Zahvaljujem, predsedavajući.

Srbija je otvorena zemlja, ali suočena sa mnogobrojnim bezbednosnim izazovima i uloga MUP-a i bezbednosnih službi je zbog toga veoma važna. Na osnovu njihovih izveštaja imali smo i verujem da ćemo imati situacije i veliki broj stranih investitora je dolazio, ali i dolaziće u zemlju sa, rekla bih, sumnjivim kapitalom i sa baš ne časnim namerama kada je u pitanju njihovo investiranje. Naravno da ne izuzimam ni domaće investitore. U privatizacijama koje su iza nas tajkuni u Srbiji su opljačkali Srbiju i zahvaljujući nedomaćinskom poslovanju Srbija je 2012. godine bila suočena sa ogromnim finansijskim i ekonomskim problemima. Situacija je sada mnogo bolja, na sreću svih nas.

Dakle, ovaj član 9. Zakona o strancima se odnosi na zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca. Iako član 8. donekle uzima u obzir i sadržinu amandmana koji sam ja podnela i odnosi se na postupak odlučivanja o pravima i obavezama stranaca, da bi se procenio ulazak i boravak na teritoriji države i da to predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik i da država Srbija za takve investitore uskraćuje ulazak ili boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije i da odluku o tome donosi nadležni organ. Ja sam ipak mislila da se u cilju preciznosti ovog člana…

U cilju preciznosti ovog člana, da se amandman koji sam podnela odnosi i na strance – investitore. Hvala vam, predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada se veliki broj zemalja bori za što veći broj stranih investicija i u poslednjih nekoliko godina Srbija u tome prednjači, smatram da je novi Zakon o strancima prilika da se i pojam „stranca investitora“ na poseban način definiše.

Ja sam u članu 3. Predloga zakona o strancima predložila amandman kojim se dodaje tačka 1a i kojim se dodatno definiše pojam „stranca“. Činjenica je da su strani investitori u poslednjih nekoliko godina u Srbiji zaposlili preko 170 hiljada radnika. Mnogi od tih stranih investitora otvaraju po nekoliko pogona, odnosno po nekoliko fabrika u Srbiji.

Pošto sam juče govorila i o tome da se i domaća privreda podstiče od strane resornog ministarstva i privrede, želim da napomenem da se u prvom tromesečju ove godine obezbeđuje i 560 miliona dinara koji privrednici takođe ne moraju da vrate, a koji se odnose na opremu. Ova pomoć se dodeljuje u visini od 25% vrednosti opreme, 70% čine krediti banaka i lizing, a preostalih 5% je učešće samog preduzeća.

Lično meni, a verujem i mnogim mojim kolegama u razvoju domaće privrede i privatnog preduzetništva je uzor Slovačka koja ima preko 90% malih, mikro i srednjih preduzeća. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman na član 4. ovog zakona u kojem predlažem da se doda stav 2. sa ciljem da se rodna neutralnost izraza odnosi i na stranca investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj u Srbiji.

Cilj Srbije je da stvorimo društvo jednakih šansi i da rodno neutralni apsekt važi i za strance koji posluju u Srbiji i za one koji tek treba da investiraju.

Kao primer dobre prakse navela bih Švedsku „Ikeu“, ali i kompaniju „Automatik kompani“, koja zapošljava 2.200 radnika u Inđiji, od toga veliki broj žena. Inače, ova kompanija ima svoje fabrike i u Nemačkoj, u Meksiku, u Češkoj, u Kanadi.

Najbolji primer koji Srbija pokazuje za rodni aspekt neutralnosti i ekonomsko osnaživanje žena i razvoj preduzetništva je primena rodno-odgovornog budžetiranja, ali i uvođenje… Prva smo zemlja na Balkanu koja je uvela rodni indeks kao merni instrument na osnovu kojeg se meri rodni aspekt u Srbiji po više osnova.

Ovim zakonom se u članu 5, koji ima dva stava, jedan i dva, definiše korišćenje putne isprave. Ja sam amandmanom predložila i stav 3, sa ciljem da se dodatno profiliše svaki stranac, investitor, jer su oni sa domaćim investitorima u Srbiji nosioci ekonomskog razvoja. To su ljudi koji zbog povoljne političke i ekonomske klime, koju stvara država Srbija, sa domaćim preduzetnicima predstavljaju nosioce današnjeg razvoja Srbije.

Mišljenja sam da bi i simbolično pominjanje u stavu 3. člana ovog zakona pokazali nivo poštovanja koji zaslužuju, jer od tih i takvih investitora, znači, od ovih koji rade u Srbiji i od ovih koji tek treba da dođu, živi 170 hiljada radnika i njihovih porodica.

U Raškom okrugu u Kraljevu imamo fabriku tekstila koju su otvorili turski investitori koji dolaze sa jugoistoka u Srbiju i koji su, kao i svi ostali, dobrodošli.

Član 6. sadrži jedan stav koji se odnosi na ulazak i boravak stranaca. Smatrala sam da ovom članu treba dodati još jedan stav i podnela sam amandman sa ciljem da se precizno definiše ulazak i boravak stranih investitora u našoj zemlji. Zato ću navesti jedan primer Vlasotinca i firme „Gruner“ koja zapošljava 480 radnika u ovom gradu na jugu Srbije. Dakle, 480 porodica živi zahvaljujući zaposlenju u ovoj firmi.

Boravak tih i takvih stranaca u našoj zemlji je u svakom slučaju potreban, za razliku od onih koji su zajedno sa domaćim uništili našu privredu u privatizacijama koje su iza nas i svi se moramo usredsrediti na to da ih privučemo i da u našoj zemlji ostanu što duže. Zato je potrebna saradnja sa našim državnim organima. Da li je potrebno da još jednom naglasim da je u Srbiji zaposleno 170 hiljada radnika, zahvaljujući strancima koji rade u našoj zemlji, od Subotice do juga, odnosno do Preševa. Mislim da je ovo veoma važno zbog toga što zajedno sa domaćim investitorima se utiče na ubrzan ekonomski razvoj Srbije.

Članom 7. definiše se poštovanje zakona za strance koji borave u našoj zemlji. Vladavina prava i efikasnije sudstvo ključni za razvoj naših institucija, a samim tim i za podsticanje investiranja u Srbiji.

Sa druge strane, investitori koji borave u Srbiji i čiji cilj je ekonomski razvoj, zajedno sa našim investitorima treba da poštuju i u obavezi su da poštuju zakone države Srbije. Kako to izgleda kada strani investitor ne poštuje ugovorene obaveze najbolje se može videti na primeru „Goše“. Zbog toga sam i podnela amandman sa ciljem da strani investitori moraju striktno da poštuju zakone države Srbije.

Predlog člana 1. u Zakonu o strancima je sledeći. Ovim zakonom se uređuju uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, kao i nadležnost i poslovi organa državne uprave Republike Srbije u vezi sa ulaskom, kretanjem, boravkom stranaca na teritoriji RS i njihovim vraćanjem iz Republike Srbije.

Smatram da u članu 1. ovog amandmana treba dodati i član 2. koji glasi – Zakon o strancima treba da omogućim budućim investitorima u RS brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata, u cilju ekonomskog razvoja i borbe protiv kriminala i korupcije. Zašto sam smatrala da u članu 1. ovog zakona treba dodati i član 2. koji sam predložila?

Strane investicije igraju veliku ulogu u ekonomskom razvoju Republike Srbije, samo SAD na osnovu svojih investicija u RS zapošljavaju 17.000 radnika, Austrija ima 450 kompanija i zapošljava 13.000 zaposlenih, Nemačka ima trgovinsku razmenu od 4,4 milijarde evra i nemačke kompanije zapošljavaju 37.000 radnika u Srbiji.

Vlada je odbila ovaj moj predlog amandmana sa obrazloženjem da moj amandman nije predmet uređenja ovog zakona, a verujem da će većine kolega moj amandman u danu za glasanje podržati.

Pre svega, izvinjavam se zbog očiglednog lapsusa koji sam imala kada sam obrazlagala prethodni amandman i kada sam umesto reči „stav“ upotrebila reč „član“. Ne sporim pravo reagovanja kolega, ali se zaista ne slažem sa malicioznim komentarima. Ako je to sav moj greh, ja ga prihvatam, ali mislim da svi mi u ovoj sali znamo da građani nepogrešivo prate naš rad i naše reakcije i nepogrešivo vrednuju i naše rezultate.

Što se tiče člana 2. ovog zakona on definiše na koje se strance ne primenjuje ovaj član. Podnela sam amandman i na osnovu kojeg predlažem da u članu 2. Predloga zakona o strancima doda se i stav 3. kojim se, sa ciljem da se amandmanom dodatno definišu lica na koje se zakon odnosi.

Takođe, u prethodnom delu diskusije mnoge moje kolege su komentarisale i spominjale da se u Srbiji favorizuju strani investitori i da domaći i strani investitori nemaju jednaka prava. Htela sam da istaknem par podataka radi istine, zbog građana, da Vlada pruža sveobuhvatnu podršku sektoru mikromalih i srednjih preduzeća i preduzetnika, jer u stvari od njihovih ideja, truda i preduzimljivosti zavisi i brzina rasta i razvoja Srbije.

U tom smislu u prvom kvartalu 2018. godine predloženi su programi u kojim se daje 750 miliona dinara bespovratno programa podrške i to za preduzetnike 500 miliona dinara bespovratnih sredstava, a za početnike u poslovanju 250. Godine 2016. koja je proglašena godinom preduzetništva rezultat je bio sledeći, bilo je 17 hiljada novih preduzeća, novih 30 hiljada radnih mesta i 70% veća ostvarena neto dobit. U 2017. godini, resorno ministarstvo je izdvojilo 18,2 milijarde dinara od čega 7,6 milijardi bespovratnog novca i više od pola milijarde evra za povoljne kredite. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je 18 zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova o kojima mi raspravljamo u toku ovog Prvog redovnog skupštinskog zasedanja u toku ove godine, a koji u stvari predstavljaju jasan pokazatelj aktivnog rada na normativnoj dogradnji široke oblasti koju pokriva Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Interes svih nas je jačanje integriteta i odgovornosti policije, kao i njena profesionalizacija. Iza ovih 18 zakona se vidi jedan timski rad, stručan rad Ministarstva unutrašnjih poslova, rad na terenu, ali i prihvatanje mnogih kritika i sugestija, i od strane nezavisnih regulatornih tela i od strane civilnih organizacija koje se bave ovom oblašću. Za mene je posebno važno i što su ovi zakoni predviđeni i Akcionim planom za ispunjavanje Poglavlja 24.

Izmene i dopune Zakona o policiji imaju za cilj da otklone nedostatke koji su pre svega uočeni na terenu, ali i da, na neki način, nadoknade, odnosno dopune nadležnosti policije, doprinesu transparentnosti i boljoj koordinaciji svih službi u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Policija je specifična služba. Policijski službenici obavljaju visoko rizične poslove. Brojni su izazovi svakodnevno pred pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Predlogom ovog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o policiji, uzima se u obzir kvalitetno izvršenje zadataka u zaštiti bezbednosti građana i imovine, ali i očuvanje radne sposobnosti svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ako bih u dve reči trebala da ocenim rad Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, onda je to transparentnost i efikasnost.

Sa stanovišta borbe protiv korupcije, novim zakonom o policiji uvedeni su i novi mehanizmi, usmereni na borbu protiv korupcije. Oni se ogledaju, pre svega, u jačanju sektora unutrašnje kontrole MUP koji sada na raspolaganju ima nove, moderne, instrumente koje primenjuju u svom radu. A svakako su i test integriteta i sprovođenje analize rizika od korupcije, provere prijava imovine pripadnika unutrašnjih poslova, otvorili i pitanje zaposlenih u Ministarstvu.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, napredak Ministarstva unutrašnjih poslova, pored građana Srbije, vidi i Angela Merkel, kancelarka Nemačke, koja je u nedavnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića posebno pohvalila Srbiju u borbi protiv korupcije. To samo ne vide pojedini opozicioni predstavnici, što se i održava na rezultatu koji smo nedavno imali na beogradskim izborima.

Imam i nekoliko pitanja za vas, ministre Stefanoviću. Što se tiče Zakona o strancima, imam jednu dilemu, da predložena rešenja otežavaju organizovanje kratkih poseta radi održavanja poslovnih sastanaka u Srbiji. Volela bih da me vi vašim odgovorom u toj mojoj dilemi razuverite.

U vezi za Predlogom zakona o JMBG, imam pitanje za vas - da li će se podzakonskim aktima definisati jasni kriterijumi prema kojima su jedinice lokalne samouprave razvrstane u registraciona područja?

Treće pitanje, povodom Predloga zakona o nacionalnom DNK registru, zbog posebne osetljivosti ove materije, po mom mišljenju treba preciznije definisati koja organizaciona jedinica se u okviru MUP bavi, odnosno nadležna je za nadzor sprovođenja tog zakona, isto kao što je precizno definisano da je pristup podacima u registru rezultata forenzičko-genetičke analize DNK dozvoljen samo ovlašćenim licima forenzičke službe MUP.

Što se tiče bezbednosti u zemlji, načinjen je značajan pozitivan primer u pogledu povećanja nivoa bezbednosti, što pokazuju i podaci da je od 2011. godine do današnjeg dana smanjena smrtnost za 27% na našim putevima. Jedna osoba kada pogine je veliki problem za našu zemlju, verujem da će ovaj zakon još viće povećati bezbednost na putevima.

Posebno bih želela da pohvalim napore MUP, pre svega kada je u pitanju prevencija i edukacija svih učesnika zbog pojačane bezbednosti dece u školama.

Mišljenja sam, i to takođe pozdravljam, da od našeg najranijeg uzrasta u školama moramo imati više predmeta koji će se baviti i bezbednošću i borbom protiv nasilja. To je, nažalost, situacija kada vi nemate odmah rezultate, ali dugoročno gledano, sa stanovišta obrazovanja, 100% ćemo imati generacije koje će imati veću svest i o značaju bezbednosti i borbe protiv nasilja.

Danas je 8. mart. Žene u Srbiji, kao i žene u celom svetu obeležavaju ovaj dan kao početak borbe za svoja prava. Upravo zbog svih žena koje su pretrpele neki oblik nasilja moram da kažem da je policija pokazala ogromne napore u primeni Zakona o sprečavanju nasilja nad ženama i decom.

Od 1. juna prošle godine, od kada se primenjuje ovaj zakon, policija je izrekla do kraja 2017. godine 10.504 hitne mere, 7.095 je bilo zabrana prilaska žrtvama, a 3.409 udaljenja učesnika iz stana. Svih 27 policijskih uprava imaju timove koji se bore protiv nasilja nad ženama i decom i, prema svim istraživanjima, žene žrtve nasilja upravo imaju najveće poverenje u policiju.

Zbog svega ovoga što sam rekla, u Danu za glasanju ću podržati set zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvažena premijerko Brnabić, uvaženi ministri, teško je govoriti posle ovakvog nasilja u parlamentu.

Zaista, gospodine Vujoviću, ovo je odlično planiran budžet za sledeću godinu. Kao što ste više puta do sada čuli, SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj budžet. A, reći da, samo 15 minuta pre mog izlaganja, da premijerka Ana Brnabić nije zainteresovana da dođe ovde u ovaj visoki dom, a samo da se setimo premijera Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine, koga ni na koji način niste mogli da naterate da uđe u ovaj visoki dom i posle pojašnjenja ministra Vujovića da je bila sednica Vlade, govori zaista o političkoj nekorektnosti.

Takođe, reći da premijerka Ana Brnabić izmišlja kada govori o rezultatima „Er Srbije“ je nekorektno i neutemeljeno, jer ja postavljam samo jedno pitanje – šta, jesmo li trebali da ostavimo JAT, da grcamo u dugovima? „Er Srbija“ se bori, ima svoje rezultate i sve je transparentno i sve se lako može proveriti. A, korišćenje ove govornice za izmišljotine i laži je van svakog komentara.

Upoređujući ovaj budžet sa budžetima iz prethodnih godina zaista se vidi razvojna komponenta, više nego ikada do sada za poslednjih četiri, pet godina. Imamo više planiranog novca za infrastrukturne projekte, za obrazovanje, za policiju, za vojsku, za sektor za vanredne situacije, za zaštitu životne sredine, za poljoprivredu, znači, za sve resore.

Posle trogodišnjih mera fiskalne i monetarne konsolidacije, štednje, teških reformi, bolnih rezova kroz koje smo prošli, veoma je važno da u narednom periodu budemo disciplinovani i odgovorni. Da bismo ostvarili sve što je planirano iz ovog budžeta za narednu godinu, veoma je važna politička i ekonomska stabilnost. Za mene je takođe veoma važno što građani Srbije razumeju kada ja ili bilo ko od nas kažemo šta znači politička i ekonomska stabilnost.

Dve najvažnije novine ovog budžeta za mene su povećanje plata i penzija i oslobađanje poreza na zarade za osnivanje privrednih subjekata do devet zaposlenih radnika u trajanju od dve godine. Kad kažem – povećanje plata i penzija, veoma je važno što je ovo povećanje plata i penzija iz realnih izvora. I opet ću citirati premijerku Anu Brnabić, koja je ovde, odgovarajući na pitanja narodnih poslanika, navela primer povećanja penzija iz 2008. godine, kada smo imali četiri puta potpuno neosnovana povećanja, a posle tri meseca smo bili pred bankrotom.

Svako od nas je svestan da Srbija više nikada ne sme da dozvoli sebi da dođe u takvu situaciju. Penzije se sada isplaćuju sa oko 40% budžeta, a samo pre dve godine, da ne bude da citiram samo negde 2008, 2009. godinu, smo isplaćivali penzije sa 58% budžeta.

Razvoj malih i srednjih preduzeća su motor našeg razvoja. Imam podatke od Ministarstva privrede da je 30.000 novih radnih mesta otvoreno u sektoru malih i srednjih preduzeća u prošloj godini, a da je po stupanju novog Zakona o ulaganju uloženo negde oko 400 miliona evra, otvoreno 24.000 novih radnih mesta. Naravno da je kraj godine i planiranje budžeta za sledeću godinu prilika da se sumiraju određeni rezultati. Dakle, inflacija je 1%, nezaposlenost 11%, direktne strane investicije su 13% više u odnosu na prošlu godinu kada je bilo dve milijarde, javni dug pada. Dakle, svi ekonomski parametri pokazuju da u narednom periodu treba da imamo jedan održiv razvoj. Preostaje nam u sledećoj godini podizanje kreditne aktivnosti, podizanje drugih nivoa rasta uz kapitalne investicije, privatno javno ulaganje i očekujemo održivi rast u dužem vremenskom periodu na osnovu predloga budžeta za 2018. godinu.

Ovaj budžet pokazuje da će i u narednoj godini biti u našoj zemlji prioritet tri stuba reformi. Prvi je zdrava ekonomija, drugi je dinamična, efikasna i transparenta samouprava i javna uprava i, naravno, vladavina prava.

Na kraju, ja bih imala nekoliko pitanja za ministre koji su ovde došli. Prvo za ministra poljoprivrede Nedimovića, a vezano je za navodnjavanje, koliko će biti pokriveno obradivih površina u 2018. godini, možete da kažete i za 2019. godinu, da li sve ide po planu, s obzirom da 30 godina nije ulagano u tu oblast?

Naravno, pitanje za ministra Vujovića, prvo moram da ga pohvalim za primenu rodno odgovornog budžetiranja. Mi parlamentarke pratimo implementaciju tog zakona koji u punoj implementaciji treba da bude primenjen 2020. godine, i to je zaista za svaku pohvalu. Međutim, u obrazloženju budžeta je rekao da postoje rizici od implementacije projekata. Na to može da odgovori neko od drugih ministara kako da te rizike smanjimo.

Ne mogu da ne spomenem obrazovanje, ministra Šarčevića. Tri strateška cilja za 2017. godinu su bili dualno obrazovanje, koje smo usvojili, IT sektor i uvođenje preduzetništva i, treći je, uvođenje nauke u funkciju razvoja. Prva dva se implementiraju i to je za svaku pohvalu, a za ovaj treći nam je otprilike neophodna reforma naučnih instituta i promena načina finansiranja naučno-istraživačkih delatnosti. Da li biste tu mogli da nam date određena pojašnjenja kako određene stvari stoje u toj oblasti? Hvala.

Zahvaljujem predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, pa jedino u čemu bi se složila sa prethodnim govornikom, sa kolegom je činjenica da treba da iznesemo stanje na terenu, ali objektivno i realno sa činjenicama i rezultatima, a ne sa improvizacijom i sa neistinama.

Sledeće su činjenice, do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, a kada je ispunio kriterijume bilo je ubedljivo najgore ocenjeno. Dovoljan je pokazatelj u kakvom je stanju bilo zdravstvo i kako smo ga zatekli.

Srpsko zdravstvo je prethodne dve godine napredovalo 12 mesta po tom istom indeksu i više nije najgore u Evropi. Srbija sada zauzima 24 poziciju, nalazi se ispred osam država EU i ponela je titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini. Više puta je ovde rečeno, ali nije zgoreg, zbog građana Srbije ponoviti da su u rad puštena četiri akceleratora, da su smanjene liste čekanja za 50%, a negde i potpuno ukinute, kao na primer u Kragujevcu, a uskoro će biti i u Nišu.

Za dve godine je zaposleno oko 4.000 medicinskih radnika, od toga više od 2.000 lekara. Ovo je veoma važan podatak, uz odobrenje 4.000 specijalizacija, da time i poboljšavamo situaciju u zdravstvenom sistemu Srbije, ali i smanjujemo odliv lekara u strane zemlje. Integracioni zdravstveni sistem funkcioniše od marta ove godine, Nacionalni kol centar samo od njegovog puštanja ima preko 2.000 registrovanih poziva i pruža mogućnost da pacijent u roku od 50 sekundi zakaže pregled. Preko 100 novih sanitetskih vozila. Budžetski fond za lečenje oboljenja poslednje tri godine izdvoji… stanja ili povreda koje ne možemo uspešno lečiti u Srbiji za poslednje tri godine izdvojio je više od 32 miliona evra.

Srbija je obnovila i svoj zahtev za članstvo u organizaciji „Eurotransplant“, za gama nož u neurohirurgiji u prvih godinu dana obavljeno je oko 800 intervencija i to su rezultati zdravstva i zdravstvenog sistema i vas kao Ministarstva, u prethodnih nekoliko godina. sigurna sam da sa ovakvim rezultatima apsolutno u narednom periodu možete da se nosite i sa najvažnijim izazovima u zdravstvu, a to su finansijska održivost, dostupnost zdravstvene zaštite, demografski trendovi i postavljanje pacijenata u centar zdravstvene zaštite.

Pošto imam još nekoliko minuta vremena, a nemamo tv prenos, iskoristiću priliku da vam postavim nekoliko pitanja ministre. Više puta ste ovde u ovom visokom domu govorili o izjednačavanju privatne i državne prakse. U jednom od vaših prethodnih dolazaka u parlament istakli ste da je za to potrebno da privatne ustanove dostave lične karte. Od njih 1300 registrovanih, koliko mi je poznato, rekli ste da ih je dostavilo 400, da li ima pomaka u ovom trenutku u tome?

Obzirom da ste i sami više puta danas spomenuli da su lokalne samouprave u nekoj vrsti decentralizacije koja je bila ranije bezuspešno sprovedena, napravile ogromne gubitke, nisu ulagale u domove zdravlja i bolnice u svojim sredinama, koliko mi je poznato, podatak je da lokalne samouprave, opštine i gradovi ulažu nekih 0,8% svojih budžeta u ovom trenutku. Da li Ministarstvo razmatra mogućnost da se za narednu budžetsku godinu taj procenat poveća? Hvala.

Dualno obrazovanje je svakako samo jedna u nizu reformi celokupnog sistema obrazovanja koje je Srbiji itekako bilo potrebno i čija se reforma dugi niz godina odlagala.

Moram da podsetim zbog građana Srbije da smo mi dualno obrazovanje u nekom prethodnom periodu imali i da je naš problem kao države bio što nemamo kontinuitet u nekim oblastima koje postavimo.

Prethodna koleginica je spomenula da dete ne može u 15. ili 16. godini da izrazi svoje sopstveno mišljenje. Kako može dete u 15. godini da izrazi svoje sopstveno mišljenje? Ja sam pedagog po obrazovanju i smatram da upravo dualnim obrazovanjem i praksom kod dece se podstiče kreativnost i apsolutno mogućnost da izraze svoje sopstveno mišljenje kreativnost i preduzetnički duh.

Slažem se sa vašom ocenom, ministre, da ovo podmetanje teze o jeftinoj radnoj snazi je jedna floskula koja neće proći, jer je reč o stručnoj radnoj snazi i opet zbog građana Srbije želim da podsetim da smo na zadnjem sastanku koji smo imali u Strazburu, Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, da su upravo poslanici opozicije pokušali da predlože amandman da se dualno obrazovanje osudi, uvođenje dualnog obrazovanja u Srbiji, a da su evropski poslanici reagovali protiv toga i nisu prihvatili amandman. To je prva stvar.

Druga stvar koju sam takođe htela da kažem, vi ste sa svojim saradnicima obavili razgovore sa predstavnicima škola i imate preko 1.800 institucija i škola koje žele da podrže ovaj projekat i ja sam nedavno bila na jednom takvom sastanku u Aranđelovcu, kada je slučajno preduzetnik prišao tekstilnoj industriji i rekao koliko je to neophodno za njegovu fabriku.

Uvaženi ministre LJajiću i Ružiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani, mi danas raspravljamo o setu zakona koji su važni za depolitizaciju i profesionalizaciju i javne uprave i lokalne samouprave. Ovi zakoni su nesumnjivo važni za dalji progres Srbije, za ekonomsku održivost i napredak. Zbog toga ću ja u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.Kada je reč o Zakonu o državnim službenicima, izmene i dopune ovog zakona smo imali pre tri godine, on predstavlja važan sistemski zakon, a radna grupa je pored novina, važnih za život građana i građanki Srbije, uvidela i nedostatke u funkcionisanju ovog zakona za prethodne tri godine.

Cilj ovog zakona je uvođenje reda u sistem javne uprave. NJime se povećava odgovornost zaposlenih. Cilj je da ujednačimo, da nagradimo one koji vredno rade i da edukujemo one koji slabije rade, da nema frapantnih razlika između onih koji obavljaju isti posao, a imaju različita primanja.Takođe, efikasna lokalna samouprava mora da bude naš standard, zato je važno na koji način upravljamo ljudskim resursima, jer ljudi koji obavljaju posao u lokalnim samoupravama i u javnoj upravi, direktno utiču na živote naših građana.

Lokalna samouprava mora da se transformiše u modernu, sposobnu, ekonomičnu i odgovornu upravu. Iz mogu iskustva u radu lokalne samouprave, smatram veoma važnim da sve lokalne samouprave imaju svoje petogodišnje ili desetogodišnje strategije razvoja. Takođe, moraju da imaju timove koji prate projekte i koji rade na projektima i verujem da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodi računa između ostalih aktivnosti i o tome.Mi moramo da shvatimo da samo dobri i motivisani kadrovi, koji su dobro raspoređeni, postižu efikasnost u radu koji nam je potreban za napredak i širi društveni razvoj. Naravno da je važno da uzmemo iskustva EU, zemalja koje su ova pitanja već rešile. Mislim da je dobro što idemo u ovom pravcu, važno je da podvučemo crtu i da realno sagledamo gde se nalazimo na osnovu identifikovanih nedostataka i pomerimo se još dalje u postizanju planiranih ciljeva.Za ovaj Zakon o državnim službenicima održana je javna rasprava. Prateći javnu raspravu, prihvaćeno je više od 70% primedbi. Moram da priznam da nisam najbolje razumela nedavni protest jednog od sindikata koji je u svom protestu izrazio negodovanje zbog toga što smatraju da ovaj Zakon o državnim službenicima samo uskraćuje prava radnika. Ne vidim način da ovim zakonom može biti suspendovano pravo da svaka javna služba razgovara sa ministrom ili sa predstavnicima ministarstva o osnovici, koeficijentu i svemu što ih interesuje.Zbog građana Srbije, htela sam, ministre Ružiću, vama da postavim dva pitanja jer smatram da bi bilo veoma važno da istaknete kako su utvrđivani kriterijumi za objektivno merenje efikasnosti procesa rada, kao i standardi i jasna merila koja bi se primenjivala prilikom ocenjivanja? Kako se, takođe, vrednuju ocene državnih službenika na položaju kada državnim službenicima prestane rad na položaju? Mislim da je veoma važno da u toku rasprave još jednom potencirate odgovore na ova pitanja koje sam vam postavila.Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, veoma kratko želim da kažem da se njime olakšavaju administrativni postupci i poboljšava pružanje usluga građana. Verujem da je ovaj zakon otprilike način na koji ćemo mi pečat vremenom poslati u prošlost, tamo gde mu je i mesto. Koliko je uopšte važna e-uprava i novi zakon o e-upravi, kao jedan od sistemskih zakona koji očekujemo u ovom visokom domu do kraja ove godine, istaći ću samo na dva primera. To je, upis novorođenčadi još u porodilištima, i od 1. juna do danas, uprava Srbije koristeći e-ZUP, razmenila preko 15 hiljada dokumenata.

Tako da, ovaj set zakona smatram veoma važnim za dalji napredak i progres Srbije. Još jednom, podržaću ih u danu za glasanje.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre, nesumnjivo je da smo mi jedina zemlja koja je došla u ovu situaciju i sebe dovela u ovakvu poziciju pre ulaska u EU.

Članom 63. stav 2. o SSP predviđeno je da Srbija u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji kako bi državljanima članicama EU osigurali isti tretman kao i našim građanima.

Mi danas i juče u raspravi pokušavamo da otklonimo tu grešku. Najvažnija odredba ovog zakona je da nema kupovine zemljišta za strance do 2027. godine, da će ovaj zakon stupiti onda baš kada treba, da postoji opštedruštvena saglasnost o očuvanju nacionalnih interesa, kao i dogovor sa Briselom oko odlaganja stupanja na snagu odredbi SSP. Međutim, ono što je najvažnije za ovaj zakon je kako sprečiti zloupotrebe prilikom pokušaja kupovine zemljišta.

Stranci su kupovali zemlju preko preduzeća koja su registrovana u Srbiji. Kupovinom ovdašnjih firmi koje su prethodno privatizovale kombinate u ruke stranaca je do sada došlo preko 20.000 srpskih oranica. Tako su vlasnici „Agrokora“ mađarskog CBA, irske kompanije „Baltik investmens“ došli do oranica u Srbiji.

Zakon se veoma jasno odnosi na zabranu kupovine zemljišta za strance, ali moje pitanje za vas, gospodine ministre, je kako da sprečimo kupovinu zemljišta građana zemalja u regionu, s obzirom da je poznato da građani Crne Gore kupuju zemlju na Zlatiboru, da Albanci kupuju zemlju na jugu Srbije? Zatim, zamolila bih vas da nam objasnite i član 72. stav 3. po kome neko ko je nasledio zemljište a državljanin je države Srbije i prvi put je registrovao gazdinstvo na svoje ime, mora po ovoj odredbi zakona da čeka 10 godina da bi kupio zemljište.

Nema davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bez saglasnosti lokalne samouprave i to je u redu, međutim šta uraditi sa našim građanima koji imaju registrovano gazdinstvo, a uskraćena im je mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta u susednoj katastarskoj opštini ako ta opština ne pripada jedini lokalne samouprave gde su ti građani stalno naseljeni. Tu imamo još dva problema. Za posledicu imamo usporavanje procesa uvođenja prosečne veličine porodičnih poljoprivrednih gazdinstava sa svim posledicama za njihovu konkurentnost. Drugi problem, za posledicu imamo zabranu kupovine zemljišta u tradicionalnim vikendaškim područjima jer se potencijalni kupci nikada ne nastanjuju u tim područjima gde se takvo zemljište nalazi. To će povećati površine pod zapuštenim višegodišnjim zasadima u ovim područjima, imajući u vidu da prevashodno naslednici ovo zemljište nude na prodaju.

Druga pitanja koja imam za vas ne odnose se na ovaj zakon, ali su vezana za poljoprivredu uopšte. Prvi problem koji je već dugo prisutan je zdravstveno osiguranje poljoprivrednika u Srbiji. Drugi problem za koji su mi građani Batočine i okoline zamolili da vas pitam – kada će biti izmene i dopune Zakona o sanitarnom nadzoru, s obzirom da se u selima Srbije pije voda iz bunara, a nema sanitarnog nadzora za to? To je ogroman problem i to treba da se reši.

Složićete se sa mnom da su različiti uslovi bavljenja poljoprivredom u Leskovcu, Sjenici, Subotici i Aranđelovcu. Zato nam je potrebna reonizacija poljoprivredne proizvodnje gde će posle država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prihode.

Mislim da imamo još uvek veliki problem sa hektarima zemlje koji se ne koriste. Moj podatak je da je negde preko 400.000 i to je problem kojeg ste, verujem, kao ministarstvo svesni i koji treba rešavati. Zahvaljujem.