Poštovani ministri, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički jedinstveni pretres četiri predloga zakona.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sva četiri predložena zakona, ali moje izlaganje biće fokusirano na dva sporazuma o zajmu. Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o utvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat hitne sanacije od poplava između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Reći ću i za ovaj sporazum da u danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj predlog zakona, jer je njegov cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zaustavljanje negativnih posledica od poplava koje smo imali u prethodnom periodu.
Srbiji će ovim predlogom zakona biti dodeljena sredstva od 300.000.000 dolara. Novac iz tog kredita po segmentima biće uložen za ispumpavanje vode iz kopa „Kolubare“ i za popravku opreme u elektroenergetskom sistemu Srbije, kao i za podršku u uvozu struje da bi domaćinstva i industrija imali dovoljno električne energije u narednom zimskom periodu.
S druge strane, treba reći da će sredstva u saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu biti pružena i podrška poljoprivrednim domaćinstvima koja su pogođena poplavama, a deo novca će biti upotrebljen za dugoročnu zaštitu Srbije od poplava.
Inače, treba reći da ukupna šteta od ove prirodne nepogode su 1,7 milijardi evra. Iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine je oko 875.000.000 evra.
Treba reći da obilne kiše i razarajuće poplave imale su razarajuće posledice i po energetski sektor u Srbiji. Naročito proizvodnja energije i rudarstva su značajno poremećene, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ je naročito ozbiljna.
Neke procene su da šteta naneta sektorima energetike, rudarstva iznosi nešto manje od 500.000.000 evra. Preko 90% je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električne energije. Praktično dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara“, „Veliki Crnjeni“ i „Tamnava-Zapadno Polje“, koji daju oko dve trećine uglja u Srbiji su bili potpuno potopljeni.
Ovde treba reći da je u 2013. godini na sva četiri kolubarska kopa proizvedeno 30,7 miliona tona uglja. Kop „Tamnava-Zapadno Polje“ je najznačajniji kop Rudarskog basena „Kolubare“, koji je pre majskih poplava proizvodio godišnje polovinu ukupne proizvodnje u „Kolubari“ od nekih 15.000.000 tona godišnje.
U majskim poplavama je poplavljeno devet bagera na Kopu „Tamnava-Zapadno Polje“, a dubina vode je iznosila i do 70 metara. Na toj lokaciji se napravilo veštačko jezero u ukupnoj zapremini površine 15 kilometara kvadratnih.
Nakon poplavnog talasa, u taj kop se ulilo 187 miliona metara kubnih vode i do sada je ispumpano oko polovina od nadošle vode i nivo je smanjen za nekih 15 metara.
Isto tako važan segment je da je EPS preuzeo sve mere zaštite životne sredine i svaki dan se proverava kvalitet vode koji se ispumpava iz poplavljenog kopa. Ovde treba reći da je u tom stvorenom veštačkom jezeru nađeno čak 15 različitih vrsta riba.
Vraćam se na drugi segment. Sektor poljoprivrede je takođe značajno pogođen. Procenjen je realan pad poljoprivredne proizvodnje za čak 5,9%. Procene su da je šteta i gubitak u sektoru poljoprivrede oko 230 miliona evra.
Praktično, to znači da je oko 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih domaćinstva je pogođeno poplavom.
Svakako da će u narednom periodu podrška ovom sektoru biti potrebna u narednih tri do pet godina, kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava.
Isto tako, treba reći da su poplave oštetile i velike infrastrukture koje služe za zaštitu od poplava. Troškovi popravke ovih infrastrukturnih objekata za zaštitu od poplava iznose 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, treba reći da je vodosnabdevanje u mnogim mestima prekinuto, a preduzeća iz tog sektora imaju veće troškove vezane za prečišćavanje vode za piće, njeno dopremanje do potrošača, dok imaju istovremeno smanjen prihod.
Sada, vraćajući se na sam sporazum ili zajam, treba reći da ovaj zajam kod Svetske banke od, malopre sam rekao, 300 miliona dolara iliti, 227,5 miliona evra namenjen je za sanaciju poplava i ima rok otplate 30 godina sa grejs periodom od devet godina i kamata je nešto manja od 1%. Republika Srbija će ovaj kredit vratiti u 42 uzastopne godišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.
Inače, govoreći o Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, treba reći da ona raspolaže kapitalom nešto manjim od 250 milijardi dolara, a zemlje članice MMF-a mogu da budu članice ove banke. Nekadašnja Jugoslavija je u periodu od 1961. do 1991. godine dobila nekih 90 zajmova.
Vraćajući se još uvek na taj sporazum, treba reći da sporazum ima četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike, rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenja infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervi za slučaj novih elementarnih nepogoda.
Govoreći o ovim komponentama, treba reći, prva komponenta je pomoć energetskom sektoru sa 157,1 milion evra i obuhvata tri podkomponente. Prva pomoć za uvoz električne energije je od 119,8 miliona evra, hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra i ispumpavanje vode, o tome sam već malopre rekao, sa ugljenokopa Tamnava, Zapadno Polje, o kome sam već govorio, sa 23 miliona evra.
Druga komponenta obuhvata pomoć postojećem programu Vlade za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i iznosi 53,1 milion evra.
Treća komponenta obuhvata pomoć za rekonstrukciju privredne infrastrukture za zaštitu od poplava i odvodnjavanje, kao i jačanje tehničkih kapaciteta državnih organa koji su nadležni za unapređenje sistema prevencija i upravljanja poplavama u vrednosti od 16,7 miliona evra.
Poslednja, četvrta komponenta Projekta za hitnu sanaciju od poplava podrazumeva rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda, na kojoj trenutno nema sredstava.
Što se tiče ovog zakona, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona.
Vezano za drugi zajam, treba reći za zajam za potvrđivanje Ugovora o garanciji Projekat prelaska sa analognog na digitalni signal između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisan je septembra 2014. godine u Beogradu. Kredit je u iznosu od 24 miliona evra i namenjen je za sprovođenje Projekta prelazak sa analognog na digitalni signal, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP „Emisiona tehnika“.
Digitalizaciju zemaljske televizije potrebno je izvršiti radi tehnološkog napretka i razvoja Republike Srbije, usklađivanje sa zemljama u regionu i EU, a u skladu sa Strategijom za prelazak sa analognog na digitalni signal emitovanja radio i televizijskog signala.
Svakako je će projekat zahtevati i nabavku određenih dobara, radova i usluga, kako bi se omogućila pokrivenost od 90% stanovništva Republike Srbije. Ovim ugovorom predviđeno je da banka odobri kredit zajmoprimcu u iznosu od 24 miliona dolara i period trajanja je 10 godina, a grejs period je dve godine.
Na samom kraju, reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati kako ova dva predloga zakona o kojima sam pričao, tako i ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres četiri predloga zakona, najpre dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o otvaranju dva granična prelaza između Srbije i Rumunije, zatim Predlog zakona između Srbije i Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa i Predloga  zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje će svakako podržati pomenute predloge zakona, a najpre govoreći o potpisivanju dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju dva međunarodna granična prelaza, najpre Golubac u Republici Srbiji i Nova Moldova u Rumuniji i Vračev Gaj, Republika Srbija i Sokol u Rumuniji, na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Treba reći da su ovi sporazumi već zaključeni jer je postojala obostrana volja obe države da se otvaranjem novih graničnih prelaza olakša prelaz državne granice za državljane kako Srbije tako i Rumunije, a i zbog činjenice da u Srbiji postoji značajni procenat rumunskog i vlaškog stanovništva koji živi u pograničnoj zoni kao i postojanje istorijske povezanosti dve države.
Realizacijom ovih sporazuma koji su zaključeni decembra 2013. godine omogućava se najpre realizacije projekta prelaz za prenos trajektom između Golubca i Nove Moldave na Dunav koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija-Srbija u vrednosti od 2.352.674 eura. Ovaj period šta praktično obuhvata? Obuhvata uređenje graničnog prelaza Golubac u Vincima na srpskoj strani, uređenje pristupnog puta od Velikog Gradišta do Vinaca i nabavku trajekta.
Projekat izgradnje mosta na reci Neri koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija-Srbija u vrednosti od 1.633.277,00 eura. Ovaj projekat praktično obuhvata izgradnju mosta na lokaciji Vrančev gaj Sokol, i uređenje graničnog prelaza sa čitavom infrastrukturom.
Šta u stvari predstavljaju ovi projekti? Svakako da su ovi projekti od velikog značaja kako za Srbiju, tako i za Rumuniju, jer se otvaranjem ovih graničnih prelaza doprinosti ekonomskom razvoju regiona, odnosno mogućnosti za bolji protok putnika i robe. Kada pričamo o robi treba reći da Rumunija kao najveća susedna zemlja predstavlja značajnog ekonomskog partnera Srbiji. Ulaganje rumunskih firmi do 2010. godine, ili preciznije od 2005. do 2010. godine iznosilo je samo 31,3 miliona dolara, ali se spoljnotrgovinska razmena iz godine u godinu povećava. Ekonomske oblasti u kojima dve zemlje tradicionalno sarađuju jesu energetika, metalska, mašinska i hemijska industrija. Međutim, robna razmena, treba reći, zahteva povećanje srpskog izvoza, i to pre svega poljoprivrednih maština i priključaka, mašina i delova za automobile, građevinskog materijala, hrane, farmaceutskih proizvoda, crne i obojene metalurgije, lekova i medicinske opreme. Ovde zaista treba reći da u prošlom vremenu simbol dobre saradnje Srbije i Rumunije predstavlja hidroenergetski sistem Đerdap, veliki građevinski poduhvat koji je 1970. godine pušten u rad.
Ukratko, dva preostala sporazuma iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa, najpre Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hrvatske, o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa.
Šta predstavlja praktično ovaj Sporazum? Ovim sporazumom koji su potpisali ministri unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske, Nebojša Stefanović i Ranko Ostojić, a koji treba jasno reći, svakako pruža novi institucionalni okvir da policije dve države uspostave još bolju saradnju u raznoraznim oblastima, omogućava da se saradnja dve zemlje u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, kao što su: zaštita od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na rekama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. Praktično, ovim Sporazumom kada jedna od ugovornih strana traži pomoć, nije u mogućnosti da se suprostavi posledicama katastrofe, druga strana će u skladu sa raspoloživim mogućnostima pružiti pomoć. Svakako da u danu za glasanje Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Sporazum ili predlog zakona.
Na samom kraju govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, treba reći da ovim sporazumom građanima Srbije sa regulisanim boravkom u Makedoniji, omogućava se zamena nacionalnih vozačkih dozvola za važeće makedonske vozačke dozvole. Isto jedna važna stvar, ovim sporazumom državljani Srbije moći će da tranzitiraju preko Makedonije koristeći nacionalnu vozačku dozvolu bez obaveza vađenja međunarodne vozačke dozvole.
I na samom kraju želim reći da svaki sporazum pruža širok spektar mogućnosti saradnje i u drugim oblastima. Sa tim u skladu želim reći najpre, što se tiče saradnje sa Makedonijom, da je Srbija jedna od najvažnijih spoljno-trgovinskih partnera Republike Makedonije. Robna razmena u 2013. godini iznosila je 843.26 miliona eura. Naš izvoz je bio 581,67 miliona eura, a uvoz 261,59 miliona eura. Ukoliko bi se iskoristili svi potencijali obe robne razmene mogli bi prema procenama da porastu na čak jednu milijardu eura, i to namerno pričam za svaku zemlju da moramo da pojačamo svoj izvoz.
Što se tiče Srbije i Hrvatske ukupna robna razmena u 2013. godini iznosila je 859,8 miliona dolara. Ukupna razmena Srbije i Hrvatske u martu 2014. godine iznosila je 204,5 miliona dolara i beleži rast od 10,9% u odnosu na isti period 2013. godine. ovde treba reći da suficit u robnoj razmeni na strani je Srbije iznosio je 6,3 miliona dolara.
Na samom kraju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, podržaće sve predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Hvala vam puno.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i odluka. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona, prvenstveno što svaki sporazum otvara širom vrata za saradnju u drugim oblastima, da kažem, od vitalnog značaja za Republiku Srbiju.
Nesumnjivo, na samom početku, svaki ovaj sporazum ima težinu i važnost, ali moje izlaganje biće fokusirano na Predlog odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN i EU u Centralnoafričkoj Republici i Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
Kao što sam rekao, prvo ću govoriti o predlogu i upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN i EU u Centralnoafričkoj Republici. Predlog odluke je upućen na usvajanje po hitnom postupku zbog zahteva EU i UN za što hitnije upućivanje medicinskog osoblja na teren, što je svakako od ključnog značaja za stvaranje uslova za dostizanje i održavanje pune operativne sposobnosti multinacionalnih operacija i prestanak sukoba u Centralnoafričkoj Republici.
Pre nego što krenem da govorim o samom predlogu zakona, šta za nas znače ove mirovne operacije koje obavlja Republika Srbija? Prvo, angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugi snaga u multinacionalnim operacijama pod okriljem EU i UN, Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Sa druge strane, angažovanjem u mirovnim operacijama pruža se čvrst dokaz potvrdi kontinuiteta u spoljnoj politici Republike Srbije, a koja se zalaže za rešavanje mirnim putem svih sporova, poštovanje međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i jačanje uloga i kapaciteta međunarodne zajednice.
To je svakako važan element spoljne politike Republike Srbije, koji doprinosi da Republika Srbija u odnosu sa državama članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner. Imajući u vidu da je u svetu sve veći broj kriznih žarišta i oružanih konflikata, multinacionalne operacije dobijaju sve veći značaj. Trenutno u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, angažovano je 214 pripadnika Vojske Srbije. Isto tako, Vojska Srbija preduzima mere za povećanje u multinacionalnim operacijama. Tome u prilog ide i činjenica da je samo prošle godine u tim operacijama angažovan broj pripadnika Vojske Srbije koji je gotovo jednak ukupnom broju angažovanih pripadnika Vojske Srbije u prethodnih 11 godina.
Još jedna važna stvar koju ću napomenuti jeste važnost činjenice, daje poseban pečat mirovnim operacijama Vojske Srbije, to uvek volim da istaknem, da žene čine čak 7% pomoćnog osoblja u mirovnim misijama u kojima učestvuje Republika Srbija. Mislim da je to veoma važna činjenica za nas.
Vraćajući se na Predlog odluke, treba reći da je reč o dve mirovne misije. Jedna je pod okriljem UN, a druga je pod okriljem EU. Srbija bi u njima mogla da učestvuje sa najviše 75 štabnih oficira i članova medicinskog osoblja. Mandat operacije će trajati šest meseci nakon dostizanja pune operativne sposobnosti. Nije izvesno da će u nekom daljem periodu biti produživana. Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji pod okriljem UN u Centralnoafričkoj Republici. Treba reći da je političko bezbednosna situacija u ovoj državi izuzetno, izuzetno složena.
Karakteriše je sukob na etičkoj i verskoj osnovi, zatim veliki broj raseljenih lica, neuspešno uspostavljanje vlasti na teritoriji čitave države i pretnje podeli države. Zaista sve se čini u cilju sprečavanja sukoba i uspostavljanja stabilnosti u ovoj državi. Pripadnici naše vojske raspolažu adekvatno obučenim ljudstvom za učestvovanje u multinacionalnim operacijama i plan da se angažuju, kao što sam i ranije rekao, najviše sa 75 štabnih oficira i članova medicinskog osoblja. Ono što je najvažnije, u danu za glasanje, što se tiče ove odluke, poslanička grupa JS podržaće ovaj predlog zakona.
Drugo, o čemu bih danas govorio je Predlog zakona o utvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Poslanička grupa JS glasaće za ovaj bezbednosni sporazuma, jer praktično ovim sporazumom dve države regulišu saradnju između ministara unutrašnjih poslova i službi bezbednosti, a isto tako stvaraju se uslovi za saradnju u oblasti namenske industrije obe države. Praktično, ovim bezbednosnim sporazumom Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa BiH u sektoru bezbednosti, zaključivanje Sporazuma, kojim će biti obezbeđena i razmena i zaštita tajnih podataka.
Isto tako, stvaraju se uslovi za delovanje protiv izazova i pretnji koje se odnose, ne samo na Srbiju, već i predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje, zatim saradnju u zajedničkim obukama, angažovanju u multinacionalnim operacijama, upravljanjem krizama i upravljanjem granicom. Ovim bezbednosnim sporazumom se svakako postiže efekat veće sigurnosti za naše građane i istovremeno stvara se jasna poruka svima koji su sa druge strane zakona da im bilo kakve granice neće pomoći u obavljanju kriminalnim delatnosti.
Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ova dva predloga zakona o kojima sam govorio, tako i sve ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u Programu EU „Horizont 2020“, Okvirnom programu za istraživanje i inovacije.
Na samom početku, reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS svakako podržaće ove predloge zakona.
Govoreći o Predlogu zakona o visokom obrazovanju treba reći da postojeći Zakon o obrazovanju donet je još 2005. godine posle pristupanja naše zemlje bolonjskom procesu. Posle višegodišnje primene i usaglašavanja u raznim godinama uočeni su mnogi problemi u funkcionisanju i mislim da je ovaj Predlog zakona svakako veliki iskorak unapred. Ja ću ukratko pokušati da obrazložim neke promene koje donosi ovaj Predlog zakona.
Najpre, visokoškolske ustanove će i u buduće podnositi žalbu Nacionalnom savetu na odluku Komisije za akreditaciju, a Savet će moći da vrati predmet Komisiji na ponovno razmatranje. Svakako, prema predloženim rešenjima, Komisija će doneti odluku o akreditaciji u roku od 15 meseci od podnošenja zahteva. Ako to ne ispoštuje, svakako jedna novina, Nacionalni savet će moći da raspusti deo Komisije ili čak čitavu Komisiju. To je jedna nova odluka.
Novina je i to što će akreditacija doktorskih studija morati da bude bar jedan član iz zemlje EU.
Ono što je možda tema za razmišljanje, da u nekom narednom periodu treba razmisliti o tome da Komisija za akreditaciju se finansira iz posebnog podračuna. To je do sada bila. To je neka tema za buduće vreme da i o tome razmišljamo.
Izmenom zakona univerzitet neće biti nadležan za priznavanje stranih diploma, nego će se time u narednom periodu baviti NARIC centar u Ministarstvu prosvete i nauke.
Kandidati će preko tog centra biti priznavani nivo stečenog znanja, a neće se upoređivati studijski programi. Akademsko priznavanje radi nastavka obrazovanja i dalje ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta i svakako da je novina da će kod oba postupka rokovi biti znatno kraći. Znamo kako je to bilo do sada i to je svakako pozitivno.
Postupak priznavanja radi nastavka obrazovanja mora biti okončan za najviše 60 dana od prijema kompletne dokumentacije, a 90 dana je rok za profesionalno priznavanje stranih visokoškolskih ispita.
Moram ovde isto da naglasim nešto što će možda biti problem, a možda i neće, kod profesionalnog priznavanja verovatno će biti problema, jer se šifarnik zanimanja nije menjao od 1994. godine. Ministre, to nije pitanje za vas, to je u domenu ministra za rad, tako da verovatno ćemo tu barijeru prevazići.
Novo zakonsko rešenje, pored ostalog, trebalo bi da reši probleme koji su se pojavili u praksi prilikom upisa poslednje godine studija. Usvajanjem novog zakona, studenti koji imaju, da kažem večiti studenti, manje od 60 ESPB bodova i na budžetu su i samofinansirajući koji imaju manje od 37 bodova, moći da upišu poslednju godinu studija.
Precizirano je da u školskoj 2014-2015. godini prelazni period bude sa pet ispitnih rokova. Izmene zakona predviđaju i da studenti koji su započeli osnovne studije po starom nastavnom programu imaju pravo da ih završe do kraja školske 2014-2015. godine, odnosno do kraja školske 2016-2017. godine, što se odnosi na studente na integrisanim studijama i medicinskih nauka.
Studenti upisani na magistarske studije moraju da ih završe najkasnije do kraja školske 2015-2016. godine i studenti koji su završili magistarske studije mogu da se upišu na treću godinu doktorskih akademskih studija u odgovarajućoj oblasti i da se iz budžeta finansiraju ako su školsko 2013-2014. godini, odnosno 2014-2015. godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova.
Propisuje se i obaveza visokoškolskim ustanovama da učine dostupnim javnosti doktorsku disertaciju pre njene objave i obavezu Univerzitetu da uspostavi javni digitalni repozitorijum, što do sada nije bila praksa, mislim da je zaista dobro to rešenje, gde će se čuvati odbranjene doktorske disertacije sa odgovarajućom dokumentacijom i, još jedna stvar, da se Ministarstvu dostave kopije za centralni repozitorijum. Na taj način se obezbeđuje dostupnost javnosti ovih dokumenata, uz odgovarajuću zaštitu autorskih prava.
Isto tako, omogućava se studentu stranom državljaninu da ispite polaže i preko elektronskih komunikacija, pod uslovom da se obezbedi kontrola i identifikacija rada studenta. Mislim da ćete to vi malo preciznije u Ministarstvu definisati kako će to u buduće izgledati. Ovo je samo načelno rečeno, ali mislim da ćemo bukvalno imati precizno kako ćemo to raditi u narednom periodu.
Isto, preciznije se definiše i priznavanje stranih visokoškolskih isprava. Određuje se nadležnost za visine takse za troškove postupka priznavanja i oslobađanja od plaćanja takse, kao i druga pitanja u vezi sa troškovima postupka priznavanja strane diplome i preciznije definiše vrednovanje stranog studijskog programa. Mislim da je to još jedna dobra odluka. Znamo kako je to bilo u prethodnom periodu, da su ti procesi priznavanja dosta dugo trajali. Ovde imamo i precizne rokove i, s druge strane, tačno se zna kako će se i na koji način to raditi.
Takođe, utvrđuje se, što je važna stvar, jer mi smo zemlja koja ide ka EU i mislim da ćemo do 2020. godine biti član EU, da će strani studenti iz EU moći da se upisuju na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, naravno, pri pristupanju Srbije EU, kao što sam malopre rekao.
Isto tako, izmena zakona predviđa i položaj nastavnika, pa tako daju pravo da nastavnik izabran na zvanje profesor emeritus, osim učestvovanja u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, kako je to i do sada bilo predviđeno i kako se to do sada radilo, bude i mentor i član komisije u postupku izrade i odbrane završnih radova, disertacija na tim studijama.
Nastavnik dobija pravo da bude član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i da učestvuje u naučno-istraživačkom radu, imajući u vidu da se to zvanje, to je možda nepoznanica za mnoge, dodeljuje izuzetno malom broju redovnih profesora koji su se posebno istakli naučnim i umetničkim radom, stekli međunarodnu reputaciju i postigli rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog i umetničkog podmlatka.
Kada se govori o institutu, mislim da smo i to sada ovim zakonom stavili u prave okvire, treba reći da će predloženo rešenje doprineti da se na efikasan način koriste instituti kao resurs u podizanju kvaliteta doktorskih studija, kao i poboljšanju odnosa, moramo biti potpuno objektivni, odnosa kolege na univerzitetima i institutima i olakšava podnošenje zajedničkih projekata i zajedničkog osmišljavanja naučnih radova.
Ono što je važno, mnogi kažu da li će se ovim ugroziti autonomija univerziteta? Tu treba reći da usklađivanje autonomije univerziteta sa principom otvorenosti prema javnosti i građanima svakako neće ugroziti samu autonomiju univerziteta, a same visokoškolske ustanove će imati obavezu da obezbede javnost podataka u vezi sa visinom školarine, merilima za utvrđivanje visine školarine i odluke o tome. U Danu za glasanje, poslanička grupa JS će podržati ovaj predlog zakona.
Još samo nekoliko reči o drugom predlogu zakona iz ovog načelnog i jedinstvenog pretresa. Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020. Sama politika EU u pojedinim sektorima se sprovodi kroz višegodišnje programe u kojima se utvrđuju akcioni planovi za ostvarivanje definisanih ciljeva, sektorskih politika same evropske zajednice.
U skladu sa agendom iz Soluna za zemlje zapadnog Balkana, odobreno od strane Saveta EU 20. juna 2013. godine, program i zajednica su otvoreni za zemlje učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja u skladu sa principima i uslovima koji važe za zemlje kandidate za članstvo u EU.
Ovde treba reći da je Republika Srbija, tada Državna zajednica Srbija i Crna Gora, potpisala Okvirni sporazum 2004. godine, koji je stupio na snagu 2005. godine. Da ne dužim mnogo, da kažem da su istraživači iz Srbije ostvarili značajne rezultate u pozivima za prijavljivanje projekata. Ukratko ću reći, prema statističkim podacima iz juna 2013. godine, institucije iz Republike Srbije prijavile su 1635 predloga projekata, od čega je čak 215 finansirano od strane Evropske komisije, sa ugovorenim budžetom, koji ukupno iznosi 47,8 miliona evra. Ovde nimalo ne zaostajemo za zemljama koje su i članice EU, što se tiče ovoga.
Ovde sam interes Republike Srbije za učestvovanje u ovom programu Horizont 2020. ogleda se u proširivanju mogućnosti za pristupanje budžetu EU za istraživanje, čime će se unaprediti istraživačka delatnost u Republici Srbiji i znatno popraviti uslovi za dalje bavljenje naučnim radom. Vi to najbolje znate. Svakako nam trebaju još bolji uslovi, još više projekata. Ako se budemo potrudili, ići ćemo tom uzlaznom linijom.
Ne bih više da dužim, govoreći o Predlogu zakona o visokom obrazovanju i o ovom drugom predlogu zakona, svakako, poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, zatim pet predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije, Vlade Ruske Federacije, Vlade Republike Italije, Vlade Republike Azerbejdžan, Vlade Republike Poljske i Vlade Republike Moldavije i krajnji Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija, koji obezbeđuje resurse prelaznim snagama Ujedinjenih nacija u Libanu.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.
Zaključivanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša predloženo je kao rezultat uzajamnog poštovanja i poverenja dve strane i sveukupno odličnih bilateralnih odnosa. Ovaj sporazum će svakako doprineti unapređenju privredne saradnje i proširenju sveukupne saradnje između Srbije i Emirata.
S druge strane, treba reći da su do sada nedovoljno iskorišćene mogućnosti saradnje između Srbije i Emirata,. Prostora za unapređenje ima u svim oblastima, a posebno u poljoprivredi, zatim energetici, novim tehnologijama, građevinarstvu, farmaciji i turizmu.
Do 2012. godine obim saradnje između ove dve zemlje bio je dosta skroman i iznosio je 20 miliona evra, a sada govorimo o milijardama evra u zajmovima i investicijama.
Da li, s druge strane, Emirati imaju interes da sarađuju sa Srbijom? Svakako da imaju interes da ulažu novac u Srbiju pre nego da čekaju, jer kada se ulaže u EU postoje procedure i regulatorne prepreke. Poslovanje sa Srbijom je u ovom trenutku znatno olakšano. Za Emirate ova veza sa Srbijom je ulaz na mala vrata u EU kojoj Srbija želi da se približi, kao i pristup nekada moćnoj vojnoj industriji.
Isto tako, ovaj sporazum je usaglašen sa odredbama tipskih sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, nastavak započetog procesa liberalizacije viznog režima za nosioce pasoša izvan EU za koje postoji konkretan interes Republike Srbije.
Sada, govoreći o pomenutim zakonima u oblasti odbrane, treba reći da je njihov prvenstveni cilj uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane.
Govoreći o sporazumu sa Rusijom, cilj ovog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije je razvoj vojne saradnje, kao i razvoj celokupnih bilateralnih odnosa i mira i bezbednosti u svetu.
Sporazum predviđa razmenu mišljenja, iskustva i informacije o pitanjima od zajedničkog interesa u vojnoj oblasti, razvoj veza u oblasti vojnog obrazovanja, vojne topografije, vojne kartografije, vojne istorije i medicine i vojne kulture i sporta.
Osim toga, predviđena je i razmena iskustva iz mirovnih misija pod okriljem UN. Implementacija ovog sporazuma, pored razmene posete zvaničnih delegacija na različitim nivoima, podrazumeva, između ostalog, posetu vojnih avijacija i grupa pilota, učešće strana u vojnim vežbama na poziv partnera, ali njihovo prisustvovanje u svojstvu posmatrača, razmena iskustva u pravnim stvarima i druge oblike saradnje.
Dve važne tačke dogovora su jačanje saradnje u oblasti vojne industrije, kao i mogućnost obuke oficirskih kadrova u ruskim ustanovama i njihovo učešće u raznim vežbama.
S druge strane, kada govorimo o privrednoj saradnji između Srbije i Rusije, treba najpre reći da ova saradnja postoji čitavih 120 godina, da je Srbija prvi kredit od Rusije dobila još davne 1867. godine.
Govoreći o ovom zakonu, treba reći da ekonomsku saradnju Srbije i Rusije odlikuje i duga tradicija, snažan napredak prethodnih godina i izvanredna perspektiva za neki naredan period.
Što se tiče Italije i Srbije, cilj ovog sporazuma je saradnja u oblasti odbrane i to: planiranje odbrane, vojno-ekonomska, vojno-naučna saradnja, vojno obrazovanje i obuka, mirovne operacije, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Saradnja u oblasti odbrane između Srbije i Italije treba oceniti kao razvijenu, uz prostor za dalje unapređenje. Italija daje podršku Srbiji na putu evropskih integracija. Posebno treba istaknuti profesionalno angažovanje pripadnika oružanih snaga Republike Italije u okviru jedinica KFOR-a na Kosovu i Metohiji, a posebno to što čuvaju srpsku kulturnu baštinu – manastire Dečani i Pećku Patrijaršiju.
Što se tiče Azerbejdžana, Sporazum između Srbije i Azerbejdžana stvara formalno-pravni okvir za dalje unapređenje vojno-ekonomske, vojno-obrazovne i vojno-medicinske saradnje.
Potpisivanje Sporazuma je rezultat razvoja dobrih i prijateljskih odnosa. Vojna saradnja dve države unapređena je i zajedničkim učešćem na vojnim vežbama koje doprinose operativnim i funkcionalnim sposobnostima Vojske Srbije.
Posebno treba istaknuti čvrstu i principijelnu podršku koju Azerbejdžan pruža u legitimnoj borbi Srbije za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta na području Kosova i Metohije.
Što se tiče Poljske, kao težišna oblast saradnje propisali su se vojno-obrazovna saradnja, vazduhoplovna saradnja, vojni arhivi i verska služba. Isto tako, treba iskoristiti iskustva Poljske u vezi sa bezbednosnim i odbrambenim aspektima, uključivanje u EU i razmenu iskustva u oblasti učešća u multinacionalnim operacijama.
Svakako treba pohvaliti profesionalno angažovanje pripadnika poljskih snaga u sastavu KFOR-a na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Sporazuma sa Moldavijom, predloženi Sporazum omogućava saradnju u oblasti odbrane, planiranje odbrane, vojno-ekonomska saradnja, vojno-naučna saradnja, zatim vojno obrazovanje i obuka i mirovne operacije, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Ovim sporazumom stvoreni su svakako uslovi da se u narednom periodu preduzmu neophodne mere za razvijanje bilateralne vojne saradnje i jačanje partnerskih i prijateljskih odnosa.
Na samom kraju, govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN, koji obezbeđuje resurse prelaznim snaga UN u Libanu, vrlo kratko ću reći da, uzimajući u obzir sve veći broj kriznih žarišta i oružanih konflikata u svetu, multinacionalne operacije imaju sve veći značaj zbog poštovanja vladavine prava, koja je od ključnog značaja za održanje mira i bezbednosti u svetu.
Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće ovaj predlog zakona, jer angažovanje pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama Republike Srbije jasno pokazuje da je aktivan činilac očuvanja mira i bezbednosti u svetu.
Na samom kraju, u danu za glasanje Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće sve pomenute predloge zakona. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres predloga dve odluke, dakle, Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u tekućoj godini.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute odluke, jer angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, da li pod pokroviteljstvom UN ili EU, Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac očuvanja mira u svetu, da se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanjem međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi o međunarodnim odnosima, kao i za jačanje uloge i kapaciteta institucije međunarodne zajednice.
Sa druge strane, učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga, važan je segment spoljne politike Republike Srbije, kojim uveliko doprinosimo da pokažemo da smo ravnopravni član, kako sa zemljama članica EU, tako i sa druge strane, sa zemljama članicama UN. Uzimajući u obzir, da je u svetu sve veći broj kriznih konflikata, multinacionalne operacije dobijaju sve veći značaj. Isto tako pripadnici Vojske Srbije u takvim operacijama, „Plavi šlemovi“ provejavaju svoja znanja u zemlji, a sa druge strane, stiču nova iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih zemalja.
Pored toga, upoznaju se sa standardnim operacijama i procedurama, čime u perspektivi olakšavaju integrisanje naših snaga u multinacionalne sastave i prilagođavanje načinu rada po svetskim standardima.
Samo dve rečenice da kažem što se tiče konkretno Vojske Srbije. Neka veća modernizacija očekuje se u 2015. i 2016. godini. Isto tako, popunjenost kapaciteta, koliko znam, je 90% u odnosu na planirani sastav.
Sada nešto o upućivanju vojnika. Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije planirano je do 300 pripadnika Vojske Srbije i, koliko znam, 18 pripadnika MUP-a na 284 pozicije, kako ste već, ministre, i rekli. Trenutno naši „plavi šlemovi“ su u osam multinacionalnih operacija pod pokroviteljstvom UN I EU i to: Kongo - osam, Liberija - četiri, Obala Slonovače - tri, Kipar - 46, Liban - 143, Bliski Istok - jedan, Somalija - pet i Somalija, Operacija „Atalanta“ - četiri, što je ukupno, kao što sam rekao, 214.
Inače, svakako da Srbija preduzima kontinuirane mere za povećanje broja pripadnika „plavih šlemova“ srpske Vojske i MUP-a. Ne treba reći da smo mi sigurno lideri u ovom regionu što se tiče tih multinacionalnih operacija. Tome u prilog ide i činjenica da smo samo u prethodnoj godini poslali više „plavih šlemova“ nego u prethodnih 11 godina zajedno. Svakako treba reći da usvajanjem ovih akata ne znači po automatizmu angažovanje naših „plavih šlemova“, već će oni biti pozvani i angažovani po potrebi.
Inače, Vojska Srbije planira da u 214. godini u okviru ovih multinacionalnih operacija angažuje snage prema sledećim specijalnostima – vojne posmatrače, štabne oficire, sanitetske timove, autonomne timove za zaštitu brodova, jedinice nivoa pešadijskog odeljenja, voda i čete.
Kolika su to sredstva koja su potrebna za realizaciju ovih planova? Za realizaciju po Godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane sredstva su nešto manja od milijardu i 200 miliona dinara ili, tačnije rečeno, vi ste to već rekli, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu u okviru razdela Ministarstva odbrane u iznosu od 819.526.000 dinara, u okviru razdela MUP-a 98.656.000 i od uplata koje će biti izvršene od UN 265.073.000 dinara.
Jedan poseban segment - da li postoji interesovanje za učestvovanje u ovakvim misijama? Moram da kažem da, i pored svih opasnosti koje ovakve misije izazivaju, postoji veliko interesovanje. Jedan od razloga je i devizna zarada. Plate se kreću od 840 do 4.400 dolara. U slučaju ranjavanja, povrede ili, ne daj Bože neke gore nesreće, vojnik dobija nadoknadu na iznos, ili njegova porodica, a te devizne plate zavise od čina profesionalnog vojnika, odnosno grupe radnih mesta za civile i dodatka za specifične dužnosti, razlika u službi, geografskih i klimatskih uslova. Primera radi, vojnička devizna plata kreće se u rasponu od 860 do 2.400 američkih dolara, kapetana od 1.900 do 3.520, a pukovnika od 2.640 do 4. 400 dolara. Ovde moram da kažem da se plate angažovanih civila neznatno razlikuju od ovoga.
Želim da dam sada jedan poseban osvrt, što mi je zaista drago i uvek kažem, da poseban pečat u ovim mirovnim operacijama Vojske Srbije daju žene. One čine 7%, ako se ne varam, od ukupnog broja „plavih šlemova“ srpske vojske i policije.
Šta je tu značajno? Moram da kažem da žene mogu da odigraju ključnu ulogu u boljoj komunikaciji sa građanima zemalja u kojima se misija odvija, posebno sa ženama i njihovim udruženjima u tim zemljama, zatim u uspostavljanju direktnih kontakata, posebno u društvima gde je zabranjen ili ograničen kontakt muškaraca i žena.
Žene vojnici mogu da prikupe informacije kako bi identifikovale područje gde postoji napetost ili mesta gde postoji izgled za izbijanje sukoba. Ta sposobnost je od ključnog značaja za uspeh misija u mnogim mestima. Učešće žena u mirovnim misijama bitno je radi prevazilaženja kulturnih razlika za vreme istražnih operacija na terenu, posebno kod žena i objektima u kojima borave žene, kao i za pružanje medicinske pomoći.
Šta više, žene mirovnjaci ili, kako mi to volimo da kažemo, „plavi šlemovi“, mogu da budu uzor ženama u tim sredinama i pokazuju da mogu da obavljaju tradicionalne muške poslove i podstaknu ih da teže da postanu donosioci odluka, što nije slučaj u mnogim mestima do sada.
Žene koje učestvuju u mirovnim misijama bi trebalo da posmatrate u širem kontekstu, oteženje radnih uloga u upravljanju sektorom bezbednosti.
Na samom kraju, iz svega navedenog Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće kako Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, tako i Predlog odluke o učešću naših „plavih šlemova“ u mirovnim operacijama u 2014. godini. Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, dva predloga zakona o potvrđivanju ukidanja viza između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije i Vlade Narodne Demokratske Republike Laos, zatim, Sporazum o uzajamnom zastupanju i pružanju konzularne zaštite i usluga trećim zemljama između Srbije i Crne Gore i Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Na samom početku, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Najpre, ovim sporazumom za Evropolom, Evropskom policijskom kancelarijom, uspostavlja se siguran kanal komunikacije za razmenu podataka između Beograda i Centralne policijske organizacije u Hagu.
Srbija je još 2008. godine potpisala sa Evropolom Sporazum o strateškoj saradnji, koji je parlament Srbije potvrdio u maju 2009. godine i do ove godine sa Evropolom nadležni organi Srbije radili su na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja o postizanju strateškog cilja sporazuma, dakle, prelazak na operativni sistem. Praktično, operativni sistem saradnje je definisan upravo u ovom sporazumu koji je potpisan u Beogradu početkom ove godine. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućava se puna saradnja sa Evropskom policijskom kancelarijom, koja uključuje i razmenu operativnih podataka.
S druge strane, Sporazum je bitan i njegova primena daće zeleno svetlo za nastavak pregovora sa EU, Poglavlje 24, koje se odnosi na slobodu, prava i bezbednost.
Isto tako, potpisivanjem Sporazuma uspostavlja se još čvršća saradnja sa EU u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala.
Operativni partner Evropske policijske kancelarije svakako nisu samo članice EU, već i SAD, Kanada, Kolumbija. Ali, s druge strane, strateški partner je i Rusija, koja će uskoro postati i operativni partner.
Ovaj Sporazum je dokaz da je Srbija dostigla taj nivo koji će omogućiti da sporazum između Vlade Republike Srbije i Evropola sprovodi sa policijskim državama članicama EU i do sada je Srbija sa nekim od njih učestvovala samo po pozivu.
Što se tiče predloga zakona o potpisivanju dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije i Narodne Demokratske Republike Laos o ukidanju viza za državljane i nosioce diplomatskih i službenih pasoša, reći ću vam samo da svaki član Vlade zaista može ovde da predstavlja. Treba reći da u međunarodnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se značajnim korakom u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međunarodnog interesa i značaja.
Govoreći najpre o saradnji Mongolije i Srbije, ovim sporazumom se omogućava slobodno kretanje dva naroda i unapređenje privredne saradnje. Ono što je mene iznenadilo, spremajući ovu temu, Mongolija ima vrlo dinamičan privredni razvoj i ekonomski rast ove zemlje je među najvećim u svetu. Od 2006-2010. godine ekonomija ove države rasla je stopom od 8 do 10%, zahvaljujući unapređenju oblasti poljoprivrede, rudarstva i uslužnih delatnosti.
U 2011. godini, neverovatan podatak, rast u Mongoliji je bio 21% zahvaljujući prvenstveno rudarstvu, koje sada čini 80% izvoza ove zemlje. Procene ekonomista su da će u 2014. godini i u narednih 10 godina privredni rast biti na nivou 14%. Ako vam kažem da je jedna Kina imala u poslednje dve decenije privredni rast koji je manji od Mongolije, onda možemo da pretpostavimo šta možemo da očekujemo od Mongolije.
S druge strane, kada govorimo o ovome, Mongolija je zainteresovana za saradnju sa Srbijom u oblasti građevinarstva, infrastrukture, kulture, obrazovanja, nauke i razvojnih tehnologija.
Govoreći o Sporazumu sa Demokratskom Republikom Laos, treba reći da Srbija i Laos imaju tradicionalno dobru saradnju koja može biti unapređena pre svega u oblasti ekonomije. Ono što je bitno, Laos ima nisku stopu nezaposlenosti, kroz reforme je smanjio siromaštvo i unapredio industriju i ekonomiju.
Ono što sam malo pre rekao da je važno i što svaki ministar ovde kaže kada je u pitanju Laos, ova zemlja ima projekte koji joj omogućavaju bolje finansiranje poljoprivredne proizvodnje i podržavanje malih i srednjih preduzeća, što može biti zaista dobar primer Srbiji. Isto tako, bitna je i principijelna podrška Srbiji od strane Laosa po pitanju KiM.
Što se tiče Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga trećim zemljama, potpisan je u Podgorici aprila meseca 2013. godine, sa željom da se razvije i unapredi konzularna saradnja i da se obezbedi i olakša zaštita prava i interesa građana obe države.
Praktično, pod konzularnom zaštitom i pružanjem usluga u smislu ovog sporazuma, smatra se i pružanje pomoći u slučaju ozbiljne bolesti i smrti, nasilje i trgovina ljudima, elementarne nepogode, krizne situacije, ratna dejstva, teroristički akti, izdavanje putnih dokumenata za putovanje u zemlju porekla, pružanje međunarodne, pravne i finansijske pomoći i izdavanje viza.
Ovaj Sporazum predstavlja nastavak unapređenja dobre bilateralne saradnje između Srbije i Crne Gore i neću pominjati koliko smo do sada imali sporazuma sa Crnom Gorom.
Isto tako, treba pomenuti da robna razmena između Srbije i Crne Gore iznosi oko milijardu dolara, uz značajan suficit na srpskoj strani, tako da u ukupnoj ostvarenoj razmeni Srbije u 2013. godini Crna Gora je na petom mestu. Ostvareni uvoz iz Crne Gore u 2013. godini svrstava ovu zemlju na 29. mesto.
Ekonomska saradnja između dve zemlje ide uzlaznom linijom i postoji veliki potencijal za zajednički nastup na tržištima u različitim privrednim sektorima.
Na samom kraju, poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće, kako ove predloge o kojima sam danas govorio, tako i ništa manje važan Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, o kome će nešto kasnije moja koleginica iz JS nešto detaljnije pričati. Hvala.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres tri predloga zakona o zajmovima između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i između Republike Srbije i Evropske Investicione banke.
Na samom početku reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sva tri predloga zakona. Premda je na samom početku moj kolega iz JS nešto detaljnije govorio o ovim zakonima ja ću se fokusirati na Predlog zakona o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje i razvoj sistema za navodnjavanje prva faza.
Na samom početku treba reći da Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je potpisan 17. februara 2013. godine u Abu Dabiju, uspostavljen je pravni okvir za saradnju dve zemlje u svim oblastima od zajedničkog interesa, za obe zemlje. Članom 3. ovog sporazuma predviđena je saradnja u oblasti poljoprivrede. I sam zakon budžetu Republike Srbije predviđa zaduživanje u 2014. godine kod Fonda za razvoj Abu Dabija i samim tim, vi ste ministre 6. marta 2014. godine i potpisali taj ugovor o zajmu. Kada govorimo, to su sredstva po znatno povoljnijim finansijskim uslovima od uobičajenim. Ne treba previše pričati da li je to povoljan kredit, moje kolege su dosta o tome pričale, a ja ću reći, imajući u vidu činjenicu da smo u prethodnom periodu se zaduživali po znatno većim kamatnim stopama. Ovaj kredit je više, i jedan i drugi su više nego povoljni.
Sama činjenica od 2,5% za ovaj kredit i vrednost kredita nešto manja od 100 miliona dolara ili 97 miliona američkih dolara, 8,2 milijardi dinara ili kako reče jedan naš kolega što se tiče valute Ujedinjenih Arapskih Emirata 356 miliona 128 hiljada dirhama. Evo, pomenuo je još neko od kolega, da ne bude da baš nije niko. Period dospeća je 20 godina uključujući poček od pet godina, dok je period otplate glavnice i zajma 15 godina u 30 polugodišnjih rata.
Ovim kreditnim aranžmanom trebalo bi da se pokrije 31 hiljada hektara plodnog zemljišta na 11 poljoprivrednih lokacija u Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji u želji da neki sledeći kreditni aranžman donese bar polovinu Srbiji, a polovinu Vojvodini.
Sa druge strane treba reći da dosadašnja saradnja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata nije iskorišćeno sve ono što smo do sada mogli iskoristimo. Prostora za unapređenje ima u svim oblastima, a posebno o onome o čemu sada pričamo o poljoprivredi, zatim o energetici, novim tehnologijama, građevinarstvu, zatim farmaciji, turizmu. Pošto smo do 2012. godine imali, da kažem više nego skromnu saradnju i ona se kretala, iznosila je 20 miliona evra, a u 2013. godini manje nešto od 30 miliona evra. Šta sve donosi ovoj saradnji. Treba reći da sada govorimo o milijardama evra u zajmovima i investicijama.
Šta se sa druge strane nudi saradnja Emiratima sa Srbijom. Tu treba biti realan i reći da za Emirate ova veza sa Srbijom nudi ulaz na mala vrata u EU kojoj Srbija želi da se pridruži kao i pristup nekada zaista moćnoj vojnoj industriji nekadašnjoj Jugoslaviji. Srbija planira da postane članica 2020. godine i stoga investicija u Srbiju daje Emiratima šansu za direktna pristup velikom tržištu unije. Pre nego što svakako troškovi porastu i uvedu se puno propisa. Emirati imaju svakako interes da sada već investiraju u Srbiju, jer kada se ulaže u EU postoji procedura i regulatorne prepreke, dok je poslovanje sa Srbijom danas mnogo, mnogo lakše.
Govoreći o samim Emiratima, oni postoje nešto više od 40 godina. Za tako kratko vreme postali su šesta najrazvijenija zemlja na svetu. Imaju čak 170 nacionalnosti, ako je to važno. Ovo je zaista jedan podatak. Njihov BDP u 2014. godini iznosio je 394 milijardi dolara ili BDP po glavi stanovnika 49 hiljada dolara. To je zaista fascinantno.
Isto tako, oni su jedan od najvećih svetskih izvoznika gasa, nafta, goriva, dok po obimu uvoza nalaze se na svetskoj listi najvećih 20 uvoznika.
Rast od 132,5 milijardi dolara u 2007. do čak 341,36 milijardi u 2012. godini govori da naši privrednici zaista mogu da nađu u mnogim oblastima načine da sarađuju sa Emiratima.
Zaista treba pomenuti i Razvojni fond Abu Dabija. Niko o tome ništa, čini mi se, nije ni rekao. Fond postoji od 1981. godine sa ciljem da finansira razvojne projekte u zemljama u razvoju, a kreditira donacije i plasira u ime Vlade Abu Dabija. Ukupna vrednost dosadašnjih zajmova, donacija, investicija u protekle četiri decenije koje je plasirao Fond Vlade Abu Dabija dostiže 9,5 milijardi dolara za 325 razvojnih projekata i u 50 zemalja sveta.
Neću više da dužim pošto smo sve rekli o ovome. Dozvolite mi samo da kažem na kraju da će u Danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sve ove predloge zakona. Hvala puno.

Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja i ja ću na samom početku reći da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.
Ovo je praktično jedna tehnička odluka kojom se produžava rok važenja postojećih vozačkih dozvola i sa druge strane produžava se rok za zamenu starih vozačkih dozvola za nove vozačke dozvole.
Prema podacima kojima raspolaže MUP 3.385.624 vozača poseduje stare vozačke dozvole, a od trenutka kada je donet zakon, od 4. juna, tj. kada je počelo sa zamenom vozačkih dozvola, a ne kada je donet zakon, 2011. godine, negde oko 2.155.111 vozača zamenilo je stare obrazce za nove i uključujući one vozače koji su po prvi put dobili vozačke dozvole. Zakon o bezbednosti saobraćaja je stupio na snagu 10. juna 2009. godine i od tog trenutka od kada je donet taj zakon 2.155.111 vozača zamenilo je vozačke dozvole. Dakle, nešto više od milion ljudi ostalo je da zameni te dozvole i ono što je važno produženjem ovog roka od tri godine dobija se na tome da se krajnji rok produžava na 10. jun 2017. godinu.
Šta se dobija ovim zakonom? Dovodimo do, prvo, pravne sigurnosti građana, a sa druge strane stvorile bi se štetne posledice po rad organa koji bi za tako kratko vreme morali da zamene nešto više od milion vozačkih dozvola.
Govoreći o Zakonu o bezbednosti saobraćaja moram reći da je svima nama cilj na prvom mestu smanjenje broja saobraćajnih nesreća i posledica koje one svakako sa sobom nose. Reći ću neke podatke. U 2013. godini imali smo 37.127 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 23.617 nezgoda sa materijalnom štetom, dok je 13.500 sa nastradalim licima i najgore 643 sa licima koja su izgubila život. Ono što želim ovde da vam kažem, gledajući od 2001. godine kada je broj udesa bio duplo veći nego što je to 2013. godine ili godinu dana pre nego što smo doneli zakon kada je bio 67.000 u odnosu na 37.000 ide se uzlaznom linijom i upoređujući 2013. i 2012. godinu treba reći da je procenat smanjen što se tiče saobraćajnih udesa za 1,3%, broj poginulih lica za 1,3%. Ali, moram reći da što se tiče sveta nigde nije ružičasta situacija, negde oko godišnje 1.300.000 ljudi u svetu godišnje izgubi život što se tiče toga, i nigde nema uzlazne linije što se tiče toga.
Savremeni pristup istraživanjima, što se tiče bezbednosti saobraćaja, uveo je pojam indikatora bezbednosti saobraćaja i šta praktično predstavljaju ti indikatori bezbednosti saobraćaja? Predstavljaju bilo koju meru koja je uzročno vezana za saobraćajne nezgode i posledice koje te saobraćajne nezgode donose. Izdvojeno je sedam posebnih područja, oblasti, koje definišu ovo, tj. indikatora bezbednosti saobraćaja uporedo alkohola i droge, brzina, zaštita sredstva, dnevna svetla, vozila, putevi, zdravstvena zaštita.
Da bi smo još više shvatili značaj ove teme treba reći i uvažiti uporednu analizu indikatora bezbednosti saobraćaja kod nas i u svetu. Pa ću vam reći kako to izgleda. Upotreba pojasa na prednjim sedištima što se tiče nas i u svetu u Srbiji je 68,1%, čime smo mi daleko od Evrope i svrstavamo se u red zemalja sa najmanjom upotrebom pojaseva na zadnjim sedištima. Indikatori bezbednosti saobraćaja što se tiče zadnjeg sedišta, kada sam spremao ovu temu, došao sam onako do zabrinjavajućih podataka. U većini policijskih uprava, taj procenat ne prelazi 5%, a recimo u Vranju je u najmanju ruku alarmantno 0,5%, Kruševcu 0,7%, Beogradu 5%, a najviše u Srbiji je u Subotici 9,3%. Ako vam ja kažem i dam vam podatak da je to u svetu daleko više, u jednoj Nemačkoj 97% onda mislim po ovom pitanju zaista trebamo da radimo mnogo više.
Posebno značajno pitanje za nas sve je pitanje dece putnika. Oni predstavljaju izuzetno osetljivu kategoriju i svaki udes ima teške posledice po decu putnike a dodatno zabrinjava podatak da 60% stradale dece po udesima su deca putnici. Ovde ću vam dati neke podatke. U zadnjih pet godina poginulo je 90-oro dece, a 8.160 je povređeno, a u 2013. godini je 11 mališana do 14 godina i 1.535 sa povredama i 241 sa težim povredama. Šta je potrebno uraditi? Svakako treba mnogo više raditi na prevenciji i kontroli.
Isto tako kada pričamo o upotrebni zaštitnih sistema treba reći nešto o indikatorima o stepenu alkoholisanosti koji su podjednaki u svim policijskim upravama i kreću se do 1,2%.
Važan segment za mene i svako za sve ljude koji nisu iz Beograda i koji dolaze iz drugih lokalnih samouprava jeste bezbednost saobraćaja u lokalnim samoupravama. Preciznije, Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je stupio na snagu 2009. godine, po prvi put je jednim aktom definisao ovu važnu oblast, čini mi se, za sve nas i tada je na teritoriji RS po prvi put došlo do osnivanja lokalnih tela za bezbednost saobraćaja koji traje i dan danas, ali, od samog početka sigurno da je bilo niz problema koji su pratili sve ovo. Ono što želim da vas kažem, sigurno da jednim novim zakonskim rešenjem treba doći do prilagođavanja propisa da bi ova oblast bila još više uređena.
Svakako da sam sve ovo pomenuo kao apel građanima i ljudima iz struke da u narednom periodu Vlada pripremi izmene i dopune zakona koji će tretirati ove važne oblasti, ne samo vozače i druge učesnike u saobraćaju, nego i potrebnu profesionalnih vozača i upravljača put.
Još jednom da ne dužim, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće ovaj Predlog zakona o bezbednost saobraćaja na putevima. Hvala.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje Autoputa E763, kako ga mi od milja zovemo Koridor 11, a moram da kažem da je tome kumovao gospodin Mrkonjić, imamo prava tako da ga zovemo, deonica Obrenovac-Ljig, između Vlade Republike Srbije i kineske „Eskim“ banke i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukih oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržava gore predložene predloge zakona, svakako, i vezano za Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu treba reći najpre da realizacija važnih infrastrukturnih projekata predstavlja važan preduslov ravnomernog regionalnog razvoja i prevlačenju novih investicija. To kada kažem prvenstveno mislim, prvi dolazi iz unutrašnjosti iz Kragujevca, da je ovakav regionalni razvoj veoma značajan.
Vezano za ovo zakonsko rešenje treba reći da strateško partnerstvo Srbije i Kine uspostavljeno je još 2009. godine i doprinelo je unapređenju ekonomske saradnje dve zemlje, posebno u oblasti infrastrukturnih projekata. Time je omogućen ulazak na domaće tržište jednoj od najvećih ekonomija na svetu. Širenje privredne saradnje je zajednički zadatak vlada dveju zemalja koje treba da stvore uslove za ostvarivanje velikih projekata, pogotovo u oblasti saobraćajne infrastrukture i energetike.
Zajednički projekat, to ću namerno prvo podsetiti, izgradnje Mosta prijateljstva doprinosi unapređenju privredne saradnje. To je svakako i prvi veliki projekat Kine na Balkanu i odmah u startu ću nešto reći o njemu, da most premoštava reku Dunav i tako doprinosi boljem saobraćajnom povezivanju Beograda i Vojvodine. Osim što doprinosi poboljšanju regionalnih veza, istovremeno omogućava i ukrštanje Koridora 10 sa Koridorom 4 koji zapadnu Evropu preko Rumunije povezuje sa Crnim morem. Most ima svakako veliki značaj za prestonicu.
Ukupna vrednost investicije u tom trenutku iznosila je 170 miliona. Namerno to govorim. Oko 80% sredstava obezbeđeno je povoljnim kreditima kineske „Ekspo-impo“ banke i kredit je u tom trenutku iznosio 3,2%, ako se ne varam.
Ovaj kredit koji mi sada dobijamo, za koji ćemo glasati je 2,5%, a nadam se ono što ste rekli ministre, da će u nekom periodu biti 2%. Znači, idemo u dobrom smeru. Sigurno da je najpovoljniji kredit koji trenutno postoji na svetu, koji je neka zemlja dobila.
U izgradnji mosta i u dobrom smeru idemo, učešće domaćih preduzeća je bilo preko 45%. U ovom trenutku, o tome ću nešto malo kasnije više pričati, učešće naših preduzeća u prilog svemu ovome biće 70%.
Kineska preduzeća su se svakako dobro pokazala i na realizaciji drugih projekata u Srbiji. Kinezi imaju dobre stručnjake, primenjuju najsavremenije tehnologije, poštuju rokove, što je svakako još jedan od preduslova da kineske firme grade deonicu autoputa na Koridoru 11 ili E 763, što će svakako, opet kažem, poboljšati saobraćajnu infrastrukturu.
Vlada Republike Srbije, sa predstavnicima kineskih firmi, u decembru prošle godine potpisala je predugovore za izgradnju autoputeva u Srbiji. Firma koja će raditi ovu deonicu puta E 763 ili koridor 11 je China Shandong International, a vezano za Koridor 11, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, a kompanija CRBC autoputeve u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Vrednost investicije za ovaj kredit o kome sada pričamo je 333.000.000 dolara, ili 301.000.000 ćemo dobiti kredita a 10% će finansirati država. Ugovor je sačinjen, potpisan u Pekingu još 26. avgusta 2013. godine.
Nešto kasnije govoriću o tome da li su ovi krediti malo bolji, daću u prilog zašto treba da glasamo za ovo i zašto su ovi krediti povoljni. Samo da kažem da dužina trase dve deonice autoputa od 50 kilometara treba da bude završena, ako se ne varam, za 38 meseci, je li tako? Udeo kineskih kompanija, sada ću biti konkretan, u ovom projektu je 51%, a domaćih preduzeća 49%. Kako će Kinezi angažovati domaću radnu snagu, tako će učešće naših formi biti 70%, to je ono malopre što sam napomenuo.
Inače, govoreći o firmi koja će graditi, China Shandong International je kineska kompanija, u prilog svemu ovome što pričam, koja je izgradila najduži most na svetu preko mora. Most je dužine 42 kilometara, most ima 5.000 stubova, vrednost investicija 1,5 milion dolara.
Vezano za ove ostale autoputeve, kineska kompanija CRBC gradiće dva autoputa. Prvi je moravski koridor dužine od 110 kilometara, koji će povezivati Pojate i Preljinu. Reč je o deonici koja treba da poveže Koridor 10 sa budućim Koridorom 11, odnosno autoputom Beograd – Južni Jadran, tj. sa lukom Bar.
Takođe, modernim autoputom se šest traka će biti uspostavljena bolja saobraćajna veza između Čačka, Kraljeva i Kruševca. Svakako to je ono što sam pričao o regionalnom razvoju. To područje obuhvata pola miliona stanovnika i jedan je od najznačajnijih poljoprivrednih industrijskih regiona.
Drugi autoput povezivaće Novi Sad preko Iriga sa Rumom, a predviđena je izgradnja tunela kroz Frušku goru. Na tom području živi oko 400.000 stanovnika i postoji oko 25.000 malih i srednjih preduzeća.
Svakako da trebamo malo da se dotaknemo teme i da budemo iskreni, pa da se pitamo da li su ovi krediti povoljni. Odmah ću reći ono što sam malopre rekao, svakako da su povoljni. Ovim kreditom predviđeno je da Srbija dobije 301.000.000 dolara radi finansiranja 90% od ukupne vrednosti projekta koji iznosi 333.747.540 dolara. Period dospeća kredita je 20 godina, uključujući i period od početka, od pet godina, dok je period otplate glavnice 15 godina. Fiksna kamata, još jednom u prilog svemu ovome i mislim da svi treba to da podržimo bez razmišljanja, je 2,5% i to je svakako najpovoljniji kredit u ovom trenutku.
Troškovi obrade kredite iznosiće 0,25%, a kada je reč o „Eskim banci“ , od koje trenutno dobijamo kredit i o tome treba nešto reći, da je to jedna od tri institucionalne bankarske organizacije, ovlašćena da sprovede državnu politiku u industriji, spoljnoj trgovini, diplomatiji, ekonomiji, finansijama i pruža finansijsku podršku i podstiče izvoz proizvoda i usluga iz druge po veličini nacionalne privrede u svetu.
U najvećim zapadnim privredama sveta procenjuju da obim njenih zajmova premašuje sve inostrane kredite koji zajedno daju države članice Grupe 7 – SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Kanada i Italija.
Na osnovu procena londonskog „Financial times“, „Eskim banka“ i „Kineska razvojna banka“ su 2009. godine i 2010. godine dobile najmanje 110.000.000.000 dolara kredita vladama, kompanijama zemalja u razvoju, što je više od ukupno kredita „Svetske banke“ u istom periodu. Isto tako, vi ste malopre pričali o tome, treba napomenuti da je Kina predstavila plan za investicioni ciklus, koji podrazumeva ulaganje 10.000.000.000 dolara kroz kredite u 16 zemalja jugoistočne Evrope. Od ukupnog iznosa Kina će trećinu kredita odobriti pod povoljnim uslovima, što znači dužim rokom otplate i nižim kamatnim stopama od tržišne.
Inače, o kakvoj sili je reč? Treba reći da u Kini se nalazi 11 najvećih mostova u svetu, izgradili su železničku prugu u dužini od 1.956 kilometara, koja se nalazi na 5.000 metara visine, što je najviše na svetu. Svakako, da je reč o zemlji sa ogromnim potencijalima za razvoj, potvrđuju činjenice da je Kina najbrže rastuća ekonomija na svetu. U poslednjih 10 godina Kina je ostvarila prosečni privredni rast od 10,7%, što je daleko iznad svetskog proseka od 3,9. To je druga ekonomija sveta, pričam u prilog svemu ovome, najveći industrijski proizvođač zemalja sa najvećim deviznim rezervama u iznosu od 3,2 biliona dolara.
Primera radi, u 2011. godini Kina je investirala preko 74 milijarde dolara u inostranstvu, a 2012. godine dokapitalizacija MEF sa 43 milijarde dolara. Kina sa 1,35 milijardi stanovnika ostvaruje bruto društveni proizvod od 7,6 biliona dolara, što predstavlja 10% svetskog BDP.
Kada smo sve ovo rekli, da li je Kinezima značajno da ulažu u Srbiju? Na prvom mestu treba reći da je ekonomski interes mnogo komplikovaniji i složeniji, pogotovo u uslovima tržišne ekonomije. Kada se ekonomski sarađuje, treba imati u vidu obostrane interese, i jedne i druge strane. Dobri politički odnosi daju podstrek, oni su ohrabrenje, ali za konkretnu ekonomsku saradnju potrebno je još mnogo toga. Naravno, firme treba da iskoriste dobre političke odnose kao uslov, kao dobru okolnost za investicije.
Kada se govori o Kini, uvek moramo imati u vidu činjenicu da je reč o jednoj velikoj sili SB, koja nikada nije glasala za neku rezoluciju o sankcijama protiv Srbije. Za Kinu je Srbija neko ko može biti i odskočna daska u EU. Prema ocenama ekonomski stručnjaka, Kinezima je isplativo da u Srbiju ulažu iz više razloga. Daću neke uporedne prikaze, tako da, poređenja radi, investiranje u američke trezorske zapise donosi kamatu od 1,6%, dok se za kamate u infrastrukturu Srbije dobija između 2,5 i 3,2%, koliko je bilo za prvi kredit koji smo dobili. Sa druge strane, tako povoljne, bilateralne i komercijalne kredite Srbija ne može da dobije sigurno ni od jedne zemlje u svetu.
Rekao bih, kada je reč o ekonomskoj saradnji između Srbije i Kine, obim robne razmene u 2001. godini iznosio je svega 4,3 milijarde dolara, u 2011. godini dostigao je 52,09 milijardi dolara. To znači da razmena između dve zemlje je povećana, sa prosečnom stopom rasta, od 27,6%. Potencijalno unapređenje, kako robne razmene, tako i ekonomske saradnje u ostalim segmentima, ima posebno u oblasti hemijske, mašinske, svakako automobilske industrije, kao i u oblasti energetike i telekomunikacija.
Na samom kraju, svakako vezano za ovo zakonsko rešenje, još jednom ću reći da u danu za glasanje poslanička grupe JS podržaće ovaj predlog zakona.
Sada samo još ukratko o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak.
U danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće ovaj predlog zakona, jer se njime obezbeđuje pravni preduslov za efikasnije privređivanje, konkurentnost preduzeća Republike Srbije i Kraljevine Maroko, odnosno preduzeća Kraljevine Maroko i Republike Srbije, što predstavlja svakako značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i svakako finansijske saradnje.
Takođe, potvrđivanje ovog predloga zakona predstavlja značajan preduslov za buduća ulaganja marokanskih investitora u privredu Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ili za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne i svakako ekonomske saradnje.
Ugovor je potpisan 6. juna 2013. godine u Beogradu, ali uvek volim da kažem kakva je saradnja između nas i Maroka.
Što se tiče obima trgovinske razmene između Srbije i Maroka, najveći obim trgovinske razmene iznosio je 2008. godine, kada je ukupan obim robne razmene iznosio 25 miliona dolara. Nažalost, Srbija je izvezla svega 4,3 miliona dolara, a uvoz u Maroko je bio 20,6 miliona dolara. U 2012. godini vrednost izvoza je iznosila svega 1,7 miliona dolara, a vrednost uvoza 8,7 miliona dolara. U prvih šest meseci 2013. godine ostvarena je razmena u vrednosti od 5,5 miliona dolara, od čega je izvoz bio 1,2 miliona, a uvoz 4,3 miliona dolara.
Sigurno da postoji veliki prostor za dalju saradnju što se tiče ove zemlje. U prilog tome treba reći da je, što se tiče stare Jugoslavije, obim robne razmene bio između 60 i 80 miliona dolara. To je bilo negde 80-ih godina. Maroko je vrlo značajna zemlja u tom regionu.
Na samom kraju, vezano za oba zakonska rešenja, poslanička grupa Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje će podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Vlade, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni pretres Predloga zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o privatnom obezbeđenju, četiri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, između Vlade Republike Srbije i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Sporazum o osnivanju i radu Međunarodnog centra za razvoj migracione politike.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje danas u prvom delu biće fokusirano na Predlog zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, a u zavisnosti od vremena, osvrnuću se i na pomenute sporazume.
Na samom početku, govoreći o Predlogu zakona o privatnom obezbeđenju, treba reći da se ovim zakonom uređuje obavezno obezbeđenje i zaštita određenih objekata, poslovi i rad pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbeđenja, uslovi za njegovo licenciranje, način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom.
Potpuno iskreno treba reći da mi, praktično, od devedesetih godina nemamo nikakav zakon koji bi uredio ovu oblast ili privatnu delatnost bezbednosti, ni zakon o fizičkom obezbeđenju, a i ovde drugi pomenuti zakon o detektivskoj delatnosti, iako sve zemlje u okruženju su već ovu oblast davno regulisale.
Prema podacima Evropske konferencije udruženja za privatno obezbeđenje, u Srbiji je izmešu 50 i 60 hiljada ljudi angažovano na poslu obezbeđenja imovine, ljudi, prevoza, novca, ugradnji bezbednosnih elektronskih sistema i alarma. Takođe, procenjuje se da u Srbiji aktivno deluje oko 600 preduzeća i agencija za privatno obezbeđenje, a registrovano je negde preko 3.000 firmi.
Snaga domaćeg tržišta procenjuje se na oko 6.000 ugovora na osnovu javnih nabavki sa državnim institucijama i na potencijalnih čak 8.500 ugovora o obezbeđenju sa privatnim klijentima.
Ono što mi je ovde bilo veoma važno pripremajući se za ovu temu, došao sam do podatka da praktično godišnji ove industrije vredan je 180 miliona evra, gotovo koliko izvoz maline i softvera omiljenih veličina za poređenje u Srbiji.
Kada je reč o oružju, isto tako u prilog donošenja ovog zakona treba reći da u Srbiji, prema procenama, više od 50.000 ljudi, osim vojske i policije, svakodnevno nosi oružje, tako da praktično treću oružanu silu u državi čine zaposleni u stotinama privatnih preduzeća koja se bave pružanjem usluga obezbeđenja.
Nešto kasnije reći ću kako to izgleda i u EU što se tiče ovog zakona, a ja sam siguran, kao što ste vi rekli, da kroz amandmane popravićemo i što se tiče ovoga, nošenje oružja, jer do sada je bilo predviđeno da bude samo kalibar devet milimetra, a ovde ćemo uvrstiti i kalibar 7.65 kroz amandmane, tako da ćemo poboljšati taj zakon u ovom delu.
Iako ovaj sektor već godinama raste, tek sada će biti uređen posebnim zakonom. Kroz razna okupljanja rasprave, javna slušanja, čulo se od samih vlasnika firmi za obezbeđenje da je problema mnogo,od agencija koja rade na crno i nemaju licence za rad, pa do toga da u njima radi osoblje bez osnovne obuke.
Činjenica da klijenti prvo pitaju, a takvo je stanje trenutno u zemlji, nije to samo regulisano u ovoj oblasti, teško je stanje, nema novca, koliko usluga košta, pa tek potom šta dobijaju, potvrđuje se da usled nedostatka preciznih pravila, brojne firme zapošljavaju ljude na crno ili nude usluge po drugim cenama samo da bi dobile angažman.
Isto tako treba reći da mnogi radnici obezbeđenja nisu mesecima primili platu, a uobičajeno je da su i zarade izuzetno niske. Složićemo se da je ova oblast izuzetno zahtevna. Ti ljudi koji rade, rade i težak i odgovoran posao, pa po radnom satu trenutno dobijaju u velikom broju slučajeva manje od jednog evra, iako bi neka regulativa trebala da bude plaćanje oko dva evra.
Naravno treba naći i razloge u tome što je to tako. Ekonomska kriza je samo jedan od uzroka ovako male cene rada u izuzetno, složićete se sa mnom, u teškim uslovima u kojima ovi ljudi rade, ali drugi, iskreno reći bitniji uslov leži u politici menadžmenta firmi, da veliki profit ostvaruju kroz nisku cenu rada. Radnici sa druge strane nemaju dovoljno snage da samostalno organizuju svoj sindikat. Iz ovoga proizilazi logičan zaključak da mnogima ne odgovara usvajanje zakona jer bi njegovom primenom došlo do pooštrenja standarda zakona, i svakako dobro dođe svaki izgovor koji bi ovaj zakon vratio u fioku. Isto tako regulisanjem ove oblasti, svakako najviše gubi država, koja bi za početak najviše mogla da zaradi nelicenciranju privatnih firmi za pružanje usluga obezbeđenja.
Malo pre sam rekao a sada bi se i osvrnuo na zakone kako to izgleda u EU. Najpre, kao što sam pričao o zapošljavaju i najpre bi o tome pričao, tako da većina zemalja u EU ima propisane minimalne uslove za zapošljavanje kadrova u ovim kompanijama, pre svega kada je u pitanju potreba da nisu bili krivično gonjeni. Mada ovaj uslov ne postoji recimo u Nemačkoj ili u Češkoj. Što se tiče minimalnih uslova negde se zahteva određen uzrast, zatim državljanstvo, radno iskustvo ili drugo. Takođe, različite su i institucije koje vrše bezbednosne provere ovih lica, pa ih tako u Holandiji obavljaju samo preduzeća koja zapošljavaju, kao učestalost ovih provera je različita. Ne postoji ni isti pristup kada je u pitanju obuka zaposlenih, kao preduslov u privatnim bezbednosnim kompanijama.
U Španiji obavezan program i nivo obuke propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je u Italiji to interna stvar samog preduzeća. U praktično svim državama EU postoji obavezan vid identifikacije lica zaposlenih u privatno-bezbednosnim kompanija u vidu isprava tj. legitimacija, ili uniforme. To sam pričao malo pre kako stoji situacija kod nas, ali veća razlika postoji u pitanju kada je upotreba vatrenog oružja. Kako to stoji kod zemalja u EU? Prvo, tako je zaposlenom u privatnom sektoru u Irskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, Francuskoj u Holandiji zabranjeno posedovanje vatrenog oružja, dok je u ostalim državama EU to dozvoljeno.
Međutim, u tim državama postoji velika razlika u pogledu uslova za posedovanje vatrenog oružja, kao i vrste oružja za koje se može dobiti dozvola. Postoji velika razlika i u pogledu prava zaposlenih u ovim preduzećima, da vrše zaplene i lišavanje slobode lica. Tako, u jednom delu zemalja imaju pravo ograničenog pretresa i zaplene samo na aerodromima, dok u ostalim zemljama nemaju takva prava, izjednačeni su u tom smislu sa ostalim građanima.
Recimo u Litvaniji, Estoniji i Letoniji dozvoljava se lišavanje slobode lica pod određenim uslovima. S druge strane privatne bezbednosne kompanije pružaju veoma širok spisak usluga na evropskom tržištu kada je u pitanju obezbeđenje, a ja moram reći da će to u nekom vremenu doći i kod nas. Svakako, da ćemo i mi krenuti tim putem, tako da obezbeđenje objektivno uključuje i nuklearna postrojenja npr. u Nemačkoj i Rumuniji, vojnih postrojenja u Austriji, Estoniji, pa zatim aerodroma, luka, pa čak i parlamenata, kao što je u Rumuniji ili Bugarskoj. Ove kompanije obezbeđuju i transport novca i drugih dragocenosti. Pružaju usluge obezbeđenja lica itd, itd.
Takođe, variraju i modeli uspostavljanja odnosa između ovih preduzeća i javnog sektora bezbednosti. Inače ovaj sektor je potencijalno opterećen brojnim izazovima. Zbog toga se često nacionalnim zakonima postavljaju ograničenja u pogledu prelaska iz jednog sektora u drugi sektor. Različiti su i modeli nadzora nad tim privatnim sektorom bezbednosti. U nekim zemljama to je nadležnost lokalne policije, dok u drugim to je u nadležnosti lokalne vlasti, ali u Luksemburgu, recimo, u nadležnosti Ministarstva pravde, u Irskoj i Velikoj Britaniji nadležno je posebno telo.
Rekao sam niz konkretnih primera vezanih za evropskoj iskustvo, jer cilj nam je da usvojimo, a i vi ste malo pre rekli da ćemo kroz amandmane, većinu amandmana usvojiti, znači cilj nam je da usvojimo jedan dobar zakon. Naravno, što se tiče ovog zakona, poslanička grupa Jedinstvena Srbije u danu za glasanje podržaće.
Kada je reč o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o detektivskoj delatnosti, na samom početku reći ću da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ovaj Predlog zakona, kojim se reguliše rad privatnih lica, zatim preduzetnika i fizičkih lica koji vrše poslove iz oblasti delatnosti pružanja detektivskih usluga, uslovi za njihovo licenciranje i način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom. Svi oni mogu vršiti poslove koji su isključivo u nadležnosti državnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva koja nadležni organi vrše, odnosno primenjuju na osnovu posebnih propisa.
Do sada, vrlo često je dolazilo do ozbiljnih zloupotreba ovlašćenja koje proizilaze iz prirode ovih delatnosti, pri čemu organi MUP-a nisu mogli, a posebno imali ovlašćenja u odnosu na nosioce ove delatnosti. Ovde zaista potpuno iskreno treba reći da su zloupotrebe uglavnom dolazile od strane neregistrovanih firmi ili pojedinaca od kojih je deo duboko, značajan publicitet u javnosti, na štetu i ugled onih privrednih društava i preduzetnika koji ove poslove obavljaju zaista profesionalno. Zbog toga je i neophodno donošenje posebnog zakonskog rešenja, kojim bi se regulisala ova oblast, a imajući u vidu da je država Srbija jedina država u okruženju koja nije uredila zakonom ovu oblast. Kada je reč o ovom zakonu poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će podržati ovaj zakon.
Potrebno je da isto tako zakonodavstva najrazvijenih država članica EU da budu preduzimljive i usklađene sa našim Ustavom i tradicijom. U tom smislu, budući zakon treba svakako uvažiti. Rešenja zastupljena u zakonodavstvu zemalja iz bliskog okruženja sa kojima imamo sličnu pravnu ili administrativnu tradiciju, nasleđe i praksu.
Međutim, ovde treba pažnju posvetiti konkretnim rešenjima, sadržanim u propisima onih zemalja koje imaju razvijene standarde u ovoj oblasti Velika Britanija, Španija ili Nemačaka, oslanjajući se na ono što ovaj zakon donosi, a to su i kaznene odredbe koje su izgleda neophodne. One se kreću u granicama od pet hiljada do milion dinara u zavisnosti da li je pravno ili fizičko lice, ne bih ulazio u detalje šta sve propisuje ovaj zakon, do zabrane obavljanja delatnosti od tri meseca do tri godine.
Na kraju svega ovog navedenog vezano za ova dva zakonska rešenja, važno je da budu usvojen kvaliteta zakon koji će omogućiti što ravnopravnije uslove na tržištu, zaštitu prava radnika, omogućiti kvalitetnu kontrolu države nad ovim sektorom, kao i da se uspostavi funkcionalna saradnja državnog i privatnog sektora bezbednosti.
Sada nešto samo ukratko o četiri pomenuta sporazuma. Kada je reč o Međunarodnom centru za razvoj migracione politike, da ga ne čitam, pošto ima zaista dosta da se čita o njemu, osnovan je 1993. godine na inicijativu Austrije i Švajcarske. Njena osnovna delatnost se bazira na analizi migracionih tokova, promocije razvoja sveobuhvatne politike migracije, kao i razmena stručnjaka, a sve u cilju pružanja pomoći državama i institucijama oko pitanja migracije. U praksi deluje kao specijalizovana agencija zemalja EU i takođe poseduje statut Ujedinjenih nacija posmatrača.
Danas migracioni centar ima oko 15članica. Do sadašnja saradnja MUP-a Republike Srbije sa ovim organizacijama se odvijala kroz učešće naših predstavnika na mnogobrojnim seminarima na temu azila, migracija i viza. Proces pristupanja Republike Srbije ogleda se u potpisivanju deklaracije o namerama između međunarodnih centara za razvoj migracione politike i Vlade Republike Srbije, koji je potpisan 6. jula 2011. godine.
Svakako da potvrđivanjem ovog sporazuma bi se stekli uslovi da se proces formalnom pristupu okonča i da MUP Republike Srbije pošalje ratifikacioni instrument Ministarstvu spoljnih poslova Republike Austrije.
Kada je reč o tri pomenuta zakona, o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, Crne Gore i Vijeća ministara BiH ukratko ću samo reći da je osnovni motiv za donošenje ovog zakonskog rešenja je potreba da daljim jačanjem i unapređenjem policijske saradnje između Srbije i pomenutih država u okruženju, kako bi se sa druge strane suzbile ilegalne migracije.
Istovremeno treba reći da su uspostavljene uspešne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i borbi protiv droge sa susednim zemljama i zemljama članicama EU, uz primenu standarda EU u ovoj oblasti koji predstavljaju jedan od preduslova za priključenje Srbije EU.
Na samom kraju, vezano za sva zakonska rešenja, moram reći da su ona veliki iskorak unapred i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres predloga zakona i to: o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvajanja, zatim, potvrđivanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, između Vlade Republike Srbije i Kanade i Vlade Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti.
Na početku ću reći da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati sve ove gore napomenute predloge zakona. Moje izlaganje danas biće fokusirano u prvom delu na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvajanja, a u drugom delu ću se osvrnuti i na dva predloga zakona o potpisivanju sporazuma.
Na samom početku, reći ću osnovne ciljeve koji se postižu primenom ove konvencije, dakle, uspostavljanje sistema saradnje između država ugovornica radi obezbeđivanja poštovanja tih garancija i sprečavanja otmice, prodaje ili trgovine dece i obezbeđenje priznanja usvajanja, zasnovanih u državama ugovornicama u skladu sa pomenutom konvencijom.
Pre nego što krenem na međunarodno usvajanje, treba reći kakva je situacija kod nas u Srbiji. Što se tiče Republike Srbije, zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja postiže se smeštajem u drugu porodicu ili u ustanove socijalne zaštite. U Srbiji, prema zvaničnim podacima, prema onima koje je Ministarstvo dalo, u hraniteljskim porodicama ili institucijama smešteno je oko 4.000 dece.
Treba reći važan podatak da je u Srbiji smeštaj deteta u ustanove socijalne zaštite krajnja mera zbrinjavanja deteta, ono krajnje što se postiže. Ali, alternativni načini zbrinjavanja dece još nisu dovoljno razvijeni kod nas u Srbiji, kakav je slučaj u drugim zemljama u okruženju.
Važan podatak je da u Srbiji 770 parova čeka na usvajanje dece. Moram da kažem da su ti ljudi prošli zaista težak put od pokušaja da prirodnim putem dobiju dete, pa do svega ostalog. Od tih 770, i ako se pojavi neko dete za usvajanje, svodi se broj na 12 potencijalnih usvojitelja. Poznavajući neke ljude koji su iz Kragujevca, ja odatle dolazim i znam neke ljude koji pokušavaju da dobiju dete, moram da pohvalim ministarstvo, a mislim da tu gospođa Brankica vodi taj tim, da se zaista dosledno odnose prema tim ljudima i svi kriterijumi se ispune kada treba da se dobije dete. Zaista, sa jedne strane moram da pohvalim to kako se radi.
Moramo biti iskreni i reći da je prirodna želja svakog čoveka da ima zdravo, lepo i uspešno dete. Otuda i želja da takvo dete i usvoje. To je nešto čime se usvojitelji kod nas rukovode. To su ljudi koji su obično prošli težak put od pokušaja da prirodnim putem dobiju dete, a onda, posle toga u sve to ulaze iscrpljeni i prirodna je želja da se to sve na kraju završi usvajanjem zdravog deteta.
Za razliku od nas, stranci nisu prepuni predrasuda kada su u pitanju deca ometena u razvoju, moramo biti potpuno iskreni tu i reći, i deca romske nacionalnosti. Isto tako, što se tiče sistema socijalne i zdravstvene zaštite, on je kod nas, nažalost, još uvek veoma loš. Moramo puno da radimo na tome da roditelji koji imaju hendikepiranu decu nemaju problema i kada usvojitelji dođu da usvoje takvu decu, oni vide primer toga i teško se odlučuju za usvajanje takve dece.
Kada je reč o međunarodnom usvajanju, zaista treba reći da u situaciji kada baš nema usvojitelja u Srbiji, primenjuje se međunarodno usvajanje. Međunarodno usvajanje se pokazalo u praksi kao dobra mera za napredovanje dece i da dosadašnja iskustva govore da stranci neguju ne samo identitet, nego i poreklo deteta. Ne bih sada da govorim, često ste vi u Ministarstvu pričali o tome da ta deca zaista napreduju, a ono što je za pohvalu, vi pratite to dete kada je u inostranstvu i do one mere da ono bude potpuno zbrinuto u toj porodici gde ode.
Ovo ću ilustrovati nekim podacima da je u Srbiji od 2006. godine usvojeno 90 mališana, uglavnom bolesnih i sa smetnjama u razvoju. Kako je to izgledalo, u koje zemlje su otišli? Trebalo bi da kažemo da je u SAD otišlo 40 mališana, u Švedsku 26, u Kanadu šest, u Francusku i Sloveniju tri mališana, u Luksemburg, Švajcarsku i Veliku Britaniju dva i u Hrvatsku, Grčku, Irsku, Italiju, Španiju i Kazahstan jedno dete. Još jednom kažem, to su uglavnom bila deca ometena u razvoju i to je za pohvalu.
Kada je počela da se primenjuje pravna institucija međunarodnog usvajanja? Posle Drugog svetskog rata, svakako, a 70-ih godina prošlog veka broj ovakvih usvajanja značajno je porastao i vreme koje je dolazilo pokazalo je da ovakvo usvajanje prati niz problema. Prosto, ukazala se potreba multilateralnog pristupa. Iz tog razloga, 2. maja 1993. godine, pod okriljem Haške konferencije o međunarodnom privatnom pravu usvojena je Konvencija o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvajanja. Treba reći da Konvencija uspostavlja minimum standarda. Njen cilj nije da predstavlja jedino moguće pravo usvajanja.
Konvencija prepoznaje i priznaje značaj odrastanja deteta u porodičnoj sredini kao uslov za njegov srećan i zdrav razvoj. Takođe, Konvencijom se uspostavlja i sistem saradnje između organa u državama porekla i državama prijema kojima se obezbeđuju uslovi za primenu standarda najboljeg interesa deteta i svođenja na najmanju moguću meru rizika zloupotreba u procesu međunarodnog usvajanja.
Treba nešto reći i šta to garantuje Ustav Republike Srbije, što se tiče deteta. Ustav Republike Srbije garantuje deci pravo na uživanje ljudskih prava primereno svom uzrastu i društvenoj zrelosti. Takođe, Ustav garantuje detetu niz pojedinačnih prava, koja ću ovde isto reći: pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo, pravo na očuvanje svog identiteta, zaštitu psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćenja i zloupotrebljavanja jednakosti prava deteta rođenog u braku i van braka.
Ovde što se tiče Ustava treba nešto reći i o porodici, majci ili ako su u pitanju samohrani roditelji. Ustav takođe propisuje i posebnu zaštitu za ovakve slučajeve, u smislu da se garantuje posebna zaštita dece o kojoj se ne staraju roditelji i dece koja su ometena u psihičkom i fizičkom razvoju, kao i zaštitu dece od dečijeg rada, tj. zabrana rada deci ispod 15 godina starosti i zabrana rada na poslovima koja su štetna za moral ili zdravlje deteta ispod 18 godina.
Naravno da Konvencija o međunarodnom pravu nije suprotna sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije. Naprotiv, upućuje na pojačane pravne i fizičke mere koje omogućavaju saradnju sa drugim državama radi rešavanja ovog zaista, moram da kažem, velikog problema.
Isto tako, i ovo je jedna važna stavka, po zasnovanom usvajanju, a nakon procene centralnog organa države primaoca da ostanak deteta u porodici usvojitelja nije u njegovom najboljem interesu, taj organ može preduzeti mere u najboljem interesu deteta.
Vi ste, ministre, nešto o tome i rekli da ministarstvo zaista prati svaki korak tog deteta, pa do one krajnje mere da u jednom trenutku ako to sve nije onako kako je u najboljem interesu deteta možemo to dete i vratiti u zemlju. S te strane treba zaista samo reći hvale. Zaista tako treba i nastaviti.
Konvencija ima veliki broj ratifikacija, što je bitan element ratifikacije u Srbiji. Prema nekim zvaničnim podacima koje sam ja našao Konvenciju je podržalo 79 zemalja. Većina je članica EU, zatim SAD, Kina i Ruska Federacija, što govori u prilog da zaista i mi trebamo da ratifikujemo ovu Konvenciju, da uđemo u taj krug zemalja koji se bavi ovim međunarodnim usvajanjem, jer mislim da je to veoma važna oblast.
Pored svega toga gore navedenog, u prilog ratifikacije Konvencija nije zanemarljiva činjenica da se od Srbije očekuje u okviru sprovođenja ratifikacije međunarodnih ugovora da ratifikuje ovaj ugovor isto.
Na samom kraju vezano konkretno za ovu konvenciju, treba reći da njenim usvajanjem pojačala bi se sigurnost u postupcima međunarodnog usvajanja, jer se njom uspostavlja sistem saradnje između organa u državama prijema i državama porekla deteta na način u kojem se obezbeđuju uslovi za primenu i standard najboljeg interesa deteta i svođenja na najmanju moguću meru rizika u procesu međunarodnog usvajanja.
Još jednom, vezano za ovu Konvenciju, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije, na osnovu svega ovoga što sam sada rekao, podržati ovaj predlog zakon.
Sada ću se vratiti na predloge zakona o sporazumima i najpre na dva sporazuma i najpre govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanade.
Reći ću na samom početku još jednom da poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržava ovaj predlog sporazuma. Neskriveno, mi uvek iz Jedinstvene Srbije kažemo da svaki sporazum pruža niz mogućnosti za saradnju i drugim oblastima, tako da i to mislimo i za ovaj sporazum. Njime se reguliše penzijsko i invalidsko osiguranje i pravo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti. Sporazum je potpisan u Beogradu 12. aprila 2013. godine. U cilju primene ovog sporazuma nadležni organi i nosioci ugovorenih strana mogu direktno direktno komunicirati na bilo kom službenom jeziku ugovorenih strana.
Isto tako, sporazum je zasnovan i na iskustvima naše zemlje i opšte prihvaćenim principima u ovoj oblasti, kao i na standardima koji vladaju u EU, koji regulišu socijalnu sigurnost radnika i migranata. Koji su to principi zastupljeni kroz odredbe ovog sporazuma? Princip nacionalnog tretmana, primena pravnih propisa države zaposlenja na utvrđivanju obaveza za sprovođenje socijalnog osiguranja sa izuzetkom sprovođenja socijalnog osiguranja upućenih lica i diplomatsko-konzularnih predstavnika, princip osiguranja koji omogućava da teret davanja socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju, sabiranje perioda osiguranja navršenog u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na davanja i neposredna isplata stečenih davanja korisniku koji je usvojio pravo na davanje penzija.
Što se tiče trajanja i otkazivanja ovog sporazuma, treba reći da ovaj sporazum ostaje na snazi bez ograničenja njegovog trajanja. Svaka ugovorena strana ga može otkazati u bilo kom trenutku, uz davanje pismenog obaveštenja drugoj strani 12 meseci unapred. U slučaju otkazivanja ovog sporazuma sva prava ostvarena njegovim odredbama će biti zadržana. Ovaj sporazum će se i dalje primenjivati u odnosu na sva lica koja su pre njegovog otkazivanja podnela zahtev i ispunila uslove za ostvarenje prava i prema odredbama ovog sporazuma.
Ukratko bih nekoliko reči i o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti.
Primenom ovog sporazuma reguliše se penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, zatim zdravstveno osiguranje, osiguranje u slučaju nezaposlenosti i dečija zaštita i materinstvo.
Sporazum je potpisan u Luksemburgu u junu 2013. godine. Radi primene ovog sporazuma, saopštenja nadležnim organima ili nosiocima strana ugovornica sačinjavaju se na srpskom ili francuskom jeziku. Zahtev ili dokument ne može se odbiti zbog toga što je sačinjen na zvaničnom jeziku druge strane ugovornice i sporazum je zasnovan na opšteprihvaćenim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje vladaju u EU.
Na samom kraju, na osnovu svega gore navedeno, reći ću da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve gore navedene predloge zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički načelni i jedinstveni pretres Predloga zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, izvozu i uvozu robe dvostruke namene izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i zaštite konkurencije i tri predloga Zakona o potvrđivanju sporazuma, najpre, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan i Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržati ove predloge zakona, gore pomenute. Moje izlaganje je danas, u prvom delu, biće fokusirano na Predlog zakona o posredovanju prometu i zakupu nepokretnosti, a u drugom delu, zavisno od vremena, fokusiraću se i na pomenute sporazume.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS podržava Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, jer se primenom ovog zakona reguliše ova oblast koje će obezbediti pravnu sigurnost prvo za građane Srbije, a isto tako i za pravne subjekte, viši kvalitet usluga po evropskim standardima, jačanje konkurentnosti i informacije o profesiji i smanjenje sive ili, kako vi kažete, crne ekonomije u toj oblasti. Svakako da treba biti iskren, pa reći da će primena ovog zakona imati, kao rezultat, i veće prihode države po osnovu poreza.
Da li je postojala neophodnost donošenje jednog ovakvog zakona? Svakako da se neki pitaju, ali moram reći da je postojalo, sa našeg stanovništva, donošenje jednog ovakvog zakonskog rešenja na osnovu velikog broja problema i na osnovu mišljenja relevantnih faktora, to jest posrednika koji se legalno bave ovim poslom, a isto tako i na osnovu komparativne analize zemalja u okruženju i svakako EU.
Isto tako, postavlja se pitanje da li je bilo moguće postojeći Zakon o obligacionim odnosima dopuniti i jedno takvo rešenje staviti u funkciju? Međutim, mislimo da na osnovu velikog broja problema, koji su bili, takvo jedno rešenje nije bilo moguće. Kada govorimo o problemima koji su evidentni, da kažemo koji su ti problemi koji su evidentni u ovoj oblasti. Najpre, visoko učešće sive ekonomije u ovoj oblasti; ne kvalitetna usluga posrednika; provizije se često isplaćuju u gotovom, a ne preko računa, čime se dovodi u pitanje kontrola tokova novca i oporezivanje; ugovori o posredniku se ne zaključuju, a i ako se zaključuju ne sadrže sve elemente; ne postojanje osiguranja od odgovornosti; nije određena stručna sprema; posrednici nemaju obavezu da skupe svu dokumentaciju u vezi nepokretnosti i da istu očuvaju i država nema adekvatan izvor podataka o obavljenim transakcijama, posebno u prometu nepokretnosti. Znači, obim tih transakcija, vrstu, vrednost i po teritorijalnoj pripadnosti.
Sada treba reći da je 2000. godine praktično živelo tržište nepokretnosti, što je za logičnu posledicu imalo pojavu velikog broja posrednika u prometu nepokretnosti koji se tim poslom bave. Prema podacima zvaničnih organa, oko 2000 privrednika je registrovano, vi ste malopre rekli da ih sada ima mnogo manje, i legalno se bavilo tim poslom. Oko 3000 ljudi je bilo uključeno u taj posao, a to je bilo u špicu tržišne nepokretnosti, između 2008. i 2009. godine.
Budući da u Srbiji ne postoji pravna regulativa koja bi uredila ovu oblast, deo posrednika posluje po evropskim standardima, ali drugi deo ne poštuje ili se ne pridržava ni uobičajenih pravila poslovanja.
Moramo biti iskreni i reći, što se tiče ove oblasti, kod registrovanih privrednih subjekata postoje problemi. Tu je prisutan problem distorzije tržišta ili prijave nepostojećih nekretnina.
Prema podacima, koje ste vi malopre izneli, grupacije posrednika u prometu nepokretnosti, jedna trećina ili jedna polovina registrovanih transakcija na tržištu nepokretnosti obavlja se uz posredovanje nelegalnih firmi ili nelegalnih privrednih subjekata. Iako ne postoje pravi podaci u ovoj oblasti, udruženje klastera govore da je ukupan godišnji promet na tržištu nepokretnosti tri miliona evra. Malo se razlikujemo sa tim podacima, vi ste rekli nešto drugačije. Od toga samo jedan milion evra prometa ostvari oko 500 registrovanih, između 300 i 500, ne znam tačno koliko je sada, posrednika koji prihoduju oko 3,3 miliona dinara provizije.
Ono što je mene, spremajući se za ovu temu, zabrinulo, moram reći, iz ovoga se može pretpostaviti da iznos godišnje ne naplaćenog poreza se kreće između 600 i dva milijarde dinara. To nije mala cifra.
Ovim zakonom su predviđene i zakonske odredbe, ono nepopularno, ali zaista one postoje i kreću se u granicama od 50 do 500 hiljada dinara u zavisnosti da li je prekršilac pravno ili fizičko lice do zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti između jedne i tri godine i do zaštitne mere javnog objavljivanja presuda.
Na samom kraju, vezano za ovaj predlog zakona, nisam hteo nešto mnogo da dužim, a zbog svega navedenog postoji potreba donošenja jednog ovakvog zakonskog rešenja koji će obezbediti visok stepen pravne sigurnosti za sve učesnike u posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti i veći kvalitet usluga u oblasti posredovanja po evropskim standardima. Na taj način se istovremeno jača konkurentnost ovog sektora koji je u ovom trenutku nerazvijen i, složićete se, ne može da konkuriše ni zemljama u okruženju, a svakako ni zemljama u EU.
Svakako, vezano za ovo zakonsko rešenje, poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržaće ovaj predlog zakona.
Sada, kao što sam rekao, rekao bih nešto više o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana i Maroka. Najpre, govoreći o Predlogu zakona potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i ovo zakonsko rešenje, čijim potvrđivanjem se stvara podsticaj za razvoj kroz primenu studije i projekata u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Takođe, omogućava se i tehnička pomoć eksperata, profesionalaca specijalizovanih za obuku domaćeg osoblja telekomunikacionih kompanija, kao i podsticanje zajedničkih ulaganja u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
Da kažem da opravdanost ovog zakonskog rešenja leži u članu 3. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan potpisanog u Bakuu 13. maja 2010. godine, a stupio je na snagu 8. januara 2011. godine, kojim je definisano da se aktivnosti iz ovog sporazuma mogu realizovati kroz potpisivanje drugih sporazuma, ugovora, programa ili projekata.
Volim da kažem o tome kakva je saradnja između zemalja sa kojima potpisujemo sporazume i kako je to izgledalo u prošlom vremenu. Postoji sigurno dosta prostora za unapređenje saradnje između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan. Dosadašnji nivo svakako ne zadovoljava ni naše potrebe, a ni potrebe Azerbejdžana. Znači, otvara se jedan veliki prostor da se to unapredi.
Ono što je značajno ovde u sporazumu i treba napomenuti jeste da je Azerbejdžan jedna od retkih zemalja, ne znam koliko je to poznato, u koju Srbija više izvozi nego što uvozi. Isto tako, osim povećanja izvoza postoji mogućnost i privlačenja investitora iz Azerbejdžana. Daću neke konkretne podatke.
Spoljno-trgovinska razmena, recimo od 2010. godine, vezaću se za tu godinu, iznosila je između Srbije i Azerbejdžana 6,4 miliona dolara u 2010. godini. Izvoz u Azerbejdžan je vredno svega, u odnosu na mogućnosti, 5,74 miliona dolara, a uvoz 735 hiljada dolara. Ukupna robna razmena za prva tri meseca 2012. godine premašila je rezultat za celu 2011. godinu i iznosila je nešto više od 4,3 miliona dolara. Svakako, moguće je povećati izvoz proizvoda iz Srbije na tržište Azerbejdžana. Reći ću to koje su to oblasti, a koje su značajne, prehrambena industrija sadnog i semenog materijala, lekova i medicinske opreme, organske hrane, a svakako da su azerbejdžanske kompanije zainteresovane i za kupovinu srpskog nameštaja, podnih obloga i mašina i uređaja za poljoprivrednu proizvodnju itd.
Ono što želim ovde da vam kažem, JS uvek daje podršku kada sklapamo sporazume. Mislimo da svaki sporazum sa nekom zemljom može da doprinese povećanju saradnje i potpisivanju novih sporazuma i novih radnih mesta. Kako mi kažemo, svako radno mesto je danas u Srbiji zlata vredno.
Ovde uvek treba napomenuti, čini mi se, ljudima koji dolaze iz inostranstva i koji žele da investiraju u Srbiju, da Srbija isto tako ima značajne sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, zatim u regionu Balkana, u okviru CEFTA sporazuma sa Asocijacijom država članicama EFTA, Turskom i za srpsku privredu, čini mi se, krucijalnom i značajnom Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana.
To je, svakako, značajna prednost i pozivnica za investitore i strana ulaganja. Sigurno je da ukupna saradnja Srbije i Azerbejdžana daje dobar osnov za jačanje budućih odnosa i ne sumnjam da ćemo ići tim pravcem u narednom periodu. Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće ovaj sporazum.
Na samom kraju, ukratko o dva predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i osnivanju mešovite komisije za trgovinu i ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.
Svakako da će poslanička grupa JS podržati i ovaj predlog zakona kojim se, sa jedne strane, garantuje ulagačima država ugovornih strana nacionalni tretman najpovlašćenije nacije, kao i puna zaštita njihovog ulaganja, a s druge strane predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralno-ekonomske saradnje, jer stvara pravni osnov za održavanje redovnih zasedanja mešovitih komisija, kako sa jedne, tako i sa druge strane.
Malopre ste napomenuli, ali evo i ja da kažem da je Kraljevina Maroko bivšoj Jugoslaviji bila jedan od najznačajnijih partnera. Ta saradnja, koja je u to vreme bila veoma značajna, iznosila je negde između 60 i 80 miliona dolara. To je bilo 80-ih godina, ako se ne varam, tako da i sa ove strane vidimo da postoji ogromna perspektiva za saradnju sa Marokom.
Što se tiče Srbije, najveći obim trgovinske razmene je iznosio 2008. godine, kada je ukupna vrednost robne razmene iznosila 25 miliona dolara. Nažalost, i ovde se pokazalo da je Srbija svega izvezla 4,3 miliona dolara, a uvoz iz Maroka je bio 20,6 miliona dolara. U 2012. godini vrednost izvoza iznosila je svega 1,7 miliona dolara, a vrednost uvoza 8,7 miliona dolara. U prvih šest meseci 2013. godine ostvarena je razmena u vrednosti od 5,5 miliona, od je čega izvoz bio 1,2 miliona, a uvoz 4,3 miliona dolara. Mislim da postoji ogroman prostor u izvozu naših proizvoda na marokansko tržište, tako da eto, i na osnovu onoga što sam rekao, prvi podatak koji je postojao, da je u staroj Jugoslaviji bilo između 60 i 80 miliona dolara.
Kraljevina Maroko je značajna kao ekonomski partner kako zbog postojećih mogućnosti za razvoj bilateralne i ekonomske saradnje, tako i zbog uticaja ove zemlje u regionu kojem pripada.
Iz svega ovoga gore navedenog, ovi sporazumi predstavljaju važan element buduće saradnje sa Kraljevinom Maroko, jer se stvaraju mogućnosti veće saradnje, za veće angažovanje naših privrednika u saradnji sa ovom zemljom, investiranje marokanskog kapitala na naše tržište i unapređenje i proširenje ukupne ekonomske i trgovinske saradnje.
Na samom kraju, iz svega ovoga što sam rekao, poslaničke grupa JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres četiri tačke dnevnog reda, četiri predloga zakona, i to: Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama Zakona o preuzimanju obaveza veledrogerija i dva sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Italije o realizaciji Programa - kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima.
Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Moje izlaganje danas biće fokusirano na Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa br. 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Kine.
Dozvolićete da na samom početku kažem osnovne razloge zbog kojih će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona ili pomenuti sporazum koji je definisan još 2009. godine 20. avgusta. Njegovom realizacijom unapređuje se saradnja u oblasti infrastrukture između dve zemlje, naravno Srbije i Kine, zasnovana na principima solidarnosti, reciprociteta, komplementarnosti, uz uzajamno poštovanje suvereniteta.
Na osnovu ovog sporazuma do sada potpisana su tri kreditna aranžmana posredstvom kineske Eksport-Import "Delieksim" banke, o njoj ću malo kasnije nešto više reći, i to Projektom izgradnje mosta Zemun-Borča sa pripadajućim saobraćajnicama, zatim, Projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina Republike Srbije i prva faza paket Projekta Termoelektrane "Kostolac B".
Govoreći o samom sporazumu, u okviru njegovog sprovođenja zaključen je najpre Ugovor o građenju, projektovanju i izvođenju radova na izgradnji mosta Zemun-Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, to je bilo 15. aprila 2010. godine, između Republike Srbije, tada je to bilo Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, kao naručilac, i grad Beograd kao korisnik i "China Road and Bridge Corporation", kao izvođač na iznosu od 255 miliona dolara.
Isti godine 14. jula sklopljen je ugovor o zajmu povlašćenog kupca između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport-Import banke. Ugovorom o zajmu obezbeđen je kreditni aranžman u iznosu od 217 miliona i 400 hiljada dolara. Predviđeno je da će sredstva zajma 85% biti uvožena u Ugovor o izvođenju radova, a ostalih 15% obezbediće Vlada Republike Srbije.
Ovde treba reći da je, nakon što je ugašeno Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, posao preuzelo Ministarstvo finansija. U tekstu Aneksa ugovora br. 1 predviđeno je, to je u članu 3. Sporazuma, tako da to preuzima Ministarstvo finansija. Isto tako značajno je da je u članu 6. obezbeđeno uvođenje carinskih povlastica na promet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vrši u okviru sprovođenja Projekta izgradnje mosta Zemun-Borča. Aneks broj 1. potpisan je 8. maja 2012. godine.
Zakonom o ministarstvima obnovljena su ministarstva i utvrđen je njihov delokrug i sada je shodno tome Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije zaduženo za izmenu i dopunu Aneksa broj 1. Ugovora, zbog potrebe da izmene naziv resora zaduženog za praćenje sprovođenja Sporazuma, odnosno realizaciju Projekta izgradnje mosta Zemun-Borča.
Sada treba reći da li je ovaj kredit koji dobijamo povoljan kredit? Svakako da je povoljan kredit ako kažem da je rok otplate 15 godina, sa početkom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od 3%. Sigurno da nigde u svetu ne možemo dobiti ovako povoljan kreditni aranžman. Sa druge strane, moram reći da se i Kinezima, što je malo možda i čudno, veoma isplati da ulažu u Srbiju iz više razloga. Procene radi, investicije u američke trezorske zapise donose kamatu od 1,6%, dok je ovde kreditni aranžman čak 3%.
Govoreći o našem partneru "Eksim banci" treba reći da je ona jedna od tri institucionalne bankarske organizacije ovlašćene da sprovode državnu politiku u industriji, spoljnoj trgovini, diplomatiji, ekonomiji, finansijama i da pružaju finansijsku podršku i podstiču izvoz proizvoda i usluga. U najvećim zapadnim zemljama se zna da obim njenih zajmova premašuje sve inostrane kredite koje zajedno daju članice Grupe 7. Na osnovu procena londonskog "Financial Times" "Eksim banka" i "Kineska razvojna banka" su 2009. i 2010. godine odobrile najmanje 110 milijardi dolara kredita vladama i kompanijama zemalja u razvoju.
Što se tiče našeg kineskog partnera, treba reći da njihov ubrzani razvoj kreće tamo negde od 2000. godine. Prema izveštaju Kina je krajem juna 2012. godine imala čak 3,24 biliona dolara deviznih rezervi. Još u februaru 2006. godine Kina je nadmašila Japan po visini deviznih rezervi. Njene devizne rezerve su, poređenja radi, 2002. godine bile samo 386,4 milijarde dolara.
Kada je reč o saradnji Srbije i Kine, treba reći da je obim robne razmene još 2001. godine iznosio svega 4,7 milijardi dolara, a u 2011. godini vrednost trgovinske razmene je dostigao čak 52,9 milijardi dolara. To znači da se razmena između dve zemlje povećala za godišnju stopu rasta od 27,6%. Da li postoji potencijal za dalju saradnju? Svakako da postoji u raznoraznim granama, poput hemijske, mašinske, automobilske industrije i u oblasti energetike i telekomunikacija.
Evo još jedna ilustracija. Želim da kažem da je Kina u 2012. godini povećala uvoz žitarica na 1,4 miliona tona, što predstavlja rekordnu kupovinu od 2005. godine. To je sigurno još jedan potencijal za nas.
Vraćajući se na pomenuti Sporazum o izgradnji mosta Zemun-Borča treba reći da je izgradnja mosta Zemun-Borča ili most prijateljstva između Kine i Srbije veliki projekat Kine ili prvi veliki projekat Kine na Balkanu. Most će premostiti reku Dunav i tako doprineti boljem saobraćajnom povezivanju Beograda i Vojvodine. Osim što će doprineti poboljšanju regionalnih veza, istovremeno će omogućiti ukrštanje Koridora 10 sa Koridorom 4, koji zapadnu Evropu preko Rumunije povezuje sa Crnim morem. Most ima veliki značaj i za samu srpsku prestonicu, jer će spojiti dva dela grada, Zemun i Borču, čime se stvaraju uslovi za njihov privredni razvoj i izgradnju poslovnih i stambenih objekata. Kod dela obilaznice oko Beograda na Koridoru 10 omogući će da se ova važna međunarodna saobraćajnica izmesti iz centra grada, kao i transport teretnih vozila sa opasnim materijama, što je u interesu zaštite životne sredine.
U okviru Projekta predviđena je izgradnja pristupnih saobraćajnica u dužini od gotovo 22 kilometra i još osam manjih mostova. U izgradnji mosta domaća preduzeća će učestvovati sa 45%, što ja posebno značajno za građevinsku operativu. Prema nekim procenama treba reći da će građevinske firme zajedno sa proizvođačima materijala ostvariti prihod od 77 miliona evra.
Ovde isto tako treba reći, govoreći o samom mostu, da je most ukupne dužine oko jedan i po kilometar i sa po dve odvojene mostovske konstrukcije širine po 13,95 metara na zajedničkim stubovima. Glavna konstrukcija je kontinuinalni nosač koji premošćuje Dunav u tri raspona po 95 metara uz obale i 172 metra na sredini reke.
Ono što još želim da kažem u vezi ovog sporazuma jeste da će svakako poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum.
Što se tiče drugog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Italije, on se odnosi na Program - kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća. Ovde treba reći samo da su na početku realizacije pomenutog sporazuma uočeni određeni nedostaci u pojedinim članovima, koji su stvorili problem u implementaciji programa. S obzirom na to da su se strane potpisnice usaglasile oko spornih članova, dogovoreno je da isti bude izmenjen i putem amandmana i sporazuma.
Ono što je za JS važno što se tiče ovih sporazuma, treba reći da JS podržava ovakve sporazume. Oni svakako stvaraju mogućnost za saradnju i u raznoraznim drugim oblastima, a ne samo u ovoj u kojoj su potpisani.
Što se tiče italijanskog partnera, moram reći da je JS u prethodnom periodu vodila više delegacija u raznorazne zemlje, na čelu sa predsednikom JS, Draganom Markovićem Palmom.
Dobar primer je Jagodina, tamo je nedavno otvorena italijanska fabrika "Andrea konfekcioni". Zapošljavaće preko 500 radnika, radiće za poznate dobavljače, poput poznatih firmi "Fijat", zatim "Folksvagen", zatim ostale poznate firme i, naravno, komponente će ići u čitavom svetu. Isto tako, sprema se otvaranje još dve fabrike. Jedna je fabrika automobilskih sedišta i druga je fabrika "Viba", koja će uložiti 55 miliona evra i zaposliti preko 200 radnika. Ovde moram reći da, radi se o dobrom primeru, zapošljavanju preko hiljadu radnika i mislim da je ovo vizija razvoja ne samo Jagodine, nego i čitave Srbije, kroz ovo što se sve radi.
Na samom kraju, reći ću da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava o dve tačke dnevnog reda ili dva predloga i to Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga u Maliju i druga, ništa manje važna odluka – Izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu, sa Predlogom odluke o usvajanju izveštaja.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće predlog ove odluke. Akcenat u mom današnjem izlaganju staviću na Predlog odluke o napomenutoj misiji u Maliju.
Dozvolićete da na samom početku kažem osnovne razloge zbog kojih će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ovaj predlog odluke o učešću pripadnika vojske u Maliju. Sa jedne strane, izglasavanje ovakve odluke omogućava se pripadnicima Vojske Srbije da učestvuju u pomenutoj misiji, koja nije predviđena godišnjim pravom upotrebe Vojske Srbije za 2013. godinu. Sa druge strane, upotrebom Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u očuvanju mira i bezbednosti u svetu, kao jednak činilac. Takođe, učešćujući u narednim aktivnostima dokazana je potreba doslednosti i spoljne politike Republike Srbije, koja se zalaže za rešenje svih sporova mirnim putem, poštovanjem međunarodnog prava i drugih opšteprihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i za jačanje uloge i kapaciteta institucija međunarodne zajednice i na kraju, učešćem u multinacionalnim integracijama Republika Srbija ispunjava međunarodno prihvaćene obaveze Republike Srbije prema UN i EU.
Govoreći o Misiji u Maliju, svakako da ovo nije jedina misija u kojoj učestvujemo. Ona je svakako došla zadnja. Ali pripadnici Vojske Srbije, da podsetim, od 2007. godine učestvuju u ovim misijama i tada smo imali samo 17 pripadnika vojske. Ovo je sada neka drugačija slika. Kasnije ću reći koliko ćemo imati u ovoj godini pripadnika vojske, ali najpre da kažem da pored ove misije učestvovaćemo još u misijama UN u Kongu, Libiji, Obali Slonovače, Libanu, Kipru, kao i na Bliskom Istoku, a isto tako pripadnici vojske učestvovaće u mirovnim operacijama u okviru sistema "stend baj" aranžmana UN, kao i u Misiji EU za obuku bezbednosnih snaga u Somaliji, u Ugandi će se to raditi. Isto tako imaćemo jednu vojnu misiju u Somaliji, to su pomorske snage i zove se "Atlanta" protiv pirata.
Što se tiče pripadnika MUP, ovde treba reći, oni će biti na tom kontinentu, 475 ljudi. Oni će učestvovati u mirovnim operacijama UN u Libiji, u Haitiju i na Kipru, kao i u civilnoj misiji za upravljanje krizama.
Sad dolazimo do one stavke, koliko to pripadnika vojske i policije učestvuje u tim mirovnim operacijama i koliko je planirano u ovoj godini. Učestvovaće do 475 pripadnika vojske i MUP ili da kažem tačnije, 15 pripadnika MUP učestvovaće u ovim operacijama. Poseban okvir dobija se ako kažemo da ove godine imaćemo i ženske pripadnike plavih šlemova, što se tiče srpskih vojnih snaga.
Za navedene operacije u ovoj godini odvojeno je 1,1 milijarda dinara ili negde oko 10 miliona evra. Moram reći da to nije odvojeno samo iz budžeta Republike Srbije, nego deo finansiraju UN, tako da iz tog dela, konkretno iz budžeta Ministarstva odbrane ide 755 miliona, a iz UN 355 miliona dinara ili 160 miliona ide na plate vojnika, a ostalo ide za opremu i za osiguranje vojnika, tačnije naših plavih šlemova.
Moramo biti ovde sada sa jedne strane iskreni i reći da se nama mnogo više isplati učešće u mirovnim operacijama pod pokroviteljstvom UN. Tu se ne naplaćuju troškovi i dobro bi bilo da samo učestvujemo u tim operacijama. Međutim, zbog kredibiliteta zemlje, kažem, troškove u ovom trenutku stavljamo u drugi plan. Veoma je važno učešće u ovakvim operacijama i zbog kredibiliteta i zbog bezbednosti. Samo ću reći da pomenuta Misija u Maliju je značajna zbog bezbednosti, jer svi znate da je u Maliju centar Alkaide za severnu Afriku. Sa druge strane, govoreći o svemu ovome, u prilog učešću, postajemo aktivan činilac očuvanja mira u svetu.
Konkretno govoreći o Misiji u Maliju, predviđeno je da do 13 pripadnika vojske učestvuje u pomenutoj misiji i to su instruktori obuke i medicinskog osoblja. Oni bi bili angažovani na obuci vojnih bezbednosnih snaga u Maliju, u cilju njihovog osposobljavanja za ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Malija, ali i borbi protiv terorizma, secesionizma i organizovanog kriminala.
Sad dolazimo do jedne vrlo važne stavke, da kažem da pripadnici Vojske Srbije neće učestvovati u vojnim operacijama. Čak će biti stacionirani u onom delu koji je pod punom kontrolom regularnih snaga Malija. Ova operacija je i njihovo angažovanje pravljeno isključivo u cilju izvođenja obuke. Misija u Maliju trajaće 15 meseci i predviđena sredstva su 75 miliona dinara.
Sad dolazimo do toga da se često priča o određenim rizicima u učešću u ovakvim operacijama. Moram reći da sam vojni posao po sebi nosi određene rizike, a što se tiče rizika kojima će biti izloženi pripadnici Vojske Srbije u ovoj operaciji, moram reći da su to kontrolisani rizici. Reč je o rizicima od klimatskih uslova, poznato je kakvi su uslovi u Maliju, od raznoraznih bolesti, ali i o snagama, onih neregularnih, koje su prisutne u toj zemlji. Opet kažem da su to kontrolisani rizici i sa druge strane moram reći, dobra pripremljenost naših vojnih snaga koja je nesumnjiva i iskustvo iz ranijih misija idu u prilog da bez problema možemo odraditi i ovu misiju.
Isto tako, od 2011. godine, na samom terenu Vojska Srbije, tj. komandne jedinice Vojske Srbije su potpuno kompatibilne sa savremenim procedurama koje vladaju na terenu u tim misijama. Procedure su nam različite, ali smo potpuno prilagodivi sa savremenim standardima, što je veoma važno.
Da li postoji interesovanje za ovakve misije? Moram da kažem da u Centru za mirovne operacije Vojske Srbije u evidenciji je oko 4500 pripadnika vojske, jedan značajan podatak. Sa druge strane, oni su istog trenutka spremni da otputuju na ovakve misije.
Ono što ovde treba reći, razlog je više što pripadnici vojske koji odu na takav teren brže napreduju u službi. Druga stvar, više su školovani, a moramo biti iskreni, i novčana sredstva nisu zanemarljiva. Kada pričamo o novčanim sredstvima, moram reći da oficiri ili podoficiri dobijaju kada su na terenu i do tri puta veću platu nego što je plata u Srbiji. Znači, iz više razloga koje sam spomenuo, a ne bih više ulazio u detalje. Želim samo reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati kako Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u misiji u Maliju, a sa druge strane ništa manje važnu odluku, o kojoj dana nisam pričao, o Izveštaju Odbora za kontrolu službi bezbednosti, izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu, sa Predlogom odluke o usvajanju izveštaja. Zahvaljujem.