Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Slobodan Jeremić

Slobodan Jeremić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Gospodine predsedniče, imam dva pitanja za Vladu. Prvo pitanje za predsednika Vlade.
Posle duže stagnacije u odnosima sa MMF-om krenulo se u intezivne pregovore. Moje konkretno pitanje – šta Srbija očekuje, šta će nam doneti aranžman iz predostrožnosti? To je bitno pitanje za nas, za dalji napredak Srbije.
Drugo pitanje je za ministra finansija gospodina Lazara Krstića. Na koji način će ubuduće biti rešavano pitanje finansiranja AP Vojvodine. S obzirom da smo za budžet 2012. godine, za budžet 2013. godine i budžet za 2014. godinu i žučne polemike oko toga kako zakonski obezbediti da ono što je Ustav propisao odradi. Konkretno pitanje za ministra – da se krenulo u razgovore koje je on obećao da će tada sprovesti, na kom nivou se vode razgovori i dokle su oni stigli?
Smatramo da je vrlo bitno da na početku godine postignemo dogovor sa rukovodstvom AP, da ne bi na kraju ponovo dolazili u situaciju da li je nešto rađeno po Ustavu, po zakonima i da li će se čekati usaglašavanje Statuta sa Ustavom Srbije. Hvala.
U potpunosti sam zadovoljan sa datim odgovorom. Posebno mislim da je bitno ovde istaći da ova Vlada ide u susret problemima, ovo su dva odlična primera koja ukazuju na to, a ne čeka da se problemi nagomilavaju i da ih rešavaju na kraju ili da ostavi negde ispod slamarice i da ih neko drugi rešava. Ovo je odličan primer kako treba probleme rešavati. Hvala.
Član 104, 106. i 107. Poslovnika, gospođo predsedavajuća, nedopustivo je da već treći put dozvoljavate gospodinu Đuriću da se direktno obraća poslaniku i poslaničkom klubu.
Lično nas, njegovo razmišljanje ne zanima, ali nas zanima mišljenje svakog korektnog poslanika koji želi nekom problemu da dâ doprinos.
On ovakvim stavom ne doprinosi nikakvom poboljšanju nečega, nego jednostavno, ubiranju sitnih poena pred izbore gde sada imaju, gde su zainteresovani za penzionere.
Molim vas da brže i pravovremeno reagujete kada su u pitanju pojedini poslanici koji ovako atakuju u direktnom sučeljavanju. Hvala vam.
Član 107. povreda dostojanstva Skupštine. Gospođo predsedavajuća, ova polemika koja se sada vodi, ne vodi se ni o budžetu, vodi se o PUPS-u. Tu polemiku neka vode na nekim političkim zborovima, skupovima.
Skupština nije mesto gde se to radi. Molim vas da se vratimo na dnevni red i prestanemo, jer njihovo nije, ako hoće da proučavaju statut i program PUPS-a, neka dođu kod nas, daćemo im, pa neka prouče.
Reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo predsedavajuća, mislim da nije u redu što niste izrekli opomenu gospodinu Đuriću za izrečene reči da mi na nekoga nasrćemo. Mi se samo branimo, ne nasrćemo. Branimo se od onih koji nas nekorektno napadaju. Mi nismo u nekoj vojničkoj kasarni ili, ne daj bože, u zatvoru da jedemo obroke. Kaže – posle obroka, pa su nešto ratoborni. Mi nismo ni malo ratoborni, mi samo pokušavamo da zaštitimo svoje pravo i da zaštitimo pravo svih poslanika u ovoj Skupštini, da imaju pravo na slobodnu reč, a da tu reč moraju korektno izgovarati. Bili ste dužni da ga opomenete, a u najmanju ruku da mu oduzmete reč. Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi ministre, članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na sudsku jedinicu da se upiše u okviru Osnovnog suda Užica da se upiše Čajetina. O Čajetini smo dosta čuli, ali nismo čuli o specifičnostima i kontradiktornostima koje se dešavaju u Čajetini.
Čajetina je po prostoru jedna od većih, da ne kažem najvećih, opština – 647 kvadratnih kilometara. Po broju stanovnika spada u red manjih opština, oko 16.000. Međutim, u Opštini Čajetina, na Zlatiboru tačnije, najviše, u toku godine boravi od 15.000 do 30.000 ljudi. To su ljudi koji tamo imaju svoje probleme. Kad to saberemo na stanovnike dobijamo neku cifru otprilike oko 40.000, koliko je jedan prosečan grad koji bi trebao da ima svoju sudsku jedinicu.
Šta je ovde još jedna specifičnost? Opština Čajetina u svom budžetu ima 1.650.000.000 sa rebalansom za 2013. godinu. Ponoviću još jedanput 1.650.000.000 dinara. To je izuzetno veliki budžet za toliki broj stanovnika. Samo da dam uporednu vrednost. Recimo, Opština Merošina, koja je slična Čajetini ima svoj budžet 330.000.000 za 2013. godinu. To je već prva kontradiktornost. Vrlo je bitno tamo gde su velike pare, tamo su i potrebne, dešavaju se ovi procesi: prenos prava svojine, prodaja, kupovina i sve ostalo, potrebno je da imaju sudsku jedinicu.
Opština Čajetina je još po jednoj stvari, koju ću ovde izneti, vrlo karakteristična. Zlatibor i Čajetina, koji čine otprilike polovinu stanovništva, drugu polovinu čine seoske sredine, je povezana sa Užicem magistralom i ima svoj red vožnje i moguće je ići dole na te procese. Međutim, rubna sela nemaju ni kombi prevoz, nemaju nikakve putokaze, nemaju nikakve planove kad koji kombi dolazi ili odlazi i da li dolazi i odlazi, kad će poći i kad će doći.
Suprotno tome, Opština Čajetina planira velike investicije kao što su gondola, kao što je Zlatni grad. Pitam se samo kako će ti jadni ljudi sa sela doći do osnovne sudske jedinice. Nemaju sa čime da dođu. Potrebno je i po 35 kilometara preći sada, od toga sigurno 20 kilometara peške ili na konju, pogotovo u zimsko vreme, a znate da je Opština Čajetina većinom iznad hiljadu metara naselja.
Na kraju da kažem, ako je Varvarin, Ćuprija, Bogatić i Kovačica, po predlogu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodine ministre, ako ste njih prihvatili, bilo bi redno da njih prihvatite bar i Čajetinu, Guču ili Novu Varoš. Ovaj deo prostora Srbije je zapostavljen, moramo da vam kažemo, zapostavljen sa svih strana. Čini mi se doživljavamo da to i vi isto zapostavljate. Ne razumete ili nećete da shvatite da je to stvarna potreba. Mislim, da još jednom razmisliti, pogotovo o Čajetini, za sudsku jedinicu. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, prisutni članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, kao poslednji u nizu pravosudnih zakona o kojima se raspravlja, predviđa rešenja koja shodno predlažu i u pogledu izmena Zakona o sudijama, sa izvesnim specifičnostima, koje se tiču položaja i funkcije javnog tužilaštva.
Kao temeljnu novinu, zakon predviđa obavezu tužioca da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu tužilaštva, te predviđa i načela postupanja javnih tužilaca koji se ogledaju u dužnosti da stručno, savesno, nepristrasno i bez potrebnog odlaganja vrše svoju funkciju, pri čemu su istovremeno dužni da vode računa o zaštiti interesa oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.
Ovakvo definisanje, važno je, pre svega, s obzirom na ulogu koju po novom zakonu o krivičnom postupku ima javno tužilaštvo, obzirom na činjenicu da je javno tužilaštvo organ koji po odredbama novog Zakona o krivičnom postupku sprovodi istragu i istražne radnje, umesto dosadašnjeg istražnog sudije.
Ovo je vrlo bitna promena. Zakon napušta dosadašnje pravilo da se za područje jednog suda osniva jedno javno tužilaštvo, omogućavajući osnivanje odeljenja javnih tužilaštava i time racionalniju mrežu, što mi u potpunosti podržavamo.
Kao novinu, zakon predviđa mogućnost izdavanja obaveznih uputstva od strane višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i usmenim putem, na koju je potrebu pokazala praksa u slučaju hitnosti, s tim da viši tužilac je dužan da takvo uputstvo izda i u pisanom obliku, u roku od tri dana od dana izdavanja, kao i u slučaju sudija, dopunjuju se odredbe koje uređuju postupak izlaza na javno – tužilačku funkciju i iste, usklađuje sa odredbama zakona o pravosudnoj akademiji, predviđa obaveza organa, koju vrši izborna, sastav i rang listu kandidata i istu javno objavi, predviđa obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima, uređuje se disciplinska odgovornost javnih tužilaca i produžuje rok za vođenje postupka, te uvodi dodatna pravna zaštita mogućnosti pribavljanja, odbijanja disciplinske odluke u upravnom sporu.
Konačno, kao i u slučaju sudskih pripravnika, predviđa se uvođenje prava postupka za izbor javno – tužilačkih pripravnika od strane ministra pravde.
Smatramo da je set pravosudnih zakona koji je pred poslanicima Narodne skupštine, neophodan u procesu implementacije, usvojene strategije reforme pravosuđa, kako bi se ispravile greške počinjene u prošlosti i učinio prvi normativni korak ka boljem i kvalitetnijem pravosudnom sistemu.
Iza Predloga zakona koji su pred poslanicima stoji ozbiljna i studiozna analiza koje su prošle komisije sastavljale od sudija, tužilaca, advokata, predstavnika ministarstva pravde i pravne nauke, te su predlozi rešenja na koje je ukazala i nauka i struka ugrađeni u ovaj set zakona.
Gospodine ministre, pohvala ministarstvu pravde za učinjeni napor, za predložena zakonska rešenja u cilju efikasnije i brže reforme pravosudnog sistema u celini.
Ove reforme mogu biti zamajac sveukupnim reformama u društvu. Nadamo se da ćete naše amandmane koje smo podneli na sudske jedinice, na ukidanje istih u Čajetini, Novoj Varoši i Lučanima, uzeti u obzir i ponovo razmotriti, ja pogotovo ovde apelujem na opštinu Čajetina koja je specifična po mnogo čemu, što bitno utiče
na zadržavanje sudske jedinice.
O ovome ćemo posebno iznositi kada budemo govorili o zakonu o pojedinostima.
Gospodine ministre, narod opštine Čajetine, očekuje od vas odgovor na građansku inicijativu, koju je potpisalo preko 200 pojedinaca, vezanu za ovu problematiku. Mnogo je važno ko će i kako će ove zakone sprovoditi u život. To je isto toliko bitno koliko je bitno da se ovi zakoni ovakvi donesu.
Na kraju, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera podržaće ovaj set zakona. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o železnici donet je 2005. godine. U toku sedmogodišnjeg praćenja kontrole primene ovog zakona od strane Ministarstva saobraćaja, kao i primene i analize efekata primene ovog zakona od strane Direkcije za železnicu ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona u cilju efikasnog obavljanja poslova u oblasti železničkog saobraćaja. Ministre, mi vam na tome čestitamo. Ovo je jedan među prvim zakonima u ovom sazivu koji je celovit. Ne gasimo požare i idemo na jednu sasvim novu celinu.
Novim Predlogom zakona o železnici vrši se usklađivanje propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, hoću reći direktivama i uredbama evropske zajednice vezanih za železnicu. Ne bih sve nabrajao da ne gubim vreme.
Pre početka izrade Predloga zakona doneta je odluka o promeni pravne forme Javnog preduzeća "Železnica Srbije – Beograd". Odluka je o izmenama i dopunama osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnica Srbije". Navedenim odlukama Javno preduzeće "Železnica Srbije" je reorganizovano na potpuno novim i savremenim osnovama u Akcionarsko društvo "Železnica Srbije", što omogućava efikasniji rad i poslovanje u skladu sa tržišnim uslovima. Puna primena navedene odluke nije bila moguća bez donošenja novog zakona kojim se uređuje železnički saobraćaj i kojim će se stvoriti potrebno okruženje za rad i poslovanje tog privrednog društva. Vlada Republike Srbije je dala saglasnost na odluku o organizovanju Akcionarskog društva "Železnica Srbije – Beograd" radi usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima i saglasnost na Statut Akcionarskog društva "Železnica Srbije".
Zaostajanje u usklađivanju propisa Republike Srbije, koji se odnose na železnički saobraćaj u odnosu na propise EU, kao i zaostajanje u restrukturiranju navedenog železničkog preduzeća, odnosno celokupnog sistema železničkog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije već je dovelo do njegove nekompatibilnosti i neusklađenosti sa železnicama zemalja u okruženju i sa železnicama zemalja EU. To je dovelo do disproporcije u investiranju u železnicu u poređenju sa drumskom infrastrukturom. Železnica naglo zaostaje. Razlog tome je što ni jedan investitor ne želi da ulaže u nerestruktuiranu, zastarelo organizovanu i neefikasnu železnicu. Neke posledice već sada osećamo, a to je zaobilaženje Koridora 10 kao prirodno najpogodnijeg i najkraćeg puta iz zapadne Evrope u Tursku i Bliski Istok i skretanje tokova roba na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
U okviru usklađivanja propisa RS sa propisima EU, što se i vrši ovim zakonom, zauzeti su rezultati restrukturiranja železnice koji daju Republici Srbiji veliku šansu da obrazuje efikasan i efektivan železnički saobraćaj. Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog tereta države, efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja. Neophodno je da država železničkim prevoznicima omogući status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta.
Budući razvoj i efikasno poslovanje železničkog sistema može se unaprediti ako se pravi razlika između pružanja transportnih usluga sa jedne strane i upravljanja infrastrukturom sa druge strane, s tim da je neophodno da se ovom koncepcijom upravlja sa ovim dvema delatnostima i da one imaju svoje račune, što je predviđeno ovim zakonom. To je vrlo bitna stavka.
Jedan od glavnih ciljeva razvoja železnice kroz restrukturiranje je da kada konkurencija zaista dođe ta privredna društva železnice budu u jakoj poziciji da mogu da opstanu na tržištu. Novim zakonom o železnici osavremeni su i precizirani delova zakona koji uređuju pristup i korišćenje železničke infrastrukture u cilju postizanja konkurencije u pogledu pružanja usluga korisnicima u železničkom saobraćaju u smislu poboljšanja konfora i usluga uopšte. Država zadržava odgovornost za razvoj odgovarajuće železničke infrastrukture. Predviđeno je da upravljač infrastrukture uz saglasnost Vlade bude dužan da utvrdi pravila kojima se propisuju naknade i cene usluga železničkog prevoznika za korišćenje železničke infrastrukture.
Država treba da obezbedi zdravu finansijsku konstrukciju, naročito postojećem železničkom prevozniku koji je u državnom vlasništvu.
Značajna novina predviđena ovim zakonom odnosi se na uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ovaj nacionalni program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Rešenja predviđena ovim predlogom zakona će imati pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, Direkciju za železnice i privredu Republike Srbije, pa zbog toga poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon uz poboljšanja koja će proisteći kroz raspravu u načelu i u pojedinostima, izražene u amandmanima. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o železnici donet je 2005. godine. U toku sedmogodišnjeg praćenja kontrole primene ovog zakona od strane Ministarstva saobraćaja, kao i primene i analize efekata primene ovog zakona od strane Direkcije za železnicu ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona u cilju efikasnog obavljanja poslova u oblasti železničkog saobraćaja. Ministre, mi vam na tome čestitamo. Ovo je jedan među prvim zakonima u ovom sazivu koji je celovit. Ne gasimo požare i idemo na jednu sasvim novu celinu.
Novim Predlogom zakona o železnici vrši se usklađivanje propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, hoću reći direktivama i uredbama evropske zajednice vezanih za železnicu. Ne bih sve nabrajao da ne gubim vreme.
Pre početka izrade Predloga zakona doneta je odluka o promeni pravne forme Javnog preduzeća "Železnica Srbije – Beograd". Odluka je o izmenama i dopunama osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnica Srbije". Navedenim odlukama Javno preduzeće "Železnica Srbije" je reorganizovano na potpuno novim i savremenim osnovama u Akcionarsko društvo "Železnica Srbije", što omogućava efikasniji rad i poslovanje u skladu sa tržišnim uslovima. Puna primena navedene odluke nije bila moguća bez donošenja novog zakona kojim se uređuje železnički saobraćaj i kojim će se stvoriti potrebno okruženje za rad i poslovanje tog privrednog društva. Vlada Republike Srbije je dala saglasnost na odluku o organizovanju Akcionarskog društva "Železnica Srbije – Beograd" radi usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima i saglasnost na Statut Akcionarskog društva "Železnica Srbije".
Zaostajanje u usklađivanju propisa Republike Srbije, koji se odnose na železnički saobraćaj u odnosu na propise EU, kao i zaostajanje u restrukturiranju navedenog železničkog preduzeća, odnosno celokupnog sistema železničkog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije već je dovelo do njegove nekompatibilnosti i neusklađenosti sa železnicama zemalja u okruženju i sa železnicama zemalja EU. To je dovelo do disproporcije u investiranju u železnicu u poređenju sa drumskom infrastrukturom. Železnica naglo zaostaje. Razlog tome je što ni jedan investitor ne želi da ulaže u nerestruktuiranu, zastarelo organizovanu i neefikasnu železnicu. Neke posledice već sada osećamo, a to je zaobilaženje Koridora 10 kao prirodno najpogodnijeg i najkraćeg puta iz zapadne Evrope u Tursku i Bliski Istok i skretanje tokova roba na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
U okviru usklađivanja propisa RS sa propisima EU, što se i vrši ovim zakonom, zauzeti su rezultati restrukturiranja železnice koji daju Republici Srbiji veliku šansu da obrazuje efikasan i efektivan železnički saobraćaj. Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog tereta države, efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja. Neophodno je da država železničkim prevoznicima omogući status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta.
Budući razvoj i efikasno poslovanje železničkog sistema može se unaprediti ako se pravi razlika između pružanja transportnih usluga sa jedne strane i upravljanja infrastrukturom sa druge strane, s tim da je neophodno da se ovom koncepcijom upravlja sa ovim dvema delatnostima i da one imaju svoje račune, što je predviđeno ovim zakonom. To je vrlo bitna stavka.
Jedan od glavnih ciljeva razvoja železnice kroz restrukturiranje je da kada konkurencija zaista dođe ta privredna društva železnice budu u jakoj poziciji da mogu da opstanu na tržištu. Novim zakonom o železnici osavremeni su i precizirani delova zakona koji uređuju pristup i korišćenje železničke infrastrukture u cilju postizanja konkurencije u pogledu pružanja usluga korisnicima u železničkom saobraćaju u smislu poboljšanja konfora i usluga uopšte. Država zadržava odgovornost za razvoj odgovarajuće železničke infrastrukture. Predviđeno je da upravljač infrastrukture uz saglasnost Vlade bude dužan da utvrdi pravila kojima se propisuju naknade i cene usluga železničkog prevoznika za korišćenje železničke infrastrukture.
Država treba da obezbedi zdravu finansijsku konstrukciju, naročito postojećem železničkom prevozniku koji je u državnom vlasništvu.
Značajna novina predviđena ovim zakonom odnosi se na uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ovaj nacionalni program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Rešenja predviđena ovim predlogom zakona će imati pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, Direkciju za železnice i privredu Republike Srbije, pa zbog toga poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon uz poboljšanja koja će proisteći kroz raspravu u načelu i u pojedinostima, izražene u amandmanima. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o železnici donet je 2005. godine. U toku sedmogodišnjeg praćenja kontrole primene ovog zakona od strane Ministarstva saobraćaja, kao i primene i analize efekata primene ovog zakona od strane Direkcije za železnicu ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona u cilju efikasnog obavljanja poslova u oblasti železničkog saobraćaja. Ministre, mi vam na tome čestitamo. Ovo je jedan među prvim zakonima u ovom sazivu koji je celovit. Ne gasimo požare i idemo na jednu sasvim novu celinu.
Novim Predlogom zakona o železnici vrši se usklađivanje propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, hoću reći direktivama i uredbama evropske zajednice vezanih za železnicu. Ne bih sve nabrajao da ne gubim vreme.
Pre početka izrade Predloga zakona doneta je odluka o promeni pravne forme Javnog preduzeća "Železnica Srbije – Beograd". Odluka je o izmenama i dopunama osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnica Srbije". Navedenim odlukama Javno preduzeće "Železnica Srbije" je reorganizovano na potpuno novim i savremenim osnovama u Akcionarsko društvo "Železnica Srbije", što omogućava efikasniji rad i poslovanje u skladu sa tržišnim uslovima. Puna primena navedene odluke nije bila moguća bez donošenja novog zakona kojim se uređuje železnički saobraćaj i kojim će se stvoriti potrebno okruženje za rad i poslovanje tog privrednog društva. Vlada Republike Srbije je dala saglasnost na odluku o organizovanju Akcionarskog društva "Železnica Srbije – Beograd" radi usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima i saglasnost na Statut Akcionarskog društva "Železnica Srbije".
Zaostajanje u usklađivanju propisa Republike Srbije, koji se odnose na železnički saobraćaj u odnosu na propise EU, kao i zaostajanje u restrukturiranju navedenog železničkog preduzeća, odnosno celokupnog sistema železničkog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije već je dovelo do njegove nekompatibilnosti i neusklađenosti sa železnicama zemalja u okruženju i sa železnicama zemalja EU. To je dovelo do disproporcije u investiranju u železnicu u poređenju sa drumskom infrastrukturom. Železnica naglo zaostaje. Razlog tome je što ni jedan investitor ne želi da ulaže u nerestruktuiranu, zastarelo organizovanu i neefikasnu železnicu. Neke posledice već sada osećamo, a to je zaobilaženje Koridora 10 kao prirodno najpogodnijeg i najkraćeg puta iz zapadne Evrope u Tursku i Bliski Istok i skretanje tokova roba na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
U okviru usklađivanja propisa RS sa propisima EU, što se i vrši ovim zakonom, zauzeti su rezultati restrukturiranja železnice koji daju Republici Srbiji veliku šansu da obrazuje efikasan i efektivan železnički saobraćaj. Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog tereta države, efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja. Neophodno je da država železničkim prevoznicima omogući status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta.
Budući razvoj i efikasno poslovanje železničkog sistema može se unaprediti ako se pravi razlika između pružanja transportnih usluga sa jedne strane i upravljanja infrastrukturom sa druge strane, s tim da je neophodno da se ovom koncepcijom upravlja sa ovim dvema delatnostima i da one imaju svoje račune, što je predviđeno ovim zakonom. To je vrlo bitna stavka.
Jedan od glavnih ciljeva razvoja železnice kroz restrukturiranje je da kada konkurencija zaista dođe ta privredna društva železnice budu u jakoj poziciji da mogu da opstanu na tržištu. Novim zakonom o železnici osavremeni su i precizirani delova zakona koji uređuju pristup i korišćenje železničke infrastrukture u cilju postizanja konkurencije u pogledu pružanja usluga korisnicima u železničkom saobraćaju u smislu poboljšanja konfora i usluga uopšte. Država zadržava odgovornost za razvoj odgovarajuće železničke infrastrukture. Predviđeno je da upravljač infrastrukture uz saglasnost Vlade bude dužan da utvrdi pravila kojima se propisuju naknade i cene usluga železničkog prevoznika za korišćenje železničke infrastrukture.
Država treba da obezbedi zdravu finansijsku konstrukciju, naročito postojećem železničkom prevozniku koji je u državnom vlasništvu.
Značajna novina predviđena ovim zakonom odnosi se na uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ovaj nacionalni program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Rešenja predviđena ovim predlogom zakona će imati pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, Direkciju za železnice i privredu Republike Srbije, pa zbog toga poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon uz poboljšanja koja će proisteći kroz raspravu u načelu i u pojedinostima, izražene u amandmanima. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nismo o ovom zakonu u načelu razgovarali deset sati, jer se pokazalo ovde da u raspravi u pojedinostima umesto da brže prođemo, da se više zadržimo u načelu, a manje u pojedinostima, mi smo se ovde, čini mi se, dosta rasplinuli. Međutim, to neće umanjiti kvalitet ovog zakona koji je pred nama.
Imam jedan predlog za predsedavajućeg. Smatram da bi bilo dobro da Skupština prvo kada raspravljamo o nekim tačkama zakona, da tada kada imamo tačke i stavove, da stavove i tačke prvo iznesu predlagači amandmana, pa tek posle da se otvara rasprava. Mislim da bi dalo novi kvalitet, jer u ovom slučaju se radi o istoj tački, o istom stavu.
Kada je u pitanju ovaj član 5. stav 1, postoje dve uslovnosti za pravo legalizacije, a to su datum završetka izgradnje i datum podnošenja zahteva za legalizaciju, odnosno za upis. Mi smo predložili da se ovaj drugim datum izbriše. Smatramo da je to manje diskriminišuće prema ostalim graditeljima koji su gradili do 11. septembra 2009. godine, a da se vreme podnošenja zahteva za legalizaciju produži za godinu dana od momenta donošenja zakona. Smatramo da je ovo ispravnije i da bi ovo bilo korektnije prema svima onima koji su gradili do tog vremena.
Međutim, Ustavni sud je rekao svoje i kazao da su obe uslovnosti nužnost. I ovo sve sad što mi pričamo i što ovde raspravljamo ne možemo da menjamo, odnosno ako drugačije donesemo odluku i izglasamo, Ustavni sud će ovo poništiti jer je neustavno. Ja to tako i razumem. Međutim, s obzirom da je oko 700.000 objekata prijavljeno za legalizaciju, to je sasvim dovoljan broj, ostaje oko 600 i nešto objekata koje treba rešiti na druge načine.
Postoje načini za to rešavanje. Ovo govorim zbog gledaoca koji nas gledaju. Mislim da poslanici ovo sve znaju. Govorim zato što je vrlo bitno. Postoji mogućnost da legalizuju objekte i oni ljudi koji nisu podneli zahtev za legalizaciju. Imaće mogućnosti. Po nalogu građevinske inspekcije, a u posebnom upravnom postupku, koji će i novi zakon predvideti sada i dobro ga razraditi, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je već u pripremi, tako da će i ovi ljudi za sve ove stvari za koje se pitamo sada… Ovo se odnosi, ako se sećate, prvi put kada sam govorio o Zakonu o pravu upisa za nelegalno izgrađene objekte sam i rekao da se ovaj ceo proces decenijskog javašluka u građevinarstvu i gradnji mora rešavati postupno i stepenasto. Ovo je i suština. To je i danas ministar potvrdio kroz svoje izlaganje.
Ovako ćemo jedino moći da dođemo do rešenja, ali ne tako brzo. I ne može odjedanput se prelomiti nešto što se tako dugo stvaralo i dugo nije završavalo.
Nije ovo ministarstvo, ni ova Vlada krivi za to. Ako bi tražili krivca trebali bi da tražimo krivce u mnogim vladama i ministarstvima pre ove vlade.
Nama je posebno drago što su naši amandmani na čl. 15. i 16. usvojeni. Žao nam je što. Amandman na član 13. koji je identičan sa još nekima a nije usvojen, a on je osnovni amandman koji je trebao biti usvojen u ovom zakonu.
Smatramo da će ovaj zakon sa ovim poboljšanjima biti sasvim dobar i da će zadovoljiti svoju potrebu. Hvala.
U krajnjem je nekorektno da pojedini poslanici iz pojedine ili iz jedine poslaničke grupe pokušavaju da prevedu ovde nešto na lično. Nema ovde ničega lično. Nemam ja nikakav interes za ovo.
Samo moram da kažem ovde da sam prošli put diskutovao i kazao da opština Čajetina nijednog građevinskog inspektora nije imala u toku letnje sezone, a sada su postavili građevinskog inspektora na određeno vreme na privremene i povremene poslove. Ako je to ta ozbiljnost, ako je to ono što će doneti boljitak, svaka čast. Ja nema ništa dalje da kažem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i poštovani dragi gledaoci, vratiću se na temu legalizacije.
Predlogom zakona koji se nalazi pred narodnim poslanicima nastoji se urediti pitanje o kojem je od donošenja odluke Ustavnog suda o stavljanju van snage odredbi člana od 185. do 200. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji kojim je bilo uređeno pitanje legalizacije objekata postajao pravni vakum. Međutim problem nelegalne gradnje u ovoj zemlji je prisutan od prvog dana kada su doneti propisi o izgradnji objekata i vremenom se sve više širio. Samim tim, to je potvrdio i sam Ustavni sud jedini i opšti interes nalaže da država donese propis koji će omogućiti legalizaciju takvih objekata, ali ne na način kako je to bilo učinjeno odredbama zakona koje je taj sud stavio van snage, već na način na koji će se vlasnicima, odnosno držaocima nelegalnih objekata omogućiti njihova legalizacija uz prilaganje potrebnih isprava, dokaza, građevinskih projekata i što je najbitnije izmirivanje obaveza po osnovu komunalnog opremanja građevinskog zemljišta kako bi se izbeglo diskriminisanje legalnih graditelja.
U tom pravcu idu predložene odredbe zakona o kome se raspravlja. Predlagač se u tom smislu i opredelio za donošenje posebnog zakona koji bi u duhu stava Ustavnog suda trebalo da bude „lex specialis“ kao neka vrsta nužnog zla, odnosno odstupanja od opštih pravila. S toga predlog zakona pooštrava uslove pod kojima se dozvoljava legalizacija objekata i proširuje spisak dokaza, odnosno dokumenata koje je potrebno priložiti uz zahtev.
Međutim predložene odredbe sadrže jednu kontradiktornost koja opet može biti izvor diskriminacije, ovaj put prema nelegalnim graditeljima. Naime, ova skupština je nedavno donela Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. U članu 10. stav 1. tog zakona predviđeno je da vlasnik bespravnog izgrađenog objekta može da u skladu sa zakonom u posebnom postupku pribavi građevinsku odnosno upotrebnu dozvolu i posle upisa prava svojine na bespravno izgrađenom objektu po odredbama ovog zakona. U članu 13. stav 1. tog zakona predviđeno je da vlasnici bespravno izgrađenih objekta, odnosno delova objekata na koji su podneli zahtev za legalizaciju objekata u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nemaju obavezu podnošenja novog zahteva, već podneti zahtev smatraju zahtevom za upis prava svojine po ovom zakonu. U stavu 2. istog člana vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji nisu podneli zahtev za legalizaciju u rokovima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji, to je najkasnije do 11.3.2010. godine, mogu u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona podneti zahtev u skladu sa ovim zakonom.
Uprkos navedenim odredbama, Predlogom zakona o legalizaciji objekata u članu 5. se predviđa da se građanima izda dozvola za sve objekte izgrađene odnosno rekonstruisane do 11.9.2009. godine za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 11.3.2010. godine. Dakle jedan zakon koji uređuje samo pitanje upisa prava svojine u evidenciju o nepokretnostima i pravima nad njima daje bespravnom graditelju pravo da upiše pravo svojine iako nije podneo zahtev za legalizaciju, dok Predlog zakona uređuje pitanje naknadnog izdavanja građevinske dozvole tj. pune legalizacije objekta ne daje takva pravo. Samim tim može doći do situacije da je bespravni graditelj podneo zahtev nadležnoj katastarskoj službi za upis prava svojine da mu svojina bude upisana, a i da zbog činjenice da nije podneo zahtev za legalizaciju do 11.3.2010. godine, on taj objekat po odobrenju ovog zakona ne može legalizovati u pravom smislu reči – da mu zahtev bude odbačen te da na kraju objekat bude srušen, što je predviđeno članom 33. Predloga zakona. S toga smo intervenisali u tom delu amandmanom predlažući da se bespravnim gradnjama da dodatni rok od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona po kome mogu podneti zahtev za legalizaciju, ali samo za one objekte koji su izgrađeni do 11.9.2009. godine, čime se ne dira u suštinu predloženog zakona. Ministar nije ovde, zamolio bih da na ovo posebno obrati pažnju. Ovo je mnogo bitan elemenat koji je za nas važan.
Što se tiče naknade za građevinsko zemljište, njene visine, merila za utvrđivanje eventualnog umanjenja istog Predlog zakona sadrži norme koje su samo instrukcionog, a ne imperativnog karaktera kakve su sadržane odredbe ukinute od strane Ustavnog suda. Ovo je iz razloga što predlagač ispravno stoji na stanovištu da pitanje određivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta pa ga u domen nadležnosti jedinica lokalne samouprave, te bi zadiranje zakonom iste predstavljao kršenje Ustava. Shodno tome jedinicama lokalne samouprave se ovim zakonom samo sugeriše u tom pravcu da bi trebalo da utvrđuju pomenutu naknadu, kao i u kom pravcu bi mogle da utvrde pravo na umanjenje iznosa naknada ako je bespravni graditelj izgradnjom ili kupovinom nelegalno izgrađenog objekta trajno rešio stambeno pitanje sebi ili članovima svoje porodice. Kao posledicu odbijanje zahteva za legalizaciju zakon predviđa rušenje objekata, što svakako treba da sadrži, jer to konačno i definitivno predstavlja sankciju za nepoštovanje zakona u pogledu odobravanje izgradnje.
Međutim, kako smatramo da ta mera pre treba da bude izuzetak nego pravilo, još jednom ukazujemo na potrebu produženja roka za podnošenje zahteva. Ujedno, zakon predviđa ovlašćenje i odobrenje komunalnim preduzećima da nelegalni objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju privremeno, do okončanja tog postupka, bude priključena na elektroenergetsku, gasnu, vodovodnu, kanalizacionu, telekomunikacionu i drugu mrežu, s tim da u slučaju odbijanja ili odbacivanja zahteva ta preduzeća, po obaveštenju od strane građevinskog inspektora, objekat moraju isključiti, odnosno demontirati tek postavljene priključke.
Smatramo da je ovaj zakon nužan i neophodan, da su predložene odredbe dobre, uz istaknute primedbe i predložene korekcije, te ga je stoga neophodno usvojiti, kako bi se popunila nastala praznina, kako bi se nastavio rad na otklanjanju ovog decenijskog problema.
Žao mi je što ministar nije ovde. Potrebna je kod donošenja ovakvog zakona i njegova primena. Od izvršne vlasti zavisi njegova primena, pogotovu od lokalne vlasti.
Gospodine ministre, potrebno je preduzeti određene mere da se Zakon o legalizaciji, kao i Zakon o pravu upisa svojine, sprovede do kraja, pošto su ovo uglavnom jednokratni zakoni i ograničeni su vremenski. I jedan i drugi zakon rešavaju jedan bitan problem koji se nagomilao i decenijski je u ovoj državi. Pojedini lokalni moćnici na svaki način pokušavaju da izbegnu primenu ovakvih zakona. Kada smo usvojili Zakon o pravu upisa, sedam dana u jednom dnevnom listu izlazi da je takav zakon dekadentan, a iznosi ga još uvek aktuelni predsednik opštine Čajetina. U jučerašnjim novinama, jednim dnevnim novinama, da je govorim koje su, izašao je natpis „Uhapsite Velju Ilića zato što predlaže zakon“. Ovo je jedan vrlo interesantan i neviđen do sada. Ja imam 64 godine, nisam nigde pročitao da hapse negde nekoga, ni u jednopartijskim sistemima, a kamoli u višepartijskim sistemima kao što je naš i pogotovu sada kada smo na pragu početka pregovora sa EU.
Ovakvim lokalnim moćnicima se jedanput mora stati na rep i mora se znati je li starija država ili su stariji pašaluci po ovoj Srbiji. Ova država nije ni velika, nije toliko ni bogata, nije ni siromašna da bi mogla da dozvoli građevinskoj mafiji da se razmahne i da radi šta god hoće. Ne mogu se graditi objekti nigde u Srbiji bez vlasti, pogotovu bez lokalne vlasti. Ne postoji mogućnost da neko gradi. Sada trenutno na Zlatiboru, ovog momenta, gradi se pet nelegalnih objekata, evo, sada su mi telefonom javili, a Zlatibor, odnosno Čajetina, nema građevinskog inspektora cele sezone. Ko će sada tu biti kriv? Kriva Skupština i kriv ministar, koga treba obesiti ili uhapsiti.
Ja vas molim da istrajete u nastojanju da se ovaj problem reši što pre i što korektnije. Zna se ovde ko je kriv. Hvala. Mi ćemo podržati ovaj zakon.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, uvaženi direktore RGZ, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u raspravi u načelu izneli niz pozitivnih rešenja i dobrih rešenja koje je ovaj zakon iznedrio. Tamo smo takođe dali i ovu primedbu po pitanju naplatnih taksi i usluga.
Smatramo da bi bilo poželjnije da takse i usluge RGZ reguliše Vlada svojom uredbom, umesto što to sada radi podzakonskim aktima, pravilnicima, naredbama i uputstvima RGZ.
I jedno i drugo rešenje su moguća i oba su u duhu zakona. Smatramo da bi ovo rešenje, naše rešenje bilo bolje, iz dva razloga.
Prvi razlog, što bi se automatski član 25. izbrisao iz zakona, ne bi bilo potrebe za njim.
Drugo, smatramo da je bolje da nadređena distanca opredeljuje ova sredstva što su prethodni govornici izneli.
Mislim da ona izreka: "Kadija te tuži, kadija ti sudi", sa ovom distancom, ako bi ovo preneli u nadležnost Vlade bi bilo poželjnije, jednostavnije i celishodnije za ispunjenje ovih obaveza. Ne bi zavisilo od volje pojedinaca, onih koji daju usluge da im naplaćuju, da određuju visinu naplate, nego da to radi Vlada. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine direktore Republičkog geodetskog zavoda, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, nalaze se pred narodnim poslanicima i predstavljaju nastojanje predlagača da odgovarajuće odredbe postojećeg zakona uskladi sa okolnostima koje su nastupile posle usvajanja osnovnog teksta, kako bi se rad Republičkog geodetskog zavoda, kao institucije od krucijalnog značaja za geoprostorni, ali i privredni sistem ove zemlje poboljšao. Ovo je mnogo bitno, kao definicija.
Naime, donesen je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i podnošenje svih do sada podnetih nerešenih zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata u nadležnost Zavoda. Postojeći obim posla koji je zatekao tu instituciju se verovatno učetvorostručio, da ne kažem umnogostručio. U sve to treba uračunati i činjenicu da je građanima ostavljen dodatni rok od godinu dana, da od dana stupanja na snagu Zakona, da podnesu zahteve za upis prava svojine, tako da treba očekivati nove predmete.
O tome sam govorio kada smo usvajali leks specialis zakon o pravu upisa svojine na nelegalno izgrađenim objektima, kojih u državi je bilo oko 1.300.000. Po nekim procenama sa kojima sada baratamo, do sada su podneti zahtevi za 650.000 do 680.000, što znači nešto malo više iznad polovine.
Ovim zakonom stvaramo kontinuitet u daljem regulisanju pravnih odnosa, pogotovu na zemlji. Sledeći zakon o legalizaciji, koji treba da izađe vrlo brzo, a posle njega zakon o planiranju i izgradnji, oni praktično zajedno treba da izađu, bila bi zaokružena kompletna problematika koja se stvara. Zbog toga ne treba stvarati zabludu oko cene, iz ničega se nešto ne može napraviti. Mora da postoji cena, ako hoćemo nešto da postignemo, a želja nam je da hoćemo.
Uzevši napred navedeno u obzir, predloženim izmenama uredilo bi se pitanje utvrđivanja službeničkih zvanja, specifičnih za ovu instituciju. Odgovarajuća školska sprema i radno iskustvo, kao i način određivanja njihovih plata, kao stimulans za povećani obim rada. Javni interes za tim je mnogostruk, obzirom da je evidencijom o nepokretnostima, pravima na njima, primarni preduslov za ostvarivanje prava svojine i samim tim zaštitu investicija, koji su našoj zemlji u ovom trenutku preko potrebne.
Pored toga, izmene propisa koje su usledile u međuvremenu, od donošenja Zakona, iziskuju potrebu da se ovaj zakon uskladi sa odgovarajućim odredbama tih propisa. Inače, ovde je bila dilema, da li će biti novi zakon, ili će biti samo dopuna. Opredeljeno je samo za dopunu.
Ujedno, olakšani su uslovi za obavljanje delatnosti geodetskih organizacija, kako bi licima koja do sada nisu ispunjavala formalne uslove za obavljanje geodetske delatnosti, a čija stručna sprema i dugogodišnji radno iskustvo to opravdavaju, bilo omogućeno da obavljaju geodetske poslove manjeg stepena složenosti. Ovo je vrlo isto bitno.
Preciznije su regulisane dužnosti i odgovornosti lica koje izvodi geodetske radove i ublažene mere za povrede te dužnosti, na taj način što je izuzetno restriktivna mera oduzimanje licence, predviđa težu povredu dužnosti, zamenjena su suspenzijom licence na period od tri meseca do tri godine, što smatramo adekvatnom merom.
Zakon je precizirao i odredbe o taksama. Za korišćenje javnih usluga koje pruža Republički geodetski zavod, pre svega izvršeno je terminološko usklađivanje sa relevantnim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, koji naknadu za jednu uslugu koju pružaju organi javne vlasti, definiše pojmom taksa, dok se rečju "naknada" označavaju naknade koju korisnik plaća za korišćenje dobara u javnoj svojini, prirodnih resursa i dobara u opštoj upotrebi.
Takođe, usklađivanje je izvršeno i sa odgovarajućom odredbom koja propisuje da se za jednu javnu uslugu može propisivati samo jedna taksa. Proširen je krug lica koja su oslobođena plaćanja taksi, pa su tako plaćanja oslobođena lica koja podnose zahteve za izdavanje izvoda iz evidencije Zavoda, u cilju ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite i osiguranja brige o porodici, itd.
Takođe, oslobođena su i lica koja su uvidom u podatke premera, katastra vrše u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti, što smatramo dobrim, obzirom na značaj koji ti podaci imaju u pravnom prometu.
Međutim, nikako ne smatramo dobrim i poželjnim odredbu po kojoj se visina naknade uređuje podzakonskim propisom koji donosi direktor Republičkog geodetskog zavoda. Ovo pre svega, iz razloga što je visinu naknade do tada utvrđivala Vlada, kao kolegijalni organ, što smatramo i svoje opravdanje, jer se za više strana mogu sagledati različiti faktori koji utiču na visinu takse, koja je naknada za javne uslove.
Na predloženi način Republički geodetski zavod bi bez ikakvog zakonskog ograničenja mogao po sopstvenom nahođenju podizati visinu takse, kada god nađe za shodno. Ujedno, ovakvo rešenje, suprotno je i odredbi člana 17. stav 6. tačka 1. Zakona o budžetskom sistemu. Stoga smo u tom delu intervenisali odgovarajućim amandmanom.
Zakonom je zbog učestalih nepravilnosti prilikom izdavanja kartografskih publikacija, uveden inspekcijski nadzor. U tom delu su propisane prekršajne kazne za nepoštovanje tih odredbi.
I na kraju, smatramo da ovaj zakon treba podržati kako bi se pružila mogućnost službenicima Republičkog geodetskog zavoda da ostvaruje dodatnu motivaciju postojećem poslu, koji je od velikog značaja za čitavu zemlju, a nije mali i vremenski je ograničen. Hvala.