Ne mora Skupština da se izjašnjava.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo kandidati za buduću Vladu, JS nije tražila ministarske funkcije, kao što nismo tražili od 2008. godine, od kada smo u koaliciji sa SPS. Nekoliko puta nam je nudio Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i Aleksandar Vučić, da budem ministar. Ja sam to odbio, jer smatram i hteo sam da pokažem da za Srbiju može da se radi bez da imate fotelju, privilegije, a da to što vi radite bude vidljivo i korisno za Republiku Srbiju.

Jedinstvena Srbija će glasati za novu Vladu. A šta je kriterijum i činjenice koje nam daju za pravo i obavezu? Jer nas je narod poslao ovde da glasamo za novu Vladu.

Ja sam privrednik mnogo godina i nikad se nije desilo da stabilnost dinara bude u kontinuitetu preko osam godina. To znači da korisnici kredita mogu slobodno uzeti kredit, da fabrike koje se bave proizvodnjom, a imaju bonitet, mogu da uzmu kredit, da se rata za otplatu kredita ne povećava, nego je onolika kolika je bila pre sedam, pet, šest godina. To je jedan od glavnih razloga zbog čega glasamo za ovu novu Vladu.

Moram i da konstatujem da smo mi jedna od najboljih zemalja koju je zakačila korona, da je na osnovu priliva u budžet Republike Srbije Vlada dala najveću pomoć privrednom subjektu, tri puta po 30 hiljada, dva puta…

Gde ćeš, Siniša? Mnogo bitne stvari, jer to nisi mogao nigde da naučiš što sam sada trebao da kažem tebi.

Da mu date stenogram posle, Dačiću.

Dobro, ali on je ministar finansija, radi sa parama. Kod mene se kaže - kad neko radi sa parama, uvek se okote pare, pa ima neki višak, pa da mu kažem gde taj višak može da preusmeri, ali nije bitno.

Šta je još najvažnije? Znači, za vreme kada je bila korona, država je pomogla građanima. Korona se ponovo vratila i sada sa mnogo većim brojem nego što je bilo na početku januara, februara, marta meseca. Ja ću sada da iskažem svoj stav. Siguran sam da država više nije u mogućnosti da daje toliku finansijsku pomoć privrednim subjektima, a da sa druge strane moramo da radimo i moramo da nosimo koronu. Najpre, parlament ne sme da prestane da radi i mi treba da budemo slika privrednom subjektu, građanima, da se ne bojimo mi od korone. Ako imamo politički imunitet, da sada ne tražimo i neki zdravstveni imunitet i da se obraćamo preko malih ekrana, da radimo i baš ovako da sedimo jedni do drugih, da nas građani gledaju i oni koji rade u fabrikama, da smo mi na radnom mestu.

Veoma je važno, dame i gospodo, kako nam škole rade. Deca su svetinja i sve što radimo radimo zbog dece, unučadi itd. Meni nije jasno kako deca idu u vrtić, idu u osnovnu školu, skraćen čas na po 30 minuta, a deca idu u srednju školu 15 dana, a 15 dana ne idu. Mnogo je teže onoj manjoj deci objasniti da nose maske nego ovima koji imaju preko 16 godina, odnosno od 15 do 18 godina. On-lajn, to nije ništa, ljudi. Nastava od kuće? Prvo, deca se igraju preko mobilnih telefona i slušaju šta mu onaj priča itd. Znači, to je moje mišljenje i mišljenje JS. Ako roditelji, to sam pričao pre neki dan na Skupštini, ali niste bili vi ministri tu, ako roditelji kažu da deca idu u škole, da se to i dozvoli.

Mi moramo da živimo sa koronom. Ko zna dokle će ovo da traje. Hajde da mi jedan od eksperata iz Kriznog štaba kaže kako se prenosi? Kako? Ja sam imao koronu, Života Starčević, iza mojih leđa, imao je koronu, moja supruga je imala, moj stariji sin. Mi ne znamo kako smo se zarazili. Nisam imao neka velika slavlja, nisu imali ni članovi moje porodice. Znači, ne znamo kako smo se zarazili. Pa, molim vas da te poruke budu usmerene, da moramo da nosimo koronu, da živimo sa koronom i da radimo, jer ukoliko se desi da sledeće 2021. godine svakog dana po sat i po vremena na televiziji slušamo kako nas plaše, ljudi, 30% građana će imati psihički problem. Ja vam kažem to kao čovek koji živi na selu, čovek koji svakog dana ima kontakt sa ljudima.

Znači, država je položila kada je u pitanju korona i kada je teško. Položila je i kada su bile poplave. To je nešto što se iznenada desilo. Najveće rezultate, kao zemlja koja nije član EU na Balkanu, a i od većih broja zemalja iz EU, u svim institucijama gde se rangira i gradira, ne znam sad, koliki vam je godišnji prinos po ovome, po onome, kako vam društveni proizvod raste itd, da smo najbolji. Pazite, najbolji, a kada počnete od nule, to je mnogo teško. Ništa niste nasledili.

Ima jedan problem, ministar ekologije je sigurno nasledio opis posla šta će raditi u narednom vremenskom periodu, i to sam ispustio da predložim amandman kad je bilo glasanje o ministarstvima, iako to nije bilo na dnevnom redu, ministar za ekologiju mora da se bavi i političkom deponijom. Znate, ima neka opozicija koja treba da ide na političku deponiju i da se mnogo ne bavimo njima. Strašno me je iznervirao i naljutio Vučić kad je smanjio 3% cenzus, uradio je to zbog njih. Onda je dozvolio da se ne sakupljaju potpisi kod notara, nego ta opozicija, koja je sve kukala kako im ništa ne valja, da mogu da idu kod matičara u opštinu i da sakupe potpise. Pa, šta više hoćete?

To što oni pričaju, nekoliko njih, dvojica, trojica, su poznati u svetu, ali ne po političkom rezultatu, nego po ekonomskom napretku svog preduzeća i oni to zloupotrebljavaju indirektno. I smetaju Srbi, pazite, 35 poglavlja ima, mi smo 18 poglavlja otvorili, a dva zatvorili, i to privremeno. Pa čekajte, sve što su tražili od nas uradili smo i međunarodne zakone smo doneli, iako nemamo standard kao što ima Švajcarska, Nemačka, Austrija itd.

Obaveze prema Haškom tribunalu, sve smo ispunili. I šta više hoćete od nas? Kada ćemo da uđemo u Evropsku uniju? Tu isto želim posebno da čestitam Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ima 193 zemlje. Danas, zahvaljujući 18 država koje su povukle priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, ima 96 zemalja koje ne priznaju nezavisno Kosovo. A ne možemo mi da kažemo – loša međunarodna politika, ne znam, koju vodi Vučić i Dačić kao ministar zato što, eto, traže od nas i dalje da priznamo nezavisno Kosovo. Ljudi, znate li vi koliko je teško reći bogu ocu koji se zove predsednik Amerike Donald Tramp – skini mi 10. tačku, neću da priznam nezavisno Kosovo?

Godine 2016. bio sam jedini srpski političar na inauguraciji Donalda Trampa i bio sam govornik na nekoliko skupova, balova u Americi, čak sam bio govornik gde je bilo 400 gradonačelnika velikih američkih gradova i bio sam jedan od četiri govornika. Imao sam sastanak sa bivšim šefom CIA-e, kako se zvaše, Stiven Mejer. Šta se smejete, ljudi? Zaboravio sam kako se zove, nije mi on toliko bitan. Ali vam kažem da sam neko ko se razume u američke odnose kada su pitanju Srbi.

Za nas je mnogo važno i da pobedi Donald Tramp, jer globalna politika prema Srbiji se ne menja personalnom promenom, ali Donald Tramp za vreme svog mandata nije započeo nijedan rat i pružio je ruku Srbiji da sarađuje sa Srbijom da se otvori Kancelarija za ekonomski razvoj, već ne znam kako se zove, i to građani Srbije moraju da cene i poštuju. I opozicija to mora da podrži, da skine kapu i da kaže – bravo majstore, a ne za sve što se uradi pozitivno da kaže – to je loše.

Pazite, u ovom vremenskom periodu da imate dobru saradnju sa Amerikom i Kinom i Rusijom, gde Amerika i Kina se tuku ko će biti ekonomski lider kroz četiri-pet godina na svetu, da li Kina ili Amerika, sa jedne strane, u Evropi se tuče Makron i Merkelova, ko će biti budući lider Evropske unije, vi ste tu u tom društvu i plivate. Nije to baš tako lako, sa etiketom koju su zalepili Srbiji, a ta etiketa znate da je laž, prevara, neistina itd.

Na našu nesreću, ne poštuje se nijedan sporazum, nijedan član koji je potpisan, Srbija je sve ispoštovala, ali isto tako, Albanci, oni samo idu kao fizička lica tamo, zna se ko sastavlja te sporazuma, zna se ko im kaže – sada prihvatite, sada ne prihvatite. U takvoj konstelaciji snaga Vučić, koji u poslednje vreme vodi i međunarodnu politiku, naravno, zajedno sa Dačićem, ima veoma visoke rezultate.

Ovaj gospodin koji je malopre govorio priča o pravima Albanaca kako su ugroženi. Gde ti, prijatelju, živiš? Pa svakog trećeg dana tvoji Albanci tuku nekog Srbina na Kosovu i Metohiji. Pre sedam dana su pucali na srpsku decu. Pa kažite vi njima, pošaljite njima poruku, kažite – ja sam iz Trnovca, najveće mesto za narko-dilere na svetu. Niko vas ne dira, bre. Sad vi tu šaljete poruku, mislite na to pre devet, deset godina, da oni koji slušaju kažu – e, vidi ovi Albanci su ugroženi.

Davno je to vreme prošlo, jer i oni koji su tada odlučivali o sudbini građana Srbije otišli su u penziju i vidi se sada od tih ko ima preduzeće na Kosovu i Metohiji, ko dobija statue i spomenike na Kosovu i Metohiji, šta je sudija Mer i gde se sada nalazi, koga on savetuje i došlo je vreme da istina i da ono što se zove zakon polako se primenjuje, ali se primenjuje politikom koju vodi ova država i politikom koja daje rezultat.

Znate, da bi jedna država bila jaka, pet institucija su veoma bitne i važne. To je vojska, koja je ojačala snažno, i ne samo da je ojačala u oruđu, već u ekonomskom smislu su i povećane plate, dobijaju stanove oni koji su u vojsci, policija je mnogo efikasnija sada nego ranijih godina, mnogo brže se otkrivaju teška krivična dela nego ranijih godina, prosveta koja je napredovala, sudstvo koje je efikasnije nego što je bilo pre i zdravstvo. To je pet institucija koje su veoma važne za razvoj jedne države. Zdravstvo je tako, mogu slobodno reći, ne pobedilo koronu, ali se nosilo sa koronom i unapred sa vizijom šta će se desiti, da smo imali i dovoljan prostor u bolnicama i da se prave i nove bolnice i novi klinički centri. Tako da, poštovane dame i gospodo, kada sagledamo rezultat šta je sve uradila ova Vlada…

Ali, na primer, evo, Lajčak je bio pre neki dan i kaže – Ustav nije Biblija, i to čovek iz Slovačke, a Slovačka nije priznala nezavisno Kosovo. Šta ćete onda da očekujete od onih država koje su priznale nezavisno Kosovo? Znači, četiri države nisu priznale Kosovo: Grčka, Španija, Slovačka i Rumunija, a to su ujedno i članice NATO pakta. NATO pakt čini 30 država i ostale države nikada neće da povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, jer na taj način prihvataju odgovornost zašto su bombardovale Srbiju. 3 Tako da, poštovane dame i gospodo, veoma je teško bilo voditi Srbiju poslednjih godina i ne samo da je bilo teško voditi Srbiju, već i postoji veoma visok rezultat koji ne može niko da ospori.

Šta je još važno za novu Vladu, posebno za ministra poljoprivrede koji je imao dobre rezultate? Vidite, ne može da se objasni poljoprivrednim proizvođačima, ja živim na selu, imam i ovde i guske i ćurke i kokoške nosilje, da znate, ministre, imam obrađeno dosta zemlje, imam i kukuruz, detelinu i lešnik itd, ne može niko da im objasni šta je faktor kada jedne nedelje cena žive mere stoke na pijaci bude prasad 300 dinara, a jagnjad 350 dinara, a za deset dana prasad 200 dinara, a jagnjad 230 dinara. U klanicama ne pada cena. Znači, klanice pet puta imaju veću zaradu, inputi koji se zove koncentrat i nešto drugo je na istoj ceni kao što je bila ona veća cena na pijaci žive vage. I poljoprivredni proizvođač kada ima takav udar jednom godišnje, ne može da se oporavi.

Vi ste bili tu, pre neki dan sam govorio, morate da kažete poljoprivrednicima šta da proizvode sledeće godine. Zašto mi uvozimo zamrzlo meso iz nekih država gde mu je duša zamrznuta, a kod vas neko kolje pastrmu, znate šta je pastrma, tovljenik do 150 kilograma, neko kolje izlučene svinje, ali nije bitno, i sada ukusno je meso tri-četiri dana, a kada stavite u zamrzivač, već posle deset dana nije ništa. Mi kao zemlja poljoprivrednika, proizvođača, uvozimo meso.

Mi ne možemo da zaustavimo uvoz, ali možemo da povećamo proizvodnju, jer se uvoz dešava zato što je smanjena proizvodnja. Na taj način postoje sada gazdinstva, pa bi bili poreski obveznici do osam miliona dinara se ne plaća PDV. Jel tako ministre? Znači, ko ima 20 hektara zemlje, čuva, odnosno svinja, prasilja, da ne nabrajam šta sve, on bi već postao poreski obveznik. Država je tu najveći gubitnik i polako nam se gasi selo zato što nema sigurnost kada je u pitanju proizvodnja.

Šta je još važno? Srbija je napravila mnogo autoputeva i zato što je mnogo autoputeva napravljeno, ne želim sada pojedinačno da hvalim bivše ministre i sadašnje i buduće, da mi neko ne zameri nešto, ali je povećan tranzit kroz Srbiju, pa više para ostaju u Srbiju, pa onaj ko putuje sada iz Nemačke za Tursku ne ide na Mađarsku više, nego ide na Srbiju, pa će neko da ostane da prespava u Srbiji, pa nešto da kupi itd. Šta je još najbitnije da je vođeno računa da se ulaže u ono što donosi pare i štiti zdravlje, jer zdravlje nema cenu i to sada da pitate bilo kog u Srbiji ko imalo se razume u nešto rado i životu, on će da kaže - ja nisam očekivao da će biti takav standard života itd.

Za mene je pokazatelj da se smanjuje broj socijalno ugroženih porodica, znači, šta na taj način smo dobili, nova radna mesta, dolazak stranih investitora, upravo taj međunarodni odnos sa državama koje kažu – nikada nećemo povučemo priznanje nezavisnih Kosova i Metohije. Dali saglasnost svojim privrednicima da dislociraju svoje fabrike ili da deo proizvodnog pogona bude u Srbiji, pa na primer, Nemačka zapošljava u Srbiji 60 hiljada radnika.

Nije mi isteklo, koristim vreme poslaničkog kluba. Imam pravo.

Zahvaljujem predsedniče.

Ne mogu odmah, nego…

Dobro. Hvala.

Znači, tačno si me isekao. Hvala.

: Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo, želim nekoliko rečenica da kažem vezano za amandman koji je podneo gospodin kao predstavnik nacionalne manjine i naravno da svako ima pravo u ovom parlamentu da podnese amandman i da smatra lično da neko pravo njegove manjine je ugroženo u delu Srbije gde živi, a mi koji smatramo da nije da činjenicama i argumentima kažemo da nisu u pravu.

Prvo, moramo da se podsetimo kada je u pitanju ravnomerni razvoj Srbije, to je bio program prethodne Vlade, da se posebno vodilo računa za Rašku oblast i za Bujanovac, Preševo, Medveđu i da siguran sam da Novi Pazar kao veliki grad dobio je više nego neki drugi gradovi. To je dobro, ali ne možemo mi da sada kažemo da Sujelman Ugljanin, koji je dobio manje od 1%, da je u pravu i da on sve vreme šalje militantne poruke, a ja ga vrlo dobro poznajem. Godine 2004. on je neposredno izabran na izborima za gradonačelnika Novog Pazara kada sam i ja izabran za gradonačelnika Jagodine i organizovali smo sastanak gradonačelnika u Jagodini. Ja sam ga pozvao da dođe i on je bio posebno iznenađen prijatno. Posle toga on je organizovao skup gradonačelnika u Novom Pazaru. Bio je veoma dobar domaćin i poruke tada nisu mu bile kao poruke danas koje šalje, i poslednjih godina, odnosno od kada nije na vlasti.

Narod u Raškoj oblati, dobio sam da je dobio 24.676 glasova na poslednjim izborima, toliko od njegovih sunarodnika koji su glasali za njega, a šta ćemo za one druge.

Dame i gospodi, i Bošnjaci i Albanci i sve nacionalne manjine u Srbiji žele da rade i da žive od svog rada. To upravo ova država radi, dovodi investitore i pomaže maksimalno.

Da ovo nije 20 vek ili 19 vek i da ponovo neki političari misle preko militantnih ratnih poruka da vrate jedan deo biračkog tela i da kažu - evo mi smo sada postali moćna politička partija u Raškoj oblasti, oni kažu Sandžak, za mene je to Raška oblast. Ako pogledamo i ko je bio poslednjih godina gradonačelnik Raške oblasti i u Novom Pazaru, moram posebno da pohvalim Rasima Ljajića koji stvarno na neki način predstavlja politiku u Raškoj oblasti kao što je politika u Srbiji i za svakog čoveka u Srbiji.

Isto tako, ministar inostranih poslova, kad to kažem da neko misli sada ministar inostranih poslova kakve on veze ima kada je u pitanju Raška oblast i jug Srbije, i naravno predsednik Aleksandar Vučić su mnogo doprineli. Dolaskom Erdogana u Srbiju, odnosno u Sarajevo, koji je poslao poruku svojim sunarodnicima, odnosno, ne, svojoj muslimanskoj braći, ne muslimanskoj braći onoj koja postoji kao neka separatistička grupa, već Bošnjacima i Albancima da treba sada jedna drugačija politika da se vodi, drugačija saradnja, da ne možemo da zaboravimo ono što je bilo, ali mora da se ide napred. Čak i neko kod koga su oni išli po savet sada govori, kako je vreme prošlo, da je Srbija u pravu i da nije to baš tako kako su veliki svetski mediji prikazivali.

Mnogo sposobnih privrednika ima u Raškoj oblasti i u Novom Pazaru. Ja sam do prošle godine organizovao odlazak privrednika. U preko 15 zemalja smo bili. Nikada se u delegaciji nije desilo da nema nekog od privrednika iz Novog Pazara. Dva, tri privrednika su uvek bila u delegaciji. Posebno, kada sam ih vodio u San Petersburg, tamo su napravili veliki posao. Ne znam kako se ta firma tada zvala, ali, evo, dobio sam sada, poslao mi je moj kabinet, Edin Emrović iz Novog Pazara je bio sa Mehom Mahmutovićem u Rusiji, u San Petersburgu, u Beču Enes Biševac. Tog Biševca znam, on je jedan od najvećih distributera mercedesovih vozila, jedan veoma uspešan i sposoban privrednik i zapošljava veliki broj radnika. Da ne ponavljam sad sva ta imena ljudi koje smo tada vodili.

Upravo ti ljudi i građani Raške oblasti i juga Srbije, Albanci i Bošnjaci nisu za militantne poruke i da se mi vraćamo u neko vreme, da mrzimo jedni druge.

Novi Pazar je imao utorkom najveću pijacu na Balkanu gde su iz cele Srbije odlazili na pijacu u Novi Pazar. Sada toga više nema, ali Novi Pazar je grad koji je uvek poštovan od srpske vlasti.

Posebno želim još jednom da pošaljem poruku Sulejmanu Ugljaninu da takvim porukama ne može ništa da doprinese. Niti će on dobiti više glasova na sledećim izborima, niti će imati koristi od toga. Da prestanu više političari nacionalnih manjina da svađaju nacionalne manjine sa većinskim srpskim narodom, jer sva prava koja imaju nacionalne manjine i uživaju u Srbiji, ta prava nikada nije kritikovala ni jedna međunarodna zajednica. Nikada.

Kada su u pitanju Bujanovac, Preševo i Medveđa, mnogo fama tamo je urađeno, mnogo puteva, mnogo asfalta. Urađen je i autoput. Nije isto za razvoj neke opštine kada imate autoput i kada nemate. Prvo vas pita strani investitor koliko ste udaljeni od aerodroma, da li imate autoput, pa onda dolazi u vaš grad da vidi šta mu vi nudite, kada je u pitanju izgradnja fabrike, itd.

Ako pogledamo Mađare koji su većinska nacionalna manjina u Vojvodini, kako su Mađari zadovoljni, kako su one druge nacije koje žive u Vojvodini svi zadovoljni, a ovi ovamo nisu? Iz poznatih razloga nisu zadovoljni. Ali, evo i klinika se pravi u Novom Pazaru, Novi Pazar je postao i univerzitetski centar za decu iz Raške oblasti, Novog Pazara, Sjenice, Tutina, da njihova deca idu na taj fakultet. I tu Srbija pomaže.

Tako da, poštovane dame i gospodo, političari nacionalnih manjina, odnosno stranaka nacionalnih manjima samo treba da budu realni i da njihovi zahtevi ne budu zahtevi usmereni kako je, ne znam, Srbija maćeha prema vama.

Sećam se da kada smo bili u Novom Pazaru da nas je Sulejman Ugljanin, nas četrdeset i nešto gradonačelnika, vodio u manastir Sopoćani, čime smo svi bili iznenađeni. Šta se to promeni, Suljo, u tvojoj glavi odjednom? On nam je pričao o freskama i o manastiru, itd. Još uvek sam u mislima i pamtim taj događaj kada smo bili kod njega u Novom Pazaru, da je bio izuzetno dobar domaćin.

Da li će neko od predsednika partija nacionalnih manjima biti u vlasti ili ne, o tome ne odlučuje Aleksandar Vučić, Ivica Dačić ili ne znam ko, o tome odlučuju građani i njegovi sunarodnici, da li će dati poverenje njemu ili nekom drugom.

Tako da, Suljo, vrati se u normalu, da sarađuješ sa Srbijom i da ne može Srbija pet godina, odnosno sedam godina ti bude majka, a posle maćeha, a kasnije fašistička tvorevina. Nisi u pravu. Narod Raške oblasti ili Sandžaka, kako vi nazivate Rašku oblast, hoće da živi od svog rada, da radi, da izvozi ono što proizvodi, da kada dođu delegacije, kao što se i dešava, nije Srbija samo Beograd, da se vodi u Novi Pazar, da vide kako žive građani Bošnjaci u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.

Mnogo prijatelja imam Bošnjaka i mnogo prijatelja imam Albanaca na jugu Srbije. Niko on njih ne misli tako kao što misli Sulejman Ugljanin. Ne da će on politički da propadne, ali stvara jednu ružnu sliku kod nekih srbomrzaca u Evropskom parlamentu i u nekim drugim institucijama gde se odlučuje o građanima Srbije. Raška oblast, Bošnjaci i Albanci su građani Srbije i da poštuju ono što se zove Ustav u ovoj državi, ako im nešto ne odgovara, da to iskažu, ali na jedan civilizovan način i siguran sam da ukoliko su u pravu, ta greška ako postoji biće ispravljena. Hvala.

Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, posebno želim da pohvalim predlog da se ubace još tri ministarstva, a da jedno od ta tri bude, kako pomoći selu.

Imajući u vidu da ministar poljoprivrede ima dosta posla i da ne može da obiđe svako selo i da vidi šta to sve nedostaje selu i poljoprivrednim proizvođačima, ja ne koristim termin „seljaci“, možda smo mi veći seljaci od samih poljoprivrednih proizvođača, to je uvreda za poljoprivrednika, i da ne koristimo poljoprivrednike samo u izbornoj kampanji i, evo, hvala bogu, danas je na dnevnom redu.

Najpre moramo da vidimo kako da zadržimo poljoprivrednike i one građane koji žive na selu. Naime, 86% sela u Srbiji nestaje, odlaze mladi ljudi, u gradove, u neke druge države, iz razloga što ranijih godina cena poljoprivrednih proizvoda i ono što su njihove porodice proizvodile, tu mislim na vreme od pre 7-8 godina, nisu bile zadovoljavajuće za uloženi rad i trud i obaveza, ono što se zove struja, infostan, potrošačka korpa itd.

Nekada, do pre 10 godina, odnosno 2000. godine, ko je imao 20 krava u štali danas nema ni jednu. Ne zato što taj poljoprivredni proizvođač, gospodin, ne želi da radi, već je svake godine ostajao bez jedne krave, ili dve, zbog razlike u ceni inputa, ukoliko mora i da uzme zemlju u zakup i da kupi seno, kukuruz i sve ono što je vezano za ishranu stoke.

Mi moramo da vidimo kako da pomognemo tim poljoprivrednim proizvođačima, najpre da se stvore uslovi da nema razlike kako se živi u gradu i na selu, da autobus ima ujutru od 5 do uveče do 11, kako bi mogli ne samo poljoprivredni proizvođači već i članovi porodice da odlaze u grad i opštine kojima pripadaju, da se pomogne poljoprivrednom proizvođaču. On ne traži bespovratne pare ako ništa ne radi. Poljoprivredni proizvođač traži sigurnog kupca, zagarantovanu cenu i da mu država kaže šta da seje sledeće godine. Jer, gospodin poljoprivredni proizvođač nema statistiku o uvozu i izvozu poljoprivrednih proizvoda, šta se uvozi a šta se izvozi.

Ja sam ranijih godina govorio da mi treba da tražimo kada se otvaraju neki veliki marketi u Srbiji da 80% proizvoda u rafovima tih marketa upravo budu srpski proizvodi. Naravno, zbog ranijih godina i nekih potpisanih sporazuma i obaveza koji su iz godine u godinu štetili poljoprivrednim proizvođačima do danas ne možemo da vratimo.

Treba malo da se obrati pažnja i na one dilere žita i pšenice. Nije tu država kriva što je cena žita poslednjih 12 godina, dame i gospodo, od 16 do 18 dinara. Prethodna vlada je od 2012. godine povećala subvenciju, ne samo za poljoprivredne proizvođače, one koji se bave poljoprivrednom kulturom, već i za nabavku traktora, priključnih mašina i to je od velike pomoći za poljoprivredne proizvođače.

Ko je najugroženiji na selu? Proizvođači mleka. Znamo da bez mleka ne možemo da čuvamo decu i da se mleko koristi skoro 70% za ono što se zove ljudska ishrana. Oni imaju problem sa kupcima, sa nakupcima i treba da vidimo kako da se garantuje cena poljoprivrednom proizvođaču, koliko će jedna litra mleka koštati, da on zna i da ne može masnu jedinicu da mu određuje kupac ili onaj što dođe cisternom ispred kapije poljoprivrednog proizvođača i da kaže – tebi nije 4651, nego ti je 2,5 ili 2,7, te mu skoro 50% smanji cenu koštanja onog što se zove litar mleka. I tu mora da vidi država kako da pomogne i da spreči te nakupce i kupce koji po 10 puta većoj ceni prilikom prerade naplaćuju taj znoj srpskog gospodina zvanog poljoprivredni proizvođač.

Danas je mnogo teško živeti na selu. Prvo, moramo da stvorimo uslove u infrastrukturi. Da znate, dame i gospodo, preko 40% sela u Srbiji nema asfalta, nema dom kulture, a da ne govorim o vodi, itd. Hvala bogu, predsednik Srbije je najavio da će biti u svim selima sve ono što je vezano i za kanalizaciju i za vodovodnu mrežu.

Ali, ako mi ne stvorimo uslove, da nema najmanje dva sportska terena u selu, teren za velike sportove, teren za male sportove, dom kulture, ambulanta, pošta, penzionerski klub, kulturno-umetničko društvo, onda ne možemo da očekujemo kako ćemo da zadržimo te mlade ljude na selu i da oni žive od svog rada.

Sve ovo govorim kao neko ko živi na selu i znam šta je muka poljoprivrednog proizvođača, jer on jednom godišnje dolazi do para, od kukuruza, od pšenice, od deteline. Od prasadi dolazi dva, dva i po puta godišnje se svinja prasi. Ali, isto tako, ja ne znam ko će biti ministar za razvoj sela, taj gospodin mora sve to da zna i da zna šta je muka i problem poljoprivrednog proizvođača.

Veoma je važna kultura, zadržati kulturu na selu. Ali, ne samo da kažemo – evo vam prostorija u školi, pa tu neka kulturno-umetničko društvo vežba. Kulturno-umetničko društvo mora da se poštuje. Ako je Unesko priznao srpsko kolo kao kulturnu baštinu, onda mi moramo da zadržimo srpsku kulturu na selu i da na neki način stvorimo uslove tim mladim ljudima da se bave kulturom i da imaju gde da proveru vreme. Oni koji su talenat za sport, da se bave sportom, oni koji imaju neke druge talente, da im se pomogne.

Tako da, dame i gospodo, dobar je predlog i konačno da se selo pita, što bi rekao naš narod, preko ministra i tog novog resora i da država nastavi u kontinuitetu da pomaže kada je u pitanju subvencija.

Šta je još problem? Problem je što danas momci na selu se teže i sporije žene od momaka koji žive u gradu, zato što neće devojke da idu u selo i da žive u selu. Ako mi stvorimo sve te uslove, imaju vodu, gas, kanalizaciju, dom, sportske terene, autobus, više prodavnica, onda ćemo da zadržimo pažnju i da kažemo – evo, vidite, imate sve uslove da živite kao i oni što žive u gradu.

Da selo ne služi tzv. gospodi gradskoj. Svako od nas je možda sebe uhvatio više puta da ode u selo kod oca ili majke ili kod rođaka, ako su daleko bilo otac i majka stari pa su umrli, da ti napuni neku kesu, jer pravi srpski domaćin, kad odeš kod njega, on te ne ispraća na kapiju da odeš bez da te posluži i da ti nešto pošalje. I da nam ne služe gospoda poljoprivredni proizvođači samo za to.

Mi sada u proseku na selu imamo između 8% i 15% neoženjenih i neudatih, ali više neoženjenih muškaraca, preko 35 godina starosti. Šta očekuju njihovi roditelji? Najveća radost je da udate ćerku, da oženite sina, da postanete deka i baka, jer to je smisao života, ali smisao života je upravo da stvorite uslove, da se radi i da od svog rada svako može da živi.

I mi koji radimo ovde u parlamentu da znamo da poljoprivredni proizvođač nema topli obrok, nema regres, nema bolovanje, nema ništa. Ako ne radi, sam ne izađe, ako zakasni da pokupi seno na njivi, padne kiša, džabe je radio te godine. Jedna elementarna nepogoda, u jednoj godini treba poljoprivrednom proizvođaču tri godine da se vrati da pokrije ono što je uložio te godine kada je bila elementarna nepogoda.

Na našu sreću ili nesreću sve manje ima elementarnih nepogoda, ima onih koji se bave povrćem, imaju i protivgradnu zaštitu, ali poljoprivredni proizvođač običan ne može sebi da priušti i da ulaže u nešto što nema, jer on mora da ulaže od para koje je zaradio. Tako da, mnogo je teško danas živeti na selu, velika je razlika između građana koji žive na selu i u gradu.

Još jednom, pošto sigurno znam da je ovo predložio Aleksandar Vučić, želim da mu čestitam na ovom predlogu, jer on obišao svako selo i video kako se živi na selu.

Mladi, i sada ovaj resor koji je vezan za borbu protiv bele kuge itd, možda je trebalo još jedno ministarstvo da se uvede, a to je ministarstvo za školski sport. Zašto za školski sport? Mi imamo najbolje talente po školama, ali te talente neko treba da prati, da ih usmeri, razumete? Deca se rode sa talentom 15%, a 80% radom i trudom dođu do pravog profesionalca, ukoliko neko radi sa njim, ili ga neko pronađe.

Ja sam u Jagodini uveo školska takmičenja, odnosno međuškolska takmičenja. Verujte mi da više publike ima kada se deca osmog razreda, jedne i druge škole takmiče u košarci, malom fudbalu, stonom tenisu ili odbojci, nego publike koja dođe na stadion da gleda veliki sport, odnosno veliki fudbal.

Gledajte „Zvezdu“ i „Partizan“, pa hajde sada da pitamo svakoga od nas, ja ne znam, ko su igrači Fudbalskog kluba „Crvene zvezde“ i „Partizana“? Nemamo pojma! Pa stranci. Nemam ništa protiv stranaca, hajde jadan ili dva stranca, ali ti prodaš odmah igrača, ono što je talenat, nekom drugom i taj kada dođe da igra za Srbiju, sapliće se, kao baba Mileva, čuva noge, jer kada se vrati tamo u taj klub, da ne ostane bez velikih para. To ministarstvo nam strašno nedostaje.

Da vam dam još jedan podatak, deca ne idu na fizičko. Hej, pa najviše smo voleli fizičko u školi, ne idu. Ali, ako kažemo - vi koji osvojite prvo mesto u fudbalu idete sedam dana na more; vi koji osvojite prvo mesto u košarci dobićete trenerke i po pet hiljada dinara. Ljudi, ne pričam ovo kao demagog, ja sam kupio prvi klizalište u Srbiji i deca svake godine se takmiče i od prvog do 10 mesta dobijaju pare: 5.000, 10.000. 20.000 i to su njihove prve pare koje su zaradili preko sporta.

Da se vratim ponovo na fudbalske klubove, i „Zvezda“ i „Partizan“, znači to niko ne zna sada da mi sada nabraja, hajdemo košarku, ne gledam više košarku, kao sportista koji je bio militantni sportista, ne gledam. Šta da gledam? Koga? Ko igra za „Zvezdu“? Ko igra za „Partizan“? Mi smo nekada bili prvaci sveta i Evrope i u košarci, i u fudbalu itd.

Molim da ovi ostali resori, koji su vezani i za sport, i za omladinu, i za prosvetu da malo veću pažnju posvete upravo školama. To je baza ljudi.

Zašto "Bern", zašto "Atletiko", zašto "Barselona" imaju mlade igrače dobre? Zato što imaju bazu, ali ta baza mora da se neguje, ta baza mora da ima koristi. Nastavnik iz osnovne škole koji napravi dva dobra sportista, on mora da bude privilegovan da ima određenu novčanu nadoknadu.

Nažalost, nema ljubavi više prema sportu. Ljubav kratko traje. Interes. I zato što je interes na prvom mestu zato "Zvezda" i "Partizan" i dan danas duguju ogromne pare, iako su igrali za Ligu šampiona i Ligi Evrope.

Nema ljubavi, ne postoji, samo interes. Zašto? Zato što nismo od malih nogu mi pravili bazu po školama, na selu i tako dalje. Šta će deca na selu da rade? Nemaju gde da idu preko dana ako ne idu u školu, da ne ponavljam, juče sam pričao da sam protiv toga da srednja škola sedam dana ide u školu, a sedam dana ne ide, to je za mene čudna stvar. Ako otac i majka kažu - hoću moje dete da ide u školu, pa ko si ti da više voliš tuđe dete od samih roditelja? Kako će ta deca sutra da budu dobri đaci, eksperti i tako dalje?

To je moje mišljenje. Ne želim nikoga da ubeđujem i da kažem - ja sam političar opšte prakse. Nisam političar opšte prakse. Struka je to tako rekla.

Vidite, mi svi imamo maske. Dokle ćemo da ih nosimo? Mi poslanici možemo da nosimo maske, ali idite u škole, deca neće da nose maske.

Šta sam time hteo da kažem? Mi moramo da živimo sa koronom da radimo. Da zamolim one koji sat i po drže konferenciju, sat i po pričaju o koroni, sat i po hoće da me ubede da me je donela roda, a da me nije rodila majka. Psihički uništavamo građane Srbije na taj način.

Želim da se posebno zahvalim doktorima, lekarima, svaka im čast! Radili su celo leto u onim kombinezonima, pomagali, mnogo života spasili, ali ovo je nešto što je ceo svet zakačilo.

Država neće imati više para da da tri puta po 30.000 i dva puta po 18.000 fabrikama koje ne rade. Već se dešava da 30% zaposlenih u velikim fabrikama, velikim gigantima ne rade ili je otišao u karantin zato što kolega ima temperaturu i njih 30 je otišlo u karantin. Razumete?

Mi u parlamentu treba da se izborimo da se uradi neka anketa u Srbiji i da se pitaju građani šta da rade. Meni je bila čudna odluka - penzioneri od tri do šest ujutru idu u kupovinu. Ne zna se da li je teže penzionerima ili onima što rade u radnjama. Što ti penzioneri nisu išli u nabavku uveče od pet sati je bio policijski čas, od pet do osam, zato nam treba životna praksa, životno iskustvo. Upravo ovaj parlament služi i da mi predložimo i da kažemo - ljudi, mi živimo u preko sto gradova i nije u svakom gradu isto. U onim gradovima gde je povećan stepen rizika i prednjače po broju zaraženih, u redu, u tim gradovima i da se poštuju sve te mere, ali na primer, u Jagodini 38 dana nema nijedan građanin da je pozitivan ili da je zaražen od korone.

Kada je bila preporuka da ne rade zelene pijace, u Jagodini je radila zelena pijaca. Iz cele pijace su dolazili kupci, proizvođači iz cele Srbije, a nijedan se nije zarazio. Vašar - 10.000 ljudi u Jagodini, nijedan se nije zarazio. Akva park - 6.000 ljudi jedne subote, nijedan se nije zarazio. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim i ja na početku da vam čestitam na mandatima, da čestitam, pre svega, na rezultat koji je postigla vladajuća većina proteklih godina, odnosno, od 2012. do 2020. godine.

Odmah na početku bih govorio o predloženom kandidatu za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, i mogu da vam kažem da naša koalicija SPS-Jedinstvena Srbija, je počastvovana ovim činom da predsednik Republike i predsednik najveće parlamentarne stranke, gospodin Aleksandar Vučić, predložio Ivicu Dačića za predsednika parlamenta.

Imajući u vidu da je Aleksandar Vučić, veliki perfekcionista u pozitivnom smislu, i posle toliko godina saradnje predložio Ivicu Dačića, kao drugog čoveka u ovoj državi, to znači da je Ivica Dačić opravdao sve ono što se zove saradnja između Aleksandra Vučića i gospodina Ivice Dačića.

Poštovane dame i gospodo, mnogo toga što sam ja hteo da kažem rekao je gospodin Đorđe Milićević, ali ne mogu da ne kažem, da 2008. godina, je bila godina kada je Ivica Dačić SPS-JS, doneli smo odluku da napravimo proevropsku vladu, i kako bi spasili Srbiju od daljeg propadanja, i nismo pogrešili, velik broj investitora je tada dolazio i otvarao fabrike u Srbiji, ali posebno je veliki uspeh kada smo napravili sa SNS 2012. godine koaliciju o političkoj saradnji. Da jedna takva koalicija na političkoj sceni traje osam godina, to je retkost u političkoj istoriji od kad višestranački sistem postoji u Srbiji, mislim na koaliciju SPS-JS i SNS.

Kada je u pitanju današnji kandidat za predsednika Skupštine, on ima ogroman rezultat i bilo mu je veoma teško da obiđe toliko zemalja, on je obišao pojedine zemlje za koje građani Srbije prvi put su čuli da postoje, i da te zemlje, kažu – evo, mi ćemo da povučemo priznanje o nezavisnosti KiM.

Zajedno sa predsednikom Vučićem uspeli su da smanje, da kosovski Albanci više nemaju većinu u institucijama gde se odlučuje o sudbini građana Srbije i o Srbiji. Ono što je, mogu slobodno da kažem, najveća pobeda, da su kosovski Albanci izgubili kada su tražili da, ja neću reći tzv. Kosovo. Jer, da vam kažem, to mi smeta kad neko kaže tzv. Kosovo, tzv. nezavisno Kosovo, a ne tzv. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i da koristimo termin, onaj koji pripada nama kao političarima i da vam kažem da su oni tada, kosovski Albanci izgubili kada su podneli zahtev da uđu u Interpol. Poznato je šta bi se dešavalo Srbima na KiM i da bi to vratilo Srbiju unazad, ne znam koliko godina.

Vi znate da u međunarodnim odnosima ne poznaje se međunarodno pravo dato nekim aktima, tamo se poštuje većina glasova, stavi se na glasanje i mi smo, zato što nismo imali, evo, Dule se sekira da li će biti direktor, bićeš Dule, bićeš, dobro si radio, ja ti garantujem. Ne morate da aplaudirate za Duleta, ali imamo grejanje od kada Dule direktor „Srbijagasa“, imamo grejanje jel, od 2008. godine. Hvala gospon Dule.

Tako da kandidat današnji, dame i gospodo, gospodin Ivica Dačić će biti pravi predstavnik srpskog parlamenta i on ima najveće iskustvo. Ja sam pre neki dan rekao, ostalo mu je još da bude predsednik Skupštine i predsednik Srbije. I on i ja smo se složili da predsednik Srbije treba da bude i u narednom vremenskom periodu gospodin Aleksandar Vučić, a mi da mu pomažemo. Da mu pomažemo na način kao do sada što smo mu pomagali. Vi znate da su meni nuđene ministarske funkcije i Aleksandar Vučić mi je nudio i gospodin Tadić, ali ja sam hteo da pokažem da mi ne treba fotelja i da mi ne treba pozicija ministar da bi nešto dobro radio za Srbiju. Mnogo zemalja sam i ja obišao i uvek kada sam odlazio u neku zemlju informisao sam predsednika Srbije Aleksandra Vučića i naravno mog koalicionog partnera i ministra inostranih poslova, gospodina Ivicu Dačića.

Ovaj parlament će se razlikovati od drugih parlamenata, odnosno od drugih saziva. Zašto? Narod je, dame i gospodo, izabrao prave predstavnike. Mi ne možemo da kažemo kakva je bila blokada medija, kako oni drugi zbog blokade medija nisu mogli da uđu u parlament. Pa, ima nešto što se zove društvene mreže. Molim vas, hajde da radimo anketu koliko ljudi od 18 do 35 godina gleda tv i čitaju novine. Manje od pet posto, a ovi drugi su vodili kampanju preko društvenih mreža, mislim na opoziciju i tu su pisali sve i svašta i nisu imali tu priliku da im građani daju poverenje kako bi ušli u parlament.

Strašno sam ljut na Aleksandra Vučića, zašto on u drugom delu izborne kampanje dozvolio da oni koji nisu izašli na izbore ne treba da nose, da overi notar, potpisano lice koje daje svoj glas za kandidaturu te partije, a mi smo morali da idemo kod notara. Vi koji sedite ovde, kod notara i da se čeka red kod notara i da ljudi možda izgube u manjim gradovima gde postoji jedan notar ili dva notara sa sto hiljada stanovnika, treba pet sati da izgubi da čekajući u redu čovek da saglasnost, odnosno svoj potpis za neku partiju i tako dalje. I to im je bilo malo.

Ali, ja kao čovek iz privrede, mnogo godina i mogu da kažem malo poznajem i taj medijski posao, novinarski, zašto su napustili parlament u izbornoj kampanji i pred izbore ako drugi program RTS-a prenosi sve ono što govore poslanici u ovom parlamentu. Tako da ih mnogo ne žalim. Građani Srbije su dali poverenje onima koji veruju, a rekao je i Đorđe, da se ja ne ljutim, nisam mogao da ukapiram zbog čega, možda zato što si uzeo deo od teme o kojoj sam ja hteo da govorim, ali naravno da se ne ljutim. Zašto kažu vanredni izbori za godinu i po dana? Pa, ljudi, prvi put da čujem da opozicija ne želi izbore. Godinu i po dana imate vremena da vodite kampanju od vrata do vrata, od kuće do kuće, preko društvenih mreža i to je valjda dobro da građani ocene rad sadašnje većine. Ne, kaže, možda ćemo mi da bojkotujemo ponovo i tako dalje.

Moram, s vremena na vreme da se vratim na Ivicu, pošto ja ne pišem govore i možda sam jedini političar koji ne piše govore i ne spremam se za sednice. Juče sam imao neke delegacije i uopšte nisam razmišljao o tačkama dnevnog reda, ni o današnjoj tački, ni o budućem vremenskom periodu, uvek govorim iz zdravog razuma i na osnovu iskustva koje ja imam, ali, kada je bio ministar policije Ivica Dačić, od tada pa nadalje prvi put se preseklo da se ne tuku radnici koji traže svoja prava na ulici, nekada neko zaveden, nekada neko sa pravom, neke organizacije, a znamo kako je to bilo do 2008. godine, odnosno za vreme dok je on bio ministar policije, i ne samo za vreme dok je bio ministar policije, za vreme dok je obavljao funkciju ministra inostranih poslova.

Putin je dao priznanje Ivici Dačiću za dobru prijateljsku saradnju između srpskog i ruskog naroda. Nije to malo priznanje. On je rekao da ovo priznanje deli sa građanima Srbije, a očigledno da oni koji procenjuju, a zove se Vladimir Putin, teško i retko kada mogu da naprave grešku.

Vi znate da su srpski predstavnici teško mogli da imaju kontakt sa papom i sa Svetom stolicom, a kada je Ivica Dačić imao prijem kod pape, sedeo je do Svete stolice, odnosno pored pape. Znate, da papa stavi jednog bivšeg komunistu, sadašnjeg socijalistu, pored sebe da sedi, to je očigledno neko veliko priznanje koje je dao ne samo Ivici Dačiću nego i srpskom narodu i svima onima koji žive u Srbiji.

Koja je prednost i vrednost Ivice Dačića? Zato što sve ono što je govorio tamo gde se odlučuje o sudbini srpskog naroda, govorio je i u Srbiji, a posebno kada je bila sednica na Savetu bezbednosti. Dobro znate koje je termine koristio, jedna dama tamo koja je napala Srbiju i srpski narod i prvi put su građani čuli ono što mi koristimo kad je velika nepravda, a vi znate šta, da ja to ne ponavljam danas, i da je predstavljao Srbiju na veoma visokom nivou.

On je potpisnik Briselskog sporazuma. Šta to znači? To znači da ono što je potpisao, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, traže i da se realizuje. Ali, moramo da priznamo rad i predsednika Srbije i ministra inostranih poslova za sve ono što se dešavalo u poslednjem vremenskom periodu. Laž je da će sada Nemačka da povuče priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, da će Makron, predsednik Francuske, itd, bez obzira što Makron voli Srbiju i dok je bio u Srbiji znate da mu je bila ruka na srcu, itd, ali, u povratku u Pariz, priča je ostala ista.

Nije lažno da je Angela Merkel rekla svojim preduzetnicima, vlasnicima velikih kompanija – idite u Srbiju, ulažite, tamo postoji bezbednost i sigurnost kapitala. Danas 60 i nešto hiljada građana Srbije radi u tim nemačkim fabrikama. I ne samo u nemačkim fabrikama, već i u nekim drugim fabrikama.

Ivica Dačić se razlikovao od drugih ministara inostranih poslova koji su kad su negde putovali spavali u skupocenim hotelima i da vam ne pričam koje su to pare, to vi mnogo bolje znate od mene, bavili ste se tom statistikom, a Ivica Dačić je skroman čovek. On je na moru bio za ovih 12 godina pet puta i to sam ga ja vodio u Grčku, i to tamo gde je najjeftinije, u Paraliji, gde svi jedu giros i Ivica i ja jedemo giros sa ljudima.

Dok nije postao ministar inostranih poslova imao je jedne pantalone, samo da vam kažem, odnosno dva para – jedne one što nose električari pa stavljaju šrafciger u džep i onda je bila kritika njegovih savetnika i kažu – ej, bre, čoveče, ne predstavljaš ti samog sebe i jedva smo ga naterali da kupi tri odela. To je istina. Njegova deca su skromna, porodica. Pravi predstavnik srpskog domaćina.

Zato puno hvala Aleksandru Vučiću koji je doneo takvu odluku da Ivica Dačić bude predsednik srpskog parlamenta.

Šta je još važno? Važno je da mi iskoristimo te kontakte, te prijateljske odnose sa nekim velikim zemljama, a i sa afričko-arapskim državama, jer tamo, u Africi, nije bitno kako se zove država, ali vredi glas kad se podigne u institucijama gde se glasa za Srbiju, i da on iskoristi, zajedno sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, tu poziciju koju je imao nekada i ta prijateljstva.

Smejali su se Ivici Dačiću, kažu – vidite, on peva. Ljudi, ja bih voleo da znam da pevam, ali ne znam. Kad ti dođe gost, a mnogo večera sam organizovao, 15 stranih investitora otvorili su fabrike u Jagodini, od 15 njih 10 kad dođu i kažu – nećemo, ja ih samo ubedim da prenoće dve noći kod mene i oni su moji i Božiji. I da vam priznam, više puta sam zloupotrebljavao Ivicu Dačića da dođe, da otpeva, da priča sa tim ljudima.

Kad mi idemo u kampanju, on je jedini političar koji je rizičan od korone, da ne prenese na druge, a u stvari sam ja dobio koronu a on nije. On se ljubi sa svima redom kad izlazimo, kad ulazimo, i uvek kasnimo. Ne kasnimo mi što smo kasno ustali, nego zato što ga voli narod.

Kad sam kod korone, i to je isto zasluga ove vlasti, da mi u okruženju smo država koja ima najmanji broj zaraženih. Ja sam imao koronu i trajala je 40 minuta, kao i moja supruga i moj sin. Kako 40 minuta? Tako što sam 40 minuta imao temperaturu. Posle toga – ništa. I nisam publikovao, jer ja nisam za to da političari imaju dupli imunitet, da imate onaj imunitet koji se zove pasoš i zdravstveni imunitet.

Mogu da vam kažem da mi je drago što sam preležao koronu, ali moramo da vidimo kako da manje plašimo narod, jer ukoliko se nastavi ovako, svakog dana po pet sati na svim televizijama da se priča – umro Pera, Mika, Žika, ujutru kad ustanete prvo pipate ženu za čelo, ako imate ženu, ili žena pipa vas za čelo, decu, unuke, itd. Psihološki najmanje 30% ćemo imati problem sa građanima. Treba samo jednom, i to pet minuta. Pre neki dan sam gledao konferenciju nekih lekara, sat i 45 minuta. Hvala njima, nemam ja ništa protiv njih, ali sat i 45 minuta! Ja vam garantujem da sad i moja majka, koja je rođena 1938. godine, može da vam priča o koroni pola sata.

Poruka je da nosimo maske, ali, život mora da ide dalje, ljudi. I u ekonomskom smislu ako mi sada nastavimo da tako radimo onda se građani Srbije plaše, ne odlaze na posao zato što će možda da dobiju koronu i tako dalje.

Kad sam kod korone, da vam kažem da u Jagodini 36 dan da niko nije zaražen. Ima još gradova u Srbiji, naravno, gde nema korone.

Struka je u pravu kada kaže – treba izbegavati velike skupove, tačno je to. Znači, da izbegavamo velike skupove, da nosimo maske, ali deca moraju da idu u srednju školu.

Imam petoro đaka u kući, jednu nedelju idu u školu, drugu nedelju ne idu. Čekajte ljudi, kakav onlajn? Svi smo mi išli u neku školu. Ja sam najviše voleo kada dođu drva da nosim drva i da izgubim dva časa, a i vi koji sedite ovde. Sada deca prvi put kažu – hoćemo da idemo u škole. Ako 98% roditelja kaže – hoću da mi dete ide u školu, pa roditelj je najodgovorniji za svoje dete i ako u školama nemamo veliku pojavu virusa korone da deca idu svakog dana u školu. Kako to idu u vrtić? Kako idu u osnovnu školu, a ne mogu u srednju, hoće to neko da mi objasni? Naravno da ne može niko da mi objasni.

Znači, ja ovo ne govorim kao političar. Ja imam dvanaestoro članova porodice. Svi živimo u jednoj kući. Imam petoro unučadi i znam šta su emocije, znam šta je realnost. Isto tako svako od nas kaže - mladi da nas naslede itd. Pa, ko će da nas nasledi ako oni dve godine i kako se govori da će biti ova korona i u narednom vremenskom periodu, da ćemo da uđemo i u 2021. godinu? Oni će dve godine nastave da izgube. Ne ulazeći u ono što su deca navikla da idu na ekskurziju itd, hajde to smo im zabranili, ali da idu u školu, moraju da idu u školu.

To je na neki način i moj apel, nije zloupotreba ove teme, jer ako bi pričao samo o Ivici Dačiću…

Završavam. Dozvolite mi samo još jednu rečenicu, dve rečenice, tri, četiri, pet, jer ovo je tema gde je malo 20 minuta. Trebali smo da glasamo da bude dva puta po 20 minuta i ne samo za izbor predsednika Skupštine, nego i za izbor Vlade itd.

Da samo kažem nekoliko rečenica o Vladi i završavam. Vlada je imala dobar kontinuitet i dobre rezultate i treba da nastavi u tom smeru. Mi ćemo podržavati i ono što radi predsednik Aleksandar Vučić i ono, naravno, što se zove predsednik Skupštine, da redovno dolazimo na sednice, da ne ličimo na „one“.

Pazite, ovde sada ima 230 poslanika koji primaju plate, morate da dolazite na posao, gospodo, to ti je radno mesto. Na posao svi koji primaju platu u Parlamentu, svakog dana na posao. Hvala.

Dame i gospod, želim prvo da čestitam građanima Srbije onim koji slave Đurđevdan danas srećnu slavu i da podsetim one koji su nekada poštovali tradiciju, a i ja sam jedan od tih, da smo 5. maja išli u travke, tako se to kaže kod mene, i 5. maja uveče dok smo bili mala deca kupale su nas majke u travkama. Je li tako, Vojo?

(Vojislav Šešelj: Ja sam išao na uranak na Đurđevdan, pa smo brali prvo poljsko cveće, a kupali smo se subotom.)

Subotom i za blagdan. Tada je bila mnogo skupa struja, a sada zahvaljujući…

(Vojislav Šešelj: Ne, kuvali smo vodu na šporetu na ugalj.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, Jedinstvena Srbija podržala je vanredno stanje i, naravno, podržaćemo da se ukine vanredno stanje, iz poznatih razloga, jer ovaj virus, tzv. Korona, je naneo veliku štetu građanima Srbije, a posebno onim porodicama čiji su najmiliji stradali.

Međutim, mi trebamo da se bavimo statistikom, ali da kažemo – ako je 200 ljudi umrlo od korone, gde su ti ljudi živeli. Znači, preko 60 i nešto ljudi koji su umrli od korone su bili u staračkim domovima. Ako to pogledamo sada, da je virus unesen u dom, odnosno domove, da naša statistika na osnovu broja stanovnika, kada pogledamo neke druge države, mere koje smo uveli su dale određeni rezultat.

Želim da vam kažem da trebamo malo da se bavimo statistikom, ali ne statistikom, svakog dana gledamo 111.000 građana je testirano, 9.677 građana su bili pozitivni, i sad kad pogledamo 9.677 pozitivnih građana na testiranju, 200 je umrlo, 51 na respiratoru, 1.723 izlečena građana. Gde su ostali? Njih 1.855 se nalaze u nekim institucijama. Kad se sve to sabere, ogroman broj ljudi fali. Gde su? Što mi svakog dana da se bavimo ciframa od početka? To na neki način, plaši građane, kada gledaju taj broj i devalviramo ono što se zvalo i zove vanredno stanje, da smo spasili veliki broj života građana Srbije.

Često gledam neke druge države i mogu slobodno da vam kažem da smo ih i u ovome pobedili. Mada, ovo nije bilo za takmičenje, ali kad sagledamo neke države koje imaju isti broj stanovnika, neke države koje su ekonomski moćnici, neke države koje su u zdravstvenom smislu mnogo jače od Srbije bile, da te države imaju mnogo više od umrlih od Srbije.

Možda sam na početku trebao da kažem, vezano za ovaj incident. To me vraća u vreme 2000. godine, kada su rušili državne simbole. Ovaj dotični koji je uhvatio ovu zastavu i nas 200 i nešto pravio budalama, duvao u onu pištaljku, a da ništa nije rekao, da nema program. Šta je njegov program – budi pametan i pravi se lud. To će, sigurno, biti slogan tog gospodina i te partije.

Građani Srbije su očekivali da svako od nas ko se bavi nekim javnim poslom, ne samo političar, već od glumaca, sportista, a posebno političara su očekivali da nešto urade u vanrednom stanju i za vreme vanrednog stanja i kad se završe vanredno stanje da daju neki izveštaj o radu. Ne znam šta su radili, osim da su nastavili da prete deci Aleksandra Vučića. A, da neko plače, a taj što plače vrlo dobro zna da niko nije spomenuo njegovu decu i da predsednik Srbije, možemo slobodno da konstatujemo, je ugroženo lice u Srbiji.

Ne slažem se sa premijerkom, kaže – svi ćute. Gde su vam institucije? Da li institucije treba za to da reaguje? Institucije da uhapse te ljude koji prete deci. To nisu ni Italijani, najveći mafijaši sa Sicilije radili. Koga vi žalite? Zašto ste tu? Sprovodite zakon, ljudi. Mi imamo zakon, sprovodite zakon. Ovaj gospodin, pa nije dovoljno kazniti sa 3.000 dinara zato što je duvao u pištaljku i izbačen po Poslovniku. Ali, šta to znači rušenje simbola, obaranje zastave, da ovi momci iz obezbeđenja, stvarno, jedva su ga izbacili? Jedva su ga izbacili ljudi, kulturno.

Znam, Vojislav Šešelj, kada je on, neću reći pravio problem, kad se borio za svoj tadašnji program, on je kulturno, nije se borio protiv obezbeđenja, ali svako od nas tada u parlamentu, bili smo i Žarko i ja, znali smo zašto gospodina Vojislava Šešelja iznose. Bila je nepravda nad njim.

(Vojislav Šešelj: Bili ste na mojoj strani?)

Bio sam. Jednom sam, čak, vas i branio, zato što niste bili tu, a nije bio ni Vučić. Bila je Nataša. Jel tako, Nataša? Nisam ja branio u fizičkom smislu, nego sam rekao – čekajte, bre, ljudi. ali, drugo je vreme tada bilo, ljudi. Drugo je vreme tada bilo, ovo vreme danas, Srbija ima rezultat. Srbija posle ove korone biće zemlja gde će dolaziti stranci, jer i vi sada koji imate decu i koji želite da odete na odmor negde gledate u kojoj je to državi najmanje zaraženih. Sigurno neće da idu u Italiju, u Španiju, pa čak i u Nemačku, nego će doći u Srbiju. Dalje, taj tranzit kroz Srbiju je veoma važan. Sad će oni građana koji nekada nisu morali da prolaze kroz Srbiju, da prolaze, da troše neke pare i da se puni budžet od toga.

Dame i gospodo, mi iz Jedinstvene Srbije sve vreme smo pratili i, naravno, učestvovali u tome. Bili smo kod predsednika kada je uveo vanredno stanje i bili smo prekjuče, gde je bio veliki broj političkih partija, na tom sastanku, onih koji žele da izađu na izbore. To što oni traže, traže da se smanji broj potpisa, da ne treba 10.000 potpisa da se sakupi da izađete na izbore, nego 5.000. Čekajte, a šta onda mi da radimo koji smo sakupili 10.000 potpisa? Onda su to dvostruki aršini. Malo je falilo da predsednik Vučić, a bila je i premijerka tu, da popuste. Čekajte, bre, ljudi, da im se udovolji? Evo, udovoljili ste ima na način što, mi morali da obezbedimo notare, mi koji smo predali liste, a vi znate da u gradu od 80.000 stanovnika imate dva notara, a treba da sakupite 10.000 potpisa, i druge partije. Kako će ta dva notara da urade svoj posao? Sada je država popustila, da potpise mogu da overavaju i lokalne samouprave, odnosno matičari u lokalnoj samoupravi. I to im je dato. Vi radite protiv zakona. Vi, premijerka radite protiv zakona. U kom to zakonu piše? Vi ćete ovako, a daj sad opoziciji ovo. Zašto to? Korona nije naručena. Koronu nismo stvorili mi. Korona je uhvatila ceo svet.

Dalje, kada je u pitanju kampanja, kampanja kažu, da se ponovo vrate skupovi da u zatvorenom i na otvorenom prostoru da se drže mitinzi. Oni su jedva čekali da toga ne bude. Ne znam da li ste ukapirali na tom sastanku. Zašto? Jer nemaju veliki broj ljudi. Traže medije, a šta ćete da pričate na tim medijima. Pa, valjda ću da pričam prvo šta sam radio četiri godine, šta ću raditi, šta je moj program i tek onda da treća tačka bude ili treći stav, ne znam kako ću ga nazvati, šta je loše radila vlast, Vlada i predsednik države. Očigledno da oni samo jedne poruke znaju iste da šalju i da misle da građani Srbije zaboravljaju šta je bilo pre sedam, osam godina, a kako se danas živi u Srbiji.

Nikada ovako ekonomske mere nisu bile, nikada. Ja sam imao priliku da se čujem sa privrednicima koji nisu podržavali ovu Vladu, nisu podržavali ni Vučića ni Dačića, ali kažu, svaka im čast, evo daće po 30 hiljada dinara po zaposlenom radniku. Svaka im čast, veliki broj porodica mi se javljalo što im je omogućeno da njihova deca se vrate iz zemalja gde su bili pre korone. U tome je naravno učestvovala i Vlada i resorni ministar Ivica Dačić, koji nije bio na prošloj sednici, pa ga zato pominjem i nije bio ni na prošloj ni na ovoj, a trebao je da bude možda ministar Đorđević koji je bio sve vreme na udaru, a Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je dobro odradilo svoj posao.

Moram da vam kažem da odgovornost za staračke domove ili gerontološke centre mora da ima onaj tamo ko je bio direktor. Ja sam pozvao direktora u Jagodini i rekao sam - Slušaj, napravi dve ekipe po 15 dana, spavanje u domu, pa za 15 dana druga ekipa. Tako je i urađeno. I ne da nema niko sa Koronavirusom, već se niko nije žalio uopšte na bolest. Manje umiru, manje traže lekare specijaliste. Ta izolacija im je mnogo pomogla.

U narednom vremenskom periodu mi moramo, kako kažu doktori, da relaksiramo malo poruke koje se šalju u javnost, da ne bude da te deke i bake i dalje ne mogu da vide svoje unuke, jer ih mi plašimo - beži, nemoj tamo da ideš. I ne zna se ko se više plaši, da li deka i baka, da li sin i ćerka ili unuk i unuka?

Slušao sam jutros doktora Nestorovića koji je malo specifičan ali je mnogo stručniji od mene i svih nas, gde kaže da ne pominjemo više taj drugi talas. Jer, ako mi govorimo o drugom, trećem i četvrtom talasu, mi smo psihički gotovi. Virus je oslabio, to se videlo. Preventiva koja je uvedena od strane Vlade Srbije je učinjena maksimalno i zaštita je bila na veoma visokom nivou.

Sada treba da vidimo kako ćemo mi da otvaramo našu granicu prema onima koji žele da dođu u Srbiju. Da prednjačimo u tome, da prednjačimo na osnovu podataka koje imamo i da kažemo - evo, vidite, iz vaših zemalja je došla korona u Srbiju, i to je tačno, da ne govorim sad iz kojih zemalja, mi imamo toliko mrtvih, da im se kaže da je u domovima bilo toliko koliko je stradalo i da vidimo da se posebno daju neke dozvole za ulazak zainteresovanih investitora. Mi danas imamo minimum desetak investitora koji bi došli u Srbiju da naprave ugovor i da krenu da prave fabrike, ali, jednostavno, zatvorena je i njihova i naša granica.

Treba da postoji ne privilegija, nego viša sila sa interesom koja je vezana za Srbiju i da kažemo, evo, ja na primer čekam jednog Nemca, gde smo sve dogovorili, samo treba da se potpiše ugovor, za proizvodnju delova za BMW za nemačku fabriku i šrafovske neke artikle. On kaže - ja i da hoću, kako da dođem?

Naši građani, ima onih koji imaju naviku da idu u Grčku, mi to ne možemo da zaustavimo, da vidimo da Grčka bude malo tolerantnija prema našim građanima. Ako porodice i građani Srbije snose sopstveni rizik i kažu - ja idem u Paraliju, idem na Halkidiki ili već ne znam gde, u Atinu, da se stvori neka mogućnost da te porodice mogu da odlaze u te države. Jer, ja sam siguran da ove godine Srbi, ako i budu išli van granica naše zemlje, da će to biti Grčka. Imamo i dobre odnose sa vladom Grčke i ne bi trebali da važe ni naši ni njihovi zakoni generalno za sve, nego jednostavno da se napravi gradacija, kriterijum ko može da dođe već sutra, prekosutra, itd.

Kada sve sagledamo, dobar posao je obavljen. Šta nam je sada činiti dalje? Kako pomoći onim poljoprivrednim proizvođačima koji teško žive? Treba da vidimo šta da ti poljoprivredni proizvođači proizvode u narednom vremenskom periodu. Oni nemaju statistiku. Da li je to svinjsko meso, jagnjeće, teleće ili već ne znam koje, ali informacija treba da bude takva za vreme dnevnika, šta je to što se traži od robe u svetu, šta je to što berza najviše traži? Običan čovek to ne prati. To treba da nam budu vesti u dnevniku.

Ako mi gledamo i dalje RTS, gde samo priča o koroni, ako verujete, sebe sam uhvatio da sam počeo da kašljem iako mi se ne kašlje, jer sam gledao pet dana. Rekao sam - to više ne gledam. Dajte da gledamo izveštaj i da znamo šta nam je činiti, ono što se zove život, ono što se zove obaveza, ono što se zove potrošačka korpa.

Da vam kažem - niko nije oslobođen od poreza. Pomeren je rok, ali taj rok će doći, a on treba da zaradi duple pare u nekom vremenskom periodu da bi platio ovo što neće platiti maja, juna i jula. U tome treba pomoći tim ljudima, malim, srednjim i velikim preduzećima koji se bore.

Treba da se ponudi program, na primer, to nedostaje, program za srpske gastarbajtere koji su još uvek ovde. I da kažemo - vi, koji ste stručnjaci i radili u nekoj fabrici koja je brendirana u Evropi i svetu, nudi vam Vlada Republike Srbije toliku subvenciju po zaposlenom radniku, ostanite ovde. To trebate juče već da uradite, jer veliki broj tih ljudi razmišlja sada da se vrati, šta tamo da radi, da li će biti otpušten sa posla ili će biti smanjene plate, itd.

Da znate, samo u Srbiji se plate nisu smanjile. U svim drugim državama su smanjene i najava je da će biti smanjene. I druge države plaše građane kako će biti katastrofa za pet-šest meseci. Srbija ne plaši svoje građane. Ne plaši ih zato što ima rezervu, zato što je budžet bio domaćinski, što se trošilo onoliko koliko se imalo i što se znaju prioriteti.

Da bi ekonomski moćna država opstala, ili neki privredni subjekt, ili individualni domaćin, mora da znaš šta su ti prioriteti, gde ćeš da trošiš pare. Da mi nismo trošili pare na kliničke centre, na bolnice, na opremu, kod nas bi bilo nekoliko desetina hiljada mrtvih. Ali, na vreme je urađena preventiva i veliki broj političara su rekli - šta sad bacaju pare, šta me briga za Niš. Kako šta te briga za Niš? Onaj iz Niša, iz nekog sela kod Niša, dok stigne do Beograda, on će da umre, kao hitan slučaj. Brže će da stigne do Kliničkog centra u Nišu ili u Kragujevcu ili u Novom Sadu.

To treba da nam budu teme. I da pozivamo da se mladi žene, udaju, da ova država ima budućnost. A ne korona, korona, beži od krkavog starca. I mi ćemo da budemo krkavi starci nekada.

(Vojislav Šešelj: Što više mladih Albanki da dovedemo.)

Ja nisam za Albanke, ja sam za Srpkinje.

(Vojislav Šešelj: Ja jesam. Najbolje su žene Albanke, do sad se pokazalo, od svih strankinja koje smo dovodili.)

Evo, tu je, sada je došao i moj brat Ivica. Pričao sam o tebi, nisi bio tu. Naravno, pohvalio sam celu Vladu. Da ti postavim jedno pitanje na brzinu.

Gospodine Dačiću, da vidimo kako da napravimo mogućnost da dolaze ljudi investitori, npr. Nemačke, Austrije, čak i iz Italije, u Srbiju, da ne čekamo generalnu odluku da otvaramo granicu, nego da kažemo - ako taj čovek hoće da dođe, može već prekosutra da dođe, treba mu to, to i to.

Srbija je sada najinteresantnija destinacija na svetu, najinteresantnija destinacija na svetu. I pre smo bili, jer smo imali najbolje uslove, i subvencije na osnovu vrednosti investicije i na osnovu broja radnika i geografski položaj i autoputevi. I da vidimo, gospodine Dačiću, imajući u vidu da veliki broj vaših kolega i ministara se čuju sa vama svakog dana, kako da se naprave kriterijumi da ne čekamo i te zemlje da generalno važi za svakog isto, npr. iz Nemačke, ako hoće da pređe granicu Nemačke ili da dođe u Srbiju itd? To sam hteo vas da pitam.

Vlada i predsednik države imaju visoku ocenu od JS za ovo što smo radili. A, gledaćemo kako da vas pobedimo na izborima, kad izađemo. Mi smo posebna lista i da se borimo programom. I jedino tako ova Srbija može da napreduje. Programom da se borimo. Programom, izveštajima o radu, a ne da se borimo silom, da rušimo srpske državne simbole, da ulazimo testerom u RTS, da tučemo babe i dede na terasama itd. Jel za to služe bake i deke? Zahvaljujem.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni nije jasno da nijedan od ministara nije rekao ono što se desilo Srbiji pozitivno, nego se sve vreme pravdate nekima. Šta je pozitivno? Pozitivno je da je u Srbiju došlo preko 700 hiljada građana Srbije koji su negde radili, da 90% tih zemalja su bogatije od naše države, da im je zdravstvo na mnogo većem nivou od našeg zdravstva. To je poenta. Tamo u tim državama sigurno nije besplatno sve kao u Srbiji, da se besplatno leče, moraju nešto i da plate. Tamo u tim država je i skuplja potrošačka korpa. Jeste da imaju veću platu, ali sigurnost poslednjih godina i zdravstvena i ekonomska je u Srbiji mnogo jača nego u više od 80% evropskih zemalja i svetskih. To je, dame i gospodo, činjenica.

Dalje, niko od vas nije rekao, koliko ste neispavani, a jeste neispavani zbog posla, da je Srbija napravila preventivu sa ekonomskom investicijom, a na način što je napravila nekoliko kliničkih centara, kupila opremu, gama nož i da ne nabrajam sve, da koristim stručne termine i da ne budem ja bolji doktor od lekara koji nas svakog dana informišu i govore šta treba da radimo.

Dame i gospodo, predsednik Vučić, i to niko od vas nije rekao, i tu dremate, a veliki broj opozicionara je bio na tom sastanku, pozvao je sve parlamentarne stranke, poziciju i opoziciju, i one koji su parlamentarni i one koji nisu parlamentarni, mislim na opoziciju, i pitao je – šta mislite, ljudi, da radimo, vidite da je i našu državu zadesila korona, da li se slažete sa tim, tim i tim merama, kaže – da. Nije bilo glasanja, ali svi su rekli – da. Da li se slažete da se ne bavimo politikom za vreme vanrednog stanja dok se ne reši problem korone i da Srbija nema problem kao što je imala u datom trenutku? Niko to nije rekao. Ispada sada da je sam Vučić uveo, ne znam, vanredno stanje, policijski čas itd.

Da vas zamolim, hajmo malo da ublažimo i da ne pričamo samo korona, korona. Ako neko gleda tv 15 dana, 16-og dana mu dođe, i ta bolest se zove autosugestija, na psihičkoj bazi da kaže – mene nešto guši, boli me glava, kašljuckam, idem kod lekara. Hajde da pričamo malo danas o ekonomskim temama.

Srbija je uradila maksimum što je mogla da uradi protiv korone i u zdravstvenom smislu, i u zaštitnom. Moram da čestitam i Vojsci i policiji i posebno lekarima, a i onima koji su čistili naše ulice, zgrade, a to su zaposleni u javno-komunalnim preduzećima.

Šta si se Mali sakrio tamo? Čoveče, nikad se nije desilo, bre, da Srbija pomogne ekonomski, da da svakom radniku, zaposlenom u firmama 30.000 dinara. Hoćeš da ćutiš sve vreme tu?

Zašto smo došli? Šta da nam pričate? O koroni znamo svi sve. Pričajte o ovim stvarima, o nečemu što se zove život od sutra. To sutra će biti za 10-15 dana. Svako od vas ministara tu koji sedi ima ogromne zasluge i svaka vam čast, ali naš narod je takav da moraš da mu kažeš i da ta priča vaša i naša i onih iz opozicije ne bude samo kritička u smislu kako ništa ne valja, kako je Srbija najgora itd. Demantujte ih činjenicom koliko je Srba došlo iz dijaspore i da će preko 30% tih Srba ostati u svojoj državi, da bude poslodavac, neće da se vraća u državu odakle je došao da bude gastarbajter.

O tome treba da govorimo. O poljoprivredi, da pričamo o poljoprivrednicima, otprilike koja će cena žita da bude, šta je to što je tržište u budućnosti, gospodine Nedimoviću. Dobro ste vi to radili, ali morate da znate nešto što svako ima obavezu, a to se zove kućni budžet, da on može da isplati nula meseca avgusta, oktobra, novembra. Poznato vam je da poljoprivrednik dva puta godišnje prima platu, a nema ni topli obrok, ni regres, ni bolovanje, ništa nema. O tome mi danas treba da pričamo i vi ministri iz Vlade.

Ministar vojni, mogu oni da pričaju o Vulinu šta god žele, ali Vojska je odradila svoj posao. Ministar zdravlja isto. Svaka mu čast. Sad kažu – nisu bile tri maske. Čekaj bre, tri maske, jel to statistika za rezultat koji smo uradili i napravili? Tri maske i dva mantila.

Zabrana za vreme Vaskršnjih praznika, evo jedan primer. U Jagodini, gospođa je lekar, ima bebu od tri meseca, beba, muž i ona otišli su na selo kod njenog oca, dobili virus, inkubacija je trajala, i prekjuče su imali simptome, otišli da im uzmu bris i juče je stigao da je majka, otac, beba i taj otac od doktorke imaju virus Korona.

Eto rezultat zašto za vreme Vaskršnjih praznika nije dozvoljeno da postoji komunikacija i da izlaze oni koji imaju preko 65 godina iz svojih kuća, i to lekar. Ne krivimo mi tu ženu, ali to je bila srpska tradicija da tog dana obiđeš svog roditelja, deku, baku i tako dalje.

Znači, ne postoji nijedna graška gde može u ovom trenutku, jedino ako neće neko da laže, ili neka mera koja je bila disciplina stroga, kao - neće meni da govore ministri da govore šta ću ja da radim, ja ću sam da rešavam da li ću da šetam, neću i tako dalje.

I da pričamo o temama da ostavite vi ministri koji niste iz struke, osim ministra Lončara, pustite više Koronu, pričajte o ekonomskoj situaciju u Srbiji koja je dobra, o budućnosti i ekonomskoj situaciji koja je dobra, o pomoći, o dolasku stranih investitora koji su na čekanju. I oni su sada videli, ti strani investitori, koji su želeli da dislociraju svoje fabrike i preduzeća iz zemalja odakle su, koja je to država najsigurnija, najstabilnija – Srbija, da se donese kapital i da postoji i ekonomska sigurnost i da naša država ima najbolje uslove.

Ja želim i da pohvalim i dva ministra koji nisu danas sa nama, a to je Ministarstvo inostranih poslova Ivice Dačića, koji su naravno zajedno sa Vladom pomogli i ministar Ivica Dačić, da se prevezu i dovezu svi Srbi koji se nalaze po celom svetu, ministar energetike, rudarstva koji je takođe odradio, Aleksandar Antić, dobro svoj posao i Vlada je pokazala da je timski odradila svoj posao i da tu može da odredite, žiri na međunarodnom nivou iz svih struka, ne može da se sastavi neka primedba.

Da vam kažem, ja sam čovek u životu koji je sve pre roka radio. Oženio sam se sa 19 godina, sa 20 godina imao sam firmu, živim u porodici gde žive četiri generacije, bavio sam se sportom i mogu sebi da kažem da imam neko životno iskustvo. Četiri generacije u mojoj porodici i ja imam pravo da govorim i kao porodičan čovek i da kažem šta znači da u porodici, gde imam 12 članova, spavamo u jednoj kući i majka i deca i unuci i ja nisam mogao da vam nađem manu.

Ja ne želim da vam laskam. Vi znate, da ja kada nešto nije u redu, ja kažem nije u redu, ali sada za vreme ovog vanrednog stanja, da mi koristimo i neki pojedinci kažu – sada ćemo mi da štrajkujemo ispred Skupštine i ne znam šta, zato što se uvodi policijski čas. Pa nećemo mi da nas uhvati Korona, nas političare. Ja pravo da vam kažem, i voleo bih da nekoliko ministara ima i da mi ovde koji sedimo i da pokažemo, imamo onaj politički imunitet i da se mi solidarišemo sa narodom i da možemo da osetimo, ne želim opoziciji da joj se desi, ali da i oni znaju zbog čega je sve to Vlada uradila.

Ranijih godina kada neko umre tamo, pa ga ne poznajete, pa kažete - umro je tamo neko, a sada vam umro kolega, umro vam komšija, razboleo vam se prijatelj, čovek sa kojim ste studirali i nije to baš tako lako.

Ako smo mi za vreme NATO agresije 1999. godine udružili se svi, ja ne znam kakvo je ovo vreme došlo? Koja je ovo logika? Šta su naši planovi, šta mi želimo da radimo, da li mi želimo da izađemo i da kažemo da je Korona bila u tranzitu u Srbiji ili želimo da kritikujemo? Zašto?

Ja nisam mogao da vidim nijednog opozicionara, a ni vas nisam gospodo ministri, i evo to vas molim, ujutru da uplatite po jednu platu, ja sam dao 100.00, iako mi je plata 78.000, da date po 100.000 za pomoć porodicama koje imaju. Ne da vi to niste želeli ili ne znam šta, možda ste zaboravili, i da svako od nas u granicama svojih mogućnosti pomogne porodicama koje nemaju. Siguran sam da svako od nas koji sedi ovde živi malo bolje od onih koji su nas poslali ovde, a to su građani Srbije.

Ja ovo ne želim da pričam zbog politike i da svako od nas ko se bavi politikom da izveštaj – evo, ja sam za sedam dana uradio to, to, to i to, obezbedio, ne znam za 50 porodica, za hiljadu porodica. Ja ne želim da pričam sada o Jagodini, da je preko pet hiljada porodica dobilo pakete od donatora, znači obezbedio sam donatore, ne iz budžeta, to može Siniša Mali da vidi, pošto najviše kontroliše Jagodinu, ono mota kaže – daj da vidim Jagodinu, kakvo je stanje, da pogleda i da vidite da se može kada hoćete, da pomognete onima kojima je teško. Zato političari i služe, a ne da imaju privilegije i da nam je sve dozvoljeno zato što smo mi narodni poslanici ili ne znam, ministri.

Pomoć Italiji, pa mi nismo mogli bolju stvar da uradimo. U međunarodnim odnosima Italija, koja je bila zemlja koja je prednjačila u bombardovanju Srbije, mi pomažemo kao mala Srbija jednoj Italiji. Ali, mi pomažemo narodu. Mi ne pomažemo politici i političarima Italije, nego narodu italijanskom. Veliki broj tih građana su nastradali, a moramo da kažemo da veliki broj fabrika, investitora italijanskih ima u Srbiji i zapošljavaju određeni broj radnika.

Ja neću reći da smo jači od Nemačke, ali gospodo Srbi i građani Srbije koji rade u Nemačkoj, pobegli su i došli u Srbiju. Pre se bežalo u neke druge zemlje koje su moćnije, a oni su došli u Srbiju.

Ja želim i da pošaljem tim ljudima poruku da ostanu u Srbiji i sada su mogli za ovih mesec i po dana, koliko su proveli u Srbiji da naprave neki zaključak i da kažu – ja sam toliko godina radio u toj i toj državi, u tom i tom gradu, otišao iz mog grada koji se zove tako i tako, nisam dolazio svake godine ili jednom godišnje, ali uvek kada dođem ja vidim nešto novo – da li su to autoputevi, da li su to ustanove, da li je to neki objekat, vidim tranzit kroz Srbiju.

Pa znate vi koliko ćemo mi doći do para od tranzita, gospodo? Tranzit kroz Srbiju je veći sada nego pre osam godina za 20 i nešto puta. Pa nije to tranzit samo gorivo i tako dalje, a videli ste, nikada više nafte nije bilo na svetu i nikada niža cena nije bila nafte i naftnih derivata, a Srbija je zemlja, kuća na putu, celoj Evropi, ne samo Balkanu i da je to neki ekonomski interes.

Dalje, niko od vas nije rekao, danas – šta ćemo sa ljudima 450.000, Siniša Mali slušajte me, 450.000 ljudi je uplatilo aranžman da idu negde na odmor, na more, u banju, a to su uplate za neke druge države. Ti ljudi sada gledaju ovo. O tome da pričamo, a ne da ga plašimo Koronom, razumete.

Da kažemo - slušaj, evo, bićeš obezbeđen i ne znam ta vaša sredstva ostaće do tada i tada. Možda su te agencije već uplatile tim hotelima, šta će sa tim parama? I da te neke vedre teme budu gospodo ministri, da statistiku kratko pročitaju oni čija je to struka, Lončar i doktori, a vaša statistika, odnosno srpska statistika u ekonomskom smislu nikada bolja nije bila. Nije to statistika da vam neko dao tamo papir pa vi čitate, može da proveri ko god hoće.

Siniša, dremao si sve vreme, MMF priznao ovu državu bre, probudi se, MMF priznao državu. Izvini što ti kažem tako, ali MMF je priznao državu, MMF je prodavnica para. Oni su priznali nas, pa znate koji je to rejting, imaš bonitet, nikad više nećemo biti u krizi.

Da obični ljudi to shvate, to znači, ako ja sada imam nekog prijatelja Žarka Obradovića, a on je ekonomski moćnik, a ja se bavim nekim poslom i kažem – ako propadnem, pomoći će mi Žarko. Siguran čovek. Ili neko drugi, Vjerica Radeta ili neko od ministara. U tome je poenta poštovani ministri, da razmišljamo ono što razmišljaju ljudi koji gledaju, ne samo ovaj prenos. Pa, mi uveče kada upalimo bilo koji kanal, po tri lekara. Mislim da svaka od nas sada može da upiše Medicinski fakultet i prve dve godine si prošao, jer šta je poruka? Simptomi, koji su? To sada svako zna.

Dalje, da se ne vraćamo u 2009. godinu kako smo tada dočekali ptičji grip i tada ga niko nije publikovao. Znate zašto? Zato što nismo imali ni zaštitna sredstva, nismo imali ni određeni broj respiratorne zone koje imaju prirodnu bolest, a da ne govorim o ovoj višoj sili koja se zove Korona.

Izvinjavam se, ako je moj govor bio malo drugačiji od ostalih, ali ja nikada nisam želeo da prepisujem od drugih, ja sam čovek iz života i svakoga dana sam sa narodom. Ja svakog drugog dana obilazim motorom. Evo, obišao sam Jagodinu sada idem u Ćupriju, hoću da razgovaram sa ljudima. Zašto motorom? Da bi imao fizičku distancu i hoću da čujem iz prve ruke šta je problem tog čoveka. Ne kažem da vi ne putujete, ali da smanjimo malo poruke - ne izlazi gotov si.

Mere su date, zna se da mora da se poštuje i završena priča. Ako ti pet, šest puta dnevno, ja upalim i bilo koji kanal i kaže, dalje, zašto vi gospodo, koliko mi imamo obolelih, pa nemamo mi više 6.000 i nešto obolelih, skini bre 6.000, i mi danas u Srbiji nemamo 500 obolelih, nemamo 500 obolelih, što se mi bavimo mi bavimo sad cifrom, pa kažemo šest, pa sutra ćemo imati sedam, pa ne znam koliko. Izlečeni su, otišli su kući. Oni koji imaju blaže stanje, takođe su kući.

Dalje, imali smo i mesto gde sve te ljude da primimo i ne znam od Arene preko Sajma itd. Znači, sve ono što je bilo neophodno kao preventiva u budućnosti mi smo spremili, ali smo imali preventivu i pre dolaska virusa Korone u Srbiju i molim vas da ovo što sam ja govorio bude preporuka, ja nemam nikakvu moć, ni funkciju u ovoj državi, ali da bude preporuka u smislu da samo pričamo o ekonomiji, o budućnosti i da nije tačno da Srbija propada i da nije tačno da nemamo gorivo i da nije tačno da ne mogu… Dalje, nikom, ljudi, nije traženo da li si ti sada plaćao doprinose zdravstveno ili nisi. U drugim državama, jer znate koliko košta pregled? Od 700 evra do 4.000. Kod nas toga nema. Znači i u tome smo najbolji. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, da vam kažem da je opozicija uspela da vas ubaci na njihov teren i da se bavimo odgovorima na
laži koje oni plasiraju u poslednje vreme. Sve to što su govorili nema osnova da građani veruju u te lažne priče, ali ima osnova da gospodine ministre policije, kada su oni vodili policiju da je policija tukla radnike koji su zaposleni u „Zastavi“ tadašnjoj u Kragujevcu, da su tukli sindikate, da ste vi uhapsili narko dilere i distributere droge sa ne znam koliko tona. To nije urađeno poslednjih 20 godina.
Kada je u pitanju ministar finansija, ja se bavim ekonomijom i nikada nije bila veća finansijska stabilnost da kurs evra miruje, da možete da uzmete kredit u dinarima, da vam rata ne skače i da imate kreditnu sposobnost u trenutku istu kada ste uzeli kredit i kada isplatite kredit.
Sve su to laži, ali nije laž pretnja, uperena puška u predsednika Srbije. To je pokušaj atentata sa vizuelnim podstrekivanjem. Slavica Đukić je psihijatar i zna šta znači podstrekivanje. Znači, neka budala tamo će gledati, samo je ostao još da ide krol gde može ta puška da se pronađe. I mi se svi bavimo tim temama, odgovaramo im na njihova glupa pitanja, a građane Srbije interesuje program. Šta vi to nudite ljudi, šta vaša ulica nudi itd.
Kada je bilo da mogu da rade šta hoće, da tuku žene, da ulaze u RTS sa motornom testerom. Niko nije uhapšen, bili jednu noć pa pušteni. Sledeći put, ako se ne reaguju poštovani ministri, oni će ući sa ovim puškama, ko zna koliko ih imaju i gde im se nalaze.
Srbija mora da bude slobodna država, jer građani kažu, kada prete predsedniku Srbije, pa šta ćemo mi da radimo, šta će nama da se desi ako drugačije mislimo od one manjine koja ne može da pređe cenzus.
Ministar za rad, moraš ministre da se boriš da promeniš zakon. Zakon o radu kaže – onaj ko ne ide na posao tri dana, a ne donese lekarsko uverenje, ostaje bez posla. Šest meseci, 180 dana ne dolaziš na posao, a nemaš uverenje, a gde ti je radno mesto? Na ulici? Da čupaš znakove, jel ti to u opisu posla?
Mi moramo da promenimo i Poslovnik o radu, da Poslovnik o radu ne može više da privileguje poslanike. Kaže – mi radimo. A gde radiš? Na terenu? Šta radiš na terenu, šta je interes države od tog terena? Šta je rezultat?
Tako da mogu da vam kažem da ste pasivni i kažu – šta će da kažu ovi koji odlučuju o sudbini građana Srbije, ovi iz Evrope i ne znam, neke velike države.

Očekujem da mi gospodin Đorđević odgovori i da kaže građanima Srbije, ne znam koji je član Zakona o radu, šta se dešava sa zaposlenim licem u nekoj ustanovi koje ne dolazi na posao, da bi to građani čuli? Na neki način, neću reći da je to opravdanje da mi sada menjamo Poslovnik, ali jednostavno, oni koji glasaju za vas da ne rade, a vi koji dobijate poverenje naroda da imate privilegiju u Skupštini. Šta će da kažu – izašao sam na doručak prekoputa ili na ručak. Pa ovde je najjeftiniji ručak na svetu, jeftinije nego da odu u pekaru. Znači, nema opravdanja gde si. Nisi dobio zadatak, osim ako si član nekog Odbora, pa si otputovao u neku državu, u ime države ili Skupštine Republike Srbije.

Molim i Slavicu da odgovori i da kaže građanima, jer vi znate, kada se desi pretnja da će čovek da ubije ženu i kada se to desi imamo u kontinuitetu mesec dana najmanje pet, šest ubistava. Ovo je podstrekivanje i pretnja, a mi imamo jedan manji broj, na našu sreću, građana sa šifrom kojima sve nešto fali i uvek je kriv neko ko vodi državu itd. Tražim ta dva odgovora.