Zahvaljujem, predsedavajući.

Finansijski sektor, kao i svuda u svetu, tako i u Srbiji, je izložen i finansijskom i poslovnom riziku. Taj rizik je manji ukoliko NBS Narodnoj skupštini Republike Srbije predlaže normativne akte koje Narodna skupština Republike Srbije usvaja iako imaju značajno utemeljenje u pravnom i ekonomskom sistemu Srbije. Još više je taj rizik manji ako normativni akti koji se predlažu i usvaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije se baziraju i po pravilima EU.

Svakako da je finansijski resurs ključni resurs za stabilnost i ekonomsku sigurnost Srbije. I, ako, poštovana guvernerko, hoću da govorim o deviznim resursima koje su najveće u istoriji, i ako hoću da govorim o inflaciji koja je u skladu sa evropskom inflacijom, to onda znači da su ljudi ključni faktor u sprovođenju ovih zakona iz oblasti ekonomije.

Moj amandman dodatno definiše realizaciju ugovora na daljinu i smatram da u finansijskom sektoru i u opštem trendu digitalizacije, koji je jedan od glavnih ciljeva i Vlade Republike Srbije, IT stručnjaka nedostaje. Verujem da ćemo u narednom periodu i otvaranjem dodatnih mesta za njihovo školovanje nadoknaditi taj manjak.

Ugovori na daljinu, svakako, pozitivno utiču i na korisnike i na pružaoce finansijskih usluga na tržištu kojih je sve više i oni su nam preko potrebni. Zahvaljujem.

Vi ste, gospođo Tabaković, juče rekli, citiraću vas – znamo šta su nam ciljevi i kako da ih efikasno i odgovorno ostvarimo. Ta rečenica mnogo govori o stabilnosti, o rezultatima koje je postigla Narodna banka Srbije za ovih šest godina za vreme vašeg mandata. Kako se finansijskim resursima utiče na sveukupni razvoj u stvari najviše govori stabilnost kursa koja je doprinela da privredni ambijent bude predvidiv, a time i povoljan za jačanje i ekonomske spoljnotrgovinske aktivnosti.

Od 2016. godine više od polovine svoje proizvodnje plasiramo na ino tržišta, udeo izvoza roba i usluga u BDP-u je u 2017. godini dostigao 52,5%, u prvom tromesečju ove godine 50,4% i, poređenja radi sa 2012. godinom, izvoz roba i usluga je tada činio 36,2% BDP-a, što znači da je od 2017. godine načinjen veliki pomak. Takođe, pažljivo odmerenim reakcijama, Narodna banka Srbije je održala devizne rezerve kao garant stabilnosti i više je nego očigledno da kretanjem kursa dinara nije bilo ograničenja za izvozni potencijal naše ekonomije, naprotiv, stabilnost se pokazala kao dobra osnova za produbljivanje trajne i uspešne saradnje sa celim svetom.

Podnela sam ovaj amandman kao dopunu članu 2, da bi još preciznije definisao član 2. ovog zakona zato što je finansijska stabilnost osnova našeg privrednog razvoja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Podnela sam amandman u kojem se u članu 3. Predloga ovog zakona dodaje stav 5, kojim se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje finansijskih resursa.

Zašto je to važno i zašto sam podnela ovaj amandman? Pa, pre svega, između ostalog zbog transparentnosti, zbog finansijske discipline, zbog finansijske odgovornosti. Posebno je važno da istaknem da se u Srbiju sve više ulaže dugoročno, neto priliv po osnovu stranih direktnih ulaganja povećani su sa 2,4% BDP u 2012. godini na 6% BDP u 2017. godini. Zatim, kreditna aktivnost se ubrzano oporavlja i u martu beleži međugodišnji rast na nivou od oko 7,5%, zatim rast kreditne aktivnosti dostiže oko 14%.

Zahvaljujući tim merama NBS kamatne stope na nivou dinarskih kredita su u odnosu na decembra 2012. godine beležile snažan pad, konkretno oni su danas sa gotovo 11% poena niže za stanovništvo i preko 12% poena za privredu. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospođo Tabaković, kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, podnela sam ovaj amandman na član 1. ovog zakona zbog toga što smatram da konstantno poboljšanje finansijskih resursa mora biti deo svakodnevnih aktivnosti u finansijskom sektoru uvek i u svakom trenutku.

Na to nas obavezuju i poremećaji na tržištu novca i kapitala koji smo imali pre 2012. godine, dvocifrena inflacija koja je jela naša preduzeća i potrošnju, činjenica da smo imali galopirajući javni dug, kao i činjenica da nam je Srbija bila pred bankrotstvom.

Tokom prethodnih šest godina, za vreme vašeg mandata gospođo Tabaković, Narodna banka Srbije je postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, ispunjavajući time i vaša zakonska ovlašćenja, ali i stvarajući stabilnije poslovno okruženje sa nižim troškovima zaduživanja, većem raspoloživom dohotku, održivijim ubrzanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji rizika, kao i popravljanju kreditnog rejtinga zemlje.

Treba posebno imati u vidu da rezultate koje je postigao vaš tim za ovih šest godina je postigao u jednom prilično neizvesnom trenutku, gde je trebalo, pre svega, imati pojačanu opreznost pri donošenju odluka i sprovođenju mera. To ste vi i uradili i Srbija se pet godina u kontinuitetu nalazi u grupi zemalja koje na stabilan način ostvaruje nisku predvidivu inflaciju.

Ali, amandman koji sam podnela, nisam podnela zbog ovih rezultata vas i vašeg tima, podnela sam ga, jer to dokazuje i činjenica da ste vi prvi guverner od 1992. godine koji je do danas izdržao pun mandat. Podnela sam amandman zbog nekih budućih generacija, zbog nekog budućeg menadžmenta, jer smatram da u zakonu treba da stoji ovaj amandman da bi se o finansijskoj disciplini u svakom trenutku i na svakom mestu vodilo računa. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvažena potpredsednice Vlade, kolege i koleginice narodni poslanici, nesumnjivo je da je ovaj predlog zakona dokaz da se obećanja ispunjavaju, da ovaj zakon ima i svoj humanitarni i socijalni aspekt, jer se rešava pitanje stanova za pripadnike bezbednosti.

Ali, ovaj predlog zakona ima višestruko pozitivan efekat koji utiče na sveukupni razvoj Republike Srbije zbog povećanja poreza, zbog domaće građevinske industrije, i takođe, veoma je važan i prilika je za unapređenje kadrovskih resursa i ljudskih resursa u oblasti građevinarstva i stanogradnje, što je i predmet mog amandmana.

Dobro je što je gradnja stanova počela u gradovima u unutrašnjosti, za kasniju fazu je predviđen Beograd, a to je dokaz da ova Vlada vodi računa o svakom delu Srbije i to je poruka da je razvoj svih krajeva Srbije podjednako važan za Vladu Republike Srbije.

Ušteda u budžetu, domaćinsko poslovanje koje je uticalo i na smanjenje nezaposlenosti sa 28% na 13%, zatim smanjenje javnog duga koje je po projektnoj inerciji treba do kraja godine da bude ispod 50% sa realnim pokazateljima da će i BDP na kraju ove godine biti preko 4%, pokazalo je i omogućilo da se izdvoje sredstva u budžetu za izgradnju stanova.

Verujem da će projekat stanogradnje, koji je i predmet ovog zakona, teći po planu. Nesumnjivo je da je on od nacionalnog interesa i da se neće zaustaviti za ovih prvih šest gradova i da će po planu biti predviđen i za sledećih deset gradova, u sledećoj godini, ali i da će se ovaj projekat nastaviti i da će se proširiti na druge građane koji nisu pripadnici vojske.

Samo još jedna rečenica, završavam.
Građane Republike Srbije izuzetno pozitivno reaguju na predlog ovog zakona i upravo šalju podršku Vladi Republike Srbije preko nas narodnih predstavnika.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani građani i građanke Srbije, svaki dinar uložen u ovako veliki projekat kakav je izgradnja dva miliona kvadrata za pripadnike bezbednosti se višestruko isplati i pokreće našu privredu.

Takvi projekti omogućiće i veliki broj novih radnih mesta, ne samo u našim građevinskim kompanijama, već i u oblastima kao što su proizvodnja građevinskog materijala, keramike, nameštaja i ostalih delatnosti.

Podnela sam ovaj amandman zato što smatram da je važno ukazati na konstantu produktivnost radnika u građevinarstvu, na konstantno unapređivanje konkurentnosti. Važno je uticati na motivaciju mladih za ovu oblast. Zatim, važna je usklađenost sa tržištem rada i identifikacija broja i strukture kadrovskih potreba.

Kada kažem usklađenost sa tržištem rada mislim na činjenicu da smo već u situaciji da se suočavamo sa deficitom kadra u toj oblasti i da određen broj kvalifikovanih radnika, birača, tesara i ostalih specifičnih profila, uvozimo već sa strane iz okolnih zemalja kako bi se građevinski radovi izvodili u roku i ne smanjenim intezitetom.

Zato smatram da ovaj problem treba rešavati sistematski i da je neophodan korak bio uvođenje dualnog obrazovanja. Drugi korak je analiza stanja i struktura zaposlenih u građevinarstvu, jer je apsolutna potreba da se ostvari čvršća veza školstva i privrede i unapredi profesionalno usmeravanje mladih u skladu sa potrebama privrede u oblasti građevinarstva i stanogradnje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, podnela sam amandman na član 1. u kojem se dodaje stav 3, jer smatram da se na taj način dodatno definiše član 1. koji se odnosi na kadrovsku strukturu i ljudske resurse u ovako važnoj oblasti kao što je stanogradnja i građevinarstvo.

Kako bih obrazložila amandman koji sam podnela, veoma je važno da naglasim da je Predlog zakona o izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti prethodilo sistematsko rešavanje svih pitanja i prevazilaženje svih eventualnih problema koji se mogu javiti u samoj realizaciji, s obzirom da realizacija projekta istovremeno počinje na više različitih lokacija, u više različitih gradova, a da su tu i druge obaveze, kao što je postupak eksproprijacije i izmene planskih dokumenata.

Zbog toga je formirana radna grupa za praćenje i koordinaciju sprovođenja aktivnosti na realizaciji projekta izgradnje, rešenje ministarke Mihajlović od 11.12.2017. godine. Pri formiranju ove radne grupe veoma je važno voditi računa o kompetentnosti i stručnosti članova komisije, odnosno radne grupe, kako bi se izbegli svi dodatni problemi, a ceo postupak sproveo u roku.

Zbog prethodnih loših iskustava u realizaciji mnogih projekata koji su srećom iza nas, pre svega kašnjenja, dodala sam stav 3. na član 1, da i u okviru samog zakona bude dodatni stav koji nadležne, po zakonu, obavezuje na visoke kriterijume pri odabiru ljudskih resursa za implementaciju ovako ozbiljne oblasti kao što je stanogradnja. Zahvaljujem.

Potpredsednice Vlade, sa saradnicima iz Ministarstva, mi juče i danas raspravljamo o 20 veoma važnih zakona, što za mene, a verujem da i građani Srbije uočavaju da je Ministarstvo kojim vi rukovodite sa vašim timom pokazalo veliki rad na terenu i da su vaši saradnici i institucije koje su pod ingerencijom Ministarstva za saobraćaj uočile potrebu za izmenama i dopunama zakona u oblasti saobraćaja, da su ovi zakoni na dnevnom redu našeg zasedanja zato što je potrebno usklađivanje sa Evropskom unijom, sa Konvencijom UN, a posebno bih istakla značaj zakona koji će uticati na smanjenje sive ekonomije. Jer, vratiti 100 miliona evra u legalne tokove, donošenjem jednog zakona, svakako je nešto što je veoma važno za našu dalju privrednu aktivnost i povećanje bruto društvenog proizvoda.

Naravno da je među ovim setom zakona najvažniji zakon za izgradnju stanova za pripadnike bezbednosti i netačno je i zlonamerno, čak, rekla bih i politički nekorektno, istaći da u zakonu za izgradnju stanova nisu definisani kriterijumi po kojima bi se i ti stanovi gradili i na osnovu kojih bi se posle vojnici i pripadnici službe bezbednosti javili za njihovu kupovinu. Apsolutno, ko je pročitao zakon, može da vidi da su svi kriterijumi veoma jasno definisani. Ali, to je ono, kada nemate ništa drugo da kažete i kada nemate nikakvu jasnu i tačnu primedbu, onda dozvoljavate sebi da iznosite neistine.

Želela bih da kažem po nekoliko glavnih stavki za svaki od ovih zakona. Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti određuje sve uslove za buduće kupce stanova i za pripadnike službe bezbednosti sa cenom od 500 evra po kvadratu i sa činjenicom da je za gradnju prvih 1.578 stanova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu, Vranju i Kragujevcu izdvojeno 64.355 miliona evra.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima značajan je sa stanovišta što se povećava brzina sa 120 na 130 km na čas, što je u celoj Evropi i u regionu praksa i što se uvode nove i strožije kazne za prekršioce ovog zakona, kao što je obaveza novčane kazne za nasilničku vožnju.

Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je značajan zbog toga što je novina da građani i privreda neće morati da obilaze nekoliko šaltera i institucija da bi upisali imovinu u katastar, već će se sve to raditi na jednom mestu, kod notara. Notari će imati izvode iz katastra nepokretnosti, oni će zaključivati ugovore, umesto građana će prosleđivati katastru imovinu na upis, kao i opštinskoj administraciji i poreskoj upravi.

Predlog zakona o putevima – uređuje se svojina nad javnim putevima i njihova evidencija u javnim knjigama, što je važno za nesmetano izvođenje radova na održavanju i rehabilitaciji. Biće precizirano i ko je tačno nadležan za održavanje kojih puteva u Srbiji, Vojvodini i, naravno, nekategorisanih puteva. Doprineće i većoj bezbednosti u saobraćaju, uključujući i posebnu proceduru za tunele duže od 500 metara.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju važan je zbog usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, što će doprineti efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije i zaštititi prevoznike koji zakonito posluju, posebno mala i srednja preduzeća. Cilj ovog zakona je da se polovina prihoda koji su danas u sivoj zoni, a koji su procenjeni na 100 miliona evra, vrate u legalne tokove i time uveća prihod budžeta.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju preciznije reguliše izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, kao i uslova za izmenu redova vožnji, veće kazne za prekršioce i jasna ovlašćenja inspekciji u cilju kontrole inostranih prevoznika.

Predlog zakona o železnici. Važna novina ovog zakona je da će ubuduće oštećenje i krađa železničke infrastrukture koja predstavlja rizik po bezbednost saobraćaja biti sankcionisana kao krivično delo, a naravno da je važno što se ovaj zakon dodatno usklađuje sa evropskom regulativom, posebno u vezi sa funkcionisanjem tržišta železničkih usluga.

Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju ima za cilj dodatno povećanje bezbednosti železničkog saobraćaja, smanjenje broja nezgoda i veću konkurentnost. Redovna provera stručne osposobljenosti železničkih radnika sprovodiće se na dve godine umesto na četiri, kao što je to bilo do sada i preciznije se uređuje ko može da osposobljava železničke radnike.

Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog sistema važan je zbog uvođenja interoperabilnosti, koji omogućava da se vozovi iz Srbije i kroz Srbiju nesmetano kreću po celoj Evropi, bez zadržavanja na granicama zbog zamena lokomotiva i voznog osoblja. Važan je i zbog smanjenja zadržavanja vozila na graničnim prelazima i zbog povećanja konkurentnosti železničkog saobraćaja, posebno u delu prevoza tereta.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama se propisuje rok od šest godina da sve nelegalne šljunkare, kojih ima 150, budu premeštene na zvanična lučka područja na Savi, Dunavu i Tisi. Očekivani efekti ovog zakona su da prihodi po osnovu lučkih taksi i lučkih naknada za pretovar šljunka i peska iznose oko 2,2 miliona evra godišnje. Smanjuju se i troškovi za brodarske kompanije i usklađuju sa direktivama Evropske unije.

Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika je važan zbog toga što se uvodi centralna evidencija stvarnih vlasnika pravnih lica u Srbiji, kao stvarni vlasnik biće registrovana sva fizička lica koja na bilo koji način imaju 25% ili više vlasništva u nekoj firmi i koja istinski imaju preovlađujući uticaj na vođenje poslova ili koja obezbeđuju novac za poslovanje firmi.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti je važan zbog toga što se njegovim izmenama uvodi obaveza da osnivači vlasnici i oni koji vode poslove zakupa i prometa nekretnina nisu osuđivani, između ostalog i za mito, prevaru, krivična dela terorizma i organizovanog kriminala, kao i pranje novca i finansiranje terorističkih akata.

Predlogom zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma uvode se sankcije za širenje oružja za masovno uništenje, a sankcije po ovom zakonu neće se odnositi samo na pojedince, već i na članove porodica lica koja se bave finansiranjem terorizma i širenjem oružja za masovno uništenje. Verujem da je sve ovo manje-više do sada u raspravi bilo rečeno i od vas kao ministarke, ali i od kolega koji vide potrebu da u danu za glasanje podrže predloge ovih zakona. Zahvaljujem se.

Podnela sam amandman zato što smatram da je potrebno posebnu pažnju posvetiti efikasnosti rešavanja svih personalnih pitanja. LJudski resursi su kapital koji treba čuvati i uvećavati, a pripadnici kadrovske službe Vojske Srbije su oni od kojih se najviše očekuje po ovom pitanju, da svojim znanjem i radom treba da doprinesu unapređenju operativnih i funkcionalnih sposobnosti svih jedinica i ustanova Vojske Srbije. Zato je veoma važno raditi na usaglašavanju delovanja organa kadrova službe na svim nivoima.

Najvažnija pitanja koja se posebno izdvajaju u oblasti kadrovskih resursa su poboljšanje starosne strukture kadra u Ministarstvu odbrane i Vojske Srbije, dogradnja modela popune profesionalnim vojnicima i određivanje nomenklaturnih oznaka i evidencije profesionalnih vojnika i civilnih lica. Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, i amandman koji sam podnela na član 3. prati prethodne amandmane i odnosi se na osnaživanje ljudskih resursa i kadrovskih resursa i, naravno, kadrovske službe Vojske Srbije.

Razvoj modernizacija Vojske Srbije uslovljavaju određene promene kako u materijalnim, tako i u ljudskih resursima, što zahteva da kadrovska služba prati promene i preduzima mere kako bi odgovarala novim zahtevima. Sposobnost kadrovske službe za praćenje i prilagođavanje razvoja Vojske Srbije, kao i preduzimanjem odgovarajućih mera, treba da bude prepoznatljiva karakteristika upravljanja ljudskim resursima.

Zbog toga, smatram da je potrebno konstantno usavršavanje kadrovske službe, jer zaposleni ne treba da se plaše promena. Kada usvoje i usavrše potrebna znanja samo će olakšati rad i produžiti nove mogućnosti.

Hvala, predsednice.

Kvalitetna selekcija kadrova predstavlja osnov za stvaranje efikasne i moderne vojske i da bi Vojska Srbije ostvarila sve zadatke koji se pred nju postavljaju važna je osposobljenost, motivacija i moral, ali i sistem vrednovanja i ocenjivanja profesionalnih pripadnika vojske.

Ovaj amandman koji sam podnela treba da doprinese konstantnoj odgovornosti u upravljanju ljudskim resursima i planiranju budućeg kadra.

Kada je u pitanju vojno obrazovanje i uopšte kadrovski resurs, izneću nekoliko pozitivnih primera iz Vojske Srbije. Pozitivan primer vojnog obrazovanja je uvođenje majorskog ispita za sticanje čina majora, čime se posle 22 godine ponovo ostvaruje ideja o napredovanju u skladu sa stečenim kompetencijama.

Kada su u pitanju naši kadrovski resursi u Vojsci Srbije, možda su najbolji primer, po mom mišljenju, naši pripadnici Vojske Srbije u mirovnim misijama koji konstantno svih ovih godina dobijaju najbolje ocene, ne od nas, nego od međunarodnih eksperata za svoj vojni angažman. To se teško zaslužuje, ali pokazuje da smo stabilan i poželjan partner i da i te kako vodimo računa o kadrovskim resursima u Vojsci Srbije i da ostajemo takođe aktivan činilac međunarodnog mira i bezbednosti.

Mnogo se juče i danas govorilo o raznim aspektima Vojske Srbije. Nije o interoperabilnosti. Za mene je to jako važno, jer smatram da tehnologija napreduje munjevitom brzinom i da je veoma važno da pripadnici Vojske Srbije u svakom trenutku pokažu šta znaju, ali da imaju priliku da svoje sposobnosti izmere i sa pripadnicima drugih vojski u drugim zemljama. Zato su ljudski resursi ključan elemenat održivog sistema Vojske Srbije.

Za vas, ministre Vulin, imam jedno pitanje. Juče i danas su mi se javili roditelji dece koja idu u srednju stručnu vojnu školu. Oni su mi dali tu informaciju da je načelnik ove škole potpukovnik Stevan Mušicki poslao zahtev Generalštabu da deca iz te škole, kao i iz Vojne gimnazije, imaju pravo da dobiju pravo da polažu prijemni ispit za Vojnu akademiju. Mislim da je ovaj Predlog zakona o vojnom obrazovanju najbolji primer da se ovo pitanje sistemski reši. Takođe su mi rekli da oni imaju pravo da vanredno studiraju, ali da im je to nedovoljno. NJih je oko 70 i u ime njih sam vam postavila ovo pitanje.

Gospodine predsedavajući, podržavam vaše napore da ovu sednicu vratite u normalan tok i da raspravljamo o dnevnom redu.

Kao i u prethodnim amandmanima, i na član 4. sam podnela amandman koji se odnosi na kadrovske resurse i afirmaciju stečenih kvalifikacija, jer smatram da jedan od ključnih principa poboljšanja kadrovskih resursa u Srbiji treba da bude profesionalizacija.

Suština je zapravo u sposobnosti da odgovorimo izazovima koji su pred nama postavljeni. Zbog toga jedan od naših najvažnijih zadataka treba da bude konstantno stvaranje uslova za efikasan odabir kadrova, i to primenom kriterijuma sposobnosti, kontinuiranog stručnog usavršavanja i razvoja karijere.

Način na koji se upravlja ljudskim resursima predstavlja odlučujući činilac uspešnog funkcionisanja i održivog razvoja Srbije. LJudski resursi su najvredniji i najznačajniji resurs ako se efektivno upravlja i adekvatno ulaže.

Suština je zapravo da se promoviše struka, da se zatim odabiraju adekvatni kadrovi koji će svojim profesionalnim i etičkim ponašanjem jačati funkcije upravljanja u svim organizacionim jedinicama institucija Srbije.

Zato potreba za unapređenjem upravljanja kadrovskim resursima i njihovim potencijalima ostaje jedan od prioritetnijih zadataka u narednom periodu.

Neretko smo bili svedoci subjektivnih odluka i improvizovanih rešenja. Najdrastičniji primer za mene je kada je lekar ortoped vodio Ministarstvo građevine. Koliko je važno dobro postaviti kriterijume, toliko je još važnije dosledno ih i primenjivati u praksi.

Zahvaljujem, predsedavajući.

I u raspravi u načelu sam istakla, a ponoviću i danas da je veoma važno što će Nacionalni okvir kvalifikacija jasno definisati koje veštine i sposobnosti poseduje pojedinac posle stečenog obrazovanja i kakvu vrstu posla može da obavlja i, što je cilj Nacionalnog okvira kvalifikacija, da poveže standarde kvalifikacija i standarde zanimanja i da to kroz registar predstavi.

Upravo je to razlog što sam i predložila da se u članu 1. ovog zakona doda stav 3. koji glasi: „Nacionalnim okvirom kvalifikacija se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje kadrovskih resursa.“

Amandmanom se dodatno definiše sam predmet, tj. nadležnosti ovog zakona jer su ljudski resursi jedan od naših najvećih potencijala.

U Vladi Republike Srbije postoji Služba za upravljanje kadrovima i zato smatram da je amandman koji sam predložila upravo prilika da se postave novi standardi i u drugim institucijama koje se, po mom mišljenju, nedovoljno bave kadrovskim resursima u mnogima to nikada nije bila tema i često je bila zanemarivana.

Kada navodim primer insititucija koje se nedovoljno bave kadrovskim rešenjima u Republici Srbiji, spomenula bih kao najbolji primer neke od lokalnih samouprava. Smatram da moramo uvek imati u vidu da samo dobri i motivisani kadrovi, adekvatno raspoređeni, obezbeđuju efikasnost kakva je potrebna za širi društveni razvoj.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, kao i u obrazlaganju prethodnog amandmana, i u ovom ću se držati dnevnog reda i govoriću isključivo o obrazovanju, odnosno o Predlogu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Znanje danas postaji osnovni resurs i jedini pravi izvor konkurentske prednosti i zato sam u članu 2. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija predložila da se doda tačka 15, koja se odnosi na afirmaciju stečenih kvalifikacija.

Moj stav je da se afirmacija stečenih kvalifikacija može ostvariti na dva načina. Prvi, kroz konstantan proces učenja i sticanja novog znanja, a drugi kroz dobru organizaciju i aktivnosti upravljanja ljudskim resursima u institucijama i svim organizacijama, a to su, pre svega, planiranje, selekcija, obuka, razvoj zaposlenih, ocena performansi i, naravno, nagrađivanje zaposlenih, a sve u cilju povećanja efikasnosti radnika.

U današnjim uslovima sva istraživanja menadžmenta pokazuju da u savremenim uslovima poslovanja, konkurentska prednost na tržištu ostvariće se kroz organizacije koje raspolažu kvalifikovanom dobro obučenom i motivisanom radnom snagom.