ovog zakona je usklađivanje važećeg zakona sa relevantnim propisima koji svakako važe u EU.

Inače, da kažem, da pronalazak definiše, kao proizvodi ili postupak koji nudi neki novi način da se nešto uredi i nudi neko novo rešenje nekog tehničkog problema. Svakako da za ovim predlogom zakona uređuje se pravna zaštita pronalazaka, dakle, ministarka kroz patent ili kroz mali patent.

Sa druge strane, gledajući ovaj predlog zakona veoma važna izmena je što postojeća rešenja zakona stavljaju u neravnopravan položaj proizvođače, dakle, domaće proizvođače, generičkih lekova u odnosu na pravne subjekte u drugim zemljama koje, da kažem, na jedan način ne priznaju sertifikat.

Ovim predlogom zakona, između ostalog, predviđeno da lek ili neki nemedicinski proizvod koji je zaštićen sertifikatom, može da se proizvodi, sa druge strane, može da se skladišti u Srbiji, ali samo pod uslovom da pakovanje bude, da kažem, na propisan način obeleženo. Proizvodnja leka može da počne u Srbiji najkasnije šest meseci do isteka važnje, ovog sertifikata, kao što sam reko za skladištenje ili da kažem za dalji izvoz.

Od početka primene institucije sertifikata, ministarka vi znate da je to u EU od 1992. godine, a što se tiče Srbije, to je od 2013. godine, dakle, ova oblast što se tiče lekova i medicinskog materijala ide krupnim koracima napred.

Evo, i nekoliko podatak koji su možda značajni da vidimo gde je Srbija u ovom trenutku u odnosu na druge zemlje. Kada je broj prijavljenih patenata u Srbiji u odnosu na EU, recimo, u ovom trenutku na milion stanovnika, Srbija prijavljuje nekih 50 patenata, za razliku od EU gde je to nekih 230 patenata. Sa druge strane, ulaganje u istraživanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje EU, su negde ispod 1% BDP, za razliku, sa druge strane EU gde je taj procenat negde preko 2% BDP.

Ministarka, složićete se, Srbija ide krupnim koracima napred i što se tiče ove oblasti napravili smo ogroman iskorak. Budžet Srbije se svake godine povećava što se tiče ove oblasti. Dakle, danas je deset puta veći nego što je to bilo, recimo, pre četiri godine. I, kada govorimo o običnom životu, kada je reč o ulozi patenata u svakodnevnom životu, patenti predstavljaju, da kažem, svakodnevnicu današnjeg života. Kada hoćemo neki patent da prijavimo, podnosilac prijave je dužan da pronalazak opiše potpuno jasno tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti. Sa druge strane, patent obezbeđuje nosiocu društvenu afirmaciju za kreativan rad, kao i materijalnu naknadu za pronalazak koji ima potvrdu na tržištu. Ono što je veoma važno, ministarka, da u isto vreme time se podstiče pronalazaštvo koje obezbeđuje razvoj nauke i tehnike i poboljšanje kvaliteta ljudskog života.

Ministarka, sada ono što je meni veoma važno, što želim da podelim sa vama, vi dolazite iz privrede, a složićete se sa mnom da Srbija ide krupnim koracima napred i ne samo u ovoj oblasti o kojoj ja danas govorim, Srbija ide krupnim koracima i u drugim oblastima. Evo, samo mogu da pomenem neke, recimo, u ovom trenutku čak preko 60% svih investicija koje dolaze na zapadni Balkan ide ka Srbiji. Naš privredni pad ili rast je u ovom trenutku dominantan, sa druge strane imamo fiskalnu, monetarnu stabilnost, kilometre auto-puta i kada bih sada govorio o svim rezultatima trebalo bi mnogo vremena, ali ono što želim vama da kažem, što je ostavilo u poslednje vreme poseban pečat.

Dolazim, ministarka iz Kragujevca i u Kragujevcu je otvoren Državni data centar. Kada o tome govorim, otvaranjem državnog data centra Srbija postaje zemlja sa najmodernijom bazom podataka za svoju ne samo državu nego za svoje građane i sa druge strane i za kompanije. Data centar sa druge strane ne stavlja samo Kragujevac već čitavu Srbiju na mapu ovog dela Evrope, ali ne možemo, ministarka, da kažemo samo ovog dela Evrope kada govorimo o ovoj oblasti, jer ovakva institucija ne postoji samo u ovom delu regiona, nego ona ne postoji ni u širem delu centralne jugoistočne Evrope.

Sa druge strane Državni data centar je, da kažem, građen na površini 14 hiljada metara kvadratnih i ono što je važno u njemu će biti smeštena prava državna platforma za veštačku inteligenciju. Naravno, rekao sam na početku da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona.

Kada govorimo o Predlog zakona o davanju saglasnosti Republike Srbije u korist banke „Intesa“ i „Raiffeisen banke“, a što se tiče zaduženja preduzeća „Srbijagas“, ovde govorimo o daljoj gasifikaciji Srbije. U ovom trenutku isključivo govorimo o gasifikaciji Zlatiborskog okruga. Ministarka, vi kao nek ko dolazi iz privrede reći ćete da je Zlatibor turistička destinacija, ali ovom gasifikacijom dolazimo do toga da će to sigurno doći nove investicije, a sa druge strane poboljšaće se i turistička ponuda ovog kraja.

Sa druge strane, procene su da u Srbiji ima negde oko milion domaćinstava koja koriste čvrsta goriva za grejanje i daljom gasifikacijom Srbije procene su da do 2022. godine broj tih domaćinstava smanjiće se za polovinu, a sa druge strane neću vam reći koliki je značaj kada govorimo o tome za zagađivanje životne sredine.

Treba svakako ovde naglasiti veliki značaj koji je napravila država kada je u pitanju cena gasa i ogromna zasluga projekta Turski tok. Koliki je značaj projekta Turski tok, verovatno će i za našu energetsku nezavisnost, govoriće vreme koje je ispred nas. Inače, da kažem, ovaj projekat samo nekoliko parametra, dug je 930 kilometara, kapacitet ovog toka je negde 31,5 milijardi kubnih metara gasa. Prvi krak prolazi kroz Tursku, a ono što je za nas značajno drugi krak ide o Bugarske Srbijom ka Mađarskoj. Kapacitet svakog od ovog kraka je negde oko 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ono što je za nas značajno drugi krak ide od Bugarske Srbijom ka Mađarskoj. Kapacitet svakog od ovih krakova je negde oko 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ova količina energije, ministarka, je dovoljna, recimo da zagreje nekih 15 miliona srednjih domaćinstava.

Srbija je izgradila magistralni gasovod dužine 403 kilometra, a on ide od Bugarske do Mađarske ili bolje da kažem, od Zaječara do Horgoša, i naravno najmanja trasa je kroz Mađarsku svega petnaestak kilometara.

Na samom kraju ministarka, kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji treba reći da su srpsko-mongolski odnosi tradicionalno dobri i oni su razvijeni. Ali, parametar da u 2020. godini neki izvoz Srbije u Mongoliju je svega ispod 400.000 evra, a uvoz iz Mongolije je na statističkoj grešci. Govori o tome da postoji ogroman prostor za dalju saradnju. Ministarka, ja vam neću reći da kada potpišete saradnju sa nekom zemljom otvara se ogroman prostor da saradnju sa to zemljom i u drugim oblastima od izuzetnog značaja za obadve zemlje.

Isto tako, kada govorimo o ovom prijateljskoj za nas zemlji veoma je značajno reći da je ova zemlja principijelna po pitanju naše južne pokrajine, i sa druge strane ona daje veliku podršku našoj teritorijalnom integritetu i suverenitetu.

Na samom kraju, ministarka, samo još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana premijerko, poštovana ministarko, poštovana potpredsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo mi je teško što današnje izlaganje moram da počnem sa izrazom saučešća porodici našeg omiljenog kolege, svakako velikog prijatelja Milutina Mrkonjića, našeg Mrke. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je uradio, svakako ne samo kao ministar, ne samo kao narodni poslanik, moram da kažem i svi ćemo se složiti, kao izuzetno, izuzetno dobar čovek.

Danas je pred nama najpre Predlog zaključka povodom izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova, zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Odmah ću reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati kako Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova, zamenika članova odbora Narodne skupštine, isto tako, veoma važno Predlog zaključka povodom izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu.

Evropske integracije i članstvo u EU su nacionalni interes i strateško opredeljenje Republike Srbije. Uprkos, premijerko, moram da kažem, uprkos problemima i duplim aršinima koji često isplivavaju na površinu evropske politike kada je u pitanju Srbija, a Srbija, složićete se sa mnom, to moram da kažem, možda se nekima ne sviđa, ali krupnim koracima ide napred u svim segmentima. Kada ovo kažem, pored pandemije Kovid 19 koja je zahvatila krizom ceo svet, mnoge velike ekonomije su na kolenima, ali Srbija i tu pokazuje rezultate.

Kada to kažem, pomenuću samo neke parametre, recimo preko 60% procenata svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji. To govori o poverenju investitora u Srbiju. Dalje, imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, malopre ste rekli privredni rast, da ne kažemo pad je čini mi se, dominantan. Sa druge strane, povećanje plata i penzija u ovo vreme Kovida 19, u vreme velike krize. I nivo javnog duga je negde oko 59%. Kakav je to rezultat, ne vraćajući se na vreme kada je i kod nas taj javni dug bio negde na 80%, recimo jedna Francuska ili Italija imaju javni dug preko 100%, a recimo i zemlje okruženja poput Slovenije ili Hrvatske su iza Srbije.

Moram ovde da napomenem inicijativu otvorenog Balkana. Opet kažem i to nije dobrodošlo za sve, što se tiče ove inicijative, ali to je inicijativa koja olakšava protok ljudi, robe i kapitala, sa jedne strane, a sa druge strane razvijaju se dobrosusedski odnosi zemalja zapadnog Balkana. Ako sarađujemo u regionu, onda je naš glas mnogo jači, ne samo prema EU, nego i prema drugim međunarodnim faktorima i sve zemlje zapadnog Balkana su male i ova inicijativa zaista menja ovaj region.

Zajednički nastup je uvek mnogo bolji nego pojedinačni nastup. Mala tržišta nemaju šta da traže kao što sam rekao, na velikom ujedinjenom evropskom tržištu, ali i na drugim velikim tržištima. Za potpuni uspeh ove inicijative koja je veoma značajna je potrebno da se uključi svih pet zemalja zapadnog Balkana. Dakle, pored Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potrebno je da se uključi i Crna Gora i BiH.

Kao što sam rekao premijerko, ne gledaju svi dobronamerno na ovu inicijativu, ali sa druge strane mirno gledaju na najave Prištine da će prekršiti Vašingtonski sporazum kao što nisu ispoštovali ni u jednom delu Briselski sporazum i da će krenuti u novo lobiranje za priznavanje da kažem, kvazi nepriznate države. Isto tako, za lobiranje, za ulazak u Interpol i Unesko, kao da nisu već naučile lekciju da je u prethodnom vremenu 18 zemalja povuklo priznanje te lažne kvazi države.

Isto tako, za nas je veoma važno da pojedine zemlje EU, poput Grčke, Kipra, Rumunije, Španije, Slovačke, i dalje stoje na stanovištu nepriznavanja te, da kažem, lažne tvorevine. Ali, isto tako, premijerko, ono što je veoma važno za nas, dve zemlje EU, Slovačka i Mađarska, po prvi put otvoreno podržavaju, ne samo deklarativno, nego otvoreno podržavaju Srbiju. Premijer evropske zemlje, naš prijatelj Viktor Orban je otvoreno rekao da je Srbija više potrebna EU, nego što je EU potrebna Srbiji.

Vraćajući se na sam Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, Evropska komisija je u predpristupačnim pregovorima predložila otvaranje dva nova klastera i to klaster tri „Konkurentnost i inkluzivni rast“ i klaster četiri „Zelena agenda i održiva povezanost“. To će biti prvi put da posle dve godine otvorimo dva nova poglavlja.

Izveštaj komisije je pokazao i napredak Srbije u skoro svim oblastima. Republika Srbija, sa druge strane, pokazuje posvećenost u pogledu brojnih oblasti u poslednjih nekoliko meseci. Ovde ću pomenuti usvajanje ustavnih amandmana, vi ste to i rekli, izmena Zakona o referendumu, sa ciljem da se poveća nezavisnost sudstva, za šta je Venecijanska komisija dala svoje pozitivno mišljenje. Zatim, preporuke za sprečavanje korupcije.

Sa druge strane, razmatraju se izveštaji nezavisnih državnih organa, najpre Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenika za ravnopravnost. Radi se dalje na reformama, posebno u oblasti vladavine prava i Zelene agende. Svakako, izbori 2022. godine pokazaće da idemo u pozitivnom smeru kada su slobode izbora u pitanju.

Isto tako, Srbija aktivno učestvuje i pomaže u upravljanju migrantskim tokovima ka EU, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu u saradnji sa svojim susedima.

Na samom kraju, premijerko, želim da kažem da državna politika naše zemlje zasniva se na usaglašenosti predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i, naravno, Narodne skupštine, da Srbija nedvosmisleno nastavlja svoj put ka EU, ne zanemarujući unapred one odnose sa drugim zemljama sa kojima ostvarujemo tradicionalno dobre odnose, i da predstavnici vladajuće većine ne vode duplu politiku, jednu usmerenu ka biračkom telu, a drugu ka međunarodnoj zajednici, kao što je to bilo možda u nekom prethodnom vremenu. Politika današnje vlasti nije ni prozapadna, nije ni proruska, nije ni prokineska, današnja Srbija vodi srpsku politiku.

Na samom kraju, samo bi još jedno da kažem da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Obradović, neću reći dobro došli u Skupštinu, jer ovo je vaša kuća. Bili ste odličan poslanik, a danas svakako odličan ministar, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava o dva veoma važna predloga zakona.

Prvi Predlog zakona o Zaštitniku građana i drugi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Naravno, poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće pomute predloge zakona, koji su svakako još jedan primer o angaženosti naše zemlje da ljudska prava budu prioritet, sa jedne strane, gde je pravo svakog građanina lažno bez obzira na nacionalnu pripadnost. Isto tako, da smo kao društvo dovoljno odgovorni i zreli da gradimo zemlju koja će pružiti jednake šanse za sve u skladu sa modernom i demokratskom Srbijom za kakvu se svakako svi zalažemo.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, kažem, dva veoma važna predloga zakona, ali danas će moje izlaganje biti fokusirano na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Novi zakon, svakako treba da reši jedno goruće pitanje, a to je da li su javne institucije spremne da poštuju zakon. Zakon je inače donesen pre 17 godina. Imao je neke izmene, kao što smo čuli, 2007, 2009. i 2010 godine, ali mnoge stvari nisu obuhvaćene ovim zakonom. Potrebna je korekcija zakona. Tako da imamo i neke, svakako institucije koje su u međuvremenu formirane, a nisu obuhvaćene ovim zakonom.

Dakle, kao što sam rekao, ministarka, Zakon je star 17 godina, i postoji veliki prostor da se ovaj Zakon unapredi u interesu svih naših građana.

Glavni problem u postojećem Zakonu jeste upravo izvršenje Poverenikovih zahteva. Rekli smo da budemo kritični i da kažemo šta su problemi. Čak i kada neki organ uskrati informacije nekom čoveku, Poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one dostave. Oni to ne učine.

Predložene izmene zakona uspostavljaju mehanizam koji treba da dovede do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svakako svojim obavezama. Jedna od bitnih izmena koja dolazi upravo od Poverenika, institucije koja je formirana, ako se ne varam, 2005. godine, je da se ovoj instituciji povere veća ovlašćenja, naravno mislim prvenstveno na inspekcijski nadzor, ali i neke novčane kazne.

Svakako će to doprineti bržem dolasku do informacija, veću proaktivnost vlasti, uz istovremeno omogućavanje zloupotreba kojih je do sada svakako bilo.

Kao što sam rekao, uloga Poverenika postoji od 2005. godine. Ona nikada nije bila, da kažem, beznačajna, ali se u praksi ona svodi na ulogu jednog drugostepenog organa, jer nije u stanju da kao nezavisni državni organ građanima obezbedi informaciju. Prema važećim propisima Poverenik nije u mogućnosti ni da omogući prinudni pristup informacija od javnog značaja nekog organa javne vlasti ukoliko je građanin tražio neke podatke i nije ih dobio.

Ministarka, šta to praktično u praksi znači? Evo, ja recimo dolazim iz Kragujevca. Neki Kragujevčanin je tražio od nekog javnog organa da dobije neku informaciju. Dobio je odgovor da ne raspolažu tom informacijom, a postoje indicije, recimo, da ipak je ta informacija dostupna. Poverenik nema mehanizme da izvrši nadzor i da proveri da li je to tako.

Upravo će novim zakonom to biti omogućeno. I to je dobro, s obzirom da želimo otvoreno društvo, kako ste vi već rekli, u kom će građani moći da budu obavešteni o svim informacijama za koje smatraju da su svakako od javnog značaja.

Isto tako, gospodin Poverenik Marinković, sa druge strane je često pričao, mi smo to podržavali, da želi neku vrstu teritorijalne decentralizacije institucija Poverenika. Da Poverenik malo više obilazi Srbiju, da napusti Beograd, da ima područne jedinice u nekim regionalnim centrima gde bi građani mogli da podnesu žalbe.

Evo, opet kažem, dolazim iz Šumadije. Recimo, da Šumadija bude Kragujevac gde bi svako mogao da dobije informaciju, a time bismo uštedeli i novac i vreme građana i države.

Upravo ovim zakonom daje se Povereniku mogućnost da otvori kancelarije izvan sedišta, izvan Beograda, i u drugim mestima. Time se uspostavlja jednakost svih građana širom Srbije.

Na samom kraju, ministarka, što se tiče EU i našeg usaglašavanja sa njom, iako smo, ja mislim da smo mi davno ispunili sve zahteve i davno smo trebali da uđemo u EU, ali Srbije je u sklopu reforme javne uprave podržava nezavisnost institucija, reforma je u EU ocenjena kao pozitivna i EU je konstantno pružala pomoć u radu oslanjajući se na pozitivna iskustva dobre prakse u svojim zemljama.

Na samom kraju samo da kažem da će svakako poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuta dva predloga zakona veoma važna, jer mi iz JS uvek podržavamo rešavanje problema koji se tiču običnog čoveka. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, sa saradnikom iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti i kako je moj uvaženi kolega, Života Starčević, kao ovlašćeni, ispred poslaničke grupe JS danas već rekao, a ja ću samo ponoviti, da će poslanička grupa JS u danu za glasanje, podržati pomenuti Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti.

Na samom početku, kada govorimo o muzejima, o muzejskoj delatnosti, sa druge strane o muzejskoj građi, treba reći da oni predstavljaju instrument za čuvanje naše bogate tradicije i nacionalnog identiteta. Ništa novo ministre neću reći, ako kažem, sa jedne strane da bez toga ne možemo da razumemo ni našu prošlost, ne možemo da razumemo ni našu sadašnjost, ali složićete se, ne možemo da razumemo ni našu budućnost. Muzeji su riznica našeg kulturnog blaga, deo obrazovnog procesa svih sadašnjih, ali svakako i budućih generacija.

Iz tog razloga, moram da kažem, za svaku pohvalu je ono što je uradilo Ministarstvo kulture, u prethodnom periodu. Dakle, jedan od prvih važnih odluka je bila da se ustanove, da kažemo da ustanove kulture dostave i urade popis i reviziju. Prav istina je da mi praktično u Srbiji i ne znamo kakvim kulturnim blagom raspolažemo, znači nismo svesni toga.

Sa druge strane, ministri, i tu ćete se složiti sa mnom, da u našoj zemlji postoji ogroman potencijal za razvoj kulturnog turizma. Kao, što sam rekao na samom početku, Srbija je zemlja muzeja, sa druge strane geografski položaj Srbije, zatim bogate i burne istorije, koju Srbija ima, ali svakako i specifičnost naših regiona, a sa druge strane specifičnost kulturne ponude koju Srbija ima.

Verovatno bi trajalo u nedogled, kada bi sada počeo da brojim kulturno blago Srbije, ali sa druge strane zaključak je svakako samo jedan, da postoji ogroman potencijal. Srbija svakako mora da radi na atraktivnosti svoje kulturne ponude.

Inače, muzeji odavno u svetu nisu privilegija, da kažem, visoke klase i elita, danas su dostupni svima, ali ono što nas odvaja, da kažem od svih ostalih, jeste da u Srbiji muzeji, ulaznica u muzeje nije skupa. Kada to kažem imam u vidu kako to stoji u svetu, pa evo, reći ću, ulaz u palatu Dvoranu oružja u Moskvi iznosi 40 eura, ulaznica za muzej austrijske carice Elizabete u Beču je 20 evra, ili recimo, Mocartova rodna kuća u Salzburgu obilazi se za 12 eura.

Ministre, zaista zvuči u najmanju ruku neverovatno kada čujemo sve ovo, da toliko vremena nismo bacili akcenat na ovu važnu oblast, nismo razumeli kakvo kulturno blago Srbija poseduje. Trebalo nam je blizu pola veka da donesemo jedan ovakav zakon o kulturnoj delatnosti, tačnije, čini mi se još 1977. godine u tadašnjoj Jugoslaviji je donete zakon koji je definisao oblast o muzejskoj delatnosti. Pre izvesnog vremena, tačnije u aprilu mesecu, donet je zakon koji govori o muzejskoj delatnosti, dakle prvi u istoriji Republike Srbije i pomenuti zakon je, kako ste vi rekli, na snazi o 16. aprila i biće u primeni od 17. oktobra 2021. godine.

Izmene Zakona o muzejskoj delatnosti koji su danas pred nama, tiču se eto, samo da kažem, promena što se tiče usaglašavanja dva zakona, jedan je Zakon o kulturi, drugi je Zakon o muzejskoj delatnosti i te izmene se odnose na deo zakona kojim se regulišu uslovi koje treba da ispunjava kako direktor tako i vršilac dužnosti direktora.

Ono što je ovde važno, sadašnja rešenja imala su mnogo problema u praksi. Tako da recimo u jednom gradu mogli smo da postavimo direktora na nekog muzeja i da definišemo Zakon o muzejskoj delatnosti, a u drugom gradu, direktora, da kažem slične ustave to jest muzeja, i da definišemo Zakon o kulturi koji predviđa pet godina rada u kulturi, sa druge strane visoku stručnu spremu ali isto tako sve ostalo je definisano statutom te firme. Donošenjem ovog zakona više nećemo imati probleme sa tim, usaglasićemo oba zakona i neće biti problema u praksi.

Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Selakoviću sa saradnicama iz ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava tri već pomenuta predloga zakona. Da kažem na samom početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Moj kolega Života Starčević kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, govorio je o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o potpisivanju Sporazuma između Vlada Republike Srbije i Vlade Republike Kipar, a o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Na samom početku, kada govorimo o Srbiji i Kipru, ja ću reći da su odnosi između Srbije i Kipra prijateljski, zasnivaju se na uzajamnom poverenju, istorijski potvrđene bliskosti i solidarnosti dva naroda.

Naravno, ministre, svaki sporazum potpisan u jednoj oblasti daje mogućnost da sarađujemo i u mnogim drugim oblastima od obostranog interesa za obe države. Potpisivanjem svakako ovog Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa i Srbija i Kipar daju mogućnost da pomognu jedna drugoj zemlji ako dođe do ovakvih neželjenih situacija, a tu solidarnost pokazali smo u Grčkoj. Srbija je u mogućnosti i ima želju da, ne daj Bože, ako dođe do ovakvih situacija i u drugim zemljama u okruženju pomogne, a isto tako očekujemo pomoć, ne daj Bože, ako dođe do takvih situacija kod nas.

Takođe, biće omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja, kao i razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme.

Sa druge strane, kada govorimo prvo o ovoj oblasti o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa siguran sam da mi i Kipar imamo šta da kažemo i da pomognemo jedni drugima i u drugim oblastima.

Evo, ovde mogu da napomenem, recimo, oblast kontrole granice. Sa druge strane, kada govorimo o migrantskoj krizi.

Ministre, podsetiću vas da je Srbija još 2015. godine kada je počela migrantska kriza tražila od EU da zauzme jedan jedinstven stav bez koga zasigurno iz ovog problema ne možemo da izađemo.

Podsetiću vas isto da u ovom trenutku Kipar na svojoj teritoriji ima blizu 40.000 migranata, što čini negde oko 5% ukupne populacije ovog stanovništva.

Sa druge strane kada govorimo o Srbiji i Kipru moram da kažem veoma, veoma važno pitanje za Srbije da Kipar u potpunosti podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Dakle, ne priznaje tu lažnu tvorevinu, da kažem kvazi državu Kosovo.

Sa druge strane naša zemlja pruža podršku Kipru u očuvanju integriteta i suvereniteta ove države, a na osnovu relevantnih rezolucija UN i na osnovu dogovora dve strane.

Kada je u pitanju proces pridruživanja EU što se tiče Srbije veoma je značajno angažovanje Kipra kao naše prijateljske zemlje u evropskim institucijama i prezentovanje napora koji Srbija ulaže sa druge strane u pristupanju EU.

Što se tiče ekonomskih odnosa između Srbije i Kipra svakako da postoji veliki prostor da se ti odnosi, da kažem, podignu na mnogo viši nivo, ali ono što nas posebno interesuje jeste oblast investicija. Ministre, nije tajna, Srbija je lider na zapadnom Balkanu što se tiče dovođenja stranih investicija. Čak 60% svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji.

To sa druge strane govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiji, i to govori o tome koliko krupnim koracima Srbija ide napred, a sa druge strane, znajući da u ovom trenutku mnoge zemlje imaju problem, usred krize koju je izazvala pandemija Korona virusa i mnogi investitori odustaju od angažmana u tim zemljama, a sa druge strane, nijedan investitor nije odustao u Srbiji od toga.

Na samom kraju ministre želeo bih da se fokusiram na jedno veoma važno pitanje, pitanje, čini mi se da u tom pitanju moramo mnogo više pažnje da posvetimo u godinama koje dolaze, a to je pitanje dijaspore i Srbija i Kipar, imaju brojnu dijasporu, ali ono što je važno za nas ovde, da Kipar ima izuzetno organizovanu dijasporu i čini mi se da dugujemo zahvalnost Kiparskim kolegama koje su nam ustupili sva svoja saznanja i iskustva, što se tiče ove veoma važne teme za Srbiju.

Na samom kraju, da kažem još jednom da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati sve predloge zakona o ovoj objedinjenoj raspravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama objedinjena rasprava o više već spomenutih predloga zakona.

Ja ću na početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona, kako sam rekao, iz ove objedinjene rasprave.

Moj kolega Vojislav Vujić kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio je o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a ja ću danas govoriti i fokusiraću svoje izlaganje na dva predloga zakona. To su zakoni iz domena saradnje u oblasti odbrane. Prvi je Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Maroko, a drugi Predlog zakona je između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.

Dakle, govorimo o predlozima zakona koji se tiču saradnje u oblasti odbrane. Pa, ministarka, ja danas ne mogu da ne krenem sa time da kažem da je Vojska Srbije danas mnogo, mnogo jača nego što je bio slučaj u vremenu iza nas. To svi mogu da vide i oni koji su nam prijatelji i koji nam nisu prijatelji. Celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje je uvek bila orijentisana na samoodbrani. I Srbija kao zemlja koja sprovodi politiku neutralnosti, politiku saradnje sa partnerima i sa istoka i sa zapada, teži ka tome da imamo jaku vojsku, da razvijamo svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, dakle, govorimo o predlozima zakona iz domena odbrane i prvi predlog zakona je između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Maroko, treba reći da ovaj sporazum intenzivira saradnju između Srbije i Maroka i to u oblastima vojne industrije, vojnog obrazovanja i vojne medicine.

Sporazum će se sprovoditi zvaničnim posetama, programima obuke i obrazovanja, učešću na vežbama, konferencijama, seminarima, kao i na druge načine, kako se dve strane budu dogovorile.

Ali, ono što je za nas veoma važno kada govorimo o Kraljevini Maroko je njihov principijelan stav što se tiče naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Dakle, Kraljevina Maroko nije priznala veštačku tvorevinu kvazi državu Kosovo. To je ono na šta zahvaljujemo toj državi.

Inače, kada je reč o saradnji između Srbije i Kraljevine Maroko, ta saradnja svakako može da bude na mnogo višem nivou, da tu saradnju u jednom trenutku uzdignemo do strateškog nivoa.

Kada govorimo o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke, o saradnji u oblasti odbrane, moram da kažem da postoji veliki prostor da se saradnja između Srbije i Savezne Republike Nemačke, ne samo u domenu odbrane, već i u svim drugim segmentima podigne na jedan još viši, mnogo viši nivo.

Nemačka, nije tajna, je jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije i na strani izvoza i na strani uvoza, ali isto tako, jedna od zemalja koja ima najviše investitora u Srbiji. Sada kada govorimo o investitorima, moram da napomenem, ministarka, nadam se da ćete se složiti sa mnom, na Srbiju otpada 60%, tj. dolazi 60% svih investicija koje dođu na Zapadni Balkan. Dakle, kada kažem 60 i nešto posto dolazi u Srbiju, to govori o tome koliko investitori imaju poverenja u Srbiju. To govori, sa druge strane, da je Srbija jedna stabilna zemlja u svakom smislu i zato imamo ovakav jedan rezultat. A, sa druge strane, kada govorimo o Nemačkoj, moram da kažem da je Nemačka jedan od najvećih donatora što se tiče Srbije.

Inače, ovde ne mogu neke parametre da ne napomenem. Ukupna robna razmena, recimo, između Srbije i Nemačke je blizu šest milijardi evra. U Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija. One zapošljavaju negde oko 60.000 radnika u Srbiji. I na kraju, treba reći da u Nemačkoj živi i radi negde oko 700.000 ljudi koji su srpskog porekla.

Na samom kraju, ne dužeći više, da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati, pored dva predloga zakona o kojima sam sada govorio, dakle, predloge zakona između Srbije i Maroka i predlog sporazuma između Srbije i Savezne Republike Nemačke u oblasti odbrane, tako i druge predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicom iz Ministarstva, poštovana potpredsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona, prvi o izmenama Zakona o kulturi i drugi o izmenama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o kulturi i konkretne izmene koje se odnose na ovaj predlog zakona obezbeđuju zastupljenost manje zastupljenog pola i to na samom početku sa 40% u Nacionalnom savetu za kulturu, upravnim i nadzornim odborima, ustanovama kulture, a kojih je osnivač kako Republika Srbija, autonomna pokrajina, ali i jedinice lokalne samouprave.

Praktično, rodna ravnopravnost u oblasti kulture obuhvata jednaku slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva, a sa druge strane ravnopravni pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima, jednaku mogućnost ispoljavanja i razvijanja talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu, ravnopravno učešće na konkursima za projekte kulture i umetnosti, kao i ravnopravno učešće na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u oblasti javnog informisanja, izmene se odnose na član 44. i praktično zabranjuje se izražavanje mržnje i omalovažavanja kako za žene, tako i za muškarce, ali i javno zagovaranje i podržavanje i postupanje zasnovano na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja, a koji su zasnovani na ideji nadređenosti, odnosno podređenosti kako muškarca, tako i žene i ono što je važno za sredstva javnog informisanja, da su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljivi jezik.

Sada, ministarka, ono što nisam mogao danas da zaobiđem da kažem, a to je Strategija razvoja Srbije od 2020. do 2029. godine. Ona praktično predstavlja osnovni i strateški dokument kulturne politike Republike Srbije kojom se planski i sistemski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u narednom desetogodišnjem periodu.

Ministarka, neki osvrt kada govorimo sada o kulturi, najpre da kažem kada govorimo o pozorišnom životu, Beograd ima najintenzivniji pozorišni život, zatim Novi Sad, sa druge strane Subotica, Niš, Kragujevac i to predstavlja otprilike 60% srpskog pozorišta.

Sa druge strane, u oblasti muzičkog stvaralaštva u Republici Srbiji funkcionišu tri simfonijska orkestra: Beogradska filharmonija, Vojvođanski simfonijski orkestar u Novom Sadu, ali i Niški simfonijski orkestar, a vi, ministarka, znate da dolazim iz Kragujevca, dobro ste upoznati da u okviru Muzičkog centra u Kragujevcu funkcioniše Kragujevački simfonijski orkestar, ali to nije jedino. Dakle, Gradski kamerni hor „Liceum“, Gradski kamerni orkestar „Šlezinger“, zatim Kragujevački akademski orkestar „Akordeonista“, Gradski omladinski hor i Gradski dečiji hor.

Isto tako, ministarka, ono što ovde zaista ne mogu da zaobiđem, a kada govorimo o Strategiji, nešto što je, čini mi se, pokazano od velike važnosti u Strategiji, jeste saradnja između kulture i obrazovanja. Mogu da dam dobar primer da su u Kragujevcu već 2018. godine prepoznali tu sienergiju između kulture i obrazovanja. Još 2018. godine potpisan je Memorandum o saradnji između Grada Kragujevca i svih osnovnih i srednjih škola.

Želim ovde još da kažem da će se u Kragujevcu, vi to dobro znate, naslonjeno na ovu Strategiju, usvojiti plan tokom ove godine, razvoja grada Kragujevca od 2021. do 2025. godine.

Na samom kraju kada govorimo o kulturi, ministarka, veoma važan je onaj projekat što je vaše ministarstvo donelo, a to je projekat i da pohvalim na kraju projekat - prestonica kulture Srbije 2023. godine… Taj projekat, mislim, je po uzoru na evropski projekat Evropska prestonica Srbije i, što je još najvažnije, on se oslanja na decentralizaciju kulturnu Srbije. Svaka od lokalnih samouprava treba da prepozna značaj ovog projekta i da se dobro pozicionira, kako na kulturnom nebu Srbije, tako na turističkom nebu Srbije, ali čini mi se, ne samo na kulturnom i turističkom nebu Srbije, već mnogo šire, u čitavom regionu.

Ono što na samom kraju želim da kažem jeste da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati oba predloga zakona o kojima sam danas govorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Matić, sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga sporazuma i ugovora sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama i, na samom početku, reći će da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute predloge sporazuma, odnosno ugovora iz ove objedinjene rasprave.

Sa blizu 770 miliona evra, otprilike, kolika je vrednost ovih sporazuma i ugovora, omogućićemo dalji ubrzani rast i razvoj naše ekonomije u Srbiji.

Kada govorimo o ubrzanom razvoju, moram da kažem da je Srbija zemlja koja ide krupnim koracima napred u svim segmentima. U ovo vreme velike krize izazvane pandemijom Kovida - 19, kada su svakako mnoge velike ekonomije na kolenima, Srbija pokazuje rezultate. Srbija jeste simbol novih vrednosti.

Pomenuću ovde samo neke od parametara koji govore u prilog tome koliko Srbija, kao što sam rekao, ide krupnim koracima napred.

Najpre, nije novina kada kažem da je Srbija lider na zapadnom Balkanu što se tiče investicija, sa čak preko 60% ukupnih investicija koje dolaze na zapadni Balkan i ide ka Srbiji. Sa druge strane, prošle godine, vrednost tih investicija je blizu 3,5 milijardi dolara. Ove godine smo premašili već 1,7 milijardi evra što se tiče investicija.

To govori, sa druge strane, svakako, ministarka, vi ćete to verovatno i potvrditi, o poverenju svih investitora u Srbiju. Znači, u sve ono što mi radimo u Srbiji.

Sa druge strane, nezaposlenost je ispod 10%, rast plata i penzija. Što se tiče privrednog rasta, u prošloj godini smo imali privredni pad ili rast od minus jedan procenat, što je bio jedan od najboljih rezultata, a ove godine svi pokazatelji govore da ćemo na kraju ove godine imati privredni rast od 6%.

Sa druge strane, naš BDP je na 60%. Ne vraćajući se zaista na ono vreme i ne govoreći o tome kada je bio preko 80%, moram da kažem da, recimo, jedna Nemačka ima preko 80% BDP-a, a, recimo, jedna Grčka blizu 350%. To su samo neki od pokazatelja koji govore u prilog tome što sam rekao koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, treba reći da su oni usmereni na tri oblasti. Prva - dalja izgradnja i unapređenje naše saobraćajne infrastrukture, druga - unapređenje naše životne sredine i treća - unapređenje rada javnog sektora.

Ja ću se, zbog vremena, osvrnuti samo na dva sporazuma i ugovora iz ove objedinjene rasprave.

Kada je reč o Sporazumu o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UK Velike Britanije i Severne Irske, on definiše svakako bilateralne odnose između Velike Britanije i Republike Srbije. Krenuo je da se primenjuje privremeno od maja ove godine. Kao što znate, Velika Britanija je izašla iz EU i do tog trenutka naš odnos je regulisao SSP, a od tada ovaj privremeni sporazum.

Ono što je važno za naše odnose, tj. za odnose između Srbije i Velike Britanije, je da recimo mi imamo suficit u robnoj razmeni još od 2016. godine sa Velikom Britanijom, a u Srbiji, reći ću još jedan parametar, posluje preko 500 privrednih subjekata iz Velike Britanije. Svakako da se ovim sporazumom koji je danas pred nama podstiču dalje investicije i otvaraju vrata dalje saradnje između Srbije i Velike Britanije.

Kada je reč o potvrđivanju Ugovora o zajmu između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije za projekte modernizacije železničkog saobraćaja u Srbiji, moram da kažem svakako opredeljenost Srbije da investira u izgradnju novih autoputeva, rekonstrukciju regionalnih i lokalnih puteva, ali sa druge strane i izgradnja nove železničke infrastrukture, kao i revitalizacija postojećih železničkih pruga.

U ovom sporazumu imamo sve ono što je neophodno kako bismo unapredili sistem železničke infrastrukture u našoj zemlji. Dakle, revitalizacija železničke infrastrukture, obnova koloseka, obnova tunela, kao i revitalizacija velikog broja železničkih prelaza.

Građani Srbiji prevoziće novi, moderni vozovi koji će se kretati brzinom ne manjom od 160 kilometara na čas.

Na samom kraju želim da kažem, ulaganje u infrastrukturu ili bolje rečeno, što više povežemo puteve železnicom, stvaramo još jači podsticaj za dolazak investitora, otvaranje fabrika, a samim tim i novih radnih mesta. Sa druge strane, izvoz naše robe, a Srbija je dominantnija ekonomija zapadnog Balkana, i naš put biće brži, bezbedniji i efikasniji.

Na samom kraju da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.