Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što obrazložim ovaj amandman, želim samo da kažem da mi ceo dan umesto odgovora na poreklo novca, na pranje novca, imamo pretnje, najjezivije pretnje upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ja pozivam građane Srbije, pošto raspravljamo o Predlogu zakona o klimatskim promenama, da samo razmisle koliko je kanalizacionih mreža, koliko je reciklažnih centara, koliko je postrojenja za preradu vode moglo da bude izgrađeno od novca koji je, ukoliko se utvrdi, otet od građana Srbije?

Što se tiče predloga amandmana koji je grupa poslanika podnela na član 15. stav 2, reč je o produžetku roka za izveštaje o merama prilagođavanja koji se dostavljaju Ministarstvu za zaštitu životne sredine na izmenjene klimatske uslove za one sektore i sisteme u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje.

Dva su razloga zašto smo tražili da se ovaj rok produži. Prvi je zato što te mere prilagođavanja mogu biti različite. U zavisnosti od područja, negde je potrebno održavanje i obnavljanje vlažnih staništa, negde je potrebna kontrola erozije, negde je potrebno pošumljavanje, negde je potrebno više vremena za nasipe.

Drugi razlog je što za većinu mera je potreban duži period za realizaciju i jedan realan rok. Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Vlada Republike Srbije su shvatili da je produženje roka neophodno i da je važno imati realan rok. Smatram da će i narodni poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman grupe poslanika.

Zahvaljujem, predsedavajući, kolega Orliću.

U skladu sa obavezama koje proizilaze iz konvencije Ministarstvo za zaštitu životne sredine priprema Dvogodišnji izveštaj i Izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

S obzirom da je prema pravilima Sporazuma iz Pariza dvogodišnji ažurirani izveštaj počevši od 2021. godine, postaje samo dvogodišnji izveštaj, mi smo predložili da se zbog toga u članu 65. amandmanom izbriše reč „ažurirani“, jer ukoliko ostavimo stari naziv, znači, Dvogodišnji ažurirani izveštaj, to bi moglo da izazove dosta proceduralnih problema u kasnijoj fazi kada se ovakvi dokumenti sa novim nazivom budu dostavljani na usvajanje.

Mislim da je cilj ovog amandmana postignut, jer je reč o potrebi da se ukaže na periodičnost podnošenja izveštaja, a ne na naziv, što je Vlada i prihvatila.

Ja koristim priliku da kolege narodne poslanike i narodne poslanice pozovem da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman kako bi zbog ove tehničke, ali veoma važne stvari ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona o klimatskim promenama.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, poštovani građani i građanke, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o Predlogu zakonu o klimatskim promenama, strateški važnom zakonu.

Nesumnjivo je da klimatske promene u svetu postaju sve složenije i kompleksnije i da Zakon o klimatskim promenama treba da stvori uslove za čistiju industriju, za ekološku privredu koja troši manje energije, za zdravu životnu sredinu i za bolje zdravlje građana i građanki Srbije.

Predlog Zakona o klimatskim promenama treba da omogući našoj privredi da se konačno prilagodi novoj vrsti ograničenja emisija gasova sa efektima staklene bašte, kako bi mogla da bude što konkurentnija na međunarodnom tržištu. To je svakako i prilika i za nove inovacije i za modernizaciju ne samo u sektoru zaštite životne sredine, nego i u sektoru poljoprivrede, saobraćaja, energetike.

Predlogom ovog zakona Srbija pokazuje da ispunjava svoje međunarodne obaveze, kad to kažem, pre svega mislim na Sporazum iz Pariza. Ovim Predlogom zakona Srbija pokazuje spremnost da se našoj privredi otvore nova tržišta i ovim Predlogom zakona daje se doprinos smanjenju gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Mislim da ćemo to u narednom periodu odmah po usvajanju ovog zakona te efekte na smanjenje gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda tek videti.

Šta uređuje ovaj zakon? Po mom mišljenju nekoliko važnih stvari. Pre svega, stvara uslove za smanjenje uticaja čoveka na promenu klime, i promene klime na privredni društveni razvoj kroz monitoring, izveštavanje i verifikaciju aktivnosti, što predstavlja jedan osnov za planiranje i za razvoj.

Ovaj zakon uređuje i obavezu izrade Strategije niskokaloričnog razvoja i Akcionog plana, uređuje dozvole za Emisiju GHG gasova, tu zaista više neće biti nikakve tolerancije, potrebno je da vodimo registar koji će biti u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine i ovaj zakon uređuje formiranje Nacionalnog saveta za klimatske promene i još mnogo toga.

Nesumnjivo je da će Srbija i u narednom periodu biti izložena sušama i poplavama, želim samo sve da nas podsetim na poplave iz maja 2014. godine, koje su bile najveće poplave u poslednjih 120 godina, i koje su izazvale ekonomsku štetu te godine u visini od 5% BDP-a Srbije.

Koliko će biti razarajući gubici u svetu u padu BDP-a zbog klimatskih promena je poznato i podaci su alarmantni, a ja ću izneti samo nekoliko tih podataka. U koliko porast temperature bude samo za 1% smanjenje BDP-a će iznositi u periodu od 2020. do 2040. godine 1,20%, u periodu od 2040. do 2100 godine 4,74%. U koliko porast temperature bude u svetu za 2%, u periodu od 2020. do 2040. godine, u svetu će pad BDP-a biti 4,53%, a u periodu od 2040. do 2100. godine 10,2%.

S obzirom na ove podatke da nas u narednom periodu čeka nekoliko važnih izazova kada je u pitanju zaštita životne sredine, pre svega bi tu istakla kvalitet i dostupnost informacija, zatim, jasno definisanje nadležnosti i postavljanje prioriteta, kompletiranje strateško pravnog okvira, stabilnost sistema finansija u narednih nekoliko godina za potpuno rešenje svih problema u zaštiti životne sredine predviđeno je za Srbiju 15 milijardi evra, to je ogroman novac.

Mislim da nijedna zemlja u EU ovo pitanje nije mogla da reši samo iz budžeta, nego da su i te kako bili dostupni za njihovo korišćenje fondovi EU, mislim da nam je u narednom periodu potrebno dalje jačanje kapaciteta na svim nivoima, što Ministarstvo za zaštitu životne sredine uočava, i naravno, spuštanje teme životne sredine na lokal, akcioni planovi, detektovanje problema i put kojim se tu treba rešavati.

Nekoliko kolega je spomenulo i edukacije, stalne edukacije, podizanje svesti o zaštiti životne sredine i inspekcijski nadzor.

Po mom mišljenju, za ceo proces zaštite životne sredine u Srbiji važan je i budući proces pregovaranja. On će, po mom mišljenju, zavisiti od nove metodologije, od klasterskog pristupa, od izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, ali i o realizaciji „Zelene agende“ koja je važna za naš region i koja je potpisana 10. novembra prošle godine, a za čiju implementaciju Evropska komisija je izdvojila devet milijardi evra.

Svakako da je ekonomska stabilnost u Srbiji uslov za ulaganje u zaštitu životne sredine i ja bih se delimično složila sa onim kritičarima koji kažu da je u periodu od kad je SNS na vlasti, od 2012. godine, moglo da se uradi više. Da, delimično bih se složila sa tim njihovim konstatacijama, ali moram da ih podsetim da smo 2012. godine, prvo, morali da spašavamo zemlju od bankrota, pa smo onda morali da otvaramo nove fabrike, nova radna mesta, da ulažemo u infrastrukturu Srbije.

Budžet za Ministarstvo za zaštitu životne sredine iz godine u godine raste. Dakle, 2018. godine je iznosio 5,8 milijardi dinara, 2019. godine je iznosio 6,2 milijarde dinara, 2020. godine je iznosio 7,9 milijardi dinara, a 2021. godine iznosi 8,3 milijarde.

Mislim da ste vi za kratko vreme kao Ministarstvo za zaštitu životne sredine dosta toga uradili. To radite transparentno i rekla bih da postavljate standarde kako treba rešavati pitanja zaštite životne sredine i to smo mogli da vidimo i juče kada je u pitanju bio požar u Pančevu i pre neki dan kada ste potpisivali u Kosjeriću važan ugovor za zamenu kotlarnica i mnogo toga što se dešava i, takođe, kada se pojavio požar u Kovinu. Dakle, veoma transparentno radite, idete u susret problemima. Tačno kao Ministarstvo navodite šta treba da se uradi i u kom će roku. Zato kažem da je to veoma važno, jer postavljate standarde kako treba da se stvari i problemi u zaštiti životne sredine rešavaju.

Kada su u pitanju investicije koje ste do sada pokrenuli, ja bih izdvojila samo nekoliko, po mom mišljenju, veoma važnih. To je ulaganje od 100 miliona evra u recikliranje, da je uključeno 30 jedinica lokalne samouprave, 200 miliona evra u izgradnji 28 postrojenja. U 28 lokalnih samouprava na osnovu samo ovog ulaganja će biti rešeno 70% kanalizacije. Zatim, konkurs za uklanjanje nesanitarnih deponija, ekološka vozila, merači koji su postavljeni za merenje vazduha na ključnim mestima u Beogradu.

Kada je u pitanju grad Beograd, moram da istaknem da bi rešavanje deponije u Vinči i izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava, kada je u pitanju grad Beograd, ekološke teme nekako stavila u neki poseban epilog. Mislim da su to dve ključne stvari za grad Beograd i da je veoma važno da dobijemo tačne informacije kada će se te dve stvari rešiti.

Moram i ja da istaknem da je Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine i koja okuplja veliki broj narodnih poslanika i poslanica iz svih poslaničkih grupa, podnela nekoliko amandmana. Mislim da smo kao Zelena poslanička grupa usmereni na aktuelizaciju teme zaštite životne sredine i održivog razvoja. Želimo da se ove teme nađu i da dobiju prioritet u odlučivanju u ovom visokom domu.

Na kraju, želim da istaknem da se Srbija izuzetno dobro bori sa pandemijom korona virusa, da sve naše ekonomske parametre održavamo stabilnim, da ćemo se u narednom periodu posebno boriti protiv kriminala i korupcije, posebno protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj, koji su se neovlašćeno obogatili i koji su svoje račune i novac izneli na račune, koliko sada čujemo, na Mauricijusu i u Švajcarskoj. Za sve to još uvek ne odgovaraju. Verujem da će tužilaštvo u narednom periodu pokrenuti pitanje svih ovih ljudi koji nas godinama opterećuju lažima i prevarama, koji se kriju iza neizlaska na izbore, a opljačkali su građane Srbije dok su bili na vlasti.

U danu za glasanje, kao i moje kolege narodni poslanici i narodne poslanice iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, ću podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, uvaženi građani i građanke Srbije koji pratite naš rad, mnogo toga je rečeno juče i danas o ovom izveštaju poslednjem Evropske komisije, šestomesečnom, ali i zaključcima koje je grupa poslanika predložila parlamentu članova Odbora za evropske integracije.

Ono što je nesumnjivo jeste da je ovaj poslednji izveštaj pokazao da je Srbija čvrsto posvećena procesu pristupanja evropskih integracija i neophodnim reformama.

Ja ove predložene zaključke lično doživljavam kao poziv na još energičniju međusobnu saradnju Srbije sa našim evropskim partnerima sa ciljem daljeg približavanja Srbije članstvu u EU.

Iz Izveštaja se, dakle, jasno vidi, što je nesumnjivo više puta juče i danas i rečeno, da nema nazadovanja Srbije u bilo kojoj određenoj oblasti, uprkos činjenici da je prethodna Vlada radila u teškim okolnostima, i političkim i ekonomskim i zdravstvenim zbog pandemije, ali i zbog bojkota institucija, zbog nasilnih protesta opozicije i redovnih parlamentarnih izbora.

Jasno je da je ovaj Izveštaj Evropske komisije pisan po novoj metodologiji, po novoj metodologiji koju je Srbija prihvatila i, kako je juče ministar Jadranka Joksimović istakla, koja je povezana danas u šest klastera.

Takođe, više je nego jasno da su države članice EU učestvovale u pisanju ovog Izveštaja po novoj metodologiji, što je nestimulativno za nas i što državu Srbiju podstiče u daljem radu i sprovođenju reformi, ali uz žaljenje što nije održana politička međuvladina konferencija na najvišem nivou na kojoj bi se uz učešće Srbije govorilo i dogovaralo o implementaciji nove metodologije.

Naravno, mi razumemo objektivne okolnosti zbog kojih se suočava ceo svet, znači pandemije, ali i Bregzita i donošenja budžeta u EU i sigurno će biti u narednom periodu prilike da se na najvišem nivou o tome govori. To ne znači da mi danas ovde u ovoj raspravi i našim građanima i našim evropskim partnerima ne treba da kažemo da Srbija želi da bude proaktivna u svom pristupanju EU, da želi da bude još efikasnija u reformama.

Kada govorimo o našoj efikasnosti u reformama moram da kažem da je država Srbija preduzela određene aktivnosti i postigla određene rezultate odmah posle 6. oktobra kada je ovaj Izveštaj prezentovan i odmah pošto je konstituisala svoje institucije, dakle novi saziv parlamenta i novu Vladu.

U prethodnom sazivu parlamenta mi smo ispravili većinu zamerki Evropske komisije. Nastavili smo to i u ovom sazivu parlamenta sa ukidanjem hitnih postupaka, a zarad građana Srbije moram da kažem da i u EU članice EU imaju hitne postupke u svojim parlamentima, ali na nivou do 10%. Dakle, i mi se trudimo da imamo taj nivo.

Dakle, duplirali smo radno vreme za usvajanje budžeta, dupliraćemo sigurno i u narednom periodu za mnoge druge zakone, održavamo sednice odbora van sedišta parlamenta, javna slušanja. Nova Vlada je već uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ustavne amandmane koji su od strane Evropske komisije ocenjeni veoma visoko i čije usvajanje očekujemo na proleće u našem parlamentu. Imamo, znači, kompletan implementacioni plan za prvi klaster, za vladavinu prava.

Vlada Republike Srbije je medijsku strategiju spremila, spremila je Akcioni plan, spremila je Predlog radne grupe koja će se baviti bezbednošću i zaštitom novinara. Usvojili smo Kodeks ponašanja, GREKO preporuke su na jedan javan i transparentan način prikazane. Očekujem da posle Božića po Julijanskom kalendaru budu nastavljeni međustranački razgovori, iako moram da kažem da i u prethodnim razgovorima sve ono što je opozicija tražila, sve je ispunjeno. Uprkos tome, deo opozicije nije izašao na izbore, uprkos tome opozicije kod naših evropskih partnera proziva Srbiju zbog slobode medija, a vanparlamentarna opozicija je zastupljena na društvenim mrežama i u medijima više nego ikad, zato što ima nas koji smo bili opozicija i koji smo svedoci kakvo je bilo stanje u medijima u Srbiji od 2008. do 2012. godine. Verujem da to naši evropski partneri na pravi način vrednuju.

Takođe, zaista verujem da će sve ovo, što smo konkretno preduzeli i konkretno uradili, već u prvim mesecima posle ovog izveštaja u nekom sledećem izveštaju biti na pravi način prezentovano.

Srbija je ozbiljan kandidat, mi imamo ozbiljne funkcionalne institucije. Sve ovo što radimo kada su u pitanju evropske integracije radimo zbog nas, radimo zbog naših građana. Pokazali smo efikasnost u ovoj borbi sa pandemijom. Pokazali smo ekonomsku stabilnost. Moram da kažem da nismo bili nikome na teretu. Pokazali smo solidarnost za zemljama u regionu sa zemljama EU, što smatram veoma važnim. Odlično se nosimo sa migrantskom krizom.

Pitanje ljudskih prava, pitanje rodne ravnopravnosti, pitanje položaja nacionalnih manjina nije deklarativno pitanje u Srbiji. To pokazuje činjenica da smo Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom usvojili među prvim zemljama i veliki deo te Konvencije implementirali.

Mi smo jedna od 10 zemalja u svetu po rodnosenzitivnoj vladi. Kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina svi naši zakoni su usklađeni sa evropskim zakonima, svih 26 nacionalnih manjina uživa prava u Srbiji.

Volela bih i bila bih srećna kada bi i srpska nacionalna manjina u regionu i zemljama EU imala ista ona prava koje nacionalne manjine imaju u Srbiji.

Neko od kolega je juče pomenuo Sloveniju, a ja ću pomenuti da Srbija nema svoju nacionalnu manjinu ni u Bugarskoj kao članici EU, pored Slovenije, nema ni u Albaniji.

Mnogo kolega je ovde govorilo o ekologiji. Sve što su rekli je tako. Mi ćemo naša ekološka pitanja rešiti uglavnom kada otvorimo klaster vezan za ekologiju. Ali, moram da spomenem da je premijerka Brnabić 10. novembra 2020. godine, potpisala Zelenu agendu za Zapadni Balkan i da je upravo Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa u ovom parlamentu, koja je prva osnovana u regionu, pokrenula na onlajn konferenciji saradnju sa kolegama iz regiona u vezi implementacije Zelene agende.

Razgovarali smo sa kolegama iz Severne Makedonije, iz Crne Gore, iz Bosne i Hercegovine, upravo o tome šta je to što naši parlamenti treba prvo da urade kada je u pitanju implementacija Zelene agende.

Put ekonomskog razvoja i regionalne saradnje je najbolji način za jačanje stabilnosti i ubrzanja pristupanja procesu evropskih integracija. Mislim da je Mali Šengen najbolji primer stabilnosti i međusobne saradnje Zapadnog Balkana.

Naravno da Srbija želi da sve zemlje u regionu napreduju ka EU, ali moram da kažem da Albaniji i Severnoj Makedoniji nisu odobreni pregovori, da je Severna Makedonija promenila čak i ime, da je Albanija dobila dodatne zahteve, iako je spoljnu politiku već 100% uskladila sa EU.

Tako da, ovi pregovori sa EU, koju vodi Srbija, nimalo nisu laki, kompleksni su. Mislim da toga moramo da budemo svesni.

Na kraju svog izlaganja želim da kažem koliko je EU bila najveći investitor u Srbiji. Imam podatke sa EU info sajta. U poslednjih 10 godina, do 24. aprila 2020. godine, EU je, kada su u pitanju direktne strane investicije u Srbiji uložila 15,4 milijardi. Samo 63.000 građana i građanki Srbije radi u Srbiji u nemačkim kompanijama, 25.000 građana i građanki radi u 500 italijanskih kompanija koje su ovde otvorene, ali zato molim EU, u stvari, ja im predlažem da više otvore vrata i za naše uspešne kompanije odavde. Privredna komora Srbije, kada je to u pitanju, bori se i želim da ih ovom prilikom podržim da tu borbu nastavi i dalje.

Nikada nećemo zaboraviti koliko je EU pomogla Srbiji posle poplava. Dakle, 170 miliona evra je tada bila pomoć, dali su i 600 miliona evra, što nije mala pomoć za migracije. U martu ove godine je ponudila Srbiji 93 miliona evra za borbu protiv Kovid-19. Moram da istaknem da je za zemlje zapadnog Balkana sedmogodišnjim budžetom predviđeno iz EU 12,5 milijardi evra.

Iako se radi o velikoj sumi novca predviđenoj za zemlje zapadnog Balkana, puna integracija u EU ipak donosi značajnu korist, a to ću uporediti sa sredstvima koje je dobila Hrvatska, kao najmlađa punopravna članica EU, dakle, skoro duplo od ovog novca koje su dobile sve zemlje zapadnog Balkana, 22 milijarde evra.

Dakle, EU može uvek da računa na Srbiju, kao što je to uvek i računala u svojoj istoriji, a na nama je da što pre sprovedemo reforme i da postanemo punopravni član.

U danu za glasanje podržaću predložene zaključke.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Srbije koji nas pratite, Srbija se već osam meseci bori sa korona virusom iako nam poslednjih dana brojke koje se odnose na broj zaraženih, broj preminulih i broj koji su na respiratorima i izgledaju zastrašujuće, Srbija se u odnosu na zemlje u regionu i u odnosu na mnoge evropske zemlje veoma dobro bori sa ovom pošasti.

Zato je današnji Zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o kojem raspravljamo veoma važan da bi se u potpunosti zaokružio pravni okvir, ali i da bi svako od nas pojedinačno imao dodatnu odgovornost u odnosu na sebe, u odnosu na porodicu i na svoje najbliže.

Ono što moram da primetim i da u svom izlaganju istaknem, ministre Lončar je činjenica da je Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije od početka ove pandemije uvek bilo jedan ili dva koraka unapred kada je u pitanju bilo planiranje svega što je vezano za ovu pandemiju, pa čak uključujući i ovaj zakon.

Čak i danas je zdravstvo dva koraka ispred ove pandemije kada ste izjavili da su kapaciteti u Beogradu popunjeni u potpunosti i da su Beograđani i Beograđanke zaraženi Kovidom – 19 danas morali da budu transportovani i premešteni u bolnice u unutrašnjosti.

U prilog ovome što govorim je i činjenica da se kod nas grade dve bolnice, jedna u Batajnici, jedna u Kruševcu i da će početkom narednog meseca i sredinom narednog meseca, do kraja godine obe biti otvorene.

Mislim da je veoma važno istaći da je početni vetar u leđa, kada je u pitanju bila borba celog zdravstvenog sistema i svih nas sa ovom epidemijom, bilo je i angažovanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i njegovog tima na početku ove pandemije, jer kad je bila opšta otimačina u celom svetu za respiratorima, mi u tome nismo oskudevali. Ne oskudevamo ni za kiseonikom. Pripremajući se danas za ovo izlaganje, imam informacije da se pet tona dnevno troši kiseonika u ovom trenutku.

Naravno da ohrabruje i ova informacija koju je nekoliko mojih kolega reklo, a predsednik Vučić je najavio danas na konferenciji za novinare da će Fajzerova vakcina do kraja ove godine stići do nas. Bitno je istaći da su eminentni stručnjaci iz Amerike, iz Nemačke radili na tome ali da smo i mi kao zemlja u okviru, kao član Svetske zdravstvene organizacije finansirali sve napore da se dođe do vakcine.

U prilog svemu ovome što kažem, ne mogu da prihvatim da jedan deo opozicije politizuje sve ovo što se događa u celom svetu i kod nas sa korona virusom. Politizuju je oni u čije vreme je zdravstveni sistem bio potpuno urušen, u čije vreme su lekari bili nezaposleni, koji nisu gradili bolnice, jedino, koliko je meni poznato, je u da su u Kliničkom centru Srbije zamenili prozore. Dakle, sve ovo je nedopustivo.

Moram da istaknem da su konkursi za lekare i medicinsko osoblje otvoreni non-stop, da su rebalansom budžeta predviđena dodatna sredstva u borbi protiv Kovida. Kao što sam rekla, bolnice se grade, obnavljaju, da se naše bolnice modernizuju aparatima i da sve ovo što se događa u borbi sa ovom epidemijom nije omelo u tome da podižemo kapacitete našeg zdravstvenog sistema.

Htela sam da kažem da smo imali veliku sreću. U stvari, tu je jedan veliki rad, jedna kompletna strategija Vlade, ministarstva, predsednika Republike, bila je u tome da se kapaciteti, da se ceo zdravstveni sistem podigne.

Zamislite da smo u onim uslovima koji su bili pre osam, deset godina, dočekali ovu pandemiju. Prosto bi to bilo neshvatljivo, kako bi uopšte funkcionisali. Velika je sreća što nismo više, kada je u pitanju naš zdravstveni sistem, na začelju lestvice zemalja u Evropi. Znači, podigli smo tu lestvicu visoko iznad i mi smo danas jedna od pet zemalja u Evropi koja se uspešno bori, bez obzira na sve greške koje smo imali i sve probleme sa kojima se suočavamo, sa ovom pandemijom.

Kada je u pitanju privredni rast, mi smo prva zemlja u Evropi po našem privrednom rastu. Tome su doprinele sve fiskalne mere konsolidacije koje smo imali u prethodnom periodu, ali i ove mere u toku same pandemije koje su upućene i građanima Srbije i našoj privredi.

U celoj ovoj situaciji, kada se svakodnevno borimo za živote naših građana i kada pokušavamo da održimo našu ekonomiju, nedopustivo je da imamo svakodnevne napade na instituciju predsednika Srbije, na njega lično, na njegovu porodicu.

Za mene je zastrašujuće bilo, iako sam mnogo toga do sada čula, da je i Pink televizija nazvana „žutom kućom“, a da ne govorimo o ovom sramnom grafitu koji je juče u Novom Sadu bio, vezan za dr Kona i koji je zahvaljujući gradskim vlastima u Novom Sadu brzo i uklonjen.

Zbog toga pozivam naše nadležne organe u ime građana Srbije, koji su zgroženi pozivom na ubistvo dr Kona, da reaguju i da se počinioci tog gnusnog dela što pre pronađu.

Građane i građanke Srbije pozivam da uvek imaju u vidu i da razmisle kako bi izgledao samo jedan dan u Srbiji sa onima koji svakodnevno pozivaju na nasilje i linč.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Posle ukidanja vanrednog stanja ponovo smo u parlamentu Srbije sa ciljem daljeg unapređenja izbornog procesa. Međutim, kao što su to građani Srbije već mogli da vide, danas na ulazu u parlament Srbije, narodne poslanike je sačekao Boško Obradović sa svojim malobrojnim pristalicama.

Njegov cilj je bio da blokira ulaz u Narodnu skupštinu Republike Srbije i tom prilikom napadnut je povređen narodni poslanik Marijan Rističević.

Dići ruku na narodnog poslanika zato što ne misli kao Boško Obradović je poniženje demokratije i ovo brutalno divljanje Boška Obradovića traje već pune četiri godine, od početka ovog mandata. Počeo je sa napadom na članicu RIK-a, Maju Pejčić, nastavilo se sa napadom na novinarke "Pinka", Gordanu Uzelac i njenu koleginicu, a kulminiralo je napadom na predsednika parlamenta Maju Gojković u njenom kabinetu.

Za mene lično, kao narodnu poslanicu je to prelomni trenutak zato što posle tog događaja ni jedan građanin Srbije, ni jedan narodni poslanik koji bi se našao ili koji se našao u blizini Boška Obradovića nije mogao da bude siguran u njegovu reakciju, pa samim tim nije mogao da bude siguran i u svoju ličnu bezbednost.

Sve što se posle toga desilo je za mene posledica upravo ove reakcije i pokušaj upada u Predsedništvo Srbije, nošenje vešala na Terazijama prilikom protesta, upad u RTS, vređanje predsednika Vučića lično i njegove porodice i vređanje premijerke Ane Brnabić, sve su to posledice na već uočen uzrok koji je Boško Obradović pokušao i pokazao još pre četiri godine i jednostavno nastavlja.

Međutim, ono što je dobro u svemu ovome da su državne institucije reagovale. Ministarstvo unutrašnjih poslova je upravo objavilo da je 15 pristalica Boška Obradovića danas privedeno i da će oni biti prosleđeni prekršajnom sudu na dalji postupak. Na taj način država Srbija je jasno poslala poruku da se nasilje više neće tolerisati.

Srbija nikada nije bila niti će biti na strani fašista i ljotićevaca. Mi kao država jednostavno ne smemo dozvoliti sebi da se vraćamo unazad. Mi nemamo vremena više da trošimo vreme na propale političare i na nasilnike kao što je Boško Obradović. To je istina koja boli i Boška Obradovića, i Dragana Đilasa, i sve ostale sa njihovim pristalicama.

Smisao i suština bavljenja politikom je da se izađe na izbore i dobro je što sve više stranaka menja svoje mišljenje i donosi odluku da izađe na izbore. To je po mom mišljenju zaista jedan korak napred u razvoju parlamentarizma i u razvoju demokratije. Kampanja će nesumnjivo biti teška i složena, i ona će zavisiti od epidemiološke situacije, to je potpuno jasno.

Zdravstvo je položilo ispit u ovim teškim uslovima sa mnogo nepoznanica i sa mnogo neizvesnosti, jer toliko energije, toliko znanja, toliko profesionalnosti, toliko humanosti je od naših lekara i medicinskih radnika u ovoj nesreći koja nas je zadesila, i ceo svet sa Koronavirusom, Srbija mogla da vidi. Mnogo smo naučili upravo od njih i verujem da je došao trenutak kada ćemo u budućnosti mnogo više ceniti lekare i zdravstvene radnike, i prosvetne radnike, i policajce, i vojnike, i kasirke, i radnike u bankama, i sve one vidljive i nevidljive heroje u vanrednom stanju koje je za nama.

Što se kampanje tiče akcenat će zbog vanrednih mera koje su i dalje na snazi jednostavno biti na on-lajn kampanji, na društvenim mrežama, na što više štampanih i elektronskih medija. Naš posao, pre svega mislim na članove SNS, da zbijemo redove, da ovu kampanju nastavimo snažno i disciplinovano, da na sve kritike odgovaramo onim što smo uradili i da veoma jasno preciziramo koji su naši planovi u naredne četiri godine, ne za razvoj gradova i opština, nego za razvoje manjih mesta i sela. To je naša obaveza i dužnost pred biračima.

Novina u ovoj kampanji, koja se sada nastavlja, s obzirom da su izbori 21. juna, za SNS je što predstavlja mnogo mladih ljudi. Mladi ljudi su na izbornim listama lokalnim, na parlamentarnoj listi i to je pre svega jedna veoma važna poruka mladim ljudima u Srbiji da ostanu u svojoj zemlji, da ovde žive, rade i zasnivaju svoje porodice.

Sa ovakvom kampanjom postojaće realna šansa da na ovim izborima pobedi radna i marljiva Srbija. Ja ću u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, pre svega i zbog toga što je sve ono što je traženo od strane opozicije kada je u pitanju unapređenje izbornih uslova, ispunjeno i više od toga. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Dačiću, kolege i koleginice narodni poslanici, pa posle mesec i po, nešto više od mesec i po dana stekli su se uslovi za ukidanje vanrednog stanja, a današnja rasprava je upravo prilika da se kaže da se Srbija uspešno prilagodila novonastaloj situaciji u sprečavanju zaraze Kovidom-19.

Mislim da ćete se složiti sa mnom da smo na vreme progutali gorku pilulu i uveli teške mere koje su za cilj imale da sačuvamo živote ljudi i u tome smo uspeli, iako ta borba još uvek traje, iako su izazovi svakodnevni.

Moja poruka i moj kolega iz SNS iz ovog visokog doma danas je, da mi nećemo odustati od borbe za životom, da borba protiv Koronavirusa i dalje traje i da ona nije poligon, niti sredstvo za političko delovanje i za zloupotrebu kakvu smo mogli da vidimo danas na početku zasedanja u režiji narodnog poslanika Boška Obradovića.

Ko nije razumeo ili nije želeo da razume da je u Srbiji postojao osnov za katastrofu zbog razornog delovanja Koronavirusom i da je vanredno stanje pružilo pravni okvir da se uvedu neophodne mere i da se privremeno ograniči kretanje ljudi da bismo sačuvali živote, po mom mišljenju ima problem sa realnošću sa kojom se danas suočava ceo svet. Posle ovih mesec i po dana, možemo sa sigurnošću da kažemo da se nije reagovalo na vreme i odlučno, ozbiljno bi doveli u pitanje živote ogromnog broja građana Srbije.

Srbija je izbegla crni scenario kakve su imale mnogo razvijenije zemlje od nas i u tome smo uspeli zato što smo sačuvali naš zdravstveni sistem i zato što nismo dozvolili da nam ljudi umiru zbog nedostatka medicinske opreme. Zbog toga je za sve učinjeno do sada u sprečavanju širenja Koronavirusom bio veoma važan stav medicinske struke, naših sjajnih lekara, ali i političke hrabrosti i liderstva koje je pokazao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ali i ceo državni vrh.

Nije bilo lako trčati trku za životom u prethodna dva meseca, nije bilo lako da imamo pune prodavnice, da nabavimo lekove, da obezbedimo laboratorije, da obezbedimo maske, rukavice, respiratore i sve što je potrebno da bi život građana funkcionisao normalno, nije bilo lako vratiti desetine hiljada ljudi iz inostranstva koji su bili zarobljeni na granicama i zato je važno da se po mom mišljenju u ovoj raspravi danas, ali i u narednim danima veoma transparentno i jasno pokaže šta je sve preduzeto, koliko je novca potrošeno za te preduzete mere.

Ja znam koliko to dnevno oduzima vremena, s obzirom na redovne aktivnosti, ali zbog toga što se pojavljuju dezinformacije veoma je važno da se neke stvari i ponavljaju i da građani Srbije upravo do zvaničnih predstavnika Vlade čuju i zvanične informacije.

Deo opozicije, kao što možemo da vidimo i danas, odbio je učešće da učestvuje u parlamentu. Oni su prethodnih dana i pozivali građane Srbije da krše mere Vlade Republike Srbije, rizikuju svoje zdravlje i izađu na ulice. Oni su na žalost i uništili aplauz koji je bio namenjen našim sjajnim lekarima i medicinskom osoblju lupanjem u šerpe, ali su otišli i korak dalje, po mom mišljenju i mišljenju većine mojih kolega, time što su zloupotrebili decu u političke svrhe.

Poštovani građani Srbije, nikada se do sada u Srbiji nije desilo da bilo ko u političke svrhe, kao što je to uradio Dragan Đilas, koristi decu, koristi porodicu koja je svetinja i koja je osnovna ćelija društva.

Politika Saveza za Srbiju jednostavno nema racionalnog objašnjenja. Njihov cilj je da pošto-potom dođu na vlast i prosto njihove performanse i sve ono što žele možda i u narednom periodu da urade, na to nas podsećaju gotovo svakodnevno. Prvo je to uradio Dragan Đilas sa svojim suzama zbog njegove dece koja nisu pomenuta, a danas je to uradio Boško Obradović, koji po ko zna koji put do sada, kao narodni poslanik, nije poštovao ni ovaj dom, niti je poštovao zastavu Srbije kao državni simbol.

Zamolila bih građane Srbije samo da zamisle u svojim glavama samo jedan dan na vlasti Boška Obradovića. Kakav je bio Dragan Đilas, to vrlo dobro znamo, koliko je dece i porodica zaplakalo zbog 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla kada je on bio na vlast vrlo dobro znaju građani Srbije nasuprot njegovih 619 miliona evra koliko je on prihodovao, a da mi to znamo dok je bio na vlasti.

Takođe, želim da zamolim građane Srbije da razmisle o tome kada je Srbije, s obzirom na to da se ekonomske mere za oporavak privrede od virusa Koronavirusa već primenjuju, znači da razmisle kada je Srbija u svojoj novijoj političkoj istoriji mogla od svojih prihoda za ekonomski oporavak, od bilo čega, da izdvoji 5,1 milijardu evra.

Takođe, želela bih da pošaljem još dve poruke. Prva je da treba da spustimo loptu, da prosto spustimo tenzije, ukoliko je to uopšte moguće, s obzirom da se izborne radnje nastavljaju i da su izbori 21. juna, ali da razmislimo da nam je u ovim teškim vremenima potrebna podrška, potrebna solidarnost, potrebno razumevanje, a 21. juni će svakako biti datum kada će se građani Srbije izjašnjavati u kakvoj Srbiji želimo da živimo i šta je najbolje za našu decu.

Zahvaljujem.

Pitanje nestale dece je nesumnjivo teška i bolna tema koja je ostavila mrlju na nas kao društvo zbog kriminalne grupe koja je harala otimajući decu od majki iz porodilišta, od roditelja, a da pri tome tužilaštvo i institucije države u tom trenutku nisu reagovale.

Svaka od ovih priča koju smo čuli od roditelja nestale dece izaziva buru emocija u svakom od nas i nenadoknadivu bol sa kojom se suočavaju i žive roditelji nestale dece.

Prvi korak u pokušaju rešenja ovog problema je upravo predloženi zakon o nestalim bebama, zakon koji nije savršen i zakon koji ima puno manjkavosti, ali koji je neophodan za početak rešavanja svih okolnosti i činjenica u vezi nestalih beba.

Udruženja roditelja, nevladine organizacije, opozicija, deo opozicije, svi ostali učesnici imali su i još uvek imaju različito viđenje ovog problema, iako je rasprava i kreiranje ovog zakona trajalo godinama unazad pitanje je da li bi za još toliko vremena mi došli do potpune saglasnosti do konsenzusa za predloženo rešenje.

Međutim, ono što treba danas da se kaže u ovom visokom domu je činjenica da se ovaj problem decenijama gurao pod tepih, da se sa roditeljima koji su godinama bili u potrazi za nestalim bebama nije razgovaralo, da se nije reagovalo na njihove podnete tužbe. Zato predstavnicima opozicije, dela opozicije zameram što ovaj problem nisu rešavali, što korist decu u političke svrhe i u što u svojim izjavama i reakcijama se kriju iza lažnog bojkota i što nisu imali i nemaju ni sada hrabrosti, ni stručnosti da se suoče sa ovim problemom.

Žalosno je što se na bilo koji način sa ovom temom pojedinci utrkuju za skupljanje jeftinih političkih poena koristeći decu i što nam sada drže lekcije oni koji su bili nemi i koji su sedeli skrštenih ruku kada se trebalo uhvatiti u koštac sa rešavanjem ovog problema i ovo su činjenice i zato je suvislo pitanje za njih, koji danas nisu ovde i koji ne iznose svoj stav u ovom visokom domu, nego se kriju iza nekih saopštenja ili nekih povremenih javnih nastupa, dakle, zato je pitanje za njih – šta ste uradili?

Nažalost, manipulišu i bolesnom decom crtajući nam mete na čela, a usvojili smo Zojin zakon, osnovali Fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu koji se svake godine uvećava sredstvima. Da li je taj novac dovoljan? Naravno da nije, ali se on svake godine povećava i omogućava i našoj bolesnoj deci da se leče.

Mislim da je velika razlika između onih političara i narodnih poslanika koji žele da se ovaj problem reši i onih kojih nažalost koriste ovu temu da bi se ubrao neki jeftin politički poen.

Ja verujem ministru Stefanoviću i ministarki Neli Kuburović koji su istakli da se u izradi Predloga ovog zakona da su se rukovodili realnim mogućnostima i savetima Saveta Evrope.

Najvažnije preporuke Komiteta Saveta Evrope bile su da se prošire DNK analize i na roditelje koji žive u inostranstvu i sa drugom preporukom, koja je uzeta u obzir, predviđeno je uzimanje u obzir konačne presude koja utvrđuje činjenice u vezi sa smrću deteta. Upravo ova dva člana Predloga zakona pozdravio je i Komitet ministara Saveta Evrope ocenivši da imaju potencijal da povećaju efikasnost postupaka i dovedu do pružanja kredibilnog odgovora roditeljima. Zbog građana Srbije želim da kažem da je Komitet ministara Saveta Evrope nekoliko puta do sada reagovao upozorenjima, spremao je veoma oštru rezoluciju čije bi posledice osećali građani Srbije da nismo predložili ovaj Predlog zakona.

Dakle, moje mišljenje je da ovaj Predlog zakona nije mrtvo slovo na papiru, da on stvara osnovu da problem počne da se rešava, ali jasno je za je potrebna i velika upornost. Mislim da Srbija danas ima mehanizme i snagu i upravo tu upornost da se izbori sa ovim problemom. Niko ne kaže da će ova borba biti laka zato što je za neke slučajeve prošlo i više decenija od mogućeg učinjenog krivičnog dela, ali predstavlja, kao što sam rekla, neophodan i važan korak u rešavanju ovog problema.

Takođe, činjenica je da nijedan zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru nije usvojen u toj formi bez amandmana, za koje verujem da će pojedini i mnogi od njih biti prihvaćeni. Verujem da će u raspravi u pojedinostima ovaj zakon biti popravljen i da će ovo biti prvi korak da ispravljamo nepravdu i zločin bez kazne koji nas sve na neki način tišti i koji je bio osnova i podstrakač da do ovog Predloga zakona dođemo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice, mi u ovom visokom Domu raspravljamo o setu predloga zakona koji unapređuju život građana Srbije od podsticaja preduzetništvu do projekata za izgradnju toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, zatim o trgovini između Srbije i Evroazijske unije, a sa druge strane imamo one koji su uništili Srbiju, koji su 2012. godine poraženi a to ne mogu da shvate i koji zagovaraju bojkot i imamo one, odnosno te iste ljude koji su podržali snimanje filma „Vladalac“, koji smo ovih dana mogli da vidimo, koji je čista propaganda i koji sa puno mržnje govori o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Nesumnjivo je da film govori o onima koji to čine, o njihovom karakteru, o njihovim vrednostima, o njihovom poljuljanom samopouzdanju, o njihovim frustracijama, nego o legalno izabranom predsedniku koji je na poslednjim predsedničkim izborima osvojio onoliko glasova, samo koliko oni mogu da sanjaju.

Zbog toga, obraćajući se pre svega građanima Srbije, koji nadam se slušaju ovaj prenos i koji znaju da će za nedelju-dve biti raspisani redovni parlamentarni i lokalni izbori, želim da podelim svoj stav i svoje razmišljanje.

Prvo, da li u svetu postoji demokratska država u kojoj novinari, krijući se iza istraživačkog novinarstva, lažima, prikazuju profil predsednika Srbije Aleksandra Vučića crtajući mu bezbroj puta pre toga metu na čelu, a potom kažu kako u Srbiji vlada medijski mrak i diktatura.

Da li bi na N1 televiziji, recimo, bio prikazan film o Draganu Đilasu o tome kako i na koji način je on zaradio toliki novac dok je bio u izvršnoj vlasti, koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je fabrika zatvoreno, koliko je mladih ljudi otišlo iz inostranstva ili film o tome koliko su puta crtali, kao što sam rekla, metu na čelu Aleksandru Vučiću i sve pretnje njemu i njegovoj porodici?

Da li bi na toj televiziji bio prikazan film o Bošku Obradoviću, o tome koliko je puta uvredio žene, o vešalama na Terazijama, o tome kako je ušao upravo sa Draganom Đilasom u RTS, o tome kako je imao napad sa svojim pristalicama na novinarku Pinka, Gordanu Uzelac, na predsednicu parlamenta Srbije, Maju Gojković?

To je pitanje o kojem građani Srbije treba da razmisle.

Ono što je posebno zabrinjavajuće u ovom filmu što su protagonisti filma koji je prikazan, koji se evo sada i dalje prikazuje na „jutjubu“, preko televizije N1, podelili građane Srbije i ponizili ih zato što podržavaju Aleksandra Vučića i podelili ih na one koji ga podržavaju i one koji su protiv njega, što je nedopustivo.

Žalosno je i što su prevazišli sami sebe i što okrivljuju Srbe da su okupirali Glinu i Sarajevo i što su devedesete godine njima u glavi, što ih nažalost oni prizivaju.

Uprkos svemu, ne mogu da ospore postignute rezultate, ne mogu da ospore rad, ne mogu da ospore uloženu energiju i ne mogu da ospore činjenicu da Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, brine o interesima Srbije.

Naravno da ću danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre složila bih se sa vama da nismo završili posao i da je ovaj predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, zapravo jedan prvi važan korak koji treba na pravi način da obeležimo stradanje srpskog naroda u 20.veku.

Istorijska obaveza prema našim precima i drugim narodima koji su bili žrtve nacističkog koncentracionog logora na Beogradskom sajmu je da podignemo ovaj memorijal. Ovo je strašno mesto stradanja u kome su logoraši ubijani na najsvirepiji mogući način i u ovom koncentracionom logoru život je izgubilo preko 18 hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih antifašista.

Zašto to do sada nije učinjeno? To je pitanje koje treba da se postavi nekome pre nas. Imali su priliku, a treba da odgovore zašto je nisu realizovali.

Skupština grada Beograda je 2014. godine pokrenula ovu inicijativu, oformila komisiju čiji je krajnji rezultat upravo Predlog ovog zakona o kojem danas raspravljamo.

Naša poruka je da moramo da čuvamo sećanje na Holokaust i da treba da se borimo protiv prekrajanja istorije koja je nažalost u ovim vremenima u kojima živimo sve izraženija. Zato nije izostala ni podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića predlogu člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske, Milorada Dodika, da se u Donjoj Gradini podigne jedan memorijal koji će trajno ukazivati šta se desilo Srbima u Jasenovcu. Ne smemo biti neodgovorni prema generacijama koje dolaze i to je veoma važno.

Želim da istaknem da smo nedavno u Moskvi na sastanku sa Mešovitim komitetom, zapravo Komisijom Narodne skupštine Republike Srbije i Ruske Federacije upravo započeli ovu temu i da smo pokrenuli inicijativu za očuvanje istorijskog sećanja na borbu protiv fašizma sa ciljem da se sačuva prava istina o kreiranju slobodne Evrope. Izuzetno važnim smatram i pokretanje inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića za formiranje Komisije o popisu NATO žrtava, spomenik Stefanu Nemanji, koji čekamo preko 800 godina. Sve je to naša obaveza i dužnost prema našim precima, istorijskom nasleđu, ali i mladim ljudima i njihovoj budućnosti.

Sve ovo što se dešava na prostorima Crne Gore sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti ima za cilj otimanje srpske imovine i koji mesecima unazad u litijama u Crnoj Gori i van nje okuplja desetine hiljada Srba, zatim sa Predlogom zakona u BiH da se odlukom Ustavnog suda u BiH uzme Zakon o poljoprivrednom zemljištu na celoj teritoriji BiH, zatim i činjenica da Priština već sedam godina bez kazne ignoriše implementaciju Briselskog sporazuma. Sve to nije nimalo slučajno. Sve je to udar na Srbiju sa ciljem da se izazove reakcija Srbije i da se, kao što je predsednik Aleksandar Vučić u jednoj emisiji sinoć rekao, kao i devedesetih godina Srbija okrivi za sve.

Kao što sam i rekla, sve to nije nimalo slučajno, kao ni bojkot, ni najprizemnije uvrede za predsednika Srbije i njegovu porodicu, film koji smo sinoć gledali, koji je prikazan na jednoj televiziji, i sve to predstavlja svojevremeno jednu vrstu podela koje su naša boljka svih ovih godina i koje predstavljaju jedan veliki problem kada je u pitanju srpski narod.

Međutim, građani Srbije veruju Aleksandru Vučiću, veruju SNS. Podražavaju njegovu politiku i znaju da Dragana Đilas i njegovi sledbenici koji zagovaraju bojkot su u stvari protivnici normalnom životu i razvoju Srbije. Građani Srbije nikada ne mogu zaboraviti kako se Dragan Đilas obogatio, a kako je građane ostavio u bedi. To je nešto što pred ove izbore treba da istaknemo kao i naš program za Srbiju 2025. i sve ovo iz oblasti kulture, istorije i kulturnog nasleđa što činimo i što je zajednički i pozitivan rezultat svih nas.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o smanjenju cenzusa na 3% koji je podnela SNS je šansa za unapređenje političkog sistema u Srbiji, šansa za unapređenje izbornih uslova, ali i za veliki broj stranaka da učestvuju u izbornoj trci i uđu u lokalne i u republički parlament. Što je najvažnije, predlog ovog zakona je po mom mišljenju ključni za političku stabilnost u Srbiji koja je po mom mišljenju uslov svih uslova.

Predlogom ovog zakona i zakona koji su usvojeni pred kraj ove godine, a tiču se unapređenja izbornih uslova u Srbiji, zapravo predstavlja sve ono što je Savez za Srbiju i tražio. Takođe, želela bih da istaknem da je i ovaj predlog zakona u skladu sa preporukama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, da se u zemljama članicama usvoji izborni prag od 3%.

Oni koji pokušavaju da opravdaju bojkot, nemaju međusobni konsenzus i na žalost kriju se iza stranaka ili pokreta koji su već odlučili da izađu, kao što je to, moram da kažem, Dragan Đilas koji se krije iza Pokreta „Jedan od pet miliona“. To građani moraju da znaju i da moraju da budu svesni pred ove izbore.

Moram da kažem za ovom govornicom da se u potpunosti slažem sa svakom rečenicom, sa svakom izgovorenom rečju prof. dr Dragoljuba Mićunovića o bojkotu izbora. Takođe, slažem se sa njim i o tome kako je definisao i dao profil Boška Obradovića i moram da kažem, od strane pojedinih političara koji bojkotuju ove izbora je na delu jedan opasan pokušaj delegitimizacije izbora i moram da kažem legitimitet izbora određuju građani na izborima, a ne bilo koji pojedinac.

Pre nego što se osvrnem u svojoj diskusiji na Predlog zakona o povećanju kvote od 40% za manje zastupljeni pol koji je predložila uvažena koleginica Gordana Čomić, želim da istaknem da su do sada ostvareni važni rezultati u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji koji se prepoznaju kako u većoj zastupljenosti žena, budući da su žene danas na mnogim važnim rukovodećim funkcijama u državi, tako i u većoj vidljivosti i osetljivosti celog društva za probleme sa kojima se suočavaju žene.

Želim da vas podsetim da nas je 1991. godine u parlamentu Srbije bilo svega tri žene, da je do 2012. godine bilo 20% žena u parlamentu, a da tek po usvajanju kvote sistema od 33%, od 2012. godine nas ima preko 30%, da bi nas danas imalo 37,4%. Jačanje rodne ravnopravnosti je istovremeno i prilika da uhvatimo u korak sa najrazvijenijim zemljama sveta i da budemo deo savremenih tokova društvenog i ekonomskog razvoja. Zato je Predlog zakona o povećanju kvote na 40% manje zastupljenog pola koleginice Gordane Čomić veoma važan i predstavlja korak više u demokratizaciji Srbije i u borbi za rodnu ravnopravnost.

Predlog ovog zakona je važan i zbog toga što u našoj zemlji još uvek postoje otpori da se žene u punoj meri uključe u društveno-ekonomske i političke tokove i da još postoje pojedinci u Srbiji koji smatraju da postoje neka muška zanimanja.

Zato, svi postignuti rezultati kao i ovaj Predlog zakona o povećanju kvote na 40% moraju biti podstrek da ohrabrimo žene da se više uključe u politički život Srbije, da podstičemo solidarnost, koja po mom mišljenju za sve ove godine nije izostala, ali koja može da bude doslednija i intenzivnija, da se borimo protiv stereotipa, da podstičemo dijalog i da je od velikog značaja da dobijemo novi zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Naravno da nas i u narednom periodu čeka mnogo izazova vezano za zdravlje žena, za obrazovanje žena, za ekonomsko osnaživanje žena, za borbu protiv nasilja, za podsticaje žene sa sela, osobe sa invaliditetom, za veću uključenost u politički život Srbije, dakle sve ono što su i naši ciljevi Ženske parlamentarne mreže.

Na kraju moram da istaknem da se ja slažem sa predlozima koji su pojedine kolege i koleginice istakle, da mi u raspravi ovog zakona u pojedinostima moramo da pronađemo rešenje oko redosleda kandidata manje zastupljenog pola, najmanje iz dva razloga.

Prvi razlog je da ne smemo da gubimo pozicije koje smo već stekli. Drugi razlog je da postoji određeno nepoverenje u određene političke stranke, pre svega na lokalu i one manje za koje se, po mom mišljenju, žene ne mogu izboriti da budu na primer u prvih pet ili šest.

To je nešto što mi moramo da uradimo u raspravi o pojedinostima i što, jednostavno, javnost i 51 i nešto % žena u Srbiji očekuje od nas.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice, narodni poslanici, narodne poslanice o značaju kulture ne treba posebno govoriti, jer je naša kultura, naše bogatstvo, naša lična karta i znak prepoznatljivosti u svetu.

Kulturni opstanak Srbije je naša misija, ali isto tako i kulturni opstanak svih naših nacionalnih manjina. Narod je gladan kulture i zbog toga je potrebno konstantno ulaganje u kulturu i moje mišljenje je da nedostatak novca ne može biti i izgovor za nemar, za loš kadar, za mnogi nedostatak inicijativa, kao što smo bili svedoci u prethodnom režimu pre dolaska SNS na vlast.

Sa tim postojećim novcem svake godine se finansira u ustanove kulture, u stvaralaštvo, u medije i ti rezultati možda po nekad nisu dovoljno vidljivi, ali po mom mišljenju za promene u kulturi je potrebna i hrabrost, potrebna je i ideja više nego novac i ako po mom mišljenju novca ima malo i treba sa finansijskom konsolidacijom Srbije u nekim budućim godinama da bude više novca.

Velika je stvar što će Novi Sad biti 2021. godine naša prestonica kulture i to je još jedna prilika koju treba da iskoristimo da predstavimo i promovišemo kulturnu baštinu Srbije. Treba da budemo ponosni na naše kulturno nasleđe koje je i delom pod zaštitom UNESKA i da o njemu vodimo računa. Naša je obaveza da to prenesemo budućim generacijama kao što su to prethodne generacije prenele nama.

Iskoristila bih ovu priliku i da istaknem da je po mom mišljenju potrebno mnogo više napora i inicijativa za očuvanje srpskog jezika, ćirilice i naše književnosti. Takođe, smatram da naši građani Srbije u lokalnim samoupravama zaslužuju bogatiji, sadržajniji kulturni život. Decentralizacija kulturne politike je važna, duh kulture uz napore svih nas mora da dođe u svaki deo naše zemlje.

Potrebno je konstantno povezivanje kulture, turizma i obrazovanja. Dobro je što je Ministarstvo prosvete donelo odluku da naša deca, da naša školska deca ne posećuju samo za vreme svog školovanja samo međunarodne prestonice, nego i da školske ekskurzije, školski izleti budu zastupljeni i da obilaze i da posećuju Srbiju.

Ali po mom mišljenju to nije direktno vezano sa Ministarstvom kulture, već sa Ministarstvom turizma, treba tu ponudu obogatiti i zbog naše dece i zbog turista. Nedopustivo je da nemamo bogatiju ponudu, turističku ponudu i ekskurzije za posetu Starom Rasu, prestonici srednjovekovne Srbije ili isto tako Vinčanskoj kulturi najnaprednijoj praistorijskoj kulturi u svetu.

Ništa manje smatram važnim i jačanje kapaciteta ustanova kulture i civilnog sektora, podizanje njihove profesionalizacije i transparentnosti, kao i digitalizacije srpskog kulturnog nasleđa, ali i mnogih kulturnih događaja kao što su FEST, BITEF, BEMUS, Guča, EGZIT, jer smatram da su ti događaji naši najbolji ambasadori i promoteri Srbije.

Za vreme mandata ove Vlade, otvoren je Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ali je nedopustivo da naše generacije i turisti deset godina nisu bili u prilici da posete kulturno blago svake zemlje, kao što je Narodni muzej, za to vreme su punili svoje džepove i nije ih bilo briga za Srbiju, a danas bezuspešno pokušavaju bez vlasti, predvođeni Draganom Đilasom, da dođu, da se vrate na vlast, da bez izvora zauzmu svoje pozicije sa kojih mogu da pljačkaju građane Srbije kao što su to radili u prethodnom periodu.

I ne bih volela da svoje današnje izlaganje završim onima koji su politička prošlost već činjenicom da je današnji dan poseban za ovaj viski dom zbog činjenice da se stranica 166 Miroslavljevog jevanđelja vraća na svoje mesto. To je jedna veliki dan za našu kulturu i za Srbiju uopšte i u danu za glasanje ću podržati predložene zakone.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj set predloženih zakona iz oblasti obrazovanja je dokaz da nastavljamo sa reformama i da su rezultati tih reformi sve više vidljivi u praksi.

Cilj obrazovanja zajedno sa digitalizacijom je modernizacija Srbije. Zbog toga je važan kvalitet obrazovanja, važno je da društvo bude zasnovano na znanju, na celoživotnom učenju, ali sve više i na obrazovanju odraslih i na prekvalifikacijama za koje bih rekla da ih Ministarstvo prosvete dobro sprovodi.

Očekujem da nova strategija vaspitanja i obrazovanja zajedno sa akcionim planom na jasan način definiše svaki korak i svaki segment obrazovanja, da podigne vaspitnu ulogu škole, da eliminiše sve uočene nedostatke, da imamo jasne smernice i definisan plan budućnosti vaspitanja i obrazovanja u Srbiji.

Koliko je to važno pokazuju i reforme koje smo pokrenuli u oblasti obrazovanja i rekla bih da je bio poslednji trenutak da uhvatimo jasan pravac u modernizaciji vaspitno obrazovnog sistema u Srbiji.

Slažem se sa vašom ocenom gospodine ministre da će se glavne promene u oblasti obrazovanja desiti uvođenjem državne mature za dve godine, jer će to biti period kada naši učenici više neće učiti za ocenu, nego će učiti za znanje i da efekti PISA testa, poslednjih PISA testa na najbolji način nisu predstavljeni u Srbiji, jer su se odnosili na petnaestogodišnjake, a reforme obrazovanja još uvek nisu u tom segmentu dostigle onaj kvalitet koji mi očekujemo.

U prilog tome je važno istaći i podatak da su deca u Srbiji na TIMSS testiranju 27. u svetu, jer na tom takmičenju učestvuju naši mladi od sedam do jedanaest godina, ali na žalost to nije toliko odjeknulo u našim medijima kao ni ovi PISA testovi zato što sve ono što je dobro kod nas po nekom nakaradnom sistemu vrednosti ne zavređuje pravu vrednost, a ono što je loše na neki način se potencira i ako ste vi dali jednu dovoljnu argumentaciju.

Kada je u pitanju polaganje državne mature, verujem da će deca i roditelji već ove godine dobiti jasnu informaciju o tome i ako je prva matura predviđena za 2022. godinu, jer mi smo kao narod poznati takvi da se teško prilagođavamo na promene, da imamo otpor tome, da imamo jedan ustaljeni plan kako se polažu prijemni ispiti na fakultetima i ovo već sada daje otprilike neku vrstu zebnje roditeljima i deci za koju verujem da ćete to vi brzo otkloniti, jer ni sami nastavnici nemaju mnogo informacija još uvek.

Veoma je važno istaći da ste u proteklom periodu uspeli da naše školstvo dobije 10.000 digitalnih učionica, da su otvorena posebna odeljenja u gimnazijama i za nadarene u oblasti hemije i fizike, da su potpuno zaživeli dualni profili i dualno obrazovanje, jer učenjem kroz rad mladi čovek stiče mogućnost da ima osiguran posao tokom školovanja što je veoma važno.

Urađena je strategija veštačke inteligencije, za vreme vašeg mandata i vaših saradnika renovirano je 900 škola i to su veoma važni pomaci i rezultati koji su unapredili naš kvalitet vaspitanja i obrazovanja.

Zanima me kada će početi zapošljavanje prosvetnih radnika? Znam da je podatak da ih otprilike ima 25.000 od 2016. godine. Najavili ste već u januaru ove godine njihovo zapošljavanje. Verujem da će to biti dodatna motivacija za njih uz platne razrede i to bi bio jedan veoma važan impuls našem školstvu.

U narednom periodu imamo i nekoliko stvari koje po mom mišljenju moramo uložiti više napora da se reše, a pre svega mislim da iako je Vlada preduzela određene korake, ali moje mišljenje je da su potrebni dodatni koraci da se naši mladi ljudi motivišu da ostanu u Srbiji i da žive. Važne su i mere za suzbijanje vršnjačkog nasilja. Ja pomno pratim aktivnosti Radne grupe Vlade Republike Srbije u toj oblasti i očekujemo i javnost očekuje konkretne mere u toj oblasti. Veliki problem imamo i sa dilerima droge u blizinama škola, bez obzira na prisustvo školskih policajaca i na video nadzor i rekla bih velike aktivnosti MUP-a Republike Srbije u hapšenju narko dilera i zaplenjenih droga.

Takođe, veliki problem predstavlja velika uključenost naših mladih ljudi u igre na sreću, u kockanje. To je jedan ozbiljan problem. Znam da je Slovenija zabranila uopšte reklamiranje kockarnica, da je pre neki dan Velika Britanije najavila da će od aprila stupiti zakon koji se odraslim ljudima zabranjuje korišćenje kartica u oblasti igara na sreću. Sve ovo što govorim nije samo nadležnost Ministarstva prosvete, to je jedan ozbiljan problem svih nas, ali je negde najuže vezano za Ministarstvo prosvete.

Mislim da moramo u oblasti vaspitanja mnogo više da radimo na prevenciji, na edukacijama u oblastima roditeljstva, na podršci porodici. Kad govorim o roditeljstvu pre svega mislim na mlade roditelje i tu negde predškolski sistem bi po mom mišljenju trebao da da određeni podsticaj.

Na kraju mog izlaganja, ali pre svega, mislim da je to veoma važno, da je za sprovođenje svih reformi, naravno reformi obrazovanja, važna politička stabilnost, za razliku od bolesnih umova koji na žalost svakodnevno prete predsedniku Vučiću i njegovoj porodici sa ciljem da izazovu haos zato što znaju da ne mogu nikada da ga pobede i zato što znaju da ih narod neće. Umesto toga naša poruka je da želimo ubice i narko-dilere iza rešetaka.

Naša poruka je program „Srbija 2025“ koji predstavlja ne dosanjani san za mnoge koji su već bili na vlasti, a koji ništa nisu uradili i koji su umesto razvoja Srbije samo punili svoje džepove. Šesto devetnaest miliona evra koliko su prihodovale firme Dragana Đilasa dok je bio na vlasti, verujem da odzvanjaju u glavi svakog građanina Srbije. To su sve razlozi zbog čega ću ja u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS podržati ovaj set zakona.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, formiranje Nadzornog odbora je jedan od zaključaka međustranačkog dijaloga i tročlane delegacije Evropskog parlamenta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sa ciljem unapređenja predizbornih uslova pred predstojeće parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. To je drugi takav odbor u višestranačkoj Srbiji koji će sprovoditi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog informisanja u toku izbornih aktivnosti.

Kao što ste mogli da čujete u dosadašnjoj raspravi, ovaj Nadzorni odbor treba da ima 10 članova. Polovinu od tih 10 članova predlaže Vlada Republike Srbije, imenuje Skupština na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije iz redova istaknutih javnih radnika, pod uslovom da oni nisu članovi organa političkih stranaka.

Veoma je važno istaći da SNS i ovom raspravom u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokazuje da je spremna na unapređenje ambijenta predstojećih izbora. Sve što su tražili, iz dosadašnjih rundi razgovora predstavnici opozicije, biće realizovano. To potvrđuju i prethodna četiri doneta zakona, koji ograničavaju funkcionersku kampanju i korišćenje javnih resursa u predizbornoj kampanji.

Formiranje Nadzornog odbora je još jedna potvrda da će svi zaključci sa međustranačkih razgovora sa predstavnicima EU o unapređenju predizbornog ambijenta u Srbiji biti realizovani. Definisana je i vremenska odrednica.

Imamo situaciju da deo opozicije, predvođen Savezom za Srbiju, ne učestvuje u ovom dijalogu, tražeći zapravo opravdanja koja ne može da nađe. Zbog straha od izbornog neuspeha, Dragan Đilas uporno ponavlja da ništa nije urađeno, a od ovlašćenog predstavnika SNS, Vladimira Orlića, smo čuli da mu se u vređanjima evropskih parlamentaraca pridružila i Vesna Pešić. Time su i jedno i drugo uvredili predstavnike EU, ignorišući njihove pozive da bojkot u nijednoj zemlji ne donosi ništa dobro.

Očigledno je da Savezu za Srbiju ne odgovara ništa, jer znaju da svakako gube izbore, pod bilo kakvim uslovima i to je negde njihova realnost od 2012. godine, od kada listu SNS predvodi Aleksandar Vučić.

Njihov cilj je da dođu na vlast bez izbora, a naš cilj je da istovremeno radimo na unapređenju izbornog procesa u Srbiji, kao i privrednog ambijenta. Dokaze o tome pokazujemo svaki dan. Ima li šta bolje od otvaranja deonice puta Surčin - Beograd, kojim je povezan auto-put od Horgoša do Čačka? Od Beograda do Čačka se konačno auto-putem stiže za sat vremena.

Pre nekoliko dana je potpisan Ugovor za izgradnju Moravskog koridora i, jednostavno, svakim danom pokazujemo dokaze koliko menjamo Srbiju i zbog toga ću u danu za glasanje, kao i ostali članovi SNS, podržati kandidate za ovaj Nadzorni odbor.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, veoma je važno da u današnjoj raspravi istaknemo vrednost svih sedam sporazuma koji su danas na dnevnom redu, jer svaki od njih predstavlja jedan važan korak napred za svakog građanina Srbije.

Sporazum između Srbije i Ruske Federacije koji je potpisan ove godine 19. oktobra za vreme posete premijera Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva u iznosu od 172,5 miliona evra je zajam koji je potpisan na pet godina za finansiranje železničke infrastrukture sa kamatnom stopom od 3% i sa rokom vraćanja od 1926. do 2031. godine.

Sporazum za Evropskom investicionom bankom za izgradnju dela deonica Niš-Merdare u dužini od 77 kilometara i izgradnjom od 32 kilometra poluprofila auto-puta je značajan i zbog bezbednosti i zbog skraćenja vremena putovanja, ali i zbog povezivanja sa Albanijom, Bugarskom, kao i zbog integracije Srbije u saobraćajni sistem regiona i Evrope uopšte.

Sporazum sa Severnom Makedonijom je važan zbog otklanjanja svih prepreka u trgovinskoj razmeni između dve zemlje, a isto tako on je nastavak implementacije, potpisanog sporazuma mini Šengena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Sporazum Srbije sa SAD je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa dve države koji će omogućiti povećanje međunarodne reputacije i kredibiliteta domaćih finansijskih institucija.

Ovi sporazumi u potpunosti pokazuju posvećenost Srbije ekonomskom napretku, izgradnji infrastrukture i citiraću, odnosno ponoviću reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je i juče rekao prilikom otvaranja izložbe „Ništa više nije daleko“, da je u poslednjih pet godina urađeno više u oblasti infrastrukture, nego u poslednjih 50 godina. I, vidimo to svakim danom i po novim putevima koji je otvaraju i po činjenici da je u nedelju potpisan Sporazum za izgradnju Moravskog koridora po činjenici da će sutra biti otvorena deonica Surčin-Beograd na osnovu kojih će u potpunosti biti povezan deo autoputa od Subotice, od Horgoša do Preljine, ali i činjenici da će za otprilike 12 dana, dakle, za 11 dana, 28. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Srbije Ana Brnabić predstaviti građanima Srbije novi investicioni plan za narednih pet godina uz povećanje plata i penzija, uz smanjenje nezaposlenosti građana Srbije na ispod 10%, to su svakako povoljne i dobre vesti za kraj ove godine.

Nasuprot tome, deo opozicije, koji već godinu dana, bojkotuje rad parlamenta, nastavlja sa izmišljenim aferama, Dragan Đilas kaže šta će nam autoputevi. Nastavlja sa omalovažavanjem unapređenja izbornih uslova kojima težimo i kaže da uređivanje 45 dana predizborne kampanje koja u Srbiji traje 1.445 dana je isto kao razgovarati sa okupatorom da tokom leta policijski čas traje jedan sat duže, jer je dan duži.

To kaže čovek koji je od početnog kapitala koji je prijavio od 74 hiljade evra, za vreme dok je bio ministar i gradonačelnik, zaradio i prijavio samo 25 miliona evra u nekretninama, a njegove firme su imale prihode od 619 miliona. To kaže Đilas i njegovi saborci zato što ne znaju šta hoće, zato što nemaju program i zato što žele na silu da se dočepaju vlasti i njima očigledno nije cilj da vlast osvoje na izborima. Zato se građani Srbije ograđuju od takvih političara svakim danom i ne žele da imaju bilo šta sa ljudima koji su se enormno bogatili dok su bili na vlasti, a dok je građanima Srbije bilo gore.

Mi nastavljamo dalje sa unapređenjem privrednog ambijenta u Srbiji, to pokazuje i naš svakodnevni rad, zakoni o kojima raspravljamo i koje donosimo, kao i ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu i u danu za glasanje podržaću sve ove sporazume.