Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7487">Đorđe Kosanić</a>

Đorđe Kosanić

Jedinstvena Srbija

Govori

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama objedinjena rasprava četiri predloga zakona: Predlog zakona o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora, na koji ću se najviše osvrnuti, zatim, dva predloga zakona, maltene identična, o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije i Izraela o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnog predstavništva i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji.  
Odmah ću reći da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ove predloge zakona.
Inače, moje izlaganje danas će biti fokusirano na Predlog zakona o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora. Naravno, nešto kasnije osvrnuću se i na ostale predloge zakona.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržava ovaj predlog zakona kojim se uređuje postupak zaključivanja, izvršenje međunarodnih ugovora, kao i druga pitanja u vezi sa međunarodnim ugovorima.
Govoreći o međunarodnim ugovorima, moram napomenuti da je to svaki sporazum sklopljen između dva ili više subjekata međunarodnog prava, koji je uređen međunarodnim pravom, bilo da je sadržan u jedinstvenoj ispravi ili u više međusobno povezanih isprava, bez obzira na njegov poseban naziv.
Treba svakako naglasiti da svaki međunarodni ugovor potvrđen od strane zakonodavnih tela država ugovornica i po svojoj pravnoj snazi jeste iznad zakona i
podzakonskih akata, mada je to u praksi ponekad i sporno usled toga što nisu sve
zemlje spremne na takvo odricanje.
Međunarodni ugovori, ovo je opšte poznato, ali reći ću, mogu nositi razne nazive, kao što su – ugovor, konvencija, akt, pakt, memorandum, povelja, statut. Najznačajniju podelu, i ovo je verovatno poznato, međunarodnih ugovora izvršio je teoretičar Han Stripel, a odnosi se na ugovore, zakone i ugovore pogodbe svakako.
Međunarodni ugovori se mogu sklapati između dva, inače, to su bilateralni, što je opšte poznato, ili multilateralni subjekat međunarodnog prava, tj. država, međunarodnih organizacija i drugo. Međutim, kod međunarodnih ugovora razlikuju se trenutak potpisivanja do trenutka stupanja na snagu tog ugovora. To zavisi od ratifikacije, odnosno od razmene isprava i usvajanja od strane parlamenata država potpisnica. Tek njihovom potvrdom međunarodni ugovor je preuzet u unutrašnji pravni sistem svake od država ugovornica i kao takav stupa na snagu i počinje njegova primena.
Vraćajući se na sam predlog zakona i razloge za njegovo donošenje, reći ću da je važeći zakon, koji definiše oblast donošenja, zaključivanja i izvršenja međunarodnih ugovora, donet još davne 1978. godine i, naravno, postoji potreba za donošenje novog zakona koji će ovu materiju regulisati saglasno ustavno-pravnim rešenjima. Ovu materiju, koja je na međunarodnom planu regulisana Bečkom konvencijom i Konvencijom o pravu ugovora između države i međunarodnih organizacija, potrebno je uskladiti i sa međunarodnim razvojem međunarodnog ugovornog prava i prakse, budući da je u tako dugom vremenskom periodu došlo do određenih promena.
Malo pre sam pomenuo Bečku konvenciju i govoreći o Bečkoj konvenciji reći ću da pravo međunarodnih ugovora je grana unutar opšteg međunarodnog prava koja obuhvata propise, pravna običajna načela koja se odnose na međunarodne ugovore. Pravila međunarodnog prava danas su u najvećom meri kodificirana. Opšta kodifikacija propisa u međunarodnim ugovorima izvršena je u okviru UN, usvajanjem tri konvencije, ja ću pomenuti samo dve.
Znači, prva Bečka konvencija o pravima međunarodnih ugovora usvojena je u Beču 22. maja 1969. godine, a stupila na snagu 27. januara 1970. godine, a Bečka konvencija ima 180 država stranaka, stanje je iz januara 2007. godine.
Drugo, Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora između država i međunarodnih organizacija, usvojena je 21. marta 1986. godine. Ovom konvencijom prihvaćena su rešenja koja "Mutatis mutandis" ili sa latinskog prevedeno "uz neophodne izmene", su jednaka rešenjima Bečke konvencije iz 1969. godine.
Vraćajući se na sam Predlog zakona i govoreći o pojedinačnim rešenjima, naravno, ne mogu svaku tačku pojedinačno komentarisati, ali reći ću ono što je po meni najznačajnije iz ovog predloga zakona, reći ću da ovaj zakon uređuje postupak zaključivanja izvršenja međunarodnih ugovora, kao i druga pitanja u vezi sa međunarodnim ugovorima, kao što je stupanje na snagu i prestanak važnosti međunarodnih ugovora, stavljanje i povlačenje rezerves deklaracija, interpretativnih izjava na međunarodne ugovore i naravno sl.
Isto tako, ovim zakonom određuje se i pojam međunarodnog ugovora koji se, usklađen sa Bečkom konvencijom o kojoj sam malo pre rekao, tako da međunarodne ugovore sud definiše kao ugovor koji Republika Srbija u pismenom obliku zaključuje sa jednom ili više država, odnosno međunarodnih organizacija, koji je regulisan međunarodnim pravom nezavisno od njegovog naziva i činjenice da li je on sadržan u jednoj ili više međusobno povezanih instrumenata.
Protokol, zapisnici i drugi međunarodni akti koji radi izvršavanja međunarodnih, zaključuju, odnosno usvajaju organi ovlašćeni ili osnovani tim ugovorima, kojima se ne preuzimaju nove obaveze, ne smatraju se u smislu ovog zakona međunarodnim ugovorom. Za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora nadležna je Vlada Republike Srbije koja može da pokrene postupak na sopstvenu inicijativu ili na predlog nadležnog organa iz državne uprave. Osnovu za vođenje pregovora i zaključivanja međunarodnih ugovora utvrđuje Vlada koja je istovremeno određuje i stav, sastav delegacije za vođenje, naravno, pregovora.
Članom od 11. do 16. regulisan je potvrđivanje međunarodnih ugovora. Isto tako, vodi se kategorija posebnih međunarodnih ugovora. Reč je o ugovorima koji uglavnom zaključuju ministarstva, a nekada i drugi organi državne uprave.
Originalni primerci potpisanih međunarodnih ugovora i drugih međunarodnih akata evidentiraju se i čuvaju u ministarstvu nadležnom za spoljne poslove. Vlada se stara isto tako o izvršavanju međunarodnih ugovora preko nadležnog organa državne uprave. Komentarišući ovo, reći ću još član 28. reguliše se prestanak važenja međunarodnog ugovora.
Ono što je za nas važno, za JS pričajući o samim ugovorima, jeste činjenica da potpisivanjem svakog ugovora koji doprinosi poboljšanju saradnje sa drugim zemljama i time ostvaruju širok spektar mogućnosti saradnje i u drugim oblastima koje svakako mogu da doprinesu sveobuhvatnom prosperitetu zemlje. Naravno, što se tiče ovog predloga zakona reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće ovaj Predlog zakona.
U daljem izlaganju ću se osvrnuti na tri sporazume iz ove ujedinjene rasprave. Govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice, osoblja, diplomatskog konzularnog predstavništva i Predlogu, opet sam rekao ovo sa maltene identični predlozi zakona i Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog konzularnog osoblja.
Još jednom reći ću ovo je maltene ista tema, isti predlozi zakona i njima se između pomenutih država na recipročnoj osnovi omogućava zapošljavanje uz naknadu članova porodice diplomatskog konzularnog predstavništva i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traži posao.
Kako je prema odredbama Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, diplomatsko konzularnom osoblju i članovima njihovih porodica zabranjeno bavljenje ukrativnim delatnostima u države prijema, poslednjih godina je postala praksa uobičajno međunarodno pravno praksa zaključivanje bileteralnih sporazuma kojima se na recipročnoj osnovi dozvoljava zapošljavanje.
Razlog za potpisivanje ovakvih sporazuma leži u činjenici da u mnogim zemljama supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvu diplomatsko konzularnog predstavnika. Osnovi cilj je očuvanje porodičnog života, jer efekti rada su znatno veći kada je porodica na okupu, nego kada to nije slučaj.
Na kraju govoreći o Predlogu zakona ukratko o potvrđivanju sporazuma o političkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije, reći ću da ovaj sporazum predstavlja potrebu za daljim jačanjem, unapređenjem policijske saradnje između dve države. Iako, treba naglasiti da je saradnja i do sada bila na visokom nivou, naročito u oblasti organizovanog kriminala. Ovaj sporazum će svakako doprineti da saradnja bude još konkretnija, obimnija i kvalitetnija.
Malo pre sam rekao da svaki ugovor doprinosi poboljšanju saradnje sa drugim zemljama i svakako produbljuje saradnju u drugim oblastima, pa sada govoreći o Izraelu i o Sloveniji neophodno je da istaknem još neke stvari. Navešću da ukupna spoljna-trgovinska razmena između Srbije i Izraela iznosi oko 35 miliona dolara, od toga oko 15 miliona dolara u izvozu, odnosno 20 miliona dolara u uvozu. Izraelska ulaganja u Srbiji zvanično iznose oko 50 miliona dolara iako je u praksi to mnogo više. Ono što je značajno Izrael godišnje uvozi oko 40 milijardi dolara robe i to najčešće hranu, poljoprivredne proizvode, što za Srbiju može da predstavlja dobar resurs. Isto važi i za Sloveniju. Reći ću da spoljno-trgovinska razmena Srbije i Slovenije u prošloj godini je preko 800 milina evra, ali mogućnosti nisu sve iskorišćene.
Na samom kraju reći ću da u Danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Na samom početku ću reći da poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona.
Prosto JS smatra da je ovaj predlog zakona korak unapred u niz mera koje treba da doprinesu da se unapredi, zaštiti i osigura puno, jednako uživanje svih ljudskih prava, osnovnih sloboda svih osoba sa invaliditetom. Unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.
Gledano globalno o položaju osoba sa invaliditetom u mnogim zemljama u svetu, a ublažiću to, u najmanju ruku nije na zavidnom nivou. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 8% do 12% svetske populacije čine osobe sa invaliditetom, prosečno je to 10%. Dakle, danas u svetu živi 650 miliona osoba sa nekim oblikom invaliditeta. Ako uzmemo u obzir i njihove članove porodice koje invalidnost pogađa direktno ili indirektno, onda možemo reći da 25% svetske populacije, znači, na neki način oseća posledice invalidnosti ili oko dve milijarde ljudi.
Gledano globalno, cifre su zaista poražavajuće i evo navešću neke podatke. Oko 20% najsiromašnijih osoba na planeti čine osobe sa invaliditetom, a od toga 80% živi u zemljama u razvoju. Ne pohađa školu oko 98% dece sa invaliditetom, 3% je stopa pismenosti odraslih osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su najsiromašnije među siromašnima. Sada jedan značajan podatak koji je mene zaista kada sam pripremao ovo uznemirio, jeste da postoje države u svetu u kojima 90% dece sa invaliditetom ne preživi 20 godinu. Govoreći o EU, prema podacima EU oko 14% stanovnika ima neki oblik invaliditeta.
Takođe, procene su da će 2020. godine procenat ljudi sa invaliditetom sa sadašnjih 14% porasti na čitavih 20%.
S tim u vezi, Generalna skupština UN je jednoglasno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, znači to je bilo 13. decembra 2006. godine. Konvencija je otvorila za potpisivanje i ratifikaciju od 30. marta 2007. godine i Konvencija je stupila na snagu 3. maja 2008. godine, nakon što je ostvaren dovoljan broj ratifikacija.
Do sada, Konvenciju je potpisalo 145 zemalja, prosto, potrebno je reći ove podatke, a ratifikovalo 87 članica UN. Govoreći o Republici Srbiji, vratiću se na sam zakon i prosto treba nešto i o tome reći. U Republici Srbiji je ova konvencija, tj. protokol potpisan 17. decembra 2007. godine a ratifikacija izvršena 31. jula 2001. godine.
Šta u suštini predviđa ova konvencija koju smo mi prepisali? Predviđa da osobe sa invaliditetom uključuje one koji imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja, koja u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno, efikasno učešće u društvu na jednakim osnovama sa drugima.
Što se tiče naše zemlje, prema istraživanjima oko 6,5% populacije u Srbiji živi sa nekim oblikom invalidnosti. Ova istraživanja su izostavila decu mlađu od 14 godina i starije od 75 godina, pa podatak kaže, da ako uzmemo i te podatke u obzir da Srbiji živi između 700 i 800.000 ljudi sa nekom vrstom invaliditeta. Zaista, to je baš zabrinjavajuće.
Isto tako, osobe sa invaliditetom su jedna od najsiromašnijih grupa među siromašnim građanima Srbije, odnosno da je populacija osoba sa invaliditetom procena siromašnih tri puta veća nego kod ostalih stanovnika i premašuje čitavih 60%.
Šta su sada osnovni uzroci siromaštva kod ovih osoba? Sigurno osobe sa invaliditetom, kao i ostala populacija jesu nedovoljno obrazovanje i nemogućnost radnog angažovanja, ali to je nešto što je posebno kod njih, troškovi invalidnosti, socijalna isključenost, nepostojanje neophodnih adekvatnih sistema podrške. To svi znamo i mislim u samom početku Jedinstvena Srbija smatra da zaista sve ove mere trebamo da dovedemo na značajnije viši nivo.
Postoji značajna razlika u obrazovanju, obrazovni kapaciteti između pojedinih kategorija osoba sa invaliditetom. Najpovoljnija obrazovna struktura imaju osobe sa senzornim oštećenjima, kod njih je 52% osoba sa srednjim obrazovanjem a reći ću da kod njih nema ljudi koji nisu pohađali školu.
Ono što me zabrinjava, kada pričamo o ovom zakonu, i profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju je činjenica da kod osoba sa telesnom invaliditetom je udeo neškolovanih 15,6%, značajno manje nego kod osoba sa mentalnim poteškoćama, tu je čak procenat 41,7% i višestrukim invaliditetom, tu je čak 57,1%.
Po vrsti invalidnosti najveći broj zaposlenih, kada govorimo o zaposlenima, osobe sa invaliditetom su oni kojima vrlo malo i nikako nije potrebna podrška za obavljanje aktivnosti svakodnevnog života, dok se u veoma malom broju zapošljavaju osobe sa većim stepenom invalidnosti i one kojima je potrebna podrška trećeg lica.
Po pravilu, osobe sa invaliditetom, u najvećem broju se zapošljavaju u nisko akumulativnim delatnostima, to je prerađivačka industrija, pa sami možete proceniti da u tim oblastima gde se zapošljavaju, tu su i nadoknade najmanje.
Sada govoreći o samom predlogu zakona, razlozi za njegovo donošenje leže u činjenici da počev od januara 2011. godine, Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi Republike Srbije. Shodno tome, neophodno je da se odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji, zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kojima su propisani načini oslobađanja od obaveza zapošljavanja određenog broja osoba sa invaliditetom, kao i mesečna ratifikacija sredstava na ime učešća u finansiranju zarada zaposlenih osoba sa invaliditetom u odnosu na prosečnu zaradu u privredi Republike Srbije, zamene odgovarajućim podacima koji se redovno objavljuju.
Imajući u vidu da se članom 29. koji, među nama rečeno, svi ste imali verovatno Predlog zakona koji se briše u celosti, penali mogu platiti do 30. u mesecu, a obaveza zapošljavanja na ostale načine, izvršava se čak do 5. u mesecu. U praksi se postavlja pitanje odnosa različitih načina izvršenja obaveza i momenta od kada poslodavac kasni, pogotovo što se od tog momenta primenjuju odredbe propisa o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Isto tako, Zakonom su predviđene i kaznene odredbe. Ovde ću reći da, nažalost, prema podacima poreske uprave, svega 1% od ukupnog prihoda budžetskog fonda, predstavljaju sredstva ostvarena naplatom penala.
Iz svega rečenog, brisanjem člana 29, kao što sam rekao, zakona, razrešavaju se nedoumice u praksi u smislu odnosa različitih načina izvršenja obaveza. Finansijski efekat na sredstva budžetskog fonda su praktično zanemarljiva. Konačno, usklađivanjem ovog zakona sa pravilima o dodeli državne pomoći, vrši se usklađivanje iznosa sredstava koji se obezbeđuju za različite namene podsticanja, zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali i održavanje njihovog zapošljavanja u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju. Istovremeno, obezbeđuje se pravo na subvenciju, umesto kako je utvrđeno na dosadašnji način, refundacije zarada zaposlenih osoba sa invaliditetom.
Na samom kraju, iz svega rečenog, uz nadu da ćemo zaista ovu oblast još više poboljšati i kretati napred, mislimo da je ovaj zakon iskorak unapred i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.
Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o šest predloga zakona. Odmah ću reći da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona.
Moji prethodnici uvaženi narodni poslanici većinom su pričali o predlozima zakona, tj. sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, isto tako o kreditu sa Ruskom Federacijom, tako da će moje izlaganje danas biti fokusirano na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski razvoj. Konkretno, Projekat železničke stanice "Prokop".
Na samom početku treba reći zašto je značajan projekat izgradnje beogradskog železničkog čvora. Sa jedne strane, svakako to je važno zbog ubrzanja vozova na Koridoru 10. Verovatno i ovaj kredit od 800 miliona dolara značiće za rekonstrukciju pruga, a podsetiću isto tako da prosečna brzina na našim prugama u ovom trenutku je samo 42 kilometra. Sa druge strane, svakako je ovaj projekat od prioritetnog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Potpisivanjem ovih ugovora dobićemo, sa jedne strane kredit od 10 miliona kuvajtskih dinara. Neko je malopre rekao da li je to 25 miliona evra, ili 27, ali sigurno značajna investicija i malopre smo pričali o tome da li je ovo povoljan kredit? Jeste, ili nije? Gospodo, kada dobijete kredit za koji je fiksna kamatna stopa 3%, kada je rok otplate 18 godina i sa grejs periodom od četiri godine, svakako možemo reći da je to veoma, veoma povoljan kredit.
Ono što jedino možda u ovom trenutku malo pada u oči je činjenica da je ugovor, koji je potpisan, pisan na arapskom jeziku. Uobičajeno je sa međunarodno-pravnog stanovišta da se ugovori ovakve vrste pišu ili na engleskom jeziku, ili se pišu na jezicima strana ugovarača. Ali, i tu leži opravdanje. Moram reći da mi nismo jedini koji smo potpisali ovakav ugovor. Čak 82 zemlje sa ne govornog područja arapskog, potpisale su ovakve ugovore i mi smo imali samo jednu privilegiju ovde, da je radna verzija pisana na engleskom jeziku. Moram reći u 2012. godini Srbija je uz Ukrajinu jedina zemlja koja je dobila kreditni aranžman što se tiče Evropske zajednice, tj. evropskih zemalja.
Naravno, danas nisam mnogo čuo o Kuvajtskom investicionom fondu, pa zaista moram reći par stvari o kakvoj se instituciji ovde radi. Da kažem da su oni do sada u čak 102 zemlje dali više stotina povoljnih kredita i cifra koja je tu prisutna je čak 15 milijardi dolara. Naravno, ovaj Fond je sedmi po veličini svetski fond o reći ću vam samo da je procena u 2011. godini bila da taj fond, u stvari njegova imovina je 210 milijardi dolara.
Još jedno što ide u prilog svemu ovome je činjenica da ovaj fond upravlja Kuvajtskim fondom generalnih rezervi i Kuvajtskim fondom budućih generacija. Kuvajtski fond budućih generacija je jedan od glavnih fondova u koji se slivaju i prihodi od nafte i prihodi od gasa i svakako iz tog fonda se i plaćaju svi računi. Eto, samo, o kakvom se fondu radi i prosto o tom kreditu.
Vraćajući se na železničku stanicu "Prokop", da kažem da gradnja tog projekta je počela još 1977. godine. Čak neki podaci kažu i 1976. godine. Ali, eto, da uzmemo zvaničan podatak da je 1977. godina. Veoma kratko je realizovan taj projekat u početku. Nastavljena je gradnja 90-ih godina i onda se stalo 2000. godine.
U ovom trenutku, izneću isto neke podatke koji su možda zanimljivi, a nisam ih čuo u ranijim izlaganjima. U 2012. godini kroz stanicu "Prokop", koja sada funkcioniše samo sa četiri kolovoza, prošlo je između 12 i 15 miliona putnika. Dnevno imamo 105 polazaka beogradskog voza na relaciji Pančevački most – Batajnica i Batajnica – Pančevački most i 30 prolazaka Beovoza na relaciji Pančevo – Pazova i Pazova – Pančevo.
Sa ovih 25 miliona kredita, koje ćemo nesumnjivo dobiti, rešavamo još četiri kolovoza i ono što je važno, mislim da u tom trenutku stanica "Prokop" neće biti samo prolazna stanica, već će biti i stanica odakle mogu da polaze vozovi. To je jedan od važnih podataka. Imaćemo, ne više četiri kolovoza, imaćemo osam i u narednom periodu ostaje da se uradi još kolovoz 1 i 2, i naravno infrastruktura.
Ono što je meni ovde isto veoma važno, prvobitnim projektom, koji je napravljen 1977. godine, bilo je predviđeno da taj projekat ima 37.000 metara kvadratnih. Naravno, podatak iz tih godina da je sav prostor trebao da bude u stvari stanica, stanični prostor. To je za današnje vreme verovatno nezamislivo. Taj projekat je stavljen ad akta i nemamo još uvek novi projekat, ali reći ću vam jednu zanimljivu stvar.
Na koti 105, koja se nalazi iznad stanice, koja je površine 5 hektara čak, generalnim urbanističkim planom predviđeno je da može da se izgradi 130.000 metara kvadratnih. U razgovoru sa nekim upućenijim ljudima koji se bave tom problematikom, sam dobio informaciju da na tom prostoru može da se izgradi čak 180.000 metara kvadratnih. Zamislite kakav prostor može da se stvori u tom delu grada i kakva je to investicija za budućeg investitora koji bude ulagao tu. Da li će to biti tržni centar, ili možda neki hotel, ili bilo šta drugo, ali u tom delu grada svakako jedna zanimljiva investicija.
Naravno, otvara se još jedna perspektiva da na mestu sadašnje železničke stanice, kada se bude izmestilo, stvoriće se prostor od 86 hektara. Osamdeset šest hektara je prostor da, evo, u ovom trenutku za Beograđane, ja nisam Beograđanin, dolazim iz Kragujevca, ali verovatno prvi put Beograd izlazi na Savu. Jedan, kako su neki rekli, citiraću, grad u gradu. Pitanje je samo šta će se tu graditi i kako bi to mogla za budućeg investitora da bude investicija.
Dolazimo do nečega što je za Jedinstvenu Srbiju veoma važno. Potpisivanje ovakvih sporazuma kakav je sporazum sa Kuvajtom, ili odličnim sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, stvaraju se uslovi da ne samo u jednoj grani, nego u mnogim granama, potpišemo dobre ugovore koji će biti dobri za građane Srbije. Naravno, bez dvojbe, Jedinstvena Srbija to podržava.
Što se tiče Kuvajta, samo ću vam reći jednu stvar. I za srpske okvire u ovom trenutku taj ugovor je, tj. spoljnotrgovinska razmena je veoma, veoma skromna. Reći ću vam da je to samo nekoliko miliona dolara. Podsetiću samo, polazeći od činjenice, ni to nismo do sada čuli, pa bi možda bilo zanimljivo reći da je Kuvajt visoko razvijena zemlja, peta najbogatija zemlja na svetu, sa bruto društvenim proizvodom od 177 milijardi dolara, sa 10% svetskih rezervi iz nafte, a sa druge strane ono što je za nas možda i najzanimljivije, oni nemaju poljoprivrednu proizvodnju. Samo se oslanjaju na ribarstvo i maltene sve uvoze, čak i 85% vode ili destiluju, ili uvoze iz inostranstva.Ovo je svakako jedan dobar podatak da što se tiče njih možemo da uradimo ovakav ugovor kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Svaki drugi ugovor sa drugim zemljama je dobrodošao.
Na samom kraju, da kažem da poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona o kome sam pričao sa Kuvajtom, tako i ostale predloge zakona u ovoj objedinjenoj raspravi. Hvala.