Zahvaljujem predsednice.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena ministarka, pred nama su četiri zakona o državnoj upravi koja su, po mom mišljenju, nužni korak u funkcionisanju državne uprave. Iskreno verujem da Strategija o reformi državne uprave, čija je rasprava u toku, donosi tu funkcionalnu analizu i suštinske korake u reformi državne uprave koja je neophodna i za koju mislim da su se stekli uslovi ne samo što postoji politička volja, nego je jednostavno to i program Vlade Republike Srbije koji se više ne može odlagati i čija se realizacija očekuje.
Kad je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, mislim da on na jedan vrlo jasan način definiše postupak izbora državnih službenika putem konkursa, da ovaj predlog zakona na neki način izbegava sve nedorečenosti i prelazne odredbe prethodnog zakona koje su uređivale ovu oblasti. Po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega poslanika iz poslaničke grupe NS on ima nekih šest veoma bitnih karakteristika koje ću ja u ovom trenutku vrlo kratko reći.
Odredba člana 67a. predviđa da vršilac dužnosti može biti imenovan bez internog odnosno javnog konkursa do postavljenja državnog službenika na konkretan položaj najduže na period od devet meseci, ali sa propisanim maksimalnim rokom od šest meseci.
Mi smo ovde dobili, kao poslaničke grupe, predloge i sugestije i transparentnosti Srbije koji smatraju da je taj rok dug. Naše mišljenje je da je u ovom trenutku najvažnije da je ovo pozitivan pomak u odnosu na aktuelni zakon, da je procedura izbora državnog službenika na konkretan položaj vrlo transparentna i da ovaj zakon definiše vrlo jasne uslove takođe u pogledu stručne spreme koju moraju ispunjavati državni službenici angažovani na poslovima u zvanju savetnika, mlađeg, starijeg i uopšte državni službenici na položaju.
Vrlo je važna odredba člana 78. ovog zakona koji jasno propisuje da i Zaštitnik građana mora dati svoje mišljenje na na neki način razrešavanje položaja državnog službenika. Mislim da se na taj način jača uticaj ovog nezavisnog organa, što je i cilj Narodne skupštine Republike Srbije da nezavisna regulatorna tela rade svoj posao i imaju preporuke i mišljenja koja se primenjuju i usvajaju.
Proces učenja je trajan i nikada ne treba da prestane i logično je da i za državnog službenika važi ista maksima. Članom 97b. je ovde na vrlo jasan način predviđeno i finansiranje u toj oblasti. Prelazna odredba u članu 33. ima u vidu ukupno stanje u našem budžetu i propisuje da će ovaj iznos od 0,01% od ukupnih sredstava biti ispunjen u 2015. godini tako što će biti opredeljen 70% iznos u budžetu, a za svaku godinu će se povećavati taj neophodan postotak od 10% za dostizanje zakonom predviđenog nivoa finansiranja.
Po mom mišljenju šesta, vrlo bitna odredba ovog predloga zakona i jedan važan iskorak, korak u napred, rekla bih, je što se predviđa i mogućnost polaganja posebnog stručnog ispita radi zaposlenja na posebnim dužnostima i ovlašćenjima. To je po mom mišljenju veoma važno zbog dalje profesionalizacije državne uprave.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Predloga zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i moje prethodne kolege su rekle da su ova dva predloga zakona neophodna zbog usklađivanja minulog rada sa Zakonom o radu. Po ovim predlozima praktično kompletan javni sektor biće obuhvaćen ovim zakonom. Izuzetak su zaposleni u javnim preduzećima.
Sa ova dva predloga zakona praktično će svi zaposleni u Republici Srbiji biti u istom položaju kada je u pitanju pravo na minuli rad i u određenim članovima ovog zakona vrše se i određena preciziranja kako ne bi dolazilo do pogrešnog tumačenja zakona.
Tako se članom 23. predviđa Zakonom o platama državnih službenika, da državni službenik ima pravo na dodatak po osnovu minulog rada države kao poslodavca bez obzira na koliko različitih državnih organa je bio prethodno zaposlen. Ovo je sasvim logično rešenje, jer neko može da tokom svog radnog veka radi u više različiti državnih organa, ali suštinski njegovo poslodavac je svo vreme država, tako da drugačije rešenje ne bi bilo pravedno i dovelo bi, da je bilo drugačije, do diskriminacije po ostvarivanju prava na minuli rad.
Takođe ideja o ujednačavanju radno pravnog statusa svih zaposlenih u Republici Srbiji bez obzira da li su zaposleni u javnom ili privatnom sektoru stoji u osnovu izmene člana 5. Zakona o plata u državnim organima i javnim službama. Predloženom izmenom na ovaj način niko se neće dovoditi u podređen položaj i konkretno u predlogu ovog zakona nije mi jasna do kraja jedna formulacija.
Razgovarala sam sa svojim kolegama o tome i volela bih da mi je vi razjasnite, a odnosi se na preduzeća koja su osnovana od istog nivoa vlasti. Potrebno mi je vaše tumačenje, zapravo, šta to znači u praksi ako lekar koji je radio, recimo u domu zdravlja čiji je osnivač lokalna samouprava pređe da radi u istom gradu, recimo u Nišu, u klinički centar. Znači, kakva će tu biti situacija po pitanju njegovog minulog rada s obzirom da ne menja struku, ali da prelazi sa lokalnog nivoa u ustanovu koja je republičkog nivoa.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, prvi put se uvodi mogućnost za direktor, odnosno zamenik direktora posebne organizacije može istovremeno biti i predavač na visokoškolskoj ustanovi. Tačno su propisane koje su to deset ustanova. Ali, mislim da je ova odredba zakona vrlo važna jer se ljudi motivišu da se prihvate odgovornog zadatka rukovođenja ovim ustanovama i naravno poboljšanjem ukupne efikasnosti njihovog rada. Vrlo je važno da na čelu svih ustanova, institucija budu ljudi koji će svojim znanjem, stručnim i profesionalnim i etičkim kvalitetima moći da podignu njihovo funkcionisanje na jedan viši nivo.
Odredba zakona koja se odnosi na načelnike okruga je po mom mišljenju isto vrlo važna i treba promeniti situaciju da načelnik okruga ne bude više državni službenik nego funkcioner. Mislim da je to više u njegovoj prirodi i opisu posla.
Prokomentarisala bih samo još odredbu koja je nova i koja propisuje da se vođenje upravnog postupka, kao i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica može poveriti državnom službeniku koji nema završen fakultet. Nadam se da je predlagač dobro izvagao sve dobre i loše strane ovog rešenja. Ja sam ipak mišljenja da je neophodna visoka stručna sprema i zbog toga mislim da je veoma važna i konstatacija predlagača da će se u takvim situacijama posebnim zakonom pred državne službenike postavljati zahtevniji uslovi u pogledu stručnih kvalifikacija.
Poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, bez zdrave nacije nema ni napretka države. Zbog toga je za svaku zemlju veoma važno da imamo snažan i stabilan zdravstveni sistem.
Svi smo svesni situacije i one stare izreke, rekla bih, da jedino zdravlja i znanja nikad nije dosta. Zbog toga je ova izmena zakona, iako u jednom članu, po mom mišljenju, suštinskog karaktera i veoma bitna za stabilizaciju našeg zdravstvenog sistema.
Pošto moje kolege ovde uglavnom iznose i probleme sa kojima se svi mi suočavamo i koji opterećuju naš zdravstveni sistem, a kojih ste vi takođe veoma dobro svesni sa svojim saradnicima, navešću i ja u tom smislu nekoliko podataka i situacija u kojima mislim da je naše zdravstvo opterećeno više nego što bi trebalo.
Pripremajući se danas za ovo izlaganje, pročitala sam nedavno izjave i predstavnika Evropske komisije, koji su rekli da je od 2002. godine do danas u Srbiju uloženo preko 140 miliona evra iz evropskih fondova i da smo mi primer zemlje u kojoj je jako mnogo uloženo u oblasti zdravlja, da nema mnogo efekata i rezultata.
Takođe, podaci koje sam pročitala preko RZS, a koje je dostavio Institut za javno zdravlje, kažu da mi imamo 2.453 doktora na birou i 1.000 stomatologa. Vi ste najavili da će u narednom periodu 500 lekara biti zaposleno, što je za svaku pohvalu, ali imamo i druge probleme koji opterećuju naš zdravstveni sistem. Pre svega, naš lekarski kadar stari i zbog toga imamo opadanje nivoa kvaliteta zdravstvene zaštite. Liste čekanja su i dalje veoma duge i one nisu uzrokovane samo nedostatkom materijalnih sredstava, već često i nedovoljnom pokrivenošću populacije adekvatnim brojem lekara specijalista. Zbog toga mislim da je izmena ovog člana iznuđena u situaciji u kojoj se nalazimo i nije bilo drugog načina da se popravi starosna struktura kada su u pitanju lekari specijalisti.
Prema podacima koje ja imam, 17% lekara u Srbiji je starije od 60 godina, a samo 3% mlađe od 30 godina. Ovakva situacija ukazuje da ćemo u narednom periodu morati da angažujemo veliki broj lekara da zameni one koji odlaze u penziju, a svi mi se pitamo da li će biti dovoljno novca za njihove plate.
U zdravstvenom sistemu nedostaju patolozi, anesteziolozi, radiolozi. Prosečna starost internista, pedijatra, ginekologa je 55 godina. Tek za desetak godina oni odlaze u penziju i tek onda će se praktično ispoljiti njihov deficit.
Mali je broj zanata i u oblasti kardiohirurgije i pedijatrije i vrlo je izvesno da ćemo u budućnosti imati probleme sa nedostatkom tih kadrova, dok istovremeno veliki broj lekara čeka posao i gubi svoje znanje i veštine stečene u toku školovanja.
Prema podatku koji sam pronašla, mislim da je od početka ove godine 650 lekara zatražilo sertifikat dobre prakse, koji im je neophodan za zapošljavanje u inostranstvu. Nijednog trenutka vas ne krivim za situaciju u kojoj se nalazi naše zdravstvo. Vi dobro poznajete i sve ove podatke koje sam iznela zbog građana Srbije. Verujem da ćete u narednom periodu učiniti sve što je u vašoj moći da se ova situacija popravi. Ukoliko u tome uspete, imaćete našu podršku uvek za sve reformske zakone koje budete predlagali. Budite sigurni da će i građani Srbije znati da cene i da nagrade svaki pozitivan korak u zdravstvu.
Mislim da će se dve veoma bitne promene ovim članom zakona u narednom periodu pokazati kao dobre. Prvo je što se ove dve godine ukidaju, da će se praktično ubrzati sticanje statusa lekara specijaliste i samim tim doprineti podmlađivanju ove kategorije zdravstvenih radnika. Druga bitna novina je što vi kao ministar dobijate ovom izmenom pravo da u oblasti deficitarnih zanimanja, odnosno grana medicine, stomatologije i farmacije, odobrite specijalizaciju i nezaposlenom zdravstvenom radniku sa visokim obrazovanjem koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit.
Ovo je bitna novost u odnosu na postojeće rešenje, gde je jedan od osnovnih preduslova bilo sticanje stalnog radnog odnosa.
Što se tiče korupcije, mislim da je ova Vlada preduzela značajne korake u borbi protiv korupcije i da se efekti i rezultati toga vide. Ali, pre svega, ono što kao čovek mislim i želim da kažem ovom prilikom je činjenica da kolikog god korupcije u zdravstvu ima – mnogo je. Sigurna sam i to da ogroman broj stručnjaka, lekara, tehničara, sestara, radi svoj posao i ne pada im na pamet da zloupotrebe svoje znanje i svoju profesionalnu čast.
Očekujem u narednom periodu da vi i saradnici sa kojima radite praktično koordinirate Ministarstvo zdravlja za lekarskom komorom, Srpskim lekarskim društvom i da jednostavno vrlo brzo, možda i više nego što možete, vidimo određene pomake u poboljšanju zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite Srbije. Mi ćemo kao narodni poslanici, uz inspekcijske službe koje u oblasti zdravstva treba da rade svoj posao, vršiti kontrolnu ulogu i na neki način vas ispitivati, u smislu i donošenja novih zakona ali i kontrole postojećih.
Mislim da je vrlo važno da u narednom periodu nastavite sa sprovođenjem zdravstvenog vaspitanja stanovništva i skrining programa, jer mislim da su to najvažniji faktori od kojih zavisi napredovanje zdravstvene službe, kvalitet i prosečno trajanje života svakog našeg stanovnika.
Poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona. Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i o ostala dva zakona, mislim da oni omogućavaju i dovode do rasterećenosti sudova, sigurnosti građana u overama sudskih taksi i pre svega transparentnost. Mislim da su rasterećenost, transparentnost i sigurnost građana tri veoma bitna momenta kada su u pitanju ovi zakoni i zbog toga će, kao što sam i rekla, poslanička grupa NS podržati ove zakone u Danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, rok je 1. septembar 2014. godine, kada u skladu sa odredbama Zakona o javnom beležništvu, prvi javni beležnici posle 70 godina u Srbiji treba da stupe na svoj posao, moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga i mislim da će oni kao pravnici, kao stručnjaci, u interesu građana raditi svoj posao i obezbediće pre svega sinhronizovanost u veoma bitnom i svakodnevnom sistemu ukupnog pravnog prometa, a to je overa potpisa. Mislim da je uloga javnih beležnika veoma važna i sa aspekta elementarne pravne sigurnosti. Prema evidenciji koju sam ja mogla da pronađem, mislim da je do sada na neki način imenovano 94 notara a da postoji potreba još za 277 pravnih stručnjaka.
Ovaj zakon je, sa aspekta struke a i po mom mišljenju, veoma jasan, precizan, koncizan, nema mnogo članova. Po mom mišljenju, ne treba očekivati neke poteškoće u njegovoj primeni.
Odredbom u članu 2. Predloga zakona mislim da se postiže maksimalna efikasnost kada je u pitanju sam čin overe potpisa, jer se predviđa da pravnu radnju može obaviti svaki javni beležnik nezavisno od mesta prebivališta odnosno boravišta stranke. Ovo fleksibilno rešenje je svakako u interesu građana, kao i logičan izuzetak u članu 1. stav 3. zakona, da prepis javne isprave može overiti i sam izdavalac isprave.
Odredba u članu 4. zakona takođe vodi računa o interesima stranaka, kao i o opštoj sigurnosti u pravnom prometu, tako što propisuje da overa potpisa ostaje na snazi, iako ju je učinio mesno nenadležni javni beležnik. Kod navedenog člana imam jednu ličnu dilemu. Pre svega bih vas pitala da li u ovom slučaju, pri ovako definisanom članu, javni beležnik može da snosi bilo kakvu odgovornost ako overava potpis van svoje nadležnosti? To vas pre svega pitam zbog toga što vidim da je u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti kaznenom odredbom u članu 15. u vidu novčane kazne konkretizovana prekršajna odgovornost javnog beležnika.
Član 10, po mom mišljenju, je veoma dobar zato što daje javnom beležniku diskreciono pravo da odbije da overi ispravu, čak i u slučaju da mu je dostavljen na uvid službeni dokument koji inače standardno služi za utvrđivanje identiteta. Ovde posebno treba da dođe do izražaja iskustvo javnog beležnika, jer nemamo malo primera u praksi da postoje manipulacije sa ličnim dokumentima.
Kada govorim o diskrecionim ovlašćenjima koje zakon dodeljuje u javnim beležnicama, moram da pomenem i odredbu člana 11. stav 3. tačka 4. kojim se javnom beležniku nalaže da odbije da overi potpis ako je očigledno da se overavanjem pomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva.
Kada je u pitanju ovaj zakon, gospodine ministre, mi smo samo kao poslanička grupa reagovali u ovom zakonu sa jednim amandmanom i predložili da se izbriše termin „nepošteni cilj“, jer smatramo da je dovoljno reći „nedozvoljeni“, jer kategorizacija „nepošteni“ nije baš najjasnija. Logično je da nešto što je nepošteno istovremeno je i nedozvoljeno, odnosno zakonom sankcionisano, tako da očekujem da ćete uzeti u obzir ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa Nove Srbije u cilju samo razjašnjenja odredbe ovog člana na način na koji sam objasnila.
Kada je u pitanju ovaj zakon, takođe sam htela da vam predložim da možda treba razmisliti o modifikovanju i odredbe u članu 13. stav 4. kojom se predviđa da javni beležnik utvrđuje identitet sudskog tumača koga ne poznaje lično i po imenu na osnovu uvida u standardni identifikacioni dokument sa fotografijom. Sudski tumač je lice koje poseduje i nosi pečat i u ovakvim situacijama i mislim da bi stoga pravno konzistentnije bilo rešenje da javni beležnik, po mom mišljenju, utvrđuje identitet sudskog tumača na opisani način, jer sa aspekta apsolutne pravne sigurnosti mislim da u standardnoj proceduri koja važi za sve stranke, odnosno svedoke identiteta treba da važi ista situacija i kada su u pitanju i sudski službenici, jer ovo ne iziskuje puno vremena a logično je da sudski tumač kao službeno lice sa sobom nosi neki identifikacioni dokument.
I član 14. vrlo precizno definiše postupak overe blanko potpisa. Što se tiče stvarne nadležnosti prilikom overe isprava, praktično celokupan posao ovim zakonom i prelazi na javne beležnike, sa jednim izuzetkom predviđenim u članu 28. gde se propisuje da osnovni sudovi zadržavaju svoju nadležnost prilikom overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu, što je u svakom slučaju u skladu sa propisima koje uređuje legalizaciju isprava u međunarodnom pravnom saobraćaju, te stoga mislim da je i ovo dobro rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o prometu nepokretnosti, ovaj predlog zakona je sadržan u svega nekih 15 članova i po mom mišljenju je od suštinske važnosti za pravno uređivanje oblasti prometa nepokretnosti. Zašto kažem pravno uređivanje? Zato što je ovo samo jedan ali veoma važan segment kada je u pitanju tržište nekretnina u Republici Srbiji.
Da bi tržište nekretnina u Srbiji počelo da deluje na pravi način, mislim da je potrebno uraditi još mnogo toga. Nedavno sam kada smo ovde raspravljali i posle toga i usvojili Zakon o posredovanju u oblasti nepokretnosti i rekla, ponoviću to i danas, da bih volela da naše tržište nepokretnosti izgleda kao u Velikoj Britaniji. Za ovo je naravno potrebno puno vremena a pre svega poboljšanje ukupne ekonomske, privredne i finansijske situacije.
Ne mogu da ne pomenem period od 2006. do 2008. godine, kada smo na neki način u nekoj novijoj našoj političkoj istoriji od 2000. godine do danas imali određenu vrstu ekspanzije u ovoj oblasti kada su nam i povezane privredne grane, a pre svega građevinarstvo, itekako uspešno poslovali u ovoj oblasti.
Kako reafirmisati tržište nepokretnosti a samim tim i oporaviti je je pitanje na koje mi i ovde u parlamentu i zajedno sa Vladom RS treba u narednom periodu da damo odgovore.
Ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i svakodnevne informacije u medijima o najrazličitijim problemima i spornim situacijama, moram da izdvojim najnoviji slučaj sa kompletnim zgradama na Novom Beogradu u naselju, u ulici Mileve Ajnštajn i kao građanina me posebno pogađaju pojedinačne sudbine ljudi koji su se u većem broju zadužili kreditno kod banaka da bi rešili svoje stambeno pitanje, a sada su u veoma očiglednom problemu.
Poseban problem sa aspekta poverenja je što se pominje Građevinska direkcija Srbije. Ona u stvari predstavlja državu i ono što je u svemu poseban problem je što neke pojedinačne odgovornosti nema. Kako sada stvari stoje, bez obzira što je Građevinska direkcija Srbije ponudila alternativna rešenja kupcima, jednostavno nema pojedinačne odgovornosti, niko nije kriv niti investitori, niti Građevinska direkcija Srbije, ni izvođači radova.
Mislim da ovakve situacije ne smeju više da se događaju, da odgovornost mora da bude individualizovana i mora da se utvrdi, u suprotnom država može i dalje na papiru da stvara najrazličitije moguće ideje i predloge zakona u afirmaciji tržišta nekretnina, ali mislim da pomaka neće biti.
Dakle, evidentna je potreba da se ovaj predlog zakona usvoji, počne da se primenjuje od 1. septembra kako ne bi došlo do vremenske neusklađenosti u oblasti prometa nepokretnosti.
Po ovom zakonu isključiva nadležnost je na javnom beležniku na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. Mislim da je dobro što se na ovaj način, što javni beležnik može da proverava i da li je prodavac imao pravo svojine, što se na taj način afirmiše određena pravna sigurnost, što ima obavezu obaveštavanja poreskih organa,što mislim da će doprineti ukupnoj efikasnosti utvrđivanja i naplate javnih prihoda.
Vrlo ću kratko samo reći nekoliko rečenica o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama. Potpuno je logično i prirodno da se izvrši dopuna sudske tarife kako bi postojao pravni osnov za naplatu sudskih taksi za ovakve poslove, u suprotnom bi smo došli u situaciju da se ne zna koliko koja od ovih radnji preduzetih pred sudom košta. Svakako ne bi bilo osnova da se primenjuje direktna analogija sa tarifama po kojima će iste pravne poslove obavljati javni beležnici.
Uviđajući u potpunosti potrebu da se ovi zakoni usvoje pre 1. septembra, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 12. zbog toga što sam mišljenja, što smatram da konzorcijumi ne treba da se pojavljuju kao kupci u postupku privatizacije.
Zašto? Zato što smo do sada imali mnogo loših iskustava sa njima, zbog toga što su odnosi među konzorcijumima pravno nedefinisani, zbog toga što su usporili mnoge privatizacije, zbog toga što su ugovori za mnoge privatizacije raskinuti i imali smo i duge sudske procese i nisam sigurna da novi zakon na bilo koji način može da uredi odnose u samom konzorcijumu.
Žao mi je što ovaj amandman nije prihvaćen, smatrala sam da zbog javnosti Srbije još jednom treba da obrazložim razloge zbog čega sam podnela ovaj amandman i takođe koristim priliku da se Vladi zahvalim što su još četiri moja amandmana koje sam podnela na ovaj zakon prihvaćeni. Vrlo je važno što je prihvatajući te amandmane Vlada u stvari shvatila moju nameru da tim amandmanima želim samo da pomognem da zakon bude što jasniji i bolje primenjen u praksi. Hvala.

Hvala.
Imam pitanje za ministarku Jadranku Joksimović.
Gospođo Joksimović, ako se ne varam na vašu inicijativu Vlada Republike Srbije je pokrenula postupak za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti EU. Da li je po tom pitanju nešto urađeno? Dokle se stiglo ili je sve ostalo na rečima?
Od predstavnika Evropske komisije smo čuli, kao i od predstavnika delegacije EU u Beogradu, da će u korišćenju ovih značajnih sredstava Srbija imati isti status kao da je članica EU.
Zanima me šta se sa tim dešava, dokle smo stigli, pošto se radi o značajnim sredstvima? Takođe, interesuje me i kada ćemo dobiti ta sredstva i za šta će konkretno biti utrošena?

Zahvaljujem gospođo Joksimović.
Drugo pitanje bih uputila ministru prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću.
Gospodine Verbiću, Srbija već dugi niz godina, da ne kažem decenija čeka na reformu obrazovanja i reformu prosvete. Premijer Aleksandar Vučić je još u svom ekspozeu najavio da ćete vi pokrenuti set promena u oblasti obrazovanja. Ja u to ne sumnjam. Očekujem kao i ostali građani Srbije da vidimo te vaše predloge.
Ovom prilikom želim u ovom visokom domu, u ime svojih kolega poslanika, iz poslaničke grupe Nove Srbije, i u svoje ime, pre svega da vam uputim jedan konstruktivan predlog u cilju reforme obrazovanja i da čujem vaše mišljenje na ovaj predlog koji ću vam reći.
Dakle, činjenica je da su naši učenici prenatrpani reproduktivnim znanjem i da je potrebno da imaju funkcionalna znanja, da postižu vrlo loše rezultate na PISA testovima. Činjenica je i da imamo nesrazmerno veliki broj časova u odnosu na sadržaj određenih izbornih predmeta, npr. građanskog vaspitanja. Naši učenici ga uče osam godina u osnovnim školama i četiri godine u srednjim školama.
Moje mišljenje i mojih kolega narodnih poslanika je da su se stekli uslovi da se vrate i ubace neki novi predmeti, naravno ne povećavajući broj predmeta koji imamo, već smanjujući postojeće. Na primer, moje mišljenje je da treba vratiti predmet civilne zaštite u naše osnovne i srednje škole. To su pokazale i ove elementarne nepogode koje su nas zadesile u maju i mislim da bi se građani Srbije bolje snašli u tim prvim trenucima da su imali neka osnovna znanja iz predmeta civilne zaštite.
Drugi moj predlog je da se u osnovne škole uvede izborni predmet dečija ekonomija. Navešću vam samo jedan podatak na osnovu istraživanja Udruženja poslovnih žena u Moravičkom okrugu. Na osnovu tog istraživanja 60% osnovaca želi da ima taj predmet, jer smatra da će im on pomoći u izboru zanimanja, ali i u nekim znanjima, u pre svega razvoju preduzetništva i opredeljivanju od malih nogu za privatan biznis. Hvala.

Gospodine Verbiću i gospođo Mihajlović, zadovoljna sam odgovorom koji ste dali. Imate apsolutno našu punu podršku. Slažem se sa konceptom da treba menjati sadržaje i vršiti analizu efekata predmeta. Hvala.

Gospodine predsedavajući, cenim vaše napore da preostali tok sednice bude u cilju obrazloženja ovog zaista reformskog zakona na koji je Srbija dugo čekala i koji, po mom mišljenju, predstavlja prvi ali važan korak u rešavanju problema u oblasti medija. Vrlo je važno što je on usklađen sa zakonima EU, što je Evropska komisija dala vrlo visoko mišljenje na njegov predlog.
I sama pripadam stranci, a mnoge moje kolege su rekle, koja je u proteklom periodu ne retko, zahvaljujući lošim zakonima u oblasti medija koji su bili i koji su takođe loše primenjivani, doživela medijski linč. Očekujem da ovaj zakon koji je zaista dobar omogući svakom građaninu i svakom predstavniku političke stranke da može nesmetano, slobodno da iznosi svoje informacije, da ne bude zloupotrebljen ni u kakvom kontekstu, a takođe očekujem da ovaj zakon omogući građanima Srbije u narednom periodu pre svega istinito, kvalitetno, potpuno i blagovremeno informisanje.
Mislim da sva tri zakona imaju nekoliko veoma važnih ciljeva. Pre svega, on treba da omogući slobodan razvoj i maksimalnu profesionalizaciju svih medija, transparentnost, i to kako u sistemu finansiranja tako i u vlasničkoj strukturi medija, a svi smo svedoci u novijoj istoriji Srbije koliko je bilo zloupotreba kada je bila u pitanju vlasnička struktura medija.
Vrlo je važno što se država definitivno povlači iz medija i za to postoji precizan rok do kada će to uraditi. Naravno, ona samo u jednom delu, što je potpuno pozitivno, zadržava pravo da bude u sklopu određenih medija, što je nesumnjivo u svim demokratskim zemljama.
Ovim zakonom će se postići suštinsko popravljanje položaja urednika kao i unapređenje zaštite prava novinara i sprečavanje nedozvoljenog udruživanja u oblasti javnog informisanja, što, naravno, zabranjuje govor mržnje i poštuje ljudsko dostojanstvo.
Više mojih kolega je govorilo o projektnom finansiranju medija. Slažem se sa ovim načinom finansiranja i smatram da je novac koji mediji dobiju na konkursima, da će o njihovim prijavama odlučiti komisija, bitan i važan. Ono što su me mnogi predstavnici novinara i sami novinari i novinarskih udruženja pitali, a verujem da će se to rešiti podzakonskim aktima što je u ovom trenutku nepoznanica i ne zna se tačno koliko će tog novca biti da bi oni mogli da konkurišu i apliciraju za njegovo korišćenje.
Pre svega mislim da je ovim zakonom važno i to što je on predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciji medija ka tržišnom funkcionisanju, ali i očuvanju programske šeme što je posebno značajno kada je reč o medijima koji se izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
Ono što sam takođe htela da kažem, mislim da je podneto dosta amandmana, ali da većina tih amandmana idu u prilog tome da se ovaj dobar reformski zakon poboljša, jer kao što sam rekla Srbija je dugo čekala na jedan ovako dobar zakon.
Podnela sam nekoliko amandmana kada je reč o emiterima u Srbiji i ne sumnjivo da je ovim zakonom predviđeno da nije dozvoljeno da se emituju reklame na preko graničnim kanalima koji program emituju iz inostranstva, a reemituju ga u Srbiji i posluju u tzv. sivoj zoni. Moram da kažem radi objektivnosti, istinitosti do sada i nije moglo ovo pitanje da bude rešeno, jer kada su prethodni zakoni donošeni nije bilo prekograničnih kanala. Oni su u međuvremenu stvoreni. Rade uglavnom u sivoj zoni i pokušavaju da unište pre svega naše domaće emitere.
Dakle, o tome ću preciznije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Smatram da ovu oblast treba dodatno još pojasniti, da ona bude razumnija i da jednostavno ne bude nikakve dileme u primeni ovog dela zakona.
Što se tiče TV pretplate, moram da kažem da pretplata ili taksa, manje-više, to je isto za građane Srbije, zato što u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji oni treba da izdvajaju određeni novac za javne servise i mislim da su građani Srbije odgovorni ljudi i žele taj novac da izdvajaju zbog toga što shvataju važnost javnog servisa, međutim mislim i to su primedbe koje smo mi dobili od građana ovih dana iz unutrašnjosti, oni žele da bude malo više informacija na javnom servisu iz unutrašnjosti, da bi oni više gledali naš javni servis i da bi samim tim i plaćali sada pretplatu, a i tu taksu.
Verujem da se to može urediti jednom adekvatnom uređivačkom politikom RTS, koji će takođe ova tri zakona omogućiti.
U svakom slučaju, Nova Srbija, kao poslanička grupa, će podržati sva ova tri zakona u danu za glasanje. Hvala.

Moje pitanje biće upućeno vršiocu dužnosti ministra privrede, gospodinu Vujoviću.
U ovom visokom domu raspravljamo o zakonima koji su važni za funkcionisanje zemlje. Zbog javnosti Srbije i zbog rasprave o ovim zakonima, veoma je važno da imamo kompletne informacije kada su u pitanju neki sistemski zakoni. Recimo, vrlo je važno što smo dobili tačan podatak koliko je radnika zaposleno u javnom sektoru. Imamo podatke koliko firmi duguje za neisplaćene poreze, komunalne i ostale dažbine. Imamo podatke koliko je mladih ljudi nezaposleno.
Ali, moje mišljenje je da nam nedostaju još neki veoma važni podaci i informacije, i zbog javnosti i građana Srbije, ali i za raspravu o sistemskim zakonima koji su i ovih dana na dnevnom redu.
Zbog toga ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vujoviću. Pre svega me interesuje koji je iznos povlašćenih i subvencionisanih kredita koji nisu vraćeni? Kada će se utvrditi tačan iznos za ove kredite i kada će se preduzeti mere protiv onih koji ih do sada nisu vratili? Odnosno, odgovornost njihova i kada će početi vraćanje tih kredita.
Drugo pitanje se odnosi na negde oko 60 zaposlenih radnika na lizing, kojih ima u celoj Srbiji, a najviše u visokoprofitabilnom NIS-u. Zbog toga je moje pitanje upućeno ministru Vujoviću – šta će biti sa njima? Koji je njihov status?
Treće pitanje – Srbija je na 144. mestu u svetu po kršenju prava malih akcionara. Koliko će novi zakon o privatizaciji i stečaju, o kojem ćemo ovih dana raspravljati, uspeti da popravi ovo neslavno mesto po ovom pitanju na kojem se Srbija nalazi? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, s obzirom da nas čeka još puno rada, ja sam kao što ste i rekli predložila da počnemo sa raspravom iako imam neka pitanja za gospodina ministra, ali očekujem da će u međuvremenu stići.
Cilj ovog Zakona o privatizaciji je da se ubrzaju preostale privatizacije, da se stvore uslovi za ekonomski razvoj i očuvanje socijalne sigurnosti u zemlji i namera Vlade Republike Srbije je da se za sva preduzeća nađe pravi model da izađu iz sadašnje situacije. Pozdravljam nameru Vlade u tome, utvrđuje se i konačan rok za privatizaciju društvenog kapitala, to je decembar 2015. godine.
Moje mišljenje je da smo mi za ovih 25 godina, jer podsetiću vas prvi zakon o društvenom kapitalu donet je 1989. godine, prošao je kroz jedan težak, mučan i bolan proces i ovo je prvi zakon u nekoliko kojih je bilo unazad, koji predviđa okončanje procesa privatizacije u Srbiji.
Svaki od ovih zakona koji sam rekla i Zakon o društvenom kapitalu iz 1989. godine i Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, koji je, bez obzira na menjanje izmene i dopune preživeo do današnjeg dana, dovodio često do veoma problematičnih situacija.
Mi nažalost, imamo preduzeća koja su punih 25 godina u procesu privatizacije i ne mogu da ovom prilikom ne pomenem jedno od njih, to je „Šahovski informator“ a.d. iz Beograda, koji je u oblasti spoljne trgovine iz perioda SFRJ bio lider u ovoj oblasti, zbog toga što je imalo svoj unikatni proizvod koji je bio broj jedan u svetu u oblasti izdavanja socijalizovane literature i zahvaljujući njemu je stekao lidersku poziciju.
Kao što je bio avangarda u svom radu i u svemu što je predlagao, tako je među prvima i krenulo u proces privatizacije. Ta privatizacija traje do današnjih dana, to preduzeće pokušava nekako da opstane na tržištu i da se izbori sa brojnim problemima. Dva osnovna razloga zbog čega nisu imali uspešnu privatizaciju je neažurnost rukovodstva, ležernost nekoliko prethodnih rukovodećih struktura, ali i nemar i nebriga nadležnih institucija. Dakle, prava paradigma dugovečnosti našeg postupka privatizacije.
Ne mogu ovom prilikom da ne spomenem Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine, koji je na neki način posle 2000. godine izvršio prisilnu reviziju velikog broja privatizacije početkom devedesetih godina i koji je sveo učešće zaposlenih, odnosno malih akcionara u ukupnom kapitalu njihovih preduzeća na zanemarljiv procenat.
PIK Čačak je jedno od retkih preduzeća koje je privatizovano po ovom zakonu, a koje je dugogodišnjim sudskim procesima uspelo da se izbori na tržištu, da obnovi svoje poslovanje i da danas uspešno radi.
Ne mogu, a da ne pomenem ni 4,8 miliona građana Srbije koji su se upisali u besplatne akcije i podatak da je 2,5 miliona građana prodalo akcije NIS-a i to po cenama značajno nižim od onih po kojima se ova kompanija trenutno kotira na berzi.
Sve su to posledice neuspešnih privatizacija i 365 raskinutih ugovora i 24 privatizacije koje moraju da budu u okviru sudskog postupka. Mi danas kao društvo i kao država trpimo posledice tih neuspešnih privatizacija koje se i te kako odražavaju na našu privredu.
Zašto postupak privatizacije društvenog i državnog kapitala još uvek u Srbiji nije okončan, pitanje je po mom mišljenju za jednu duboku, ozbiljnu i nepristrasnu analizu i sa ekonomskog i sa političkog i sa sociološkog i sa istorijskog aspekta?
Ali, smatram da su dva bitna elementa doprinela dosadašnjoj ukupno lošoj privatizaciji. Prvi je, apsolutni izostanak elementarne edukacije najširih slojeva stanovništva, a drugi je po mom mišljenju neizgrađenost i nedostatak integriteta institucija.
U ovom sazivu ja i moje kolege poslanici iz poslaničke grupe Nove Srbija i ostali poslanici sigurno dobijaju svakodnevna obaveštenja od akcionara „Agrobanke“, koji nas obaveštavaju da će svoja vlasnička prava potražiti na međunarodnim sudovima, što svakako nije dobro za prilike u kojima se Srbija nalazi, za pre svega, privlačenje stranih investicija.
Takođe, sve ovo vreme u postupku privatizacije je u igri veoma često bio kapital sumnjivog porekla, koji uglavnom potiče iz naše zemlje, ali se vešto kamuflira iza inostranih investicionih fondova sa egzotičnih destinacija, iz poreskih rajeva. Zbog toga je iz sadašnje perspektive naš osnovni zadatak kao nosioca zakonodavne vlasti da pokušamo da stvorimo kvalitetan pravni okvir koji će omogućiti konačan i brz završetak ovog mučnog procesa privatizacije.
Želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije podnela amandmane koji su u cilju samo boljeg razumevanja ovog zakona, više su tehničke prirode.
Što se tiče Zakona o stečaju, želim samo da kažem da se ovim zakonom obezbeđuju uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta, za efikasnije sprovođenje stečajnog postupka i sprečavanje zloupotrebe i korupcije u ovom procesu.
Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, a svakako ćemo se aktivno uključiti i u raspravi o pojedinostima, kada za to bude vreme. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice.
Moje pitanje biće upućeno ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
Naime, u Srbiji svake godine se dijagnostikuje 500 novoobolelih od raka kože. Od ove bolesti leči se približno hiljadu pacijenata, a godišnje zbog raka kože umre 350 osoba. Ovo su podaci Instituta dr Milan Jovanović Batut. Izlaganjem ultravioletnim zracima povećava se rizik od nastanka melanoma, zloćudnog tumora ćelija melanocita u koži, kod mladih osoba od 18 do 29. godina. U zemljama EU i SAD zabranjeno je izlaganje ultravioletnim zracima, dok Australija ide korak dalje i sprema zakon kojim će se zabraniti proizvodnja i prodaja solarijuma.
Prema informacijama koje imam, u Srbiji je u pripremi predlog zabrane solarijuma za osobe mlađe od 18 godina. Moje pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru je kada će zabrana stupiti na snagu i šta sve ona sadrži u cilju sprečavanja izlaganja ovim, po zdravlje, štetnim zracima? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodo ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, mislim da je veoma važno što mesec dana, nešto više od mesec dana posle ukidanja vanrednog stanja danas u parlamentu raspravljamo o izveštaju o poplavama, Zakonu o obnovi posle poplava, ali i što upravo danas imamo i donatorsku konferenciju.
Međutim vrlo brzo će doći jesen i zima i Vlada je svesna da je svaki trenutak dragocen za izgradnju kuća i za uopšte sanaciju i obnovu. Očekujem da će Srbija posle donošenja ovo zakona koji je prvi korak u tome biti jedno veliko gradilište i da će do početka zime sve biti izgrađeno i obnovljeno dinamikom koja je utvrđena ovim izveštajem i zakonom.
Očekujem, takođe od ove vlade da uzme u obzir i pozitivna iskustva iz prethodnog perioda kada smo se suočavali sa elementarnim nepogodama. Kada to kažem mislim na poplave u Banatu, na klizišta u Kopaoničkom kraju i Bogdanju gde je postajala jedna izuzetna koordinacija između ministarstva koje je tada vodio Velimir Ilić, lokalnih samouprava i izvođača radova. Mislim da je to jako važno zato što su te kuće izgrađene u rekordnom roku i sve je završeno zaista fantastično i značiće sada u ovoj obnovi.
Paralelno sa obnovom moje je mišljenje da moramo da vodimo računa i o prevenciji i zato u narednom periodu očekujem da će se izvršiti neka vrsta sektorskog pregrupisavanja iz ostalih ministarstava u Ministarstvo za vanredne situacije kako bi to ministarstvo u slučaju eventualnih elementarnih nepogoda u nekoj situaciji koja će se pojaviti moglo brže i efikasnije da reaguje.
Vi ste, gospođo Mihajlović danas rekli da je šteta u oblasti elektroprivrede 119 miliona evra. Takođe, u jednoj izjavi od pre nekoliko dana ste rekli da niste zadovoljni dinamikom i brzinom kojom se otklanjaju štete u EP, iako je EPS preduzela sve potrebne mere. Zbog toga je moje pitanje vama – kada očekujete da će se u oblasti elektroprivrede sanirati sve što je potrebno i kada ćemo se vratiti na proizvodnju struje pre poplave?
Poslanička grupa NS smatra da nam je potreban i novi zakon iz oblasti vodoprivrede. Mi smatramo da je zakon na jedan neprirodan način podelio reke po opštinskim granicama, a ne po slivovima i da su lokalne samouprave, praktično nemaju ni stručni, ni finansijski, ni tehnički kapacitet za ovlašćenja koja im je dao zakon iz 2010. godine.
Takođe, u postojećem zakonu po nama nedostaju sankcije koje moraju biti jasno definisane. Veliki je problem što su proteklih 40 godina ljudi gradili kuće u koritama bujica, koja su im sada prošla direktno kroz kuću. Vi naravno niste krivi za to, vodite ovo Ministarstvo za građevinu i urbanizam nepunih 100 dana, ali moje pitanje za vas i za celu Vladu – da li ste nešto preduzeli oko revidiranja tih spiskova oko bujičnih tokova kako se to više ne bi događalo? Da li je Ministarstvo za građevinu i urbanizam dalo dodatne, u stvari preuzeo dodatnu kontrolu i dao dodatne naloge građevinskim inspektorima i građevinskim načelnicima da ne daju građevinske dozvole za izgradnju kuća na ovim mestima.
Možda ćete reći, zakon to reguliše, da ima li smo zakon i do sada, ali videli smo šta se dogodilo.
Takođe, žao mi je što danas ovde nije ministar obrazovanja, gospodin Verbić. Poslanička grupa NS će ministru Verbiću uputiti jedan konkretan predlog. Mi smatramo da građansko obrazovanje kao izborni predmet koji u osnovnoj školi traje osam godina, a u srednjoj školi četiri godine, treba smanjiti i uvesti predmet civilne zaštite i još neke predmete kao izborne, na primer razvoj preduzetništva, ali civilna zaštita je veoma važna i pokazalo se da to znanje nedostaje svima nama, pogotovo našoj deci posle ovih poplava.
Moram da vam postavim još jedno pitanje za kraj. Veliki broj domaćih firmi se javlja upravo nama kao poslanicima, poslaničkoj grupi NS i pita nas da li će biti ukinut PDV za donacije koje oni daju posle ovih poplava, kao što je to urađeno za strane donacije.
Premijer Vučić je rekao da je bilo određenih zloupotreba. Mislim da se te zloupotrebe mogu kontrolom sankcionisati.
Da li Vlada priprema neku vrstu uredbe ili bilo šta, kako bi oslobodila ove firme od PDV?
U svakom slučaju, poslanička grupa NS će izveštaj i zakon podržati u danu za glasanje.

Gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da je Srbija dugo čekala na izmene i dopune zakona o radu.
Nesumnjivo je da je ovaj zakon bio potreban Srbiji i to posebno u ovom trenutku. Zašto u ovom trenutku? Zato što je ekonomska situacija veoma teška i ovaj zakon predstavlja rezultat kompromisa i po mom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije on predstavlja značajan korak u stvaranju regulatornih okvira u oblasti radnih odnosa prilagođenog uslovima tržišta i zbog toga će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati oba ova zakona.
Predloženi zakon zajedno sa ostalim iz celovitog reformskog paketa dovešće do veće pravne sigurnosti, do jasnih pravila, više reda, manjih troškova i administriranja, veće mogućnosti u smislu olakšanja zapošljavanja bez straha od mogućih manipulacija.
Ja ovaj zakon vidim kao mogućnost da očuvamo egzistenciju svojih porodica zato što on omogućava i mladim ljudima da se zaposle ali i onim starijim koji su pri penziji da omoguće i zasnuju novi radni odnos. Očekujem da će u njegovoj primeni biti smanjen rad na crno i da će on pre svega omogućiti poboljšanje uslova poslovanja.
Protiv sam politizacije ovog zakona i zbog toga ću u nastavku svog izlaganja vrlo taksativno po članovima u ime svoje poslaničke grupe nabrojati pozitivne efekte koje očekujem da on u svojoj primeni po glasanju bude imao.
U članu 3. propisuje se da je poslodavac dužan da dostavi reprezentativnom sindikatu pravilnik o radu u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu kao i da onaj poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora ne može pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog odnosa.
Vrlo je važno što se ovim zakonom dopunjuje i član 23. odredbom da je tokom trajanja sudskog postupka u vezi eventualne diskriminacije teret dokazivanja na poslodavcu, što u skladu sa evropskim pravilima ova odredba zakona štiti već u samom sudskom postupku prava radnika.
Novom odredbom člana 24. ukida se obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova za one poslodavce koji zapošljavaju manje od 10 radnika što im u značajnoj meri olakšava poziciju u odnosu na postojeće rešenje koje je bilo do sada.
Kada je upitanju odredba zakona koja se odnosi na probni rad, član 36. propisuje da pre isteka vremena za koji je probni rad ugovoren, bilo poslodavac, bilo zaposleni, mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana ali da pored ovoga poslodavac ima i obavezu da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Kada je upitanju rad na određeno vreme, izmenom člana 36. bitno je da se rad na određeno vreme povećava sa jedne na tri godine.
Član 40. predviđa obavezu poslodavca da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom. Takođe, poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog da pređe sa nepunog na puno radno vreme kao i obrnuto, a kolektivnim ugovorom se uređuje saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.
Član 42. previđa u skladu sa modernim vremenom i razvojem informacionih tehnologija i rad od kuće, što je po mom mišljenju veoma bitno.
Odredba člana 68. donosi bitnu izmenu u korist zaposlenih kada je upitanju godišnji odmor. Za razliku od postojećeg rešenja u buduće će novozaposleni sticati pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada, od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Po meni tu ima još dve veoma važne i bitne novine. Neuporedivo je praktičnije i fleksibilnije novo rešenje da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, da prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve, a ne tri radne nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne kalendarske godine.
Odredbom u članu 75. se olakšava položaj poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj ljudi, daje im se mogućnost da u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora donesu jedno zbirno umesto pojedinačna rešenja i tako zbirno rešenje se ističe na oglasnoj tabli, čime se smatra da je uručeno zaposlenima.
Član 89. pored trudnica prepoznaje i zaposlene žene koje doje dete kao kategoriju kojoj je potrebna dodatna zaštita na poslu. Po novom zakonu poslodavac je dužan da i njima obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova, ali i da ih uputi na plaćeno odsustvo što je u duhu sa politikom zaštite materinstva.
Član 101. i 102. dodatno preciziraju zaštitu osoba sa invaliditetom kao posebne kategorije zaposlenih. Naime, ovakvom zaposlenom poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom, ako to iz objektivnih razloga nije u stanju da učini, dužan je da mu isplati otpremninu kao tehnološkom višku, što je svakako bolje rešenje od postojećeg nedefinisanog statusa kakvo je bilo do sada.
Izmenjen je i član 111. koji inače reguliše i institut minimalne zarade, propisuje dodatnu obavezu za poslodavca da po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Novi član 112. propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada koju bi trebalo da donese Socijalno ekonomski savet, naročito polazi od nekoliko veoma bitnih uslova, pre svega egzistencije i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, zatim kroz minimalne potrošačke korpe, kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP, kretanje potrošačkih cena itd. Ono što je bitno napomenuti jeste da ukoliko dođe do značajne promene nekog od navedenih elemenata Savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od svojih članova za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.
Izmenom člana 121. dodatno se precizira obračun zarade i naknade zarade koje je poslodavac dužan da isplati. To predstavlja olakšavajuću okolnost za položaj zaposlenog. Takođe zaposleni zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost predmetnog obračuna.
Potpuno izmenjen član 179. taksativno navodi na najrazličitije situacije iz prakse koje mogu predstavljati razlog za otkaz ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovo do sada nije bio slučaj, što je u praksi predstavljalo problem i za zaposlene i za poslodavce i ovaj član takođe i dalje prepoznaje kategoriju tehnoloških viškova u stavu 5. tačka 1.
Novi član 179a daje mogućnost poslodavcu da u određenim situacijama umesto otkaza zaposlenom izrekne neku od disciplinskih mera, kao vid prethodnog upozorenja. Posebno se izdvaja opomena sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Za zaposlenog je svakako bolje rešenje koje obavezuje poslodavca da pre uručenja otkaza u određenim situacijama mora da upozori zaposlenog pisanim putem da postoje razlozi za otkaz, kao i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni o tome. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
U istom smislu i odredba novog člana 180a je i koji kaže da poslodavac može dati otkaz zaposlenom samo ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni se na ovakvo upozorenje oglušio i nastavio da radi na nezadovoljavajući način.
U skladu sa dobrom međunarodnom praksom je i rešenje u članu 189a, koji propisuje da zaposlenih kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.
Takođe, na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada.
Član 268a i 268b dodatno i veoma temeljno preciziraju ovlašćenja inspektora rada. Na primer, inspektor vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, i dr, nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera radi sprečavanja povreda zakona, a poslodavac, odgovorno lice i zaposleni dužni su da mu omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da obezbede sve podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora.
Zbog svega ovog što sam rekla, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Hvala .

Gospodine predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, privodimo kraju raspravu o ovom zakonu u plenumu i mogu da kažem da je za mene ovo jedan od važnijih sistemskih zakona koji za cilj ima povećanje efikasnosti administracije, sa jednim krajnjim ciljem – povećanje prihoda poreza i suzbijanje sive ekonomije.
Očekujem da će ovaj zakon imati pozitivne efekte u primeni, pre svega kada je u pitanju smanjenje administrativnih troškova, unapređenje efikasnosti kontrole i naplate poreza, jačanje pravne sigurnosti, koja je pre svega neophodna u ovom trenutku, a za jačanje pravne sigurnosti neophodno je i pojačavanje obima i intenziteta kako terenske, tako i kancelarijske kontrole kod poreskih obveznika, što se i naglašava u predloženom rešenju zakona.
Zaista očekujem da ovaj zakon konačno uvede red i pre svega harmonizuje delovanje državnih organa, a kad to kažem pre svega mislim na APR i poresku upravu, i ustanovi preciznije procedure za razmenu podataka kojima ovi organi raspolažu po službenoj dužnosti.
U suprotnom imaćemo i dalje situaciju kakva je do danas često prisutna u praksi usled neadekvatne komunikacije između organa državne uprave, jer se javljaju vrlo često kontradiktorne činjenice i pred ovu raspravu dobila sam pismo jednog građanina koji je zamolio pre svega iznesem kao primer kako se dosada postupalo upravo njegov.
Naime, on živi u inostranstvu i već osam godina je naslednik određene nepokretnosti i za to ima odluku suda. Međutim, s obzirom, da nije lično otišao u poresku upravu da popuni određene obrasce on se još uvek u poreskoj upravi ne vodi kao naslednik određene nepokretnosti. Paradoks je u tome što je u katastru upisan kao isključivi vlasnik nepokretnosti.
Tako da verujem da će se predloženim rešenjima u ovom zakonu ove nelogičnosti ispraviti kao i činjenica da poreski akt koji je upućen fizičkom licu će se primenom ovog zakona smatrati dostavljenim i kada se uruči punoletnom članu njegovog domaćinstva. Dešavalo se do sada da se rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu koje glasi na davno preminulo lice ne želi uručiti članu njegovog domaćinstva, da se vraćalo unazad po nekoliko puta čime se naslednici maksimalno komplikovano izvršenje poreske obaveze.
Takođe, smatram da dobrim predloženim rešenjem i član 59. kojim se jedinica lokalne samouprave obavezuje da u roku od pet dana po isteku kalendarskog meseca dostavi poreskoj upravi naziv, odnosno ime i prezime i PIB obveznika poreza na imovinu, kao i podaci iz poreskih prijava koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu kao i podaci o naplati tog poreza čime se dodatno vrši harmonizovanje bitnih podataka.
Žao mi je što u ovom predlogu zakona nije uvršteno nešto o što sam naglašavala i diskutovala kada se u ovom viskom domu raspravljalo o Zakonu o zaštiti potrošača. To je moje lično iskustvo i većine građana koji kada plaćaju porez na svoju imovinu imaju problem sa činjenicom da im se naplaćuje zatezna kamata do trenutka dok u poreskoj upravi ne bude evidentirano da su oni plaćali porez. Mislim da je i u ovom predlogu zakona ta nelogičnost mogla biti ispravljena.
Imala bih još jedno pitanje za vas, o tome se u zadnje vreme mnogo govori – da li postoji mogućnost da se u nekom narednom periodu ukine porez na humanitarnu pomoć i kada su u pitanju domaće firme. Znamo da strane firme su oslobođene tog poreza. Znam da je to pitanje pre neki dan postavljeno i premijeru Aleksandru Vučiću. To se prosto očekuje, jer ne možemo isključiti da ovo bude poslednja elementarna nepogoda i sigurno će tih humanitarnih pomoći biti i dalje, pa mnogi vlasnici privatnih firmi očekuju, da li nekom uredbom, da uopšte razmotrite ovo pitanje i da Ministarstvo finansija da jedan odgovor na ovo pitanje.
U svakom slučaju poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, samo želim da se zahvalim članovima Odbora za kontrolu službi bezbednosti što su uvideli konkretnost amandmana na čl. 3. i 4. koje smo podneli moja koleginica Zlata Đerić i ja. Naravno, da im se zahvalim i što su predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvati ovaj amandman. Mislim da su konzistentnost i preciznost primene zakona veoma važni, te u tom smislu, ukoliko ova dva amandmana budu usvojena, verujem da će pozitivno uticati na primenu Zakona o BIA. Hvala.