Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, za običnog građanina koji bi imao prilike da pročita Predlog ovog zakona, čije ime glasi - regulisanje odnosa Republike Srbije i zajmoprimaca ili garanata za preuzete obaveze po zajmovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj, i ovo što nam je kao narodnim poslanicima na ove dve ili tri strane ovde predočeno, morao bi da ima visoku stručnu spremu i da bude ekonomista, bankar da bi razumeo. Kazaću ono što sam iz svog ugla, neću da kažem običnog građanina, ali verujem da tako razmišlja i većina građana Srbije, iz ovoga razumeo.
Prvo, nisu mi jasne diskusije gospodina Mirka Cvetkovića, bivšeg ministra za finansije i bivšeg direktora Agencije za privatizaciju, kada je govorio o eventualnom zajmu i podršci MMF-a ekonomskoj stabilizaciji, očuvanju kursa dinara i tako redom, kada je rekao da se država Srbija nije zadužila. Ali, vidimo iz ovoga predloga zakona da, okreni, obrni, na kraju to dođe sve na državu Srbiju. Neke su banke propale, neke su u stečaju, neke su namerno gurnute u stečaj. Naš bankarski sistem je voljom jednog čoveka, jedne političke opcije koja je na vlasti, što se tiče finansija, već devet godina, gurnut u propast, pod led.
Sad, evo, ovde imamo Predlog zakona gde država Srbija preuzima sve dugove; ona je garant i bila, da li se zvala SFRJ, SRJ ili sad Republika Srbija, za sve ove. To je ono što mi iz Nove Srbije tvrdimo, kada se radi o zajmu, odnosno aranžmanu sa MMF-om. Ko je država Srbija? Pa, nisu država Srbija samo trenutni vlastodršci i ljudi na funkcijama. Država Srbija su građani Srbije, koji pune budžet. Prema tome, i ovaj sporazum sa MMF-om će na kraju platiti građani Srbije, a on je u funkciji preživljavanja ovakve vlasti.
Samo da vam navedem primer jedne vesti emitovane na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom pre otprilike 50 minuta. Kaže ovako, gospodine Milosavljeviću, to se vas tiče, vi ste ministar za trgovinu – grad Beograd je sklopio sa španskom firmom „Kaf“ ugovor vredan 81 milion evra o nabavci, odnosno kupovini 30 tramvaja.
Zar vam to malo ne liči na nešto što se dešava već četiri godine – da se neki ljudi prozivaju za nabavku lokomotiva vrednosti 3.600.000 evra? Niko četiri godine da kaže šta je sa tim, ima li tu nekih propusta, je l' neko optužen, je l' podneta neka prijava. Pa, nabavka tih lokomotiva, kao, nije nešto bilo u redu, pa direktor uprave za nabavke, koji je naravno iz Demokratske stranke kaže nešto...
Baš me interesuje šta ćete vi da kažete za ovu vest. Ne znam da li ste čuli za to. Kada ste se vi poslednji put videli sa gradonačelnikom, da li je on pričao o Vladi, bankama, ministru finansija, predsedniku Vlade, o ovom poslu? Dakle, kaže se – grad Beograd je sklopio ugovor sa španskom firmom „Kaf“ (mislim da se tako čita) o ugovoru vrednom 81.000.000 evra.
Zašto ja ovo pitam? Pa, pitam, naravno, je l' bio tender za te nabavke, ima li uprava za nabavke svoje mišljenje o tome? Ne sporim potrebu da se kupi ne 30, nego možda i 300 tramvaja ili autobusa za grad Beograd; svi znamo, i pored svih donacija i ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu u Beogradu i u prevoz građana, da su verovatno potrebni ti tramvaji.
Da li ćete vi sada da se oglasite kao Ministarstvo trgovine, da li ste vi dali saglasnost za ovakvu nabavku? Jer, okreni, obrni, iz ovoga zakona koji ste vi nama ovde dali ispada da će na kraju opet država Srbija da bude garant i da vraća. Te strane firme, verovatno i vlade, koje nam daju kredite i zajmove znaju s kim imaju posla. Pa naravno da će da traže da država Srbija bude garant vraćanja tih dugova; ipak je država neko ko je najozbiljniji da vraća te dugove i da stoji iza toga.
Pitam vas, drugi put, da li ste vi kao Ministarstvo trgovine upoznati sa ovim ugovorom koji je grad Beograd sklopio, kako je jedna televizija pre 50 minuta javila? Ugovor je vredan 81.000.000 evra. Imali smo izjavu ministarke finansija, od pre nekoliko dana, da ona ne zna kako se troši 130 milijardi dinara budžetskih sredstava.
Pa, da li su sredstva koja su u budžetu grada Beograda narodne pare isto? Ja tako shvatam, da imamo jedan budžet koji mi donosimo ovde, postoje i budžeti lokalnih samouprava i gradova, ali sve su to narodne pare, sve će to posle narod da vraća. To je jedno što sam imao da kažem i voleo bih da mi vi odgovorite na to pitanje.
Predsednicu, odnosno predsedavajuću bih, u okviru ovih minuta, znači, ja ću govoriti nešto kraće od ovih dvadeset minuta, da zamolim nešto – da nas dvadesetak ovde prisutnih, nažalost, samo dvadesetak, možda nešto više, ne govorim ni da li iz opozicije ili iz vlasti, ne zabijamo kao nojevi glavu u pesak ovde, u ovoj toploj sali. U Srbiji se trenutno, gospođo predsedavajuća, događa velika drama. Na stotine i hiljade dece i roditelja su po domovima zdravlja i niko da im kaže konkretno šta da rade. Pre 50 minuta je ministar za zdravlje izašao i rekao da ima preko četiri miliona vakcina i da može da se vakciniše kad ko hoće i gde ko hoće. Naravno, ako potpiše izjavu da dobrovoljno pristaje na tu vakcinu.
Zamolio bih vas u ime svih građana, radi stišavanja panike, žena je malopre prevezena iz Kruševca i umrla je na putu do Beograda, da ovde sutra u deset sati pozovete predsednika Vlade i ministra zdravlja, kao što sam i letos dao šlagvort i priliku ministru zdravlja, bez ikakve politizacije da dođe i da kaže šta je istina.
Mi smo sinoć na televiziji videli jednu lekarku, direktorku medicinskog centra sa Bežanijske kose – ljudi moji, ona pokazuje tri kreveta spremna za izolaciju i za prijem bolesnika. Tri kreveta! A za respiratore, koji su, kažu, najbitniji u prva tri sata, kaže – skinućemo iz hiruške sale.
Dopisnici nacionalne televizije govore da su stotine obolele, da su stotine dobile grip. Na televiziji imamo, već tri dana: 162, pa 169. Zamolio bih vas da se ne držimo strogo Poslovnika, ovo su vanredne okolnosti. Svi ćemo se ovde složiti da sutra u deset pozovete i neka priča sat vremena ministar, neka kaže građanima. Svi smo mi pod pritiskom, ne samo kao roditelji, nego kao javne ličnosti, kao funkcioneri, kao poslanici, kao predsednici opština. Da ne govorimo o ministrima, koji su najodgovorniji, ili o ministru zdravlja, neka dođe ovde sutra u deset da kaže šta se dešava.
Na raznoraznim javnim servisima drugih država gledamo šta se događa u tim zemljama. U Ukrajini tri stotine hiljada doza hitno, premijerka Ukrajine čeka noću na aerodromu te vakcine, „tamiflu“, ili kako se to već zove.
Čuli smo jednu dobru stvar, a ovo je dobro za ministra trgovine da nam odgovori, da „tamiflu“ košta osam dolara. Pa, ovde se prodaje po 40-50 dolara. Danas, odnosno juče su nosioci farmakološke mafije oslobođeni, znaju im se imena i sve.
Zna se zašto ljudi umiru od pritiska. Zato što, gospodine ministre, u onoj jednoj piluli ima samo pet posto materije koja sprečava rast pritiska, zato što se uvozi iz Kine nelegalno, lopatama i vagonima i tovari se u štampane kutije.
Nadam se da će policija, kao što je uspešno počela da rešava problem droge, i na to, da tako kažem, nagaziti.
Prema tome, gospođo predsedavajuća, spreman sam da primim kaznu, najiskrenije vam kažem, bez ikakve provokacije, ako sam „iskočio“ iz teme.
Mislim da je u interesu građana Srbije i svih nas da učinite napor i da sutra obezbedite prisustvo ministra zdravlja u deset časova, da se obrati građanima Srbije, sa pravom i jasnom informacijom, u direktnom prenosu. Da više ne bude rekla-kazala, jedna televizija javlja ovako, druga onako – imamo četiri miliona vakcina, a ovde smo čuli, sa tog mesta gde sedi ministar Milosavljević, letos da imamo 225.000 vakcina.
Ako je u međuvremenu, od hitne sednice Vlade juče, i telefonske sednice, nabavljeno četiri miliona, svaka čast, ali treba da počnu da se daju te vakcine i da se više ne optužuju građani i roditelji što su u panici. Pa to je ljudski, to je roditeljski. Ako nemaju pravu informaciju šta da rade, oni moraju da odu u domove zdravlja. Pa to je pozitivno za zdravstvo i domove zdravlja, to znači da ti građani i roditelji imaju poverenja u te domove zdravlja i u te lekare, čim dolaze u tolikom broju.
Malopre je bila vest da je u Užicu troje dece obolelo. Nažalost, moramo svi da konstatujemo da je ovaj prvi talas epidemije udario najpre na decu i utoliko pre mislim da je to važan razlog zašto tražim da zamolite i da krenemo sutra, ako treba, sat pre vremena da se obrati građanima.
Dečiji raspust je produžen na šest dana. Znači, ima neki razlog. Niko nikog ne optužuje da je kriv; došlo je spolja, infekcija, epidemija, ali neko treba da se obrati sa zvaničnom informacijom, sat vremena u direktnom prenosu. Ovako su izveštaji sa konferencija za štampu različiti, šta je kome od medijskih kuća bilo zanimljivije da objavi. Eto, to je bila svrha moje molbe. Hvala lepo.