Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su tri vrlo važna međunarodna sporazuma, sa Ruskom Federacijom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ova tri sporazuma pokazuju opredeljenost Vlade Republike Srbije da nastavi sa ekonomskim oporavkom, ekonomskom konsolidacijom, i sa činjenicom da su važni infrastrukturni projekti za Srbiju od prioriteta, bez obzira iz kog dela sveta dolaze.
Konačno su se stekli uslovi da se takozvani ruski kredit realizuje, i da se upustimo u realizaciju vrlo važnih projekata koji su predviđeni uglavnom za železnički saobraćaj i kupovinu vozova. Tako da je modernizacije pruge Beograd – Bar, izgradnja 111 kilometara na Koridoru 10, zatim nabavka dizel motornih vozova preko Rusa, izgradnja elektrifikacija drugog koloseka železničke pruge Beograd-Pančevo i Valjevo-Loznica, zaista od velikog značaja za državu Srbiju.
Mislim da su posebno važni uslovi pod kojima je ovaj kredit dobijen, i koji se odnose na period raspoloživosti kredita, u roku od pet godina od godine stupanja na snagu ovog sporazuma, da se taj rok može i produžiti i da je kamata 4,1% na godišnjem nivou, kao i da je poček četiri godine, što znači da će period otplata prvog konsolidovanog iznosa kredita započeti 2017. godine, a završiti se 2031. godine.
Što se tiče ugovora Republike Srbije sa Kuvajtom, drago mi je što ste počeli da iznosite podatke i kada je u pitanju Kuvaj i Emirati, uopšte, o ekonomskom napretku mogućnostima tih država. Želela bih u prilog tome, da kažem da je BDP Kuvajta na godišnjem nivou 167,9 milijardi dolara, i da je vrlo važan sporazum koji će Srbija potpisati, a Narodna skupština ratifikovati za izgradnju železničke stanice "Prokop", s obzirom da imamo zastoj od 40 godina, u izgradnji ovog vrlo važnog infrastrukturnog projekta, po njemu je železnička stanica Beograd jedan od najvažnijih punktova na panevropskom saobraćajnom koridoru, i projekat od velikog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Takođe, smatram da će se konačno sa početkom izgradnje "Prokopa", rešiti ne samo urbanistički projekti, nego će se uposliti naša građevinska operativa, i realizacija ovog projekta je u skladu sa strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodelnog transporta u Srbiji od 2008. do 2015. godine, koja ima za cilj podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema, povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema i smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu.
Što se tiče međudržavnog sporazuma između Arapskih Emirata i Republike Srbije, njime se zaista stvara jedan pravni okvir za saradnju na više oblasti – u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, vojno-ekonomskoj saradnji, u rečnom brodarstvu. Vrlo je zanimljivo da su Ujedinjeni Arapski Emirati sa 4,7 miliona stanovnika najbogatija zemlja arapskog sveta, da imaju godišnji bruto društveni proizvod 360 milijardi dolara, da leže na rezervama nafte i gasa, ali smatram da, pre svega, za svoj uspon duguju mudroj unutrašnjoj i spoljnoj politici šeika Zajeda, oca nacije.
Pozdravljam takođe odluku Vlade Republike Srbije o otvaranju ambasade Srbije u Ujedinjenim Emiratima, sa ciljem jačanja međusobnih veza, pre svega ekonomske saradnje u oblastima koje sam navela. Ukoliko se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima realizuju samo dva važna projekta, mislim da ćemo u narednom periodu imati veliki ekonomski oporavak. Kada to kažem, onda pre svega mislim na kupovinu srpskog raketnog sistema "Alasa", gde se predviđa da u prve četiri godine Ujedinjeni Arapski Emirati ulože 220 miliona dolara. Ukoliko ova zemlja u Beogradu izgradi fabriku IT tehnologije, mislim da ćemo u jugoistočnoj Evropi zaista, u ovoj oblasti biti vodeći.
Želela bih ovde samo da napomenem da je ova zemlja izgradila ovu fabriku za visoke tehnologije do sada u Singapuru i u Nemačkoj, da se trenutno ona gradi u SAD i da će veliki uspeh za Srbiju biti ukoliko se pregovori uspešno privedu kraju i izgradnja ove fabrike počne i u Beogradu.
Mislim da je ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata, u oblasti odbrane članom 3. precizno definisane oblasti saradnje, a članom 4. su definisani oblici saradnje u ovoj oblasti. Takođe, i Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja stimuliše ulaganje kapitala sa obe strane, a pre svega njihove zemlje kod nas i šesti sporazum, između naše dve zemlje o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja u stvari pokazuje spremnost ugovornih strana da i Srbija i Arapski Emirati budu ne samo kao do sada Srbija i Rusija, da imaju tretman najpovlašćenije nacije i to smatram veoma važnim sporazumom za ulaganja sa obe strane.
Za sve one koji su do sada izneli bilo kakvu skepsu, kada je u pitanju ulaganje Emirata u Srbiju, želim da kažem da je ova zemlja vrlo oprezna kada investira u svetu, da su zemlje u kojima one ulažu svoj kapital SAD i zemlje EU. Po meni, želja Emirata da ulaže u državu Srbiju u stvari pokazuje da su Emirati prepoznali ozbiljne namere aktuelne Vlade, da od Srbije naprave sigurno mesto za ulaganje kapitala i da Srbija na ovaj način dobija pouzdanog i respektabilnog partnera.
I na kraju želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati sve ove sporazume. Hvala vam.

Imam pitanje za ministra kulture i informisanja gospodina Bratislava Petkovića. Da li će Ministarstvo kulturu i informisanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Srpskom akademijom nauka pokrenuti inicijativu za obeležavanje 900 godina od rođenja Stefana Nemanje, tvorca srpske države i rodonačelnika naše najuspešnije loze Nemanjića? Stefan Nemanja je jedna od najvažnijih ličnosti srpske istorije. Njegovo najznačajnije delo je država Srbija koja i danas postoji. Nemanjići su rodno mesto za srpsku kulturu, tradiciju, crkvu, odnosno rodno mesto za srpski nacionalni identitet i u ovoj godini kada se obeležava hiljadu sedamsto godina od Milanskog edikta smatram da je poslednji trenutak da se jednom prigodnom manifestacijom duhovnom akademijom obeleži rođenje velikog župana.
Mi nemamo pravo zbog naših slavnih predaka, zbog budućnosti naše dece da se sa nemarom odnosimo kada su u pitanju naše najznamenitije i najznačajnije ličnosti. Očekujem odgovor ministra za kulturu i informisanje Bratislava Petkovića u najkraćem mogućem roku uz jedan predlog da pokrovitelj ove manifestacije bude predsednik države Tomislav Nikolić. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo Mihajlović, pred nama je sistemski zakon koji je ovu oblast trebao da uredi mnogo ranije. Bez obzira na sve razloge koje je gospodin Škundrić rekao u svom izlaganju, ne bih mogla da ih uvažim, jer, prosto, činjenica da nije bilo dogovora oko fonda, ne može da opravda razloge je zbog čega ovaj zakon do sada nije donesen.
Želela bih da vam uputim pohvalu zbog toga što ste vi i vaše kolege iz ministarstva ovaj zakon predložili već u drugoj polovini prve godine mandata ove Vlade, pre svega zbog građana Srbije.
Takođe, zadovoljna sam i činjenicom što su kolege narodni poslanici koji su do sada diskutovali o ovoj temi, nisu je posmatrali, kako bih rekla, jednoznačno usko, samo kroz smanjenje potrošnje energije i njeno racionalnije iskorišćavanje, nego su ovu temu, kao vrlo važnu i široku, posmatrali sa više aspekata, pre svega kroz odnos energije proizvedene iz obnovljivih i konvencionalnih izvora, kroz emisiju štetnih gasova i elemenata, kroz očuvanje životne sredine i posredno kroz zdravlje nacije.
Nažalost, moram da kažem da se u ovoj oblasti Republika Srbija po mnogim numeričkim pokazateljima nalazi na začelju kada je u pitanju upoređenje sa drugim evropskim zemljama.
U obrazloženju ovog zakona naveli ste upravo razloge zbog kojih je uređenje ove oblasti bilo neophodno i samim tim i donošenje ovog zakona.
Izneću samo par činjenica koje su za mene, koja sam laik u ovoj oblasti, ostavile veliki utisak. Na primer, energetski intenzitet u Srbiji je čak dva, tri puta veći nego u zemlji EU. Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora je celih 76%. U Srbiji se na godišnjem nivou emituje 6,2 tona ugljendioksida po glavi stanovnika, što je dva puta više od prosečne misije ovog gasa u zemljama sa sličnim ili istim dohotkom i nivoom razvoja. Ovaj podatak našoj zemlji, nažalost, obezbeđuje i neslavno visoko peto mesto na lestvici najvećih zagađivača životne sredine u konkurenciji 36 evropskih država kada je u pitanju emisija ugljendioksida. Od ukupne emisije ovog gasa čak 15% potiče iz svih vidova saobraćaja, prevashodno drumskog. Odnos energije proizvedene iz obnovljivih i konvencionalnih izvora je takođe krajnje nepovoljan.
Imajući u vidu sve navedeno, potpuno je jasno da je donošenje jednog ovakvog zakona apsolutno neophodno, kao i njegova adekvatna primena kroz implementaciju podzakonskih akata.
Složila bih se, takođe, sa kolegama koji su rekli da je potrebna trajna edukacija i informisanje svih slojeva stanovništva iz ove oblasti, podizanje nivoa ekološke svesti i menjanje ukorenjenih loših navika.
Često se u javnosti špekuliše da mi mnoge zakone usvajamo zbog toga što su oni preuzeti iz EU kao obaveza na našem putu ka EU. Rekla bih da to nije slučaj sa ovim zakonom. Njegova neophodnost usvajanja je zaista evidentna i jasna. Mislim da je on, bez obzira na to što se naslanja na brojne uslove iz EU, neophodan i zbog međunarodnih obaveza preuzetih od strane Republike Srbije i potpisanim ugovorom o energetskoj zajednici između EU i zemalja regiona i ima upravo za cilj da unapredi i popravi sve ono loše što sam rekla, pa je njegova suština pre svega u popravljanju ukupnog standarda stanovništva i stvaranju uslova za kvalitetniji život u Republici Srbiji.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona žele prioritetno postići navedeni su već u članu 2. Predloga zakona i odnose se na povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji.
Ovde želim posebno da istaknem odgovorno ponašanje prema energiji, jer bez promena tih loših navika u ovoj oblasti teško je ostvarivati ispunjavanje navedenih ciljeva. U tom smislu je i odredba člana 15. tačka 11. koja precizira da nadležno ministarstvo sprovodi javne kampanje i druge edukativne aktivnosti u funkciji jačanja svesti u odnosu na efikasno korišćenje energije i podržava druge izvođače takvih kampanja i aktivnosti.
U članu 44. ovog zakona propisana je obaveza investitora da grejnu instalaciju opremi uređajima za regulaciju, što je dobro i što su građani Srbije već dugo vremena čekali da se uredi ova oblast na taj način i što je precizirano da se instalirani uređaji moraju prethodno overiti od strane ovlašćenog tela odnosno, Direkcije za mere i dragocene metale.
Dakle, na ovaj način se u Republici Srbiji konačno počinje sa uvođenjem dobre dugogodišnje prakse koja postoji u SAD i u EU, da svaki građanin plaća onoliko toplotne energije koliko je potrošio i da se naj način potrošači direktno stimulišu da vode više računa o potrošnji, odnosno uštedi energije. U tom smislu je i odredba člana 47. stav 1. da se u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cene usluge grejanja i izmerenu odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije.
Član 50. stav 1. obavezuje i javna preduzeća i druga privredna društva da, u odnosu na potencijalne uštede energije, postojećim krajnim kupcima obezbede ugradnju uređaja za merenje predate količine električne energije.
Članom 51. definiše se i obaveza distributera toplotne energije, koji pre svega treba da vodi računa da li se radi o priključenju novog objekta na sistem ili je u pitanju rekonstrukcija postojećeg objekta kada su u pitanju ovi uređaji za merenje.
Sve ovo je u cilju davanja mogućnosti krajnjim potrošačima da zasnuju ugovorni odnos sa distributerom na jasnim tržišnim osnovama, gde će se tačno znati koliko se energije potrošilo i kolika je cena te energije.
Član 52. na gotovo identičan način ustanovljava obavezu i za javna preduzeća i druga privredna društva, koja vrše isporuku prirodnog gasa prema krajnjim kupcima.
Smatram da je radi dostizanja ovog cilja izuzetno važna odredba člana 53. koja obavezuje distributere svih oblika energije da jednom mesečno, tokom grejne sezone, na adekvatan način u potpunosti informišu kupce o svim relevantnim činjenicama, a posebno o količini energije koju je kupac preuzeo tokom prethodnog meseca, prosečnoj ceni energije za kupca u tom mesecu, ukupno preuzetoj količini energije i mesečnoj potrošnji energije tokom prethodnih 12 meseci, odnosu preuzetih količina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine, odnosu količine energije koju je kupac preuzeo i prosečne količine energije koju preuzimaju kupci iste kategorije, načinu da kupac dobije informaciju o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupac može da preuzme u cilju uštede energije, kao i drugim podacima koji mogu biti od značaja za racionalnije korišćenje energije.
Član 59. do 62. definiše osnivanje nadležnosti i način raspodele sredstava iz budžetskog fonda Republike Srbije za unapređenje energetske efikasnosti.
S obzirom na navedene loše pokazatelje, kada je u pitanju emisija ugljendioksida u drumskom prevozu, bilo je neophodno da se članom 71. do 73. ovog zakona, ustanove i određene obaveze za nadležne organe i organizacije, pre svega za lokalne samouprave, koje imaju više od 20.000 stanovnika i koje su u obavezi da donesu program unapređenja energetske efikasnosti u prevozu, na period od tri godine, kao i da izveštaj o realizaciji tog programa podnesu ministarstvu, najkasnije 30 dana po isteku perioda za koji je program donet.
Upravo ova odredba pokazuje koliko je predlagač odlučan da uvede red u ovu oblast i predložene novčane kazne, uključujući i kaznu zatvora u trajanju do 60 dana, pokazuju da je ova oblast ovim zakonom vrlo ozbiljno rešena.
Smatram da je ovaj zakon prvi realan korak, ukoliko, naravno, njegove odredbe budu u celosti primenjivane u praksi, u cilju finalne uštede energije od 9% u periodu do 2020. godine i sve njegove odredbe nedvosmisleno ukazuju na glavni cilj, a to je obezbeđivanje racionalnog i ekološki održivog korišćenja energije, čime će se doprineti sigurnijem snabdevanju energijom, povećanju zaposlenosti, konkurentnosti privrede u celini i zaštiti životne sredine, što u krajnjem ishodu koristi svim građanima Srbije.
Pošto je ovde bilo kritika od kolega koji su ranije govorili da poslanici vladajuće koalicije ne žele, ili iz nekog razloga ne govore o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa, želim da kažem da poslanička grupa Nove Srbije pozdravlja potvrđivanje ovog sporazuma.
Smatramo da će ovaj sporazum omogućiti sigurnost snabdevanja gasom u Srbiji, obezbediti energetsku bezbednost Republike Srbije. Dobro je što nisu određene ni količine ni cene i kako ste sami rekli da će se o tome raspravljati na godišnjem nivou.
Ovaj sporazum za poslaničku grupu Nove Srbije predstavlja prirodnu posledicu dobrih odnosa i ukupne srpsko-ruske međudržavne saradnje čija je kruna gasni aranžman potpisan u Moskvi pre pet godina, a koga smo se nedavno i podsetili ovde tokom rasprave o Predlogu zakona o eksproprijaciji. Potvrđivanjem ovog sporazuma će biti poboljšani uslovi za pouzdano snabdevanje energijom i energentima, omogućiće razvoj energetske infrastrukture i uvođenje savremenih tehnologija, zajedno sa Južnim tokom. Svi oni koji misle, kao što ste i sami rekli, iz bilo kog razloga, da je ovaj sporazum nepovoljan neka predlože drugu mogućnost i ova skupština će raspravljati i o tome.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati i Predlog sporazuma i Predlog zakona o efikasnom korišćenju električne energije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolega narodni poslanici, imam pitanje za ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu.
Naime, kontaktirali su me roditelji teško obolele i hendikepirane dece i traže status negovatelja, jer su prinuđeni da o svojoj deci teško oboleloj brinu 24 sata dnevno. Oni apeluju za pomoć zbog teške situacije i teških hendikepa svoje dece zbog toga što su prinuđeni da daju otkaze ili da rade skraćeno radno vreme da bi mogli da brinu o svojoj deci.
Po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti roditelji teško obolele dece imaju pravo do njihove pete godine života da idu na bolovanja. Međutim, oni se suočavaju sa ogromnim nerazumevanjem svojih poslodavaca i zbog toga su prinuđeni da svoju decu smeštaju u ustanove, posebne ustanove ili da daju otkaze. S obzirom na činjenicu da mnoge bolesti se pogoršavaju posle pete godine života oni traže da se njihov status reši, da dobiju novčanu naknadu za to što brinu o svojoj deci 24 sata kao po sistemu hraniteljskih porodica u Srbiji i kao što je zakonom rešeno hraniteljstvo.
Takođe, po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti roditelji ove dece imaju pravo da posle 15. godine idu u penziju i dobiju minimalnu penziju. Mnogi od njih nisu u mogućnosti da do 15. godine, zbog čestih odsustvovanja svoje dece, izdrže radni staž i dobiju penziju.
Moje pitanje je upućeno ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, da mi odgovori - da li se sprema, da li je u pripremi resornog ministarstva promena Zakona o socijalnoj zaštiti i da li je na pomolu rešenje ovog pitanja, s obzirom da ima 20.000 roditelja teško obolele dece koji čekaju rešenje ovog pitanje? Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres o predlogu četiri odluke i predmet interesovanja i rasprave narodnih poslanika danas u parlamentu je samo uglavnom Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Što se NS tiče, samo kratko želim da kažem da su za NS uvek bile i uvek će biti odluke Ustavnog suda obavezujuće. Za nas ovaj predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije političko pitanje. Pre svega ću se u svom izlaganju osvrnuti i istaći značaj Rezolucije 1325, koju ona ima i nadzornu ulogu parlamenta, koja je vrlo važna u njenoj daljoj implementaciji.
Mislim da je Srbija, posle prihvatanja Rezolucije 1325 i izrade Nacionalnog akcionog plana, sa nadzornom ulogom i sastavom komisije koji je predložen, otišla korak dalje. Smatram da ne smemo da zaboravimo činjenicu i da treba da ukažemo da su rezolucije UN, a posebno Generalne skupštine, neobavezujuće prirode, da je njihov osnovni cilj da se postigne opšta saglasnost o pojedinim pitanjima, da one nemaju snagu da nateraju ni jednu zemlju da bilo koju njihovu rezoluciju prihvati jer odluke koje donose nemaju pravo na obaveznost. Dakle, možemo da govorimo samo o dobroj volji i želji jedne države da odgovori na prepreke date u samoj rezoluciji.
Srbija je pokazala i dobru volju i želju i razumela poruku UN kada je prihvatila Rezoluciju 1325 i izradila Nacionalni akcioni plan i krenula u njegovu primenu. To smo uradili pre mnogih zemalja i time treba da se ponosimo, ali izgleda da nemamo naviku da u prvi plan stavljamo nešto što je dobro. Ne mogu a da ovom prilikom ne iznesem podatak da smo mi bili u prvih 17 zemalja u svetu koja je donela akt za implementaciju. Zahvaljujući NAP-u i pre toga prihvatanju ove Rezolucije, danas imamo jednu potpuno drugačiju sliku u Srbiji, imamo prve žene oficire u vojsci i policiji koje nas predstavljaju i u mirovnim misijama.
Posebno treba istaći da je Rezolucija 1325 istakla jednu novu ulogu žene u sistemu bezbednosti i omogućila joj da bude aktivan činilac u uspostavljanju stabilnosti i bezbednosti jedne zemlje. Bez bezbednosti ni jedno ljudsko biće ne može da bude slobodno. S druge strane, ohrabrila je mnoge muškarce i žene da hrabro progovore o nasilju, o trgovini ljudima, o diskriminaciji uopšte i na neki način je naterala i obavezala i mnoge važne državne zvaničnike u svetu da kažu o ovoj temi. Posebno bih ukazala na značaj bivše premijerke Kanade Kim Kembl, koja je među prvima ukazala da žene i deca čine većinu onih koji su pogođeni oružanim sukobima.
Mislim da je veoma bitno prihvatiti činjenicu da su u postkonfliktnim periodima žene velika podrška u stišavanju i snižavanju tenzija i da je jednako učestvovanje muškaraca i žena važan način prevencije i rešavanja konflikata i promovisanja kulture inkluzivnog i održivog mira. Ali, od 1992. godine, pa do današnjeg dana, u mirovnim procesima u svetu učestvovalo je svega 14% žena, iako 52% žena čine svetsku populaciju.
Primenom Nacionalnog akcionog plana, povećava se vidljivost žena u sektoru bezbednosti, ojačava se njihova uloga u reformskih procesima i podržava se angažovanje žena u bezbednosnim strukturama na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou.
Po mom mišljenju, jedan od najvećih uspeha u sprovođenju NAP-a je što je uspostavljena međuresorska saradnja i komunikacija između različitih institucija, kao i to što je formirana većina tela i mehanizama za sprovođenje NAP-a. završiću sa konstatacijom da je vrlo važna uloga ženskih organizacija civilnog društva i nezavisnih institucija u procesu sprovođenja NAP 1325 i da očekujem da će Komisija, u okviru svoje nadzorne uloge, raditi na daljoj primeni ove rezolucije, da će u okviru svojih nadležnosti dati značajan doprinos reformi sektora bezbednosti, ali i da će nastaviti sa uključivanjem što više žena u važna pitanja bezbednosti. Hvala vam.

Imam pitanje za ministra finansija i privrede, gospodina Mlađana Dinkića. Ove godine, 9. januara, hrvatski koncern "Agrokor" je prodao u jednoj jedinom impozantnoj transakciji zagrebačkom "Ledu" kompletan paket akcija u "Frikomu" čiji je većinski vlasnik do tog trenutka bio. Tom prilikom ukupno je prodato 629.806 akcija po ceni od 17,186 dinara po akciji i ostvaren je promet od 10 milijardi 823 miliona 845.916 dinara.
Na ovaj način "Ledo" je postao većinski vlasnik "Frikoma" u iznosu od 95,83%. Uvidom u stanje u centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, ustanovila sam da Akcionarski fond Republike Srbije poseduje 24.667 akcija "Frikoma". Ove akcije indirektno predstavljaju vlasništvo četiri miliona i 800.000 naših državljana koji su u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima ostvarili pravo na po sedam besplatnih akcija Akcionarskog fonda.
S obzirom da je "Ledo" 24. januara dao ponudu za preuzimanje svih preostalih akcija po istoj ceni po kojoj je i stekao većinski paket, moje pitanje za ministra Mlađana Dinkića je da li će Republika Srbija preko Agencije za privatizaciju koja administrira Akcionarskim fondom prihvatiti ponudu za preuzimanje zagrebačkog "Leda" i prodati 24.667 akcija "Frikoma" i na taj način donekle popuniti Akcionarski fond, inkasiranjem prihoda od 423 miliona 927.062 dinara?
Pretpostavljam da ta novčana sredstva ne bi ostala pasivna i da bi građani Srbije kao akcionari Fonda osnovano mogli da očekuju njihovo uvećavanje odgovornim pristupom u investiranju, što bi u određeno vreme u perspektivi doprinelo i povećanju sadašnje nominalne vrednosti Akcionarskog fonda.
Drugo pitanje, da li u tom smislu u dogledno vreme, Ministarstvo za ekonomiju i finansije planira izmenu zakona koja bi omogućila transformaciju Akcionarskog fonda iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo kako bi se omogućila prodaja akcija?

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa Nove Srbije podržava učešće Vojske Srbije u mirovnim operacijama. Smatramo da je to jedan od ciljeva Vojske Srbije, da uzme učešće u očuvanju mira i bezbednosti u svim delovima sveta.
Takođe smatramo da je vrlo važno da na taj način Vojska Srbije jača svoje kapacitete, a činjenica je i da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim operacijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu, a i da su sami pripadnici Vojske Srbije zavredeli mnoga priznanja i zadobili poštovanje svojih kolega.
Pred nama su izmene i dopune Zakona po kome VBA i VOA u buduće neće moći bez sudskog naloga da prikupljaju podatke o telefonskim razgovorima građana i načinu i mestu njihove komunikacije.
Izmene i dopune ovog zakona usledile su zbog odluke Ustavnog suda koji je naložio da sporne odredbe ovog zakona prestaju da važe od 1. juna 2012. godine.
Posledica ovih odluka je to što smo mi već nekoliko meseci u jednom pravnom vakumu, koje se izmenama i dopunama ovog zakona mora eliminisati, a takođe i preventivni rad VBA i VOA je u velikoj meri otežan, odnosno usporen.
Poslanička grupa Nove Srbije smatra da su ovim zakonom predložena rešenja jedan fino izbalansirani pravni okvir koncipiran tako da ne narušava osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom Republike Srbije.
Istovremeno, smatramo da uvažava činjenicu da je u današnjem delikatnom trenutku, opterećenom raznovrsnim bezbednosnim izazovima, neophodno da VBA maksimalno, brzo i efikasno sprovodi određene preventivne aktivnosti u cilju ispunjavanja zadataka iz svoje zakonom utvrđene nadležnosti.
U tom smislu bih apostrofirala član 5. i član 7. ovog zakona, jer članom 5. se predviđa da podaci koji su prikupljeni primenom posebnih postupaka i mera u preventivne svrhe ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Takođe vrlo važnim smatram član 7. koji na jasan način kaže da se posebni postupci i mere mogu preduzeti samo na osnovu naloga direktora VBA ili službenog lica VBA. Po mišljenju poslaničke grupe Nove Srbije, vrlo je važno da se na ovaj način personalizuje odgovornost same VBA na ovaj način.
Ono što predstavlja suštinu ovih izmena je član 8. kojim se definiše postupak odobravanja tajnog elektronskog nadzora radi prikupljanja podataka bez uvida u njihov sadržaj.
Novim rešenjem, koji je u skladu sa najvišim standardima i uporednim iskustvima zemalja sa demokratskom tradicijom, predviđa se da se konkretna mera, odnosno postupak preduzima isključivo na osnovu obrazložene odluke nadležnog višeg suda. Pri tome smatram da se na ovaj način vrlo jasno definiše hitan postupak odlučivanja u ovakvoj situaciji i to tako da direktor VBA, odnosno od strane direktora ovlašćeno službeno lice, podnosi pisani predlog nadležnom sudu, koji bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam sati, donosi odluku o preduzimanju tražene mere, ali tako da se tom odlukom vrlo precizno definiše objekat mere, razlog za preduzimanje mere, kao i mesto odnosno rok trajanja mere.
Smatram da se svaka zemlja suočava sa bezbednosnim rizicima i izazovima i da je u suštini problem svake zemlje da nađe pravu meru između tajnosti i javnosti. Predložene izmene i dopune ovog zakona omogućavaju transparentnost, civilnu kontrolu i na ovaj način se anuliraju i smanjuju na najmanju meru zloupotrebe na koje su ukazivali i poverenik i ombudsman.
U istom pravcu ide i dodatno preciziranje postojećeg zakonskog rešenja, koje je predloženo članom 9. gde se predviđa da se tajno snimanje i dokumentovanje razgovora u otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava, zatim tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor, kao i tajni nadzor i snimanje unutrašnjih objekata, zatvorenih prostora i predmeta, preduzima isključivo na osnovu pisane i obrazložene odluke Vrhovnog kasacionog suda.
Smatram da je na ovaj način dobro što se personalizuje potencijalna odgovornost i na taj način se preduzimaju postupci prema Vrhovnom kasacionom sudu, koji može uputiti isključivo direktor VBA.
Smatram da nije nebitan detalj da je iz postojećeg člana zakona eliminisana odredba koja nalaže sudiji da o razlozima eventualnog odbijanja predložene mere bez odlaganja obavesti VBA. Kao novo rešenje u članu 11. zavređuje pažnju obaveza na strani VBA, odnosno ovlašćenog lica VBA da po okončanju primene mere izradi i nadležnom sudiji dostavi obaveštenje o okončanju mere.
Sve u svemu, predložene izmene idu za tim da se eliminiše postojeći pravni vakum nastao od 1. juna prošle godine, ali ne bilo kako, već na kvalitetan i jedan izbalansiran način tako što će se istovremeno ojačati na ovaj način zaštita interesa nacionalne bezbednosti i propisati maksimalni mehanizmi i procedure uvođenjem najviših standarda sudske zaštite ljudskih prava u ovu oblast.
Obaveštavam vas da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, građani Srbije, pred nama je tekst zakona koji između ostalog obezbeđuje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU, kao i međunarodnim konvencijama, koje su usvojene pod okriljem UN.
Naime, nijedna zemlja kandidat za članstvo u EU bez obzira da li je obalna ili kontinentalna ne može uspešno da privede kraju postupak pristupanja EU ukoliko svoje nacionalno pomorsko zakonodavstvo ne uskladi sa evropskim. Zli jezici će naravno reći da je veliki deo odredaba ovog zakona nepotreban u svakodnevnoj praksi, uzimajući u obzir činjenicu da je RS poslednje dve decenije sukcesivnim cepanjem bivše zajedničke države izgubila status obalne države i postala klasična kontinentalna zemlja. Međutim, bez obzira na tu činjenicu, a po ugledu na druge evropske države koje nemaju izlaz na more RS je u prethodnom periodu donela set zakona koji u celosti regulišu materiju unutrašnje i pomorske plovidbe.
Nažalost, nismo trenutno u situaciji da možemo da se u ekonomskom smislu poredimo sa Austrijom, Slovačkom, Češkom, zemljama koje nemaju more, ali koje imaju respektabilnu trgovačku flotu. Stoga smatram da RS donošenjem zakona kao što je ovaj koji je danas na dnevnom redu stvara takav ukupan ekonomski i podsticajni ambijent koji će privući strane brodovlasnike i ostale predstavnike međunarodne pomorske privrede kako bi određen broj pomorskih brodova i drugih plovila u budućnosti plovio pod našom zastavom.
Sa druge strane, verovatno kao deo tradicije i nasleđa iz proteklih vremena, veliki broj državljana Republike Srbije, njih negde oko 5.000, su angažovani na najrazličitijim poslovima na pomorskim brodovima, što je više nego impozantna cifra za jednu kontinentalnu zemlju. Ovo je jedan od bitnih razloga da ova oblast bude adekvatno zakonski uređena.
Takođe, smatram da se ovim zakonom pojednostavljuje procedura za upis brodova i drugih plovila. Ovaj postupak je trenutno u nadležnosti sudova, što se odredbama ovog zakona menja, čime se istovremeno izlazi u susret zahtevima reforme, kao i ulogu i zadatka pravosuđa, a takođe se smanjuju sudski troškovi.
Ubuduće nova nadležnost, zavisno od konkretnog plovila koji se upisuje u upisnik, prelazi na nadležnu Lučku kapetaniju u Beogradu, odnosno Ministarstvo saobraćaja.
Procedura upisa brodova u jedan od zakona ustanovljenih upisnika je specifičan postupak koji predstavlja mešavinu upisa u zemljišne knjige i klasičnog upravnog postupka, zbog čega je neophodno zakonom detaljno urediti ovu oblast. Na ovaj način se maksimalno ubrzava postupak upisa plovila.
Smatram da je za potencijalni razvoj nacionalne pomorske privrede izuzetno važna odredba člana 47. Predloga ovog zakona, koji omogućuje privremeni upis, odnosno ispis pomorskog broda u međunarodnih upisnih pomorskih brodova na osnovu BAR for charter. Na ovaj način stvara se pravni osnov da domaća privredna društva, pod finansijski povoljnijim uslovima, uzimaju pomorske brodove u zakup. Ovako dugoročno zakupljeni brodovi bez posade i osiguranja, upisani u poseban list međunarodnog upisnika pomorskih brodova, ploviće pod našom zastavom, uzimati učešće u svetskom pomorskom transportu i trgovini i na taj način doprineti popravljanju spoljno-trgovinskog bilansa zemlje, u celini.
Članovima 51. do 54. uređeni su u načelu pitanja državljanstva članova posade ovih brodova, kao i njihov ravnopravni status, što je veoma važno, imajući u vidu prethodno navedeni postupak o broju državljana Republike Srbije koji su u ovom trenutku angažovani kao pomorci.
Takođe, smatram da je potpuno novo i neuporedivo fleksibilnije rešenje odredba u članu 59. Predloga zakona koji brodograditelju, odnosno brodovlasniku daje mogućnost da upisnik brodova u gradnji upiše brod neposredno nakon potpisivanja ugovora o gradnji tačno određenog broda, odnosno nakon davanja adekvatne izjave o nameri gradnje i na taj način se daje šansa da se neuporedivo lakše dođe do potrebnih finansijskih sredstava neophodnih za izgradnju celog broda.
Sve u svemu, imajući u vidu da se 90% robe, koja je predmet trgovinske razmene između zemalja članica EU i drugih zemalja, transportuje brodovima, a da se, što je još značajnije, ovim vidom transporta prebaci 40% robe u trgovinskoj razmeni između samih zemalja članica EU. Nadam se da će usvajanje ovog zakona biti prvi korak ka stvaranju ukupnog pravnog okvira koji će podsticati razvoj ovog značajnoj privrednog sektora, te vas u tom smislu obaveštavam da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Imam pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno tražim od Vlade Republike Srbije da ovaj dom obavesti o koracima koje je preduzela u razgovoru sa međunarodnom zajednicom, da međunarodna zajednica zaustavi albanske ekstremiste na Kosovu i Metohiji koji su u noći između 20. i 21. januara srušili i uništili preko 50 nadgrobnih spomenika na Kosovu i Metohiji.
Činjenica je da svaki zločin koji se ne kazni, da se on nažalost ponavlja i smatram da Vlada Republike Srbije treba da apeluje na UNPROFOR I KFOR, na predstavnike međunarodne zajednice - koja je to granica do koje se može trpeti i gde se podvlači linija da se albanski ekstremisti zaustave u ovom trenutku kada Srbija dobija međunarodni kredibilitet zbog pregovora koje vodi sa tzv. institucijama u Prištini?
Drugo pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije da iskoristi ovaj povoljan trenutak i da ne dozvoli da predstavnici tzv. institucija u Prištini na bilo koji način povezuju sever Kosova sa Preševom i Bujanovcem. Pohvalila bih Vladu Republike Srbije da je na pravi način donela odluku i primenila zakona kada je uklonila spomenik u Preševu i smatram da o tim koracima treba da obavesti Narodnu skupštinu Republike Srbije, kako bi ovaj dom bio upoznat i sa apelom i sa međunarodnom aktivnošću naše Vlade. Hvala.

Gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, predsedniče parlamenta, poštovani građani Srbije, mislim da je današnji tok rasprave pokazao svu našu različitost prema ovako važnoj rezoluciji, uvažavajući sve naše političke razlike, ali je vrlo jasno da je propao pokušaj pojedinih poslanika da na bilo koji način umanje značaj ove rezolucije i da pokušaj da stvore atmosferu u parlamentu da su u pitanju dve politike u okviru vladajuće koalicije.
Mislim da je ova rezolucija vrlo jasno pokazala smernice naše državne politike kroz jasno definisanje minimuma državnih i nacionalnih interesa sa jednim osnovnim ciljem da se kroz buduće pregovore primenom ove rezolucije stvori garancija života dostojnog čoveka za sve građane na KiM.
Obrazloženje ove rezolucije predstavlja jasan stav da se u toku pregovora ne odstupa od okvira koji su definisani državnom platformom, a suštinski deo je u rezoluciji. Poslanička grupa NS veruje da je ovom rezolucijom i nastavkom pregovora moguće dostići pravednije rešenje za KiM od onog koje nam se do sada i sada čak nude kao neizbežna, jer verujemo da ono što vidimo danas na KiM ne odgovara civilizacijskim dostignućima 21 veka. Kada kažem da se rezolucijom jasno definiše minimum naših državnih i nacionalnih interesa onda pre svega mislim na to što se njome vrlo jasno u svom prvom stavu definiše zaštita teritorijalnog integriteta Srbije, kao i to da se njome prvi put na jedan vrlo jasan način traži autonomija za Srbe na KiM.
Kao što su neke moje kolege iznele razlog i taksativno pod 1, 2, 3. i 4. zbog čega neće glasati za ovu rezoluciju, izneću razloge zbog čega ćemo mi iz poslaničke grupe NS glasati za ovu rezoluciju i šta ovaj tehnički politički dijalog ima za cilj. Prvo, ima za cilj da se stvori autonomija zajednice srpskih opština, što će biti garancija za opstanak Srba na KiM. Drugo, postizanje konkretnih rezultata po specifičnim pitanjima. Treće, težnju za postizanjem sveobuhvatnog rešenja za dobrobit svih zajednica na KiM. Ono što je vrlo važno, ova rezolucija nije isključiva. Ona daje potreban prostor za bilo kakve kompromise, ali ti kompromisi se ne odnose više samo na jednu stranu, srpsku stranu, nego podrazumevaju i kompromise albanske strane.
Tačno je da je ovom rezolucijom najveći ustupak Beograda u stvari suštinska autonomija za Albance i priznavanje legitimnih institucija njihovih na KiM. Isto tako je tačno da prvi put jasno kažemo – priznajemo vaše institucije, ali tražimo da vi priznate institucije Srba na KiM. Tražimo da priznate autonomiju Srba na KiM. To je naš minimum ispod kojeg nećemo ići.
Međunarodna zajednica je nebrojeno puta do sada podsećala Srbiju na realnost. Ovog puta vrlo jasno podsećamo međunarodnu zajednicu na realnost Srbije i Srba na KiM i ne može biti rešenja. Zato je rezolucija dokument koji predstavlja celovito sagledavanje ukupne situacije sa jasnom porukom. Mislim da je vrlo važno u ovoj svojoj diskusiji da kažem da se Srbi bez razloga boje da će njihove institucije biti ukinute. Rezolucijom se jasno kaže da nema ukidanja nikakvih institucija dok se ne postigne rešenje. Ne mogu prilikom ove svoje diskusije da ne spomenem a to je predsednik Republike Tomislav Nikolić rekao na sednici Saveta bezbednosti UN, da je prošlo dve godine od izveštaja Dika Martija u kojima su detaljno opisani slučajevi vađenja i trgovine ljudskim organima i da konstantno postoji pokušaj Albanaca sa KiM da prisvoje naše manastire i kulturu i da je upravo i to jedan od vrlo važnih razloga zbog kojih moramo nastaviti dalje pregovore i glasati za ovu rezoluciju. Hvala vam.

Moje pitanje je za gospodina Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Gospodine Obradoviću, kada će Ministarstvo prosvete izraditi pravilnik koji će biti obavezujući za sve visokoškolske ustanove u Srbiji, na osnovu kojeg će fakulteti u Srbiji izdavati diplome na engleskom jeziku.
Trenutno imamo prilično nedefinisanu situaciju, s obzirom na informacije koje imam, da Univerzitet u Novom Sadu izdaju te diplome na engleskom jeziku po nekom sopstvenom pravilniku. Neki fakulteti ne izdaju, a mnogi najviše na zahtev studenata izdaju samo potvrde o broju položenih ispita.
Vrlo je opasno da naše visokoškolske ustanove nemaju standardizovan pravilnik kojeg bi se svi pridržavali i na osnovu kojih bi se te diplome izdavale. To je, u ostalom, i naša obaveza po EU. To traži EU od nas.
Drugo pitanje vezano za ovo se odnosi na nostrifikaciju diploma u Srbiji. Veliki broj naših mladih obrazovanih ljudi je otišlo iz naše zemlje, nadam se da će se veliki broj njih i vratiti, posle mera koje ova Vlada preduzima, ali jedan određen broj njih ima problem sa nostrifikacijom diploma, jer ono u stvari jako dugo traje i puno košta.
Takođe znam da nije lako proveriti i izmeriti znanje koje je stečeno na drugim univerzitetima i znam da mnoge zemlje imaju probleme sa nostrifikacijom diploma, ali ima i zemalja u našem okruženju koje su ovo pitanje na pravi način uredile. Recimo, u Hrvatskoj se do pre nekog vremena čekalo godinu dana na nostrifikaciju diplome. Ona je isto koštalo jako mnogo, ali sada nostrifikacija diploma u Hrvatskoj traje dva meseca i košta 40 evra i imaju veliki i pojačan broj zahteva mladih ljudi iz njihove dijaspore koji bi se vratio. Hvala.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministre, poštovani gospodine predsedniče AP Vojvodine, u ime poslaničke grupe NS ću izneti razloge zbog čega su ovi zakoni danas pred nama i naravno reći da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Prvo bih obrazložila izmene i dopune Zakona o energetici.
Smatram da je cilj izmena i dopuna ovog zakona da država povede više računa o energetskom potencijalu koji ima. Imamo prirodne resurse i treba da ih iskoristimo za izgradnju obnovljivih izvora energija i zbog toga smatramo da izmenama i dopunama ovog zakona država u stvari vraća kontrolu nad prirodnim resursima i uređuje dobijanje dozvola na način koji omogućava pravnu kontrolu svim zainteresovanim licima.
Sada bih ukratko u nekoliko tačaka obrazložila manjkavosti postojećeg i važećeg Zakona o energetici. Smatram da su osnovni problemi koji su proizašli iz dosadašnjeg Zakona o energetici bili u tome što svi oni koji su dobijali energetske dozvole, zapravo nisu imali nikakav rok niti obavezu da započnu bilo kakve pravne ili faktičke radnje u smislu u vezi sa sticanjem dozvole, propisane zakonom u oblasti građevinarstva, a samim tim niti da uđu u neku realizaciju elektro-energetskog projekta.
Drugo, smatram da postojeći zakon nije predvideo nikakvu sankciju, odnosno mogućnost da ministarstvo po zakonu oduzme izdatu energetsku dozvolu. Znači, ukoliko država nema kontrolu nad dozvolom, nema kontrolu ni nad prirodnim resursima. Treće, po važećem Pravilniku o uslovima za izdavanje energetske dozvole prihvatljiva je bila pravno neobavezujuća izjava banke da će pratiti investitora u izgradnji energetskog objekta.
To su znači razlozi zbog čega poslanička grupa NS smatra nužnim ove izmene i dopune Zakona o energetici. Dobro je što zakon u svom članu 4. uređuje, odnosno eliminiše sve mešetare, sve neozbiljne investitore i ostavlja prostor realno zainteresovanim licima da ulažu u ovu oblast. Zatim, novim rešenjem u Pravilniku biće propisano da postoji čvrsta garancija banke koja će pratiti investitora i takođe eliminiše se mogućnost da se saglasnost prenese na treće lice što je do sada bilo moguće.
Smatram da je sa aspekta pravne sigurnosti jako dobro što je članom 9. predviđeno da se energetske dozvole i saglasnosti izdate do dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona ostaju na snazi, a što se izmenama i dopunama ovog zakona daje rok od 60 dana da njihovi imaoci obaveste nadležno ministarstvo preuzetim radnjama za pokretanje postupka za dobijanje lokacijske, odnosno građevinske dozvole.
U vezi sa ovim želim da iznesem i podatak da je u periodu od prethodne dve kalendarske godine ministarstvo, kao što je i ministarka rekla, izdalo 63 energetske dozvole za izgradnju hidroelektrana snage jedan megavat i više kao i određen broj saglasnosti za izgradnju hidroelektrana snage do jedan megavat, ali da je pozitivan efekat na iskorišćenost hidroenergetskog potencijala zanemarljiv upravo iz razloga što je rok važenja ovih dozvola neograničen.
Što se tiče sporazuma koji Srbija ima sa Italijom, ja bih ovaj sporazum pozdravila i ministarka je rekla da smo postigli cenu od 155 evra po megavatu. Sada u trenutku kada je ta cena kolebljiva i može da varira na tržištu, mislim da je dobra cena i da će ovim sporazumom EPS povećati tri i po puta svoje prihode.
Što se tiče Predloga zakona o razvojnom fondu AP Vojvodine, potpuno je tačno da, s obzirom na gubitak, koji je imala Razvojna banka Vojvodine, nije bilo drugog način, nego da se na ovaj način spasi situacija. Mislim da je bilo potpuno nerealno da se na bilo koji način dokapitalizuje Razvojna banka Vojvodine, s obzirom da ima 75% nenaplativih kredita.
Vi ste, gospodine Pastor, rekli da mi ovde iznosimo stavove o tome. Ja u ime poslaničke grupe Nove Srbije, tražim i odgovornost svih onih koji su doveli celu banku u ovu situaciju.
Što se tiče zaduživanja naših javnih preduzeća, ovom prilikom bih samo želela da ponovim ono što je rekla potpredsednica Grubješić, da je ovo samo realizacija prethodnog zakona o budžetu i da je to nešto što je praktično moralo da se sada izglasa.
Verujem da će se u 2013. godini još snažnije i jače nastaviti sa finansijskom konsolidacijom i da će biti preduzete konkretne mere, kada je u pitanju restrukturiranje javnih preduzeća. Na to dugo čeka javnost Srbije.
Dakle, još jednom želim da kažem da će poslanička grupa Nova Srbija, podržati ovaj set zakona u danu za glasanje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, za razliku od mog uvaženog kolege Mijatovića, vrlo detaljno ću govoriti o ovom predlogu zakona u ime poslaničke grupe NS, koja je i jedan od predlagača ovog zakona. Smatram da ovaj novi zakon vrlo detaljno uvodi kontrolu u postupak javnih nabavki, podstiče konkurentnost i zaista ima više razloga neophodnih za njegovo donošenje.
Sada ću izneti samo nekoliko konkretnih podataka do kojih smo svi mi mogli da dođemo i koji su dati od strane ekonomskih stručnjaka.
Prvi je slaba konkurentnost u postupku javne nabavke. Od nekih osam i po ponuda po postupku u 2003. godini, došli smo na 2,6% ponuda po postupku u prvoj polovini 2012. godine.
Ono što je uvaženi kolega Arsić rekao, problem je što je ukupna vrednost javnih nabavki u Republici Srbiji u 2011. godini iznosila nekih 9% BDP, a procena je da je realan obim javnih nabavki daleko veći. Iznosi negde oko 12% zbog toga što nisu evidentirane poverljive nabavke.
Takođe, procena je da će se novim zakonom centralizacijom nabavki ostvariti ušteda i do nekih 7%, a takođe između 20 i 25% javnih sredstava namenjenih javnim nabavkama izgubi se zbog korupcije i pre svega u pregovaračkom postupku i postupku javne nabavke male vrednosti.
Samo još jedan podatak. U 2011. godini naručioci su kroz ova dva zatvorena postupka potrošili 105 milijardi dinara ili ukupno 35% ukupne vrednosti svih prijavljenih javnih nabavki.
Ovaj zakon, po meni, ima tri suštinske makroekonomske karakteristike. On sprečava korupciju i predstavlja efikasan instrument i u sprečavanju sukoba interesa.
Druga karakteristika, po meni veoma važna, je što se ovim predlogom zakona šalje jasna poruka i međunarodnim monetarnim institucijama i stranim investitorima, da je Srbija u ovom trenutku rešena da reguliše u potpunosti ovu oblast i smanji korupciju i kriminal.
Treći vrlo važan razlog je što se predviđa ušteda od 500 do 700 miliona evra na godišnjem nivou.
Takođe smatram da je vrlo važno oko primene ovog zakona da se promeni sopstveni način razmišljanja svih nas i ponašanje. Pre svega, kada je u pitanju jedan odgovoran odnos prema državi i javnoj svojini. Takođe smatram da u oblasti javnih nabavki moraju da budu ljudi od integriteta, u čijim profesionalnim biografijama nema ni najmanje mrlje.
Sada ću po članovima pokušati da ukažem afirmativno na prednosti ovog predloga zakona. Konkretno, u članu 21. se nalaže da mora postojati pisani trag za svaku preduzetu radnju. U članu 22. se predviđa obaveza za naručioca da internim aktom uredi proceduru javnih nabavki, a veliki naručioci su u obavezi da obrazuju posebnu internu službu za kontrolu postupka javnih nabavki, iz razloga kontrole efikasnosti i trošenja javnih sredstava.
Član 24. propisuje obavezu prijavljivanja korupcije, kao i adekvatnu zaštitu lica koje je prijavilo korupciju, a član 28. propisuje da nadzornik, koga imenuje uprava za javne nabavke, bude lice koje uživa ugled u društvu. Važno je naglasiti da ovaj pojedinac nije državni službenik niti ima pravo bilo kakve nagrade za svoj angažman. Mislim da su ova dva člana vrlo važna, zbog toga što povećavaju transparentnost, što uključuju širu javnost da prati primenu ovog zakona i da prijavi zloupotrebe.
Posebnim poglavljem III ovog zakona, u gotovo 100 članova, izuzetno, precizno i detaljno se definišu uslovi, kao i načini sprovođenja postupka javne nabavke. Ovom prilikom bih pre svega želela da apostrofiram član 39. zakona, koji uređuje postupak javne nabavke male vrednosti. Tu bih navela jedan podatak, da je samo u 2012. godini 300 miliona evra ostavljeno na diskreciono pravo ministara, direktora javnih preduzeća, gradonačelnika, da svojim pravilnicima uređuju javne nabavke. Ovim zakonom se te manjkavosti stavljaju u drugi plan. Smatram da se sprečava postupanje naručilaca da na sličan način u budućnosti pravdaju bilo kakvu zloupotrebu nejasnom zakonskom odredbom.
Takođe, članom 41. se uređuje novi oblik postupka javne nabavke, to je elektronskim putem. U skladu je sa opšte-tehnološkim napretkom i mislim da je dobro što se za velike vrednosti uspostavlja sopstveni informacioni sistem, radi primene elektronske licitacije. Procene su iz EU, da se sistemom elektronske nabavke ostvaruju uštede i do 5% vrednosti javne nabavke.
Članom 48. predviđena je delimična centralizacija sistema javnih nabavki. Ona je pre svega vrlo jasno precizirana kada su u pitanju lokalne samouprave i predviđa da se više lokalnih samouprava može udružiti, a da na centralnom nivou tu kontrolu preuzima postojeća Uprava za zajedničke poslove.
U članu 64. i 69. se precizno definiše način određivanja procenjene vrednosti javnih nabavki, a u čl. 70, 71. i 72. imamo jasnu preciznost o korišćenju tehničkih specifikacija. Članom 86. se daje prednost domaćim ponuđačima i na neki način je njime ispravljena dosadašnja nepravilnost, odnosno diskriminitatorski odnos prema domaćim privrednim subjektima. S druge strane, u članu 125. se predviđa uslov uzajamnosti i za strane ponuđače.
Ovim zakonskim predlogom takođe su definisane javne nabavke i u oblasti vodoprivrede, energetike, bezbednosti, što je prvi put da se u našoj zakonskoj praksi to uradi, a opet u skladu sa preporukama EU.
Članovima 134. do 137. precizirani su položaji, obaveze, ovlašćenje i nadležnosti Uprave za javne nabavke, kao i službenika za javne nabavke. Veoma je važno što se ovim članovima predviđa da se Upravi blagovremeno dostavljaju sve tražene informacije i dokumenta u vezi sa javnim nabavkama, kako bi Uprava mogla da obavi svoju nadzornu ulogu na adekvatan način.
Poglavljem VIII je uređen način zaštite prava u postupku javne nabavke. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki se organizuje kao samostalan i nezavistan organ, čijeg predsednika i članove bira i razrešava Narodna skupština, nakon sprovedenog javnog konkursa. Članom 44. zakona se propisuje da ni predsednik ni član komisije ne mogu obavljati drugu funkciju, službu, posao, kao što ne mogu vršiti bilo kakvu funkciju u političkim strankama.
Članom 147. je predviđeno da komisija za ovaj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije i da podnosi izveštaj dva puta godišnje. Dodatni vid odgovornosti komisije jeste mogućnost ostavljanja naručiocu, odnosno ponuđaču koji smatra da su ozbiljno povređena u postupku pred komisijom, da dostavi prepisku o tome nadležnom skupštinskom odboru, a odbor na osnovu sopstvene procene može od komisije tražite dostavljanje izveštaja i o svakom pojedinačnom predmetu.
Takođe, očekujem da će, kako je i predviđeno zakonom, u narednih 90 dana biti doneti svi podzakonski akti i da će u periodu od 60 dana Vlada obezbediti nesmetan rad internet portala za javne nabavke, kako bi zakon krenuo da se primenjuje transparentno i onako kako je predviđeno.
Dakle, ovim zakonom želimo da povećamo konkurentnost, želimo da smanjimo korupciju. Mislim da dolazi u pravom trenutku, nekoliko meseci pošto je ova Vlada stupila na dužnost. Želim da kažem da će poslanička grupa Nova Srbija u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine prvi potpredsedniče Vlade i ministre odbrane Republike Srbije, poštovani građani Srbije, pred nama je set zakona i sporazuma koji će omogućiti da se sistem odbrane dodatno osnaži, jer samo snažan sistem odbrane je garancija jake i stabilne države i predstavlja ključni instrument u oblasti ostvarivanja državne politike.
Cilj politike odbrane je da imamo Vojsku koje će se plašiti oni koji treba da je se plaše, a u koju će moći da se pouzdaju i na nju računaju naši partneri sa kojima sarađujemo. Činjenica je da građani Srbije najviše veruju crkvi i vojsci. Najbolji pokazatelj da se vraća poverenje građana Srbije u vojsku je i podatak da je 2006. godine na Vojnoj akademiji na 240 mesta bilo prijavljeno 26 kandidata, a da je ove, 2012. godine, na Vojnoj akademiji prijavljeno 1.550 kandidata, a od toga 490 vukovaca.
Težište politike odbrane je, kako ste i sami rekli, između ostalog i intenzivna međunarodna saradnja. Učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama ima trend konstantnog rasta, to je dobro, sa krajnjim ciljem da Vojska Srbije uzme učešće u očuvanju mira i stabilnosti u svim delovima sveta. Vrlo je važno da se Srbija posle duge pauze vratila na mapu onih zemalja koje u multinacionalnim operacijama UN angažuju svoje jedinice, kao i da Srbija sve više jača svoje kapacitete za učešće u mirovnim misijama.
Građani Srbije su ponosni što pripadnici Vojske Srbije u najboljem svetlu predstavljaju našu zemlju, kako pred građanima Kipra, Libana, Liberije, Konga, Obale Slonovače itd, čiju bezbednost obezbeđuju, tako i pred pripadnicima stranih oružanih snaga sa kojima učestvuju u mirovnim misijama. Vrlo smo ponosni što su pripadnici Vojske zavredili mnoga priznanja, stekli poštovanje svojih kolega i zadobili simpatije lokalnog stanovništva u zemljama u kojima su angažovani.
Sami ste rekli da ste kao ministar, putujući u Ameriku, Norvešku, čuli koliko su naši vojnici angažovani, a posebno koliko su hvaljeni. Posebno sam zapazila vašu izjavu prilikom posete Kipru kada vam je kiparski ministar odbrane i šefica Misije na Kipru lično rekla da su naši vojnici najbolji među kontingentom na Kipru, da obavljaju svoj posao u skladu sa dužnostima i pravilima službe i u skladu sa potrebama stanovništva, ne mešajući se u politiku te zemlje.
Činjenica je da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim misijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu.
Konačno, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama važan je element i naše spoljne politike, jer jača diplomatski potencijal Srbije za ostvarivanje interesa naših građana i doprinosi da se Srbija tretira kao ravnopravni partner u odnosima sa drugim zemljama članicama UN i Partnerstva za mir.
To što je Srbija aktivna u međunarodnim operacijama ima indirektan uticaj na regionalnu bezbednost. Mislim da je vrlo važno što ste na početku svog mandata vrlo jasno rekli da će naša zemlja biti aktivna u okviru Partnerstva za mir, ali da nećemo biti članica ni jednog drugog vojnog saveza. Mislim da je politika Vlade Republike Srbije po tom pitanju vrlo jasna.
Takođe smatram da je vrlo važno reći da Vojska Republike Srbije ne učestvuje u misijama kojima se na bilo koji način ostvaruju interesi velikih sila. Ne treba da idemo u bezbednosne integracije zato što to neko traži od nas, zato što nam neko naređuje, zato što se na taj način dokazujemo partnerima ili što na taj način ispunjavamo međunarodne obaveze. Naprotiv, to treba da bude naš interes, politički, ekonomski, spoljno-politički. Vrlo je važno što tako malim koracima, ali vrlo važnim, podižemo kredibilitet naše zemlje.
Svi oni koji su osporavali učešće naših mirovnih snaga u mirovnim operacijama iz bezbednosnih razloga, verujem da sada imaju drugačiji stav i da su promenili mišljenje, pre svega zbog toga što mi nismo imali do sada gubitaka, a i zbog toga što ne šaljemo operativne jedinice, već oficirski kor vojnika deluje štabno, osmatrački, kao i sanitetsko osoblje, lekari koje ste sami pomenuli u Norveškoj.
Lično me raduje što ima sve više žena oficira koje učestvuju u mirovnim misijama. Rekli ste da je trenutno 25 oficira žena. Nadam se da će u vremenu koje je pred nama taj broj biti još veći.
Kada sam spomenula regionalnu bezbednost, smatram da je vrlo važan sporazum sa Grčkom, koji treba da potpišemo, zbog blizine teritorije i zbog toga što je Grčka naša tradicionalno prijateljska zemlja, sa kojom ćemo sarađivati u domenu odbrambene i bezbednosne politike.
Posebno bih istakla potpisivanje sporazuma sa Brazilom i Indonezijom u oblasti odbrane, zbog toga što ove dve zemlje beleže značajan ekonomski napredak i zbog toga što ćemo i mi, kako ste i sami rekli, sklopiti značajne ugovore u našoj namenskoj vojnoj industriji.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra, on je već opravdao svoj cilj i dokazao svoju efikasnost letos kada je Srbija gorela i kada je ovaj humanitarni centar pomagao, ne samo našoj zemlji, već i Grčkoj, Crnoj Gori i BiH. Verujem da će on u potpunosti prerasti u jedan regionalni centar i na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Potpuno je jasno da je osnivanje ovog centra bilo neophodno, pre svega zbog zajedničkog planiranja i stručnog usavršavanja i opremanja jedinica zbog nepredvidivih situacija, u cilju zaštite ljudi.
Gospodine ministre, znam da se suočavate, kao i građani Srbije, sa teškim nasleđenim problemima, da ozbiljnost ekonomske krize utiče da na pravi način planirate prioritete i opredeljujete sredstva u Ministarstvu odbrane. Ovom prilikom želim da vam u ime poslaničke grupe NS pružim punu podršku u borbi
protiv korupcije i kriminala i u svim izazovima sa kojima ste se do sada uspešno izborili. Obzirom da sistem odbrane predstavlja ključni činilac u oblasti ostvarivanja državne politike, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste kao ministar zdravlja zatekli mnogo problema, mnogo nasleđenih problema i ovim setom zakona očigledno pokušavate da stabilizujete prilike u zdravstvu uopšte. Dug od 13 i po milijardi je zaista pretio da uruši zdravstveni sistem i ovim predlogom zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova i pretvaranju u javni dug, uspeli ste u ovom trenutku da obezbedite održivost zdravstvenog sistema, funkcionisanje uopšte zdravstvenog sistema i tako sam opstanak veledrogerija.