Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospođo Tabaković, gospodine Vujoviću, kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas raspravljamo o setu, kako je gospođa Tabaković rekla, uslovljenih zakona koji na jedan temeljan i sveobuhvatan način uređuju materiju restrukturiranja stečaja i likvidacije banaka, kao i nadležnost Agencije za osiguranje depozita Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Zbog toga bih ja kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije želela da vas obavestim da ćemo mi u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona.
Tačno je da je finansijski sektor u Republici Srbiji, a kao njen glavni eksponent su upravo poslovne banke, suočen sa ozbiljnim posledicama svetske ekonomske krize. S tim u vezi Narodna banka Srbije je dozvolu za rad oduzela i „Agrobanci“, kao i njenom sukcesoru „Novoj Agrobanci“ Razvojnoj banci Vojvodine, bivšoj „Metals banci“, Privrednoj banci Beograda, „Univerzal banci“, dok je „Srpska banka „ nedavno, gašenjem svoje poslovne mreže, filijala i ekspozitura po unutrašnjosti, svedena na nivo nekadašnjeg vojnog servisa iz kojeg je i nastala.
Naravno da ta dugotrajna globalna recesija u kojoj se nalazi svetska ekonomija, sa pesimističkim prognozama za period koji je pred nama nikako ne ide na ruku oporavku finansijskog sektora.
U obrazloženju uz jedan od predloženih zakona navedeno je da razvoj, stagnacija, odnosno nazadovanje finansijskog sistema ima dramatično veliki uticaj na ekonomsku aktivnost.
Potpuno je tačna i konstatacija da stabilan bankarski sektor predstavlja osnov dobrog funkcionisanja privrednog sistema bilo koje razvijene tržišne privrede, jer nivo razvijenosti finansijskog sektora predstavlja ključni osnov konkurentnosti privrede svake zemlje, s obzirom na to da s jedne strane mobiliše novčana sredstva, dok s druge strane prikupljena sredstva ulaže u najproduktivnije svrhe.
Moram ovde da dodam da ne sme da se zaboravi da govorimo o sistemu spoljnih sudova i da finansijski sistem ne može da postoji i funkcioniše ukoliko je realan sektor u problemu. U okruženju u kojem smo mi sada imamo mnogo grešaka iz prošlosti, pre svega ogroman broj privrednih subjekata više ne postoji, veliki broj radnika je ostao bez posla, standard stanovništva nije na zavidnom nivou i u takvoj situaciji kao posledica takvog nedomaćinskog poslovanja u poslednjih nekoliko decenija ni banke ne mogu da očekuju bezbedno i profitabilno poslovanje.
Često se ovde pravi paralela sa prvom polovinom devedesetih godina prošlog veka sa hiperinflacijom sa kojom smo bili suočeni, odnosno sa kupovnom moći stanovništva, ali bih tu želela da naglasim jednu činjenicu koja se zaboravlja, da su građani u tom periodu imali veliki nivo ušteđevine iz prethodnih boljih vremena i da su se te rezerve u poslednjih dvadesetak godina istrošile i da većina kućnih budžeta u Srbiji funkcioniše od danas do sutra.
Samim tim, ne samo kreditiranje privrede, već i stanovništva postalo je rizična delatnost. Pri tome je i konkurencija banaka na našem tržištu izuzetno velika bez obzira što je došlo do određene prekompozicije odnosa snaga kao i posledice gašenja nekih banaka i dolaska novih i svako ko ima i malo stabilan tekući račun u jednoj od naših banaka, praktično je bombardovan najraznovrsnijim mogućim ponudama kada su u pitanju bankarske usluge, prvenstveno krediti.
Iz ovoga se lako može izvući zaključak da ključni problemi bankarskog sektora nisu tzv. problematični, odnosno loši plasmani. Oni u stvari predstavljaju samo logičnu posledicu činjenice da banke, s obzirom na izuzetno smanjen obim ukupne privrede, nemaju gde da plasiraju prikupljena novčana sredstva i zato nas vuku za rukav ne bili nas privoleli da uzmemo kredit.
Sredstva koja su obezbeđena pri tome sve su fleksibilnija i onda i ne čudi činjenica da mnogi plasmani vrlo brzo postaju problematični, kada je u pitanju mogućnost njihove naplate, naravno, ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i da imamo veoma visoke kamatne stope kredita banaka koje ih nude.
Kada sam pomenula neraskidivu vezu između finansijskog i realnog sektora, želim i ovom prilikom da kažem da banke, odnosno bankarski krediti nisu jedini način finansiranja privrednih aktivnosti. Nažalost, naša izvršna vlast u periodu kada su donošeni ovi zakoni, kada je u stvari predlagala izmene seta ovih zakona, mislim na 2010. godinu isključivo je vodila računa o očuvanju stabilnosti poslovnih banaka i u tom smislu je, između ostalog, donet i Zakon o osiguranju depozita, gde kao i po novom rešenju država garantuje za depozit u iznosu do 50.000 evra, ali se, po mom mišljenju, zapostavilo domaće tržište kapitala i mi tu cenu plaćamo sada.
Vrlo dobro znamo da u razvijenim tržišnim privredama kapital i sredstva koja se emisijama akcija ili kooperativnih obveznica prikupe na berzi koštaju mnogo manje od bankarskih kredita. Mi, kao što sam i rekla, nismo uradili mnogo toga da svoje tržište kapitala u kakvoj takvoj meri sačuvamo od udaraca koje trpelo kao posledicu globalnih dešavanja i sada nam se to indirektno sveti, između ostalog, i kroz nelikvidnost banaka i velike probleme u sektoru koji se prvenstveno želi sačuvati.
Kada govorim o Agenciji za osiguranje depozita, smatram da je dobro rešenje u novom zakonu po kome se značajan broj poslova izuzima iz njene nadležnosti i delegira Ministarstvu finansija. Više puta sam ovde govorila i to se, nažalost, pokazalo kao tačno, da nadležna Agencija nije imala dovoljan kadrovski potencijal za sve poslove koji su joj povereni. Vidim da je kao deo ovog finansijskog aranžmana predviđeno i jačanje kadrovske strukture kako u odgovarajućem sektoru u Ministarstvu finansija, tako i u samoj Agenciji.
Međutim, mišljenja sam da ovo telo, kao što sam i rekla, do sada nije ispunilo očekivanja. Takođe se iskreno plašim da će i u narednom periodu, s obzirom na nova zaduženja koja ima, takođe, nisam sigurna da će ispuniti sva predviđena očekivanja. Predlaže se da Agencija ostane nadležna za obavezno osiguranje depozita, poslove stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama, društvima za osiguranje i davaocima lizinga, kao i da joj budu dodate srodne nadležnosti, poput upravljanja imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka, u skladu sa predloženim zakonom i organizovanja fonda za zaštitu investitora.
Kada pominjem zadržanu nadležnost Agencije nad obavljanjem poslova stečajnog upravnika u bankama i osiguravajućim društvima, koje je zadesila ova nevesela sudbina, želim da podsetim sve nas da je postupak stečaja nad „Beogradskom bankom“, „Jugobankom“, „Investbankom“ i „Beobankom“ upravo ušao u četrnaestu godinu. Bez obzira na opravdanost i složenost ovolike dužine stečajnog postupka, potpuno je jasno da tu najviše gubi država i građani Srbije.
Kada su ove četiri bivše banke u pitanju, ram da iskoristim priliku da navedem i podatak da se trenutno pod ingerencijom Agencije kao stečajnog upravnika nalazi, pored ove četiri banke, kao što sam rekla, još 14 banaka, osam osiguravajućih društava i četiri štedno-kreditne zadruge i dobro je što se odredbama novog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje uspostavlja mehanizam koji bi trebalo da ubrza okončanje postupka stečaja. Ohrabruje me i činjenica da su u izmene ovog zakona ubačene i uzete u obzir ozbiljni nedostaci u praksi, na koje su ukazale i stečajne sudije.
Kada je Agencija u pitanju, takođe mislim da je dobro novo rešenje kojim se umanjuje direktan uticaj države, što se manifestuje kroz odredbe o sastavu upravnog odbora Agencije. Na ovaj način, postiže se jedan od principa efikasnog sistema osiguranja depozita, kojim se obezbeđuje da osiguravač bude operativno nezavisan, transparentan, odgovoran i zaštićen od neopravdanog političkog uticaja i uticaja bankarskog sektora.
Zašto ovo apostrofiram kao dobro rešenje? Zato što da je Agencija u bliskoj prošlosti bila manje zavisna ili potpuno nezavisna od politike, možda mi danas ne bi imali slučaj „Agrobanke“, odnosno „Nova Agrobanke“, koja poreske obveznike Republike Srbije košta stotine miliona evra, a sa još uvek nezavisnim ishodom. Tim povodom me zanima šta nadležni organi misle da preduzmu povodom konstantnih pritužbi stranih akcionara ove banke, koje se upućuju na sve moguće i nemoguće adrese i u zemlji i u inostranstvu i koje mi kao narodni poslanici često dobijamo.
Mislim da „Agrobanka“ treba da predstavlja pouku, doduše, izuzetno skupu za sve one koji donose odluku kada je u pitanju bankarski sektor. Kada je 2002. godine pokrenut postupak stečaja u četiri najznačajnije domaće banke, negde je tu izostavljena „Agrobanka“, iz nekog razloga. Godine 2006. i 2007. na talasu tadašnje euforije na berzi urađeno je nekoliko dokapitalizacija. Međutim, ishod je potpuno jasan. Sve to, nažalost, nije dalo rezultata.
Kada pričamo o rešenju u Zakonu o osiguranju depozita, ponoviću konstataciju predlagača, da je Fond za osiguranje depozita praktično ispražnjen radi namirenja deponenata „Nove Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, što je, između ostalo, uslovilo potrebu za finansijskim aranžmanima sa međunarodnim kreditorima. Mislim da je država u ovom slučaju postupila odgovorno, trudeći se da prevenira sve moguće problematične situacije koje bi mogle nastati u bankarskom sektoru.
Kaže se da u svakom zlu ima ponešto i dobro, pa tako i ovde mislim da je situacija koja je nastala pražnjenjem Fonda za osiguranje depozita uslovila brzu reakciju nadležnih državnih organa, u vidu predlaganja novih, boljih zakonskih rešenja, koja bi trebalo da preduprede slične situacije u budućnosti.
Pohvalila bih NBS kao predlagača izmena i dopuna Zakona o bankama i izmena i dopuna Zakona o NBS zbog novih rešenja, koja pre svega imaju za cilj prevenciju. Mislim da nova, veća ovlašćenja NBS i novopredviđeni modeli restrukturiranja banaka blagovremeno će sprečiti eventualno zapadanje poslovnih banaka u situacije u kojima je često stečaj jedina opcija.
Na kraju svog izlaganja, gospođo Tabaković, imala bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi na to kakva sudbina očekuje domaće banke, preostale domaće banke, kao što su „Čačanska banka“, bivša „Kredi banka“ iz Kragujevca, „Srpska banka“ i „Dunav banka“? Šta država planira sa Poštanskom štedionicom? Da li se planira osnivanje nove banke koja bi trebalo da ima za cilj podržavanje domaće privrede kroz povoljnije kreditne linije? Kako NBS planira da reaguje povodom velikih valutnih pomeranja? Pre svega, mislim na preko 20.000 stabilnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Kakvo je vaše predviđanje, s obzirom da je dinar izgubio između 10 i 15% vrednosti u odnosu na američki dolar i britansku funtu, u budućem periodu? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, pozdravljam odluku današnju da, pored vas, državnog sekretara, na ovoj raspravi u parlamentu o izmenama i dopunama zakona o odbrani i Vojsci Srbije prisustvuje gotovo ceo vojni vrh. Mislim da je to za svaku pohvalu, da to treba da bude i praksa ubuduće.
Što se tiče zakona o odbrani i vojsci, izmena i dopuna zakona o odbrani i vojsci, mislim da su dva osnovna cilja za predložene izmene. Prvi je efikasnije funkcionisanje Vojske, a drugi je da se njime preciziraju određene odredbe koje postojećim zakonom, to nisu.
Ovom prilikom želim da vam kažem da će Poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati i izmene i dopune zakona o Vojsci i o odbrani.
Na početku svog izlaganja, u ime Poslaničke grupe NS, o izmenama i dopunama oba ova zakona, želim da istaknem, zbog građana Srbije, istraživanje jednog respektabilnog internet portala – „Global firepower“, koji prilikom rangiranja armija sveta uzima u obzir više od 50 različitih faktora da bi im izmerio snagu svake armije pojedinačno. Vojska RS je rangirana na 60. mestu od ukupno 106 država Sveta, čije armije su uopšte zavredele pažnju da budu u fokusu ovog istraživanja.
Imajući u vidu činjenicu da smo od 2008. godine u ekonomskoj krizi i da je i Ministarstvo odbrane imalo smanjenje u budžetu zbog toga, mislim da ne treba da budemo nezadovoljni ovim mestom i da, po mom mišljenju, ono daje određenu nadu i optimizam da će se stvari popraviti u budućnosti. Ukoliko napravimo poređenje samo sa našim najbližim okruženjem, Vojska Srbije je, recimo, bolje rangirana od tri zemlje u okruženju koje su članice EU. To su Mađarska, Bugarska i Slovenija, dok, recimo, armije Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije nisu uopšte u fokusu, ne nalaze se na listi. Jedino su Hrvatska, Rumunija i Grčka nešto malo bolje rangirane od nas.
Takođe, mislim da je veoma važno da je, uprkos činjenici da se vojni budžet procentualno svake godine sve više smanjuje, za ovu godinu iznosi nekih 63 milijardi dinara, mislim da su se stvari u Vojsci Srbije znatno popravile, što je rezultat bolje unutrašnje organizacije. U tom smislu ću navesti samo nekoliko osnovnih parametara: potrošnja budžeta je sada 99,7%, dok je ranije bila manja za nekih 12%, takođe, popunjenost naftom i naftnim derivatima, kao i rezervama hrane je 70%, što je mnogo više nego ranije. Radi se i na snabdevanju novim kvalitetnim uniformama, dok je broj sati naleta borbenih aviona podignut sa dva na 40 sati u godini. Ovo su, naravno, relativno skromni rezultati, ali s obzirom na ukupnu ekonomsku i finansijsku situaciju u zemlji, nisu zanemarljivi i pokazuju da se u Vojsci i Ministarstvu odbrane počelo sa domaćinskim postupanjem, što je, svakako, za svaku pohvalu.
Kada pogledamo šta se svakodnevno dešava u našem relativno bliskom okruženju, mislim da uloga Vojske dobija još više na značaju. Najnoviji teroristički akt u Parizu i ratovi koji se vode na prostoru Sirije, Iraka, Libije i Ukrajine govore nam da nam predstoji velika nepoznanica u pogledu daljeg razvoja događaja u svetu i to nas tera da se maksimalno fokusiramo na dalje jačanje ukupnih odbrambenih kapaciteta društva u celini, pa samim tim i Vojske Srbije.
Nemamo samo ove spoljne rizike, imamo i unutrašnje rizike. Poplave koje su bile prošle godine u maju mesecu su pokazale veliko angažovanje Vojske Republike Srbije, jer je ona prva priskočila u pomoć, što je nekako i tradicija u našem društvu. Tako da, ni ovaj segment u ukupnoj ulozi vojske se nikako ne sme zanemariti kada se opredeljuju sredstva za njenu modernizaciju i operativno funkcionisanje.
Mislim da je naša komparativna prednost u odnosu na vojske zemalja u okruženju i činjenica da smo mi očuvali našu namensku industriju koja bi, zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu i dobrim referencama, trebala da predstavlja, ne samo logistički oslonac naše vojske, već treba da bude i jedna od najbitnijih elemenata u popravljanju našeg spoljnotrgovinskog salda.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna zakona, mislim da je dobro novo rešenje u članu 104. Zakona o odbrani, kojim se predviđa da Ministarstvo odbrane pod uslovima propisanim zakonom ima javno-privatna partnerstva, odnosno može da zaključi javno-privatna partnerstva, jer ti dugoročni sporazumi o uspostavljanju saradnje sa privatnim partnerima mogu da budu od velikog značaja za odbranu radi obezbeđivanja, ne samo finansiranja, već i izgradnje, rekonstrukcije, održavanja vojnih objekata, kao i pružanja usluga na osnovu usvojenih programa i projekata razvoja sistema odbrane.
Pozitivan pomak u ovom zakonu je, po mom mišljenju, i preciziran sistem nadzora. Naročito je važno uvođenje izričite obaveze nadzora materijalnog i finansijskog poslovanja, kao i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava korisnika u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Prema važenjem rešenju, obaveza inspekcije materijalno finansijskog poslovanja u okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije naložena je samo indirektno u članu 18. Zakona o odbrani. Sada su preciznije regulisana ovlašćenja i dužnosti inspektora, kao i drugih lica ovlašćenih za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Važno je što im je eksplicitno dato ovlašćenje da pregledaju i opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, zatim, da pregledaju poslovne prostorije, objekte postrojenja, uređaje, predmete, robu i da uzimaju izjave i po potrebi pisana izjašnjenja od rukovodilaca i nadležnih službenih lica.
Takođe, novi član 17a ovog zakona naglašava samostalnost u radu inspektora i ovlašćenih lica u granicama utvrđenim zakonom. Inspektorat odbrane povrh svega izveštava ministra odbrane o pojavama narušavanja samostalnosti, kao i nezakonitog uticaja na rad inspektora i drugih lica ovlašćenih za poslove inspekcijskog nadzora.
Kao članica Ženske parlamentarne mreže u Narodnoj skupštini Republike Srbije, želim da kažem da mi je veoma drago što pojedina nova rešenja u Zakonu o Vojsci Srbije imaju za cilj da poprave ravnopravni i svaki drugi položaj žena, bilo da su one aktivno angažovane u profesionalnoj vojsci, a sve nas je više i u tom segmentu, bilo da su supruge profesionalnih oficira i podoficira. Tako, recimo, novim članom 72b propisuje se da supružnik premeštenog oficira, odnosno podoficira, ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na naknadu zbog prestanka zaposlenja u periodu od maksimalno šest godina u slučaju da u novoj sredini nema mogućnosti da se zaposli, a naravno pod uslovom da mu je prethodni radni odnos na neodređeno vreme prestao kao posledica premeštaja bračnog druga.
Takođe, nova odredba u članu 75. kaže da se profesionalno vojno lice, koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta, ne razrešava o dužnosti i ima sva prava u skladu sa opštim propisima o radu. U istom smislu dopunjuje se i član 112. zakona, tako da se sada profesionalnom pripadniku vojske koji je u radnom odnosu na određeno vreme ovaj rok produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Na kraju ovog svog izlaganja, uz obaveštenje da će poslanička grupa Nove Srbije podržati obe ove izmene i dopune zakona, želela sam da vas pitam da li će se ove godine steći uslovi da Srbija dobije prvu ženu generala? Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi roditelji male Zoje, pred nama je zakon koji je očigledno i pisan sa puno bola i istrajnosti, ali i želje da se pomogne bolesnoj deci.

Mislim da danas pokazujemo zrelost kao parlament i kao društvo u celini da će ovaj predloženi zakon pokušati da otkloni većinu problema, pre svega problema koji se odnose na dijagnostiku dece sa retkim bolestima, ali će i unaprediti usluge genetičkog i reproduktivnog zdravlja.

Mislim da je ovaj zakon dobar primer solidarnosti među svima nama. Kao što je moja uvažena koleginica Batić rekla, nema opravdanja za nas narodne poslanike koji kada je zakon od strane kolege Milisavljevića, koji ga je predložio, bio u skupštinskoj proceduri i kada su se mnogi od nas, uključujući i mene, u tom trenutku nismo glasali za ovaj zakon. Ovom prilikom moram da nagovestim da mora da postoji kolegijalnost i skupštinski fer-plej kada su u pitanju ovako humani zakoni.

Kolega Milisavljević je legitimno i legalno ispunio proceduru time što je ovaj zakon stavio u skupštinsku proceduru, ali sam ipak smatrala da svako od nas narodnih poslanika, pre svega poslaničke grupe su trebale da budu od vas kao predlagača ponaosob upoznate, zato što ja nisam ni član Odbora za zdravlje. Navešću samo jedan primer te solidarnosti koju smo pokazali kao narodni poslanici. U prošlom sazivu smo uspeli da promenimo Krivični zakon, da seksualni delikt više u Srbiji ne zastareva.

Nevladina organizacija „Incest trauma centar“ je 20 godina pokušavala da ovu stvar progura. Niko od nas nije tražio krivca u svemu tome. Predlagači i oni koji nisu promenili taj zakon su mogli da nađu hiljadu opravdanja. Na kraju, smatram da smo mi svi dali određeni doprinos tome što smo promenili, što smo glasali za promenu Krivičnog zakona i što smo mi danas druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je donela tu promenu da seksualni delikt ne zastareva.

Dakle, ukoliko tražimo krivca, naći ćemo ga, ali mislim da to ne treba da radimo kao što i ne može da opravdamo sve nas koji tog dana kada ste vi predložili taj zakona nismo glasali za njega.

Bitno je da je nepravda ispravljena i da smo mi, kao što ste i vi danas na kolegijumu, gospodine Milisavljeviću, rekli, da smo mi danas prva zemlja na Balkanu koja ovaj zakon usvaja i to je u svakom slučaju i dobro.

Nije problem ni pogrešiti i nekad priznati grešku zarad boljeg. Drago mi je da danas svi diskutujemo u duhu humanosti i da podržavamo donošenje ovog zakona. Zahvaljujem.

Predsednice, moje pitanje će se odnositi na nekoliko resornih ministara, vezano za izmene i dopune Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Ja smatram da je to sistemski problem i da taj problem ne može da se reši samo u okviru Ministarstva za saobraćaj ili u okviru Ministarstva policije.
Naime, ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović i potpredsednica Vlade je još pre Nove godine rekla da je radna grupa završila izmene i dopune Zakona o bezbednosti. Moje pitanje za nju je – kada će taj predlog zakona biti upućen Vladi i kada će Vlada uputiti predlog zakona Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje?
Zašto kažem da je to sistemski problem? Samo pre dva dana smo ponovo imali saobraćajnu nesreću u kojoj su dve devojčice u Surčinu samo pukim slučajem izbegle smrt. Srbija mora da reši problem stradanja mladih ljudi, ali i problem bahatih vozača. S tim u vezi, s obzirom da je predlog zakona već tu, u nacrtu, imala bih nekoliko pitanja, i za ministarku saobraćaja, Zoranu Mihajlović, i za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića.
Moje prvo pitanje se odnosi na to da li su u okviru predloga izmena Zakona o bezbednosti preispitali kaznenu politiku, pre svega zbog bahatih vozača?
Drugo moje pitanje se odnosi na neadekvatnu obuku vozača i da li se u toj oblasti pripremaju određene izmene?
Treće pitanje se odnosi na to da mi nemamo strategiju o bezbednosti saobraćaja. Moje mišljenje je da primena svakog zakona zavisi od dobro pripremljene strategije, od stavova i kriterijuma, kako su oni postavljeni.
Takođe, pitala bih i ministra Verbića, da li ćemo u 2015. i 2016. godini u okviru nastavnih planova i programa imati više sadržaja vezanih za bezbednost u saobraćaju, sa ciljem da naša deca od najranijeg uzrasta imaju znanje i razvijaju svest o tome?
Postavila bih pitanje i Milanu Božoviću, vršiocu dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja – da li Agencija u 2015. godini planira pokretanje kampanje u cilju prevencije vezane za bezbednost u saobraćaju? Hvala.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas raspravljamo o tri predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Drugu fazu paket projekta Kostolac.
Ovom prilikom želim da kažem da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati sve tri izmene zakona.
Što se tiče Zakona o privrednim društvima, jasno je da se on donosi iz dva razloga. Prvi je zbog toga što 25. januara ističe rok, a drugi je što „Telekom“ treba da zadrži 20% akcija i što akcionari imaju pravo preče kupovine. Tu bih se negde složila i sa kolegama narodnim poslanicima koji su istakli da se izmene i dopune ovog zakona donose praktično samo zbog „Telekoma“. Rok koji ističe nas upućuje na to, ali i vi ste, gospodine Sertiću, i u raspravi o budžetu a i danas istakli da se sprema sveobuhvatna izmena i dopuna, odnosno praktično novi zakon koji ćemo za nekoliko meseci imati, koji će se praktično odnositi na sva privredna društva.
Što se tiče ovog Zakona o privrednim društvima koji se odnosi na „Telekom“, tu je zapravo ključno pitanje da li treba da prodajemo „Telekom“ ili ne? Na to pitanje većina građana bi odgovorila – ne. Protivnici prodaje kao argument navode da je „Telekom“ po broju korisnika na prvom mestu i apsolutni lider u domenu fiksne telefonije sa tržišnim učešćem od 95%, da posluje sa profitom. Međutim, u njihovim protivljenjima nema poređenja ekonomskih efekata održavanja državne svojine i prodaje. Više puta smo do sada prodavali i kupovali „Telekom“, ali je ključno pitanje da li smo naučili lekciju? Mislim da nismo i da tu treba da podvučemo crtu. U međuvremenu, milioni građani su besplatno stekli 27% glasova u Skupštini „Telekoma“, ali su praktično oni obezvlašćeni. Mislim da sve firme treba da idu na berzu i sve firme treba da se ogledaju i takmiče na tržištu.
Takođe je činjenica da je NS 2010. godine bila protiv prodaje državne telekomunikacione kompanije, zbog toga što je na tenderu za prodaju „Telekoma“ austrijska kompanija ponudila nižu cenu od realne vrednosti. Jasno je da je veća cena mogla da se dobije u nekom predkriznom periodu, 2006, 2007. godine, jer je svetska privreda bila u snažnoj ekspanziji, a telekomunikacije, rekla bih, na istorijskom vrhuncu. Sada je prisutan umereni oporavak svetske privrede i videćemo kakva će ponuda biti za „Telekom“. Mislim da će cena za „Telekom Srbije“ biti izvesnija posle završetka procedure privatizacije slovenačkog „Telekoma“. Inače, moram i to da naglasim da sve države u okruženju su prodale svoje telekomunikacione kompanije. Zbog toga mislim da je ovo trenutak kada treba da se izvuku pouke iz prethodnog poslovanja ove kompanije i praktično da se podvuče crta.
Što se tiče Fonda za razvoj i ovog Predloga zakona, mislim da tu imamo dve ključne izmene. Prva je da se ne planiraju godišnji planovi, već samo planovi, što mislim da je potpuno u redu. Sve moje kolege su danas apostrofirale činjenicu odgovornosti Upravnog odbora Fonda. Mislim da je vrlo važno da se o tome povede računa i da se izađe sa konkretnim podacima koliko smo do sada imali neuspešnih plasmana kredita iz Fonda za razvoj, koliko novca nije vraćeno i da se to negde uporedi sa bankarskim kreditima. To je zbog transparentnosti i zbog javnosti vrlo važno da u dogledno vreme dobijemo te podatke.
Što se tiče kredita za Kostolac 2, mislim da je tu situacija više-manje nego jasna.
Još jednom želim da kažem da ćemo u Danu za glasanje podržati sve tri izmene zakona.

Zahvaljujem.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri, na početku mog izlaganja o ovim zakonima želim da kažem da je veoma važna informacija koju nam je ministar Antić na početku današnjeg zasedanja rekao da su svi kapaciteti EPS-a vraćeni u funkciju i da posle elementarnih nepogoda i poplava koje smo imali imamo proizvodnju električne energije i uglja u onom obimu koji smo imali pre. To je vrlo važna informacija za sve građane Srbije i svakako dobra vest za kraj godine.
Što se tiče predloženih zakona koje imamo danas u ovoj objedinjenoj raspravi, mislim da su razlozi za donošenje novog Zakona o energetici više nego jasni, da su oni dobro sagledani pre svega u činjenici da je u periodu od 2011. godine, kada je donet aktuelni zakon, pa do sada resorno ministarstvo uočilo više problema u praksi tokom primene ovog važećeg zakona, da je velika dinamičnost promena u oblasti energije i da je i to jedan od razloga što donosimo novi zakon, kao i naravno usklađivanje sa zakonima u EU.
Od ovog novog zakona očekujem kao što ste i vi ministre Antiću rekli u svom načelnom obraćanju da će on pružiti institucionalni ambijent, da će se njime skratiti procedure i definisati uslovi u oblasti energetike.
Predviđanja su da novi zakon omogući sigurno i kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, da će omogućiti uravnoteženi razvoj celokupnog energetskog sektora, da će omogućiti podsticanje konkurentnosti na tržištu, efektivan nadzor tržišnih delatnosti, razvoj energetske infrastrukture i uvođenje savremenih tehnologija i zaštitu kupaca i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Međutim, moram da naglasim da nije mali korak što je u dosadašnjoj primeni ovog zakona izvršeno računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije od delatnosti proizvodnje i distribucije i trgovine električnom energijom. U skladu i pred raspravu o novom Zakonu o energetici dobili smo jednu dobru vest od direktora, vršioca dužnosti, direktora EPS-a, gospodina Aleksandra Obradovića, koji je rekao da će od nove godine početi ozbiljnije aktivnosti na korporativizaciji EPS-a.
Mi smo nedavno u ovom visokom domu ponovo pomerili krajnji rok za završetak ovog velikog posla i iskreno se nadam da će korporativizacija EPS-a biti okončana i pre njegovog isteka i da ćemo mi konačno imati sve informacije o imovini, kapitalu EPS-a, o zaposlenima, o pretvaranju EPS-a u akcionarsko društvo i koje će na jedan potpuno jasan način izaći na tržište i na kojem će se utvrditi prava vrednost, rekla bih ovog srpskog dragulja i najvažnijeg resursa u Srbiji.
Pored promena u organizaciji EPS-a ne mogu da ne spomenem i Agenciju za energetiku kao nezavisno regulatorno telo koje se bavi unapređivanjem razvoja tržišta energije na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije. Moje kolege su spomenule, i ja takođe pozdravljam činjenicu i jedan dugoročni plan resornog ministarstva da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije čini najmanje 27% u ukupnoj potrošnji energije.
Kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom pozitivan efekat novih zakonskih rešenja treba da osetimo svi mi kao individualni kupci, jer će nam otvaranje i liberalizacija tržišta dati mogućnost da sami izaberemo svog snabdevača električnom energijom, ali relativno jednostavno i bez dodatnih troškova.
Novi Zakon o energetici predviđa i viši stepen pravne zaštite za krajnjeg potrošača na ovaj način menja se tradicionalni podređeni položaj potrošača u odnosu na snabdevača koji se još uvek svakodnevno manifestuje redovima na šalterima za reklamacije naših elektrodistribucija, gde građani gube i vreme i živce, a najčešće odlaze kući nezadovoljni pruženim objašnjenjem.
Kada pominjem potrošača, odnosno krajnjeg kupca električne energije posebno je važna socijalna komponenta u zakonu koja prepoznaje kategoriju energetski ugroženog kupca električne energije, odnosno prirodnog gasa i zakon precizno navodi kriterijume, kao i proceduru za sticanje ovog statusa čime se u dobroj meri štite ekonomski interesi najsiromašnijih i najugroženijih građana.
Mislim da je veoma važno što se novim zakonom uvodi obaveza pružanja javne usluge i što se na taj način jasno definiše da obaveza pružanja javne usluge mora biti jasno definisana, transparentna, nediskriminatorna, vremenski ograničena, kao i da mora garantovati ravnopravnost energetskih subjekata u pružanju javnih usluga.
Sa aspekta sigurnosti i kontinuiranosti snabdevanja jako je važnija činjenica da pravna lica koja vrše snabdevanje gasom imaju obavezu da obezbede obavezne rezerve prirodnog gasa koja su najmanje jednake tridesetodnevnim prosečnim potrebama njihovih kupaca u tekućoj godini.
U sklopu opšte budžetske konsolidacije nije ni malo zanemarljiv i efekat koji zakon treba da ima na dalje suzbijanje nelegalnog tržišta naftnih derivata. Postojećim zakonom nije bilo propisano adekvatno praćenje tokova derivata nafte, pa samim tim ni mogućnost potpunog suzbijanja crnog tržišta naftnih derivata. Ovim zakonom propisana je obaveza da se pribavi saglasnost za skladištenje nafte i njenih derivata kao i biogoriva za sopstvene potrebe i snabdevanje sosidnih vozila na sopstvenim stanicama.
Vidim da je ministar izašao, ali tu su njegovi saradnici pa sam na kraju ovog svog izlaganja o energetici želela da mu postavim i jedno pitanje. Verujem da ćete mu vi preneti, i da će on u toku današnje rasprave meni odgovoriti na to pitanje, a odnosi se na podatak – koliko je izolacija ugrađeno u postojeće objekte u Srbiji i da li Ministarstvo poseduje tačnim podacima još koliko objekata treba na neki način uraditi u tom smeru s obzirom, da smo mi jedan od najvećih potrošača električnom energijom i da bi izolacija po novim tehnologijama u znatnoj meri smanjila potrošnju električne energije?
Svakako želim i da obavestim i resornog ministra i građane da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati Zakon o energetici.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republike Srbije u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć, odnosno IPA II svakako da je uvažena ministarko Joksimović, u apsolutnom interesu građana Republike Srbije donošenje ovog zakona i iskorišćenost IPA fondova za period od 2014. do 2020. godine. Svakako ovako koncipiran sporazum predstavlja neophodan pravni instrument na osnovu koga bespovratna pomoć iz fondova EU treba sukcesivno da bude realizovana u Republici Srbiji u pomenutom dugoročnom periodu.
Posebno treba naglasiti činjenicu da se usvajanjem ovog zakona stvaraju uslovi za sprovođenje bespovratne pomoći namenjene za sanaciju i obnovu nakon poplava u 2014. godini i to u iznosu od 62 miliona evra, što je Evropska komisija već odobrila pre nedelju dana, zato je sasvim razumljiva brzina zbog kojeg se ovaj sporazum našao u skupštinskoj proceduri. Ohrabruje činjenica koju ste malopre izneli da je u Srbiji formiran Nacionalni odbor za investicije.
Ono što mene posebno raduje i što vidim promene u pozitivnom smislu je i činjenica da se evropske integracije polako, ali sigurno spuštaju na lokalni nivo i da je sve veći broj lokalnih samouprava potpuno svesna da mora da na vreme počne da pravi projekte u smislu realizacije ovih IPA fondova. Ono što bih želela da postavim pitanje je – koliko je od ovih milion i po izdvojeno za zaštitu životne sredine i za poljoprivredu?
Takođe, poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati i ovaj zakon. Hvala vam.

Ja sam želela da dopunim koleginicu Aleksandru Tomić u ime Ženske parlamentarne mreže, jer smatram da ovim amandmanom mi podstičemo razvoj preduzetništva u Srbiji, a pre svega razvoj ženskog preduzetništva.

Trideset posto žena u Srbiji su vlasnice preduzeća. Razvoj preduzetništva je razvojna šansa Srbije i jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije i mi ovim amandmanom koji je ovog puta odbijen očekujemo da Vlada Republike Srbije resorno ministarstvo stvori sve tehničke i potrebne uslove za podsticaj ženskom preduzetništvu.

Analize koje su sprovedene pokazuju da je preduzetništvo specifično i da posebnim merama treba reagovati, pre svega prema njihovim potrebama. Na taj način mi dajemo šansu razvoju firmi u Srbiji i pre svega ženskom preduzetništvu jer smatramo da će se na taj način uložiti dodatni napori kako bi se podstakla preduzeća u vlasništvu žena. Da bi se to postiglo, potrebno je razumevanje svih karakteristika ženskog preduzetništva i kreiranja adekvatnih programa u skladu sa tim.

Vi, gospodine Vujoviću, znate koliko je džendar komponenta važna i ja očekujem da ćete biti na naš predlog inicijator u Vladi Republike Srbije ovakvih specifičnih programa za razvoj preduzetništva, pre svega ženskog preduzetništva. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, ostaje gorčina posle teških reči koje su neke kolege izgovorile u ovom visokom domu, koji se uvek i u svakom trenutku mora poštovati.
Uvek se pred raspravu o budžetu može postaviti pitanje da li je on mogao da bude bolji i da li je on dovoljno dobar, dovoljno socijalno prijemčiv za građane Srbije, ali se to uvek mora iznositi činjenicama i argumentima.
Po mom mišljenju, ovaj budžet pokazuje realnost u kojoj se Srbija nalazi i to na jedan veoma transparentan način. U njemu su prepoznati ključni problemi sa kojima se Srbija suočava, ali su ponuđeni i jasni i hrabri odgovori koji sa predlogom ovog programskog budžeta predstavljaju trogodišnji program finansijske konsolidacije.
Zakon o budžetu uvek govori o ekonomskoj politici Vlade u narednoj godini. Ja bih izdvojila samo tri, za mene veoma važna, cilja ovog budžeta. Prvi je konsolidacija budžetskih rashoda. Drugi je nastavak restruktuiranja i privatizacije državnih preduzeća i treći – sprovođenje strukturnih reformi. Cilj strukturnih reformi je da se uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast domaćih i stranih investicija i stvaranje uslova za novo zapošljavanje, zapošljavanje pre svega mladih ljudi.
Cena koju plaćamo jeste velika, ali ako reforme budemo odlagali, cena će biti još veća. Šta je naš cilj? Naš cilj je da ne budemo izdržavana zemlja, već zemlja koja može sama da zaradi svoj novac. Mnoge zemlje u ekonomskoj krizi nekoliko godina pre nas su prepoznale ove probleme i preduzele su slične mere koje mi preduzimamo danas. Premijer je pomenuo Estoniju, a ja ću spomenuti Litvaniju. Rezultati i parametri i u Litvaniji i u Estoniji i u Rumuniji i Portugaliji su danas mnogo bolji.
Budžet za 2015. godinu prvi put na rashodnoj strani uključuje rashode koji su do sada knjiženi ispod crte. To znači da će se u budžetu ubuduće videti koliko se troši na otplatu kredita koje su uzele „Železnice“, „Srbijagas“, „Galenika“. Na prihodnoj strani najviše se novca očekuje od poreza, i to od PDV-a i akciza.
Ohrabruju podaci koje je izneo premijer da je uplata po osnovu poreza povećana, što govori o finansijskoj disciplini. Dakle, nema povlašćenih naplata poreza, zakon je isti za sve i on se mora poštovati.
Na sivu ekonomiju odlazi mnogo bruto nacionalnog dohotka, neke su procene ekonomista i do 30%, ali ohrabruje sastanak koji je nedavno bio u Vladi i mere koje će se u 2015. godini preduzeti i na smanjenju budžeta.
Ja lično a i moje kolege iz NS očekuju da se kroz sistem platnih razreda reši sistem pravičnih zarada u Srbiji, a to je prilika i za radnike u prosveti i zdravstvu. U Srbiji postoji 900 koeficijenata, nekoliko desetina osnovica, mnogo je nelogičnosti.
U narednom periodu je važno da imamo jasne kriterijume i za transfere budžeta u lokalne samouprave, da imamo rodne indikatore. Mislim da je još potrebno u upravljanju ljudskim resursima uvesti ocenu učinka i stvaranje dodatne vrednosti u javnom sektoru, kao što je to bilo do sada i u privatnom sektoru.
Moram da spomenem jednu analizu Svetske banke po kojoj je produktivnost naše radne snage na nivou od nekih 40% i to je jedan od glavnih razloga što nemamo nivo konkurentnosti, čak i na regionalnom nivou, da bi mogli da postanemo izvozno orijentisana zemlja u punom kapacitetu. Tu mislim da imamo prostora da kroz saradnju sa kompanijama koje sa novim investicijama dovode i novi menadžment, inženjering nove tehnologije, napravimo svoju konkurentnost i baziramo je na kreativnoj ekonomiji.
Moram ovom prilikom da spomenem još jednom da imamo jako mnogo agencija. U raspravi o rebalansu, gospodin premijer je rekao da su one nedodirljive, ali sam sigurna da ćete vi i ministri u Vladi Republike Srbije u narednom periodu imati snage da se suočite i sa ovim problemom.
U svakom slučaju, poslanička Nove Srbije će u danu za glasanje podržati Zakon o budžetu.

Gospodine predsedavajući, gospođa Tabaković, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan set reformskih zakona. Gospođa Tabaković je, zahvaljujući i svom profesionalnom obrazovanju i iskustvu kao dugogodišnji narodni poslanik, zaista sve predloge zakona obrazložila na jedan veoma jasan i razumljiv način.
Ovom prilikom želim da kažem da će NS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona zbog toga što su oni u ovom trenutku neophodni Srbiji, što se finansijsko tržište i vreme u kojem živimo promenilo. Imam utisak da smo na pojedine promene ovih zakona čekali jako dugo.
Narodna banka Srbije vrši nadzor nad celokupnim finansijskim sistemom u Srbiji. Kao što ste i rekli, gospođo Tabaković, ovi predlozi zakona će biti veoma važni kako bi se unapredio investicioni ambijent u Srbiji, a takođe i zaštitili građani.
Što se tiče Predloga zakona o platnim uslugama, tačno je da se ovim predlogom unapređuje sigurnost plaćanja građana, pre svega preko interneta, da će se manje koristiti platne kartice, da će se sprečiti na taj način zloupotreba, da se na taj način smanjuje opticaj gotovog novca, da se smanjuju i rizici i da se ovim predlogom zakona, koji će se uskoro implementirati u praksi, na neki način i menjati stare navike građana da se plaća preko gotovog novca, preko kartice.
Dakle, ovim Predlogom zakona mi na neki način ulazimo u taj sistem modernog ili, rekla bih čak, i nužnog poslovanja, koji se sve više koristi svuda u svetu.
Sada bih se pre svega u svom izlaganju bazirala na Predlog zakona o osiguranju. Ovaj postojeći zakon smo doneli pre 10 godina. U međuvremenu smo imali nekoliko izmena i dopuna tog zakona, sa obrazloženjem da će doći nov. Zaista je ovo jedan veoma obiman, temeljan zakon, koji ima 250 članova, koji je teško bilo stručno sagledati sa svih aspekata, ali zakon koji će nam doneti potrebne novine.
Nekako, u vreme kada je ovaj postojeći zakon donet, jako puno stranih osiguravajućih društava je došlo u Srbiju. Procena je bila da je srpsko tržište veoma značajno u ovoj oblasti. Međutim, sa ekonomskom krizom, koja je i počela 2008. godine, do današnjeg dana nije na pravi način iskorišćeno celokupno tržište, odnosno građani Srbije nisu bili motivisani ili nisu bili edukovani na pravi način da koriste sve aspekte osiguranja.
Mislim da je veoma važno zbog građana Srbije da iznesem nekoliko podataka da u Srbiji danas trenutno posluje 27 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja se bave 23, a poslovima reosiguranja četiri društva. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, od 27 društava za osiguranje, njih čak 21 je u većinskom stranom vlasništvu, a svega šest u većinskom domaćem.
Ulaskom na naše tržište, sva osiguravajuća društva su dobila veliki broj grinfild licenci i najveći broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je poreklom iz Austrije, Slovenije, Španije, Italije, Francuske i Hrvatske.
Osnovni numerički pokazatelji trenutne situacije na tržištu su sledeći. U odnosu na isti period 2013. godine povećana je ukupna premija osiguranja za 5,2%, tj. na 51,4 milijarde dinara. Dominantno je učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj primeni i iznosi 79,1%. Životna osiguranja povećala su učešće u ukupnoj premiji sa 18,8 na 20,9%. Najčešći tip osiguranja kod nas je osiguranje vozila. Oko 11% stanovnika Srbije osigurava svoj život, dok je udeo građana koji samostalno vrše uplate penzionih doprinosa još niži.
Imajući sve ovo u vidu i sve ove pokazatelje, naše tržište osiguranja je svakako jedno od najperspektivnijih u regionu. Očekuje se da će naše približavanje EU poboljšati životni standard, što će dati i veće mogućnosti za povećanje premije po glavi stanovnika. Ali, vrlo je bitno raditi na širenju obaveznih osiguranja i uvođenju i unapređenju ponude osiguranja.
Širenjem obaveznih osiguranja država povećava nivo zaštite najširih slojeva stanovništva, ali u isto vreme smanjuje i rashode u budžetu, jer ceo taj postupak rashoda u stvari prebacuje na osiguravajuća društva.
Naravno da je u slučaju podsticaja razvoja finansijskog tržišta neophodno raditi na edukaciji stanovništva. Moram da pomenem da je majskim poplavama jako malo ljudi bilo osigurano, osiguralo svoje njive, svoja domaćinstva. Imam informacije da prilikom požara u „Depou“ u Bulevaru kralja Aleksandra čak nijedan preduzetnik koji je imao one tezge nije imao osiguranje na svoju robu. To su pokazatelji koji nam pokazuju da moramo raditi sa stanovništvom na osiguranju i automobila, života, imovine i svega.
Mislim da je vrlo važno da se obrati pažnja da se u aktuelnom trenutku akcenat stavi na to korporativno upravljanje koje, između ostalog, podrazumeva uspostavljanje boljeg sistema kontrola, unapređenje upravljanja rizicima, jačanje transparentnosti, jačanje dobre prakse poslovanja, fer odnos prema klijentima, kao i pravovremenu isplatu šteta.
Znamo da u Srbiji danas imamo jako malo osiguranja sa državnom strukturom. Jedno od njih je i „Dunav osiguranje“. „Dunav osiguranje“ se u ovom trenutku muči sa svojim poslovanjem, pokušava da opstane na tržištu. Znamo da je „Takovo osiguranje“, kao jedno od retkih preostalih domaćih osiguravajućih društava, izgubilo dozvolu NBS za rad polovinom ove godine. Od domaćih osiguravajućih društava na tržištu se nalazi još „Automotosavez osiguranje“, „Eneprojekt garant“, „Globus osiguranje“, i to je uglavnom sve kada se radi o domaćim osiguravajućim kućama.
Tačno je da se liberalizacijom tržišta povećava konkurencija. Položaj osiguravajućih kuća liberalizacijom tržišta je teži, ali bih vas zamolila da učinite sve što je u moći NBS da se adekvatnim nadzorom i svim ostalim aspektima pomogne „Dunav osiguranju“ i našim osiguravajućim društvima kako bi zajedno sa stranim opstali na tržištu.
Kada pominjem mehanizam kontrole NBS, vidim da je ovim zakonom dobro postavljen, ali je vrlo važna primena u praksi nadzorne kontrole. Ja ću, ako mi dopustite, izneti i jedan negativan primer kontrole NBS od građanina koji mi je neposredno pred raspravu o ovim zakonima to rekao. Izneću ga samo kao jedan primer kojim će se, verujem da će se primenom ovog novog zakona, ubuduće ta kontrola bolje sprovoditi.
O čemu je reč? On se obratio NBS za intervenciju zbog toga što osiguravajuće društvo, preko koga je osigurao neki deo svoje imovine, mu nije isplatio novac. Narodna banka Srbije je reagovala i tražila je od tog osiguravajućeg društva da u pismenom obliku dostavi razloge zbog toga. Međutim, ništa se posle toga nije desilo i on je ponovo pozvao NBS. Narodna banka Srbije se pozvala na te razloge osiguravajućeg društva. Do sudskog spora nije došlo zbog toga što je druga osiguravajuća kuća, koja je bila u jednom sistemu, isplatila novac građaninu.
Ovaj primer iznosim sa ciljem i da napomenem, sa verom, da će novi zakon u nadzornoj ulozi imati bolju primenu i da se ovo više neće događati.
Mislim da je dobar i član 65, koji predviđa sve obaveze izvršnog odbora, da se odredbama člana 82. do 84. precizno definiše sadržaj i informacija koje je neophodno dostaviti klijentu, odnosno potencijalnom klijentu. Sami ste rekli da Predlog zakona uređuje investiranje sredstava osiguranja, i to na način na koji je usklađen sa važećim direktivama EU. Mislim da je ovaj rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata adekvatno odmeren, imajući u vidu činjenicu da je početak primene novog zakona određen u istom roku od dana stupanja na snagu. Dakle, po svoj prilici, negde polovinom juna 2015. godine.
Još jednom, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem predsednice.
Pre nekoliko dana od ministra Zlatibora Lončara dobili smo dve veoma značajne informacije. Prva je da će se zaposliti 780 medicinskih radnika, od toga 340 lekara i 330 medicinskih radnika i tehničara, a druga je da će građani Srbije uskoro moći sa zdravstvenom knjižicom da idu i kod privatnih lekara. S tim u vezi, imala bih nekoliko pitanja za ministra Lončara.
Prvo pitanje – kada će biti uređen kadrovski plan za 2015. godinu? Koliko tačno lekara nedostaje Srbiji i kojom dinamikom će se oni zapošljavati u narednom periodu, s obzirom da imam informaciju da u 148 domova zdravlja nedostaje 361 ginekolog? Opšte je poznata informacija da u Srbiji 2.500 lekara čeka na posao, a da je preko 800, prema zvaničnoj evidenciji, otišlo u inostranstvo.
Drugo pitanje je vezano za izjednačavanje privatne i državne prakse u oblasti zdravlja, odnosno za to da će građani moći uskoro da sa zdravstvenom knjižicom odlaze i kod privatnih lekara.
Moje pitanje u vezi sa tim, kada će krenuti realizacija tog postupka? Da li se tačno zna, da li Ministarstvo zdravlja ima informaciju koliki su kapaciteti privatnog sektora, s obzirom da u Srbiji ima negde oko 3.972 zaposlena lekara u privatnoj praksi? Takođe me interesuje da li je definisan cenovnik usluga i šta je to što će RFZO da plaća kada potpiše ugovor sa privatnim sektorom?
Moje treće pitanje odnosi se na promene Pravilnika o planu mreža zdravstvenih ustanova i Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvenih delatnosti.
Zašto ovo kažem? Mnoge lokalne samouprave imaju problem sa nedostatkom specijalista. Uzeću primer opštine Šid. Tom domu zdravlja nedostaju specijalisti interne medicine, oftamologije, psihijatrije i epidemiologije. Lokalna samouprava je prepoznala taj problem i pronašla je, odnosno opredelila je sredstva iz budžeta da ovi specijalisti dolaze iz Sremske Mitrovice i da budu plaćeni za to. Na taj način ova opština olakšava život građana i omogućava dostupnost zdravstvene zaštite svima.
Međutim, po ovim pravilnicima lekari iz većih centara ne mogu doći u manje centre, zbog toga što su po njima ograničeni brojem kilometara i brojem stanovnika. Da bi se ovaj problem rešio, koji je evidentan u mnogim opštinama i gradovima, a rukovodstva opština i gradova i lokalnih samouprava pronalaze sredstva za rešavanje ovih problema, treba menjati ova dva pravilnika koja sam spomenula.
Moje pitanje ministru Zlatiboru Lončaru se odnosi na to da li će Ministarstvo zdravlja u narednom periodu inicirati promene Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, u skladu sa ovim problemima? Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, predloženi zakon o uzbunjivačima će zaokružiti neophodan zakonski okvir za nastavak snažne borbe za borbu protiv korupcije. Tako da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona.
Neophodnost donošenja ovog zakona je i u tome što do sada nije postojao jedinstven registar kada je u pitanju zaštita uzbunjivača, pa se zato ovim zakonom proširuje krug zaštićenih lica i na ljude koji su stalno zaposleni i na one koji su na određeno vreme, na privatni, na javni sektor, dakle, na sve institucije u Srbiji.
Takođe, ključ ovog zakona je zaštita onih koji prijavljuju korupciju, ali mislim da bi Predlog ovog zakona trebalo da posmatramo i u malo širem kontekstu, u kontekstu privlačenja stranih investitora i stvaranja što boljih uslova za domaće investitore, jer uzbunjivači svojom aktivnošću indirektno štite sve subjekte od traženja ili uslovljavanja davanja mita u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, u javnoj službi kada su u pitanju javne nabavke.
Zakon u članu 3. i 4. izričito propisuje zaštitu uzbunjivača. U članu 10. uređuje se način zaštite podataka o ličnosti uzbunjivača. Međutim, ovde smatram da je u stavu 5. istog člana suviše uopštena, a donekle bih rekla i ne jasna ova odredba, jer predviđa da se informacija o identitetu uzbunjivača ne sme saopštiti licu protiv koga je podneta prijava, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Šta je ovde predlagač zakona konkretno imao u vidu? Zakon naglašava hitnost i mi smo ovde kao poslanička grupa reagovali amandmanom. Predložili smo dodatno ubrzanje, jer smatramo da treba da postoje kraći rokovi za postupanje poslodavca po informaciji, odnosno obaveštavanje uzbunjivača o ishodu postupaka, da ne traje 15 dana. Neke kolege ovde su predložile tri dana, mi smatramo da treba da bude osam dana. U svakom slučaju, ovaj rok od 15 dana, s obzirom na važnost i hitnost sprovođenja zakona je po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS i mene, dug.
To isto važi kada je u pitanju institut spoljašnjeg uzbunjivača i rokovi postupanja ovlašćenih organa. I u ovom članu zakona u stavu 6. postoji ta široka i nejasna odredba, slična onoj u članu 10. Kaže se da ovlašćeni organ koji je primio obaveštenje od uzbunjivača, koji nije dao saglasnost da se njegov identitet otkrije, dužan je da pre nego što to učini zatraži saglasnost uzbunjivača. Ovo je apsolutno logično rešenje, ali se i na ovom mestu koristi formulacija – osim ako zakonom nije propisano drugačije, što ostavlja prostor za različita tumačenja, a možda čak i za otkrivanje identiteta uzbunjivača, drugom organu, a protivno njegovoj volji.
Mislim da je dobra i odredba u članu 19. stav 2. koja na jasan način uređuje postupak uzbunjivanja javnosti. Insistira se na tome da je uzbunjivač dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka. Ovo konstatujem zbog toga što se kod nas u tabloidnim medijima iznose svakakve informacije, što je to posebno osetljivo pitanje i što se na jedan bombastičan način plasiraju ne proverene ili potpuno netačne informacije kojima se često nanosi nepopravljiva šteta licima na koje se takve informacije odnose.
Zakon propisuje da uzbunjivač ima pravo na naknadu štete koja mu je učinjena zbog toga što je ukazao na nezakonito postupanje. Posebno je važno što se definiše sudska zaštita uzbunjivača. Što se tiče samog postupka, mislim da je dobro što zakon predviđa nekoliko izuzetaka u odnosu na klasičan parnični postupak, pre svega, uvodi se istražno načelo i sudu se daje mogućnost da u hitnom postupku donese odluku o predlogu za određivanje privremene mere koja se po pravilu ne može učiniti.
Kada je u pitanju predlog ovog zakona, imam samo još jednu dilemu i naglasila bih da su po predlogu ovog zakona prava uzbunjivača ograničena ako su u informaciji sadržani tajni podaci, tada uzbunjivač ne može uzbuditi javnost ako zakonom nije drugačije određeno.
U prvoj radnoj verziji zakona bilo je tačno navedeno šta su to tajni podaci, a sada je predloženo rešenje da bilo koje krivično delo može da bude proglašeno tajnom i da se time spreči obaveštenje javnosti i zaštita uzbunjivača. Mislim da je oko ovoga trebalo možda konsultovati Ppoverenika i ostati pri tačnim navodima na koje se to podatke odnosi tajnost.
U svakom slučaju, kao što sam i rekla, važnost ovog zakona je u nastavku snažne borbe protiv korupcije i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala predsednice.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, Srbija kao tradicionalni proizvođač i izvoznik namenske industrije i država koja se stalno i u kontinuitetu zalaže za suzbijanje svakog akta terorizma, nasilja, kao i povrede osnovnih ljudskih prava i sloboda, ima nesumnjivi interes da se oba ova dva zakona što pre izglasaju.
Ovo, pre svega kažem zbog toga što je vrlo važno da delujemo preventivno i da i mi kao zemlja sprečimo suzbijanje, inače, neprofitabilne i nelegalne trgovine konvencionalnim naoružanjem i na taj način stavimo celokupan promet pod strožu i bolju kontrolu.
Pripremajući se za današnju raspravu o ovom zakonu našla sam neka različita i oprečna mišljenja kao i činjenicu da se ilegalni promet naoružanja često povezuje za konfliktnim područjima. Međutim, podatke koje sam našla ne govore u prilog tome, već naprotiv govore da je ovo veoma rasprostranjena pojava u celom svetu već dugi niz godina i zbog toga je i ratifikacija ovog ugovora bila potrebna u svim zemljama. Vrlo je, znači, proširena i u zemljama u kojima nema konfliktnog područja. Tako da, se samo na području južne Azije procenjuje da je neverovatnih 63 miliona komada malokalibarskog oružja i pištolja prošvercovano u Indiju i Pakistan.
Po nekim procenama svetsko tržište konvencionalnog naoružanja teško je čitavih 70 milijardi dolara na godišnjem nivou, a nekih 15% do 20% otpada na nelegalni promet malokalibarskim oružjem i municijom. Ovi podaci su vrlo značajni zbog toga što ukazuju na nužnost ratifikacije ovog ugovora i očekujem da će u vrlo skorijem periodu 121 zemlja koje su potpisale ovaj ugovora, a ratifikovale samo 54 zemlje, to vrlo brzo i uraditi.
Za mene kao narodnu poslanicu je vrlo značajan i humanitarni karakter ovog ugovora i činjenica da je fondacija koju je osnova Oskar Arijas se punih 16 godina borila da do ovog dođe.
Takođe, mi je bilo interesantno još jedno istraživanje i navešću samo jednu rečenicu iz studije o miru i sukobu u kojem se kaže da u slabo razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju trgovina, nelegalna trgovina oružjem, je dominantna zbog izuzetno slabe zakonodavne aktivnosti i slabih institucija. Ovo je još jedna teza u prilog činjenici da je ratifikacija ovog ugovora za svaku zemlju u razvoju veoma važna.
Ne mogu ovom prilikom da ne kažem stav Finske kada je upitanju bilo glasanje u UN. Finska je u ime EU tada podržala da dođe do krajnjeg cilja, odnosno da se što pre donese ovakav predlog. Predsednik Finske je rekao sledeće – svakog dana svuda u svetu ljudi osećaju posledice neodgovornog prometa oružjem. Kako trenutno ne postoji međunarodno obavezujući instrument koji bi predstavljao širi pravni okvir, EU pozdravlja rastuću podršku iz svih delova sveta za usvajanje ugovora o trgovini naoružanja.
Ono što je dobro za naš parlament je što sa ovim ugovorom mi praktično u ovoj oblasti zaokružujemo zakonodavnu aktivnost. Nedavno smo usvojili Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Sada ću se vrlo kratko osvrnuti samo nekoliko odredbi ovog zakona.
Član 2. definiše šta se sve pod konvencionalnim naoružanjem podrazumeva i sve što je nabrojano od borbenih tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerijskog sistema velikog kalibra, borbenih vazduhoplova, jurišnih helikoptera, me podseća na nedavno održanu vojnu paradu i činjenicu da Srbija, bez obzira na dugi niz godina devastacije u ovoj oblasti, ima još uvek šta da ponudi stranim kupcima kao i da postoji mogućnost dodatnog usavršavanja postojećeg arsenala.
Član 5. tačka 2. ugovora predviđa da svaka država potpisnica treba da uspostavi svoj nacionalni sistem kontrole, uključujući i nacionalnu kontrolnu listu, što je rešenje koje smo mi već usvojili u pomenutim zakonima. Ovim zakonom se vrlo jasno definišu zabrane, dodatna procena rizika i ono što je takođe veoma važno za mene i za moje kolege u parlamentu je u članu 7. tačka 4. gde se kaže da se prilikom procene uzima i rizik da se izvesno oružje može upotrebiti za vršenje rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nada ženama i decom. Znamo koliko je u svetu stradalo žena, dece i starih zbog nelegalne trgovine oružjem.
Član 11. predstavlja suštinski deo ugovora, jer obavezuje sve države potpisnice bez obzira da li su izvoznici ili uvoznici da preduzmu sve raspoložive mere radi sprečavanja, preusmeravanja konvencionalnog naoružanja.
Sada bih imala jedno pitanje za vas. Prilikom usvajanja prethodnih zakona podnela sam jedan amandman koji mi je odbijen, a odnosi se na činjenicu da se parlamentu podnosi izveštaj iz ovih oblasti zbog toga što prema ovom zakonu do 31. maja tekuće godine se međunarodnim institucijama mora podneti izveštaj o izdatim dozvolama ili stvarno realizovanom izvozu, odnosno uvozu konvencionalnog naoružanja.
Taj amandman sam podnela pre svega zbog jačanja transparentnosti i kontrolne uloge parlamenta smatrajući da ovaj visoki dom od strane ministarstava mora da dobija redovne izveštaje. Sada me izuzetno zanima kako planiramo da odgovorimo ovoj međunarodnoj obavezi i da isti takav izveštaj dostavimo međunarodnom sekretarijatu do kraja maja meseca ili ćemo možda u odnosu na ovaj član ugovora iskoristiti pravo na rezervu prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije u skladu sa članom 25.
Za mene je vrlo važno da ovaj ugovor ni u jednom svom segmentu ne ugrožava pravo suverenih država na samoodbranu i nacionalni suverenitet što je njegov, po mom mišljenju dodatni kvalitet.
Što se tiče sporazuma sa Kraljevinom Španijom, opšti je stav i moj i moje poslaničke grupe da svaki bilateralni sporazum za našu državu, bez obzira na materiju koju uređuje, je značajan, te u tom smislu oba ova zakona poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati.

Zahvaljujem predsednice.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, sva tri odbora, Odbor za prava deteta, ravnopravnost polova, ljudska i manjinska prava i Odbor za pravosuđe podržali su Izveštaj Zaštitnika građana.
Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa svojim nadležnostima, zahteva i nalaže od predstavnika izvršne vlasti, od institucija u Republici Srbiji da se u roku od godinu dana ti zaključci sprovedu i da se Narodna skupština Republike Srbije o tome pisanim putem obavesti.
Na ovaj način mi, ne samo da jačamo instituciju Zaštitnika građana i institucije nezavisnih tela u zemlji, nego Narodna skupština Republike Srbije i vrši svoju kontrolnu funkciju i što je najvažnije, po mom mišljenju, mi na ovaj način menjamo sistem države, ne zbog toga što Srbija u ovom trenutku pregovara o poglavljima 23, 24, vezanim za ljudska i manjinska prava i pravosuđe, nego zbog toga što je to naša potreba, znači menjanje sistema je pre svega nešto što je potrebno građanima Srbije.
S obzirom da sam član i Odbora za prava deteta i Odbora za ravnopravnost polova, u narednih nekoliko minuta ću izložiti svoje viđenje i viđenje svojih kolega iz poslaničke grupe NS o preporukama, na osnovu ovih preporuka Zaštitnika građana Narodna skupština Republike Srbije dala kao nalog našim institucijama za izvršenje.
Odbor za prava deteta je ukazao posebnom pažnjom na dve činjenice. Prva je da se rasterete i praktično ukinu u velikom broju institucije u kojima je značajan broj dece smešten. Mislim da je tu važno reći dve veoma važne stvari.
Prva, primećen je nedostatak i nespremnost te dece iz ovakvih ustanova kasnije za život i zbog toga ih treba ukinuti, ali s druge strane, vrlo je važno da nastavimo i jačamo podršku biološkoj porodici.
Dakle, iz tih ustanova kad ih smanjujemo, moramo ne samo jačati biološku porodicu iako je to na prvom mestu, moramo jačati i kapacitete lokalnih samouprava u tom smislu i jačati hraniteljstvo i omogućiti uslove da se ta deca iz ovih ustanova, s obzirom da se navodi kao problem da su često bila izolovana, da nisu imala adekvatne uslove, znači vraćaju ili u biološku ili u hraniteljsku porodicu, a za to je potrebno jačati upravo osnovnu porodicu ali i hraniteljstvo i naravno i lokalne mehanizme kako bi u tome uspeli.
Druga veoma važna stvar je preporuka da se ove ustanove transformišu i ukidaju. Jako je bitno zbog struke i zbog zaposlenih ljudi reći da ukidanje ovih institucija ne znači da zaposleni ostaju bez posla. Ne. Cilj je da se ove ustanove transformišu i da one postanu centri podrške sa fleksibilnim pristupom u odgovoru na individualne potrebe svakog deteta i porodice.
Druga preporuka kojom se bavi Odbor za prava deteta je smanjiti izolovanost. Mislim da su rešenja u smanjenju izolovanosti, pre svega jačanje inkluzije. Kroz inkluziju mi možemo veliki broj te dece da smestimo u osnovne škole, predškolske ustanove sa normalnom decom. Drugi razlog su razni projekti koji omogućavaju da se smanji izolovanost dece sa posebnim potrebama u ovim institucijama i tu bih, pre svega, spomenula projekat „Otvoreni zagrljaj“ čije će nove aktivnosti biti realizovane do decembra 2015. godine.
Dakle, treba podsticati ove ustanove da konkurišu za projekte i u zemlji i u inostranstvu kako bi što više primenjivali projekata u smislu smanjenja izolovanosti.
Odbor za ljudska i manjinska prava se fokusirao na sledeće činjenice iz izveštaja, da se omogući socijalni kontakt sa pritvorenicima u zatvorima, da oni nisu izolovani, da se pojača rad vaspitača i da postupanje sa nelegalnim migrantima i strancima koji nameravaju da traže azil u Republici Srbiji isto unapredi.
Apsolutno bih ovde rekla da mislim da uopšte nije problem u struci. Mi imamo stručne, kvalifikovane ljude koji rade u ovim ustanovama. Problem je samo u tome što ih ima nedovoljno, po mom mišljenju, i što oni nisu adekvatno plaćeni. To odgovorno tvrdim kao pedagog, kao neko ko je u ovoj struci, dakle, na ovaj način i kada podnosimo izveštaje i kada te izveštaje, pre svega međunarodnim institucijama treba da konstatujemo ovu činjenicu.
Odbor za pravosuđe je takođe sugerisao dve činjenice, da se u slučaju povrede osnovnih prava osušenih i pritvorenih lica, ti postupci ne zataškavaju. Mislim da i mi kao Narodna skupština Republike Srbije i institucija Zaštitnika građana, i uopšte kao društvo, treba da radimo na transparentnosti svih institucija i ukoliko budemo radili na tome, mislim da će biti i sve manje bilo kojih oblika zataškavanja.
Slažem se i sa ovom preporukom da treba pritvorske jedinice u policijskim stanicama da budu adekvatnije i opremljene i sređene i da odgovaraju uslovima.
Znam da se u velikom broju pritvorskih jedinica smeštaju i muškarci i žene zajedno. Znam da mnogi policajci o svom trošku kupuju obrok, ručak, doručak, užinu za one koji su u pritvorskim jedinicama i mislim da se to uz jednu kontrolnu funkciju koju institucije treba da vrše može unaprediti.
Što se tiče neadekvatne zdravstvene zaštite, složila bih se ovde sa kolegom Jovanovićem da je apsolutno problem u uslovima, opet ne u kadru naših zdravstvenih radnika, nego u uslovima. Dakle, treba unaprediti uslove u zatvorima za adekvatnu zdravstvenu zaštitu i ovde.
Recimo, imam primer da u Specijalističkoj zatvorskoj bolnici, njen kapacitet je, na primer, oko 300 pacijenata, obično u njoj boravi oko 700, a jedan lekar i tri medicinske sestre rade kada je u pitanju 500 ili 700 pacijenata. Znači, nije u pitanju struka, u pitanju su uslovi.
Kada su u pitanju naši zatvori, konstantan nam je problem prenatrpanosti, ali ovom prilikom bih istakla još jedan problem. Naši zatvori, pre svega Centralni zatvor, je u širem centru grada. To je ozbiljan dugogodišnji problem. Znam da je potreban ogroman novac za njegovo izmeštanje, ali mislim da u narednom periodu moramo odrediti neki precizan termin kada ćemo taj problem rešiti.
Želela bih na kraju, uz konstataciju da će poslanička grupa Nove Srbije podržati u danu za glasanje ove zaključke, da istaknem još na jedan problem kojim se u zaključcima Zaštitnik građana jeste bavio, ali Narodna skupština Republike Srbije kroz ova tri odbora nije dala preporuke da se izvrše. To je Istambulska konvencija. Mislim da imamo probleme u njenoj primeni, da kada govorimo o torturi, o smanjenju, o mehanizmima za prevenciju torture, moramo govoriti i o implementaciji Istambulske konvencije koja je usmerena na zaštitu porodičnog nasilja, zaštitu dece i žena od nasilja. Kada već govorimo o Istambulskoj konvenciji, mislim da je krajnji trenutak da preduzmemo nekoliko konkretnih mera, to su pojačane kazne, čak i promene određenih zakona.
Kada se govori o mehanizmima torture i ubistvima velikog broja žena, šta bi se desilo i koliko bi se smanjilo ubistava da su institucije mogle da izoluju nasilnike, da ih zatvore, da prosto učine nešto konkretno u smislu smanjenja broja ubistava žena? Mislim da je važno da menjamo sadržaje nastavne kada je u pitanju nasilje, da moramo raditi na prevenciji, od najranijih uzrasta, pre svega zbog naše dece i da moramo imati sistemsku kontrolu nasilnika koji su boravili u zdravstvenim ustanovama određeno vreme i te zdravstvene ustanove su učinile svoj deo posla, ali se jednostavno nedovoljno prati šta se posle događa sa njima. Mnogi od njih prestaju da uzimaju lekove i postaju ponovo nasilni.
Ovo je nešto što mislim da danas u ovoj raspravi treba da se kaže i da mi kao Skupština, narodni poslanici, ali i Zaštitnik građana, u nekom narednom periodu povedemo računa o primeni Istambulske konvencije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, tri su veoma bitna razloga za donošenje ovog zakona.
Prvi je, kao što je i gospodin Đurišić rekao, je u tome što je ovaj zakon 2005. godine u zajedničkoj državi, pa smo punih devet godina čekali na donošenje novog zakona. Drugi razlog je usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU. Treći, po mom mišljenju najvažniji je stvaranje adekvatnog pravnog okvira koji je neophodan u kontroli i nadzoru naoružanja i koji će pomoći reafirmaciji naše namenske industrije.
Juče je na Odboru za bezbednost i unutrašnje poslove smo konstatovali da je ovo jedan izuzetno dobar zakon. Obradovala nas je činjenica koju su izneli predstavnici Ministarstva trgovine, da će on poslužiti kao osnova za zakone i u zemljama u regionu, uopšte zemljama u kojima nisu do sada doneti ovakvi zakoni.
Takođe, vrlo je važna činjenica da izvoz naše namenske industrije kontinuirano raste sa manjim oscilacijama, da je u periodu od 2005. do 2008. godine izvoz naoružanja u Srbiji povećan za više od tri puta od prethodnog perioda i kao što ste vi, gospodine ministre, naveli da je u 2013. godini izdato 443 dozvole, a za prvih šest meseci ove godine 198. dozvola, ja očekujem da će ovaj zakon biti taj prvi važan i početni korak u daljem povećanju izvoza naše namenske industrije sa ciljem da Srbija zauzme mesto u izvozu naoružanja koje je nekad imala u zajedničkoj državi.
Prokomentarisaću samo nekoliko, po mom mišljenju, važnih odredaba ovog zakona, pre svega član 2. koji predviđa čvršću kontrolu u oblasti izvoza i uvoza i transporta naoružanja. Mislim da je ova odredba veoma važna u aktuelnoj situaciji, pre svega međunarodnoj, kada imamo i krizu u Ukrajini i oružane sukobe i u Ukrajini i na Bliskom istoku i mislim da se na ovaj način ovom odredbom člana 2. smanjuje i mogućnost potencijalnog izvoza terorizma na evropski kontinent, pa samim tim u naš region i našu zemlju.
Vlada Republike Srbije je na osnovu Predloga ovog zakona u članu 4., a na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine, nadležna da utvrdi nacionalnu kontrolnu listu naoružanja i vojne opreme, da tu listu stalno dopunjuje i da tu listu usklađuje sa relevantnom listom na nivou EU.
Takođe, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS, vrlo je važan i član 30. i 31. koji na jedan precizan način reguliše transport i tranzit naoružanja. Važno je što je taj transport zakonom razgraničen, odnosno tranzit kopnenim i pomorskim od transporta tranzita vazdušnim putem, precizno su navedena sva dokumenta koja su neophodna za obavljanje ovih aktivnosti i precizno je navedeno i kako se sprovodi pratnja i adekvatno obezbeđenje za izvoz i uvoz ovog naoružanja.
Kada je u pitanju pojačana kontrola države, ona je predviđena članom 16. stavom 1. koja predviđa ukrštanje nadležnosti. Vrlo je važno što u ovom članu nemamo više nikakva diskreciona prava odlučivanja na strani nadležnog ministarstva, nego su ravnopravno uključena i Ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i bezbednosne strukture. Precizno su nabrojane sve situacije koje predstavljaju potencijalni razlog za dobijanje zahteva.
Mi u parlamentu uvek insistiramo na jačanju kontrolne odnosno nadzorne uloge ovog doma. Po mom mišljenju je veoma važno što ovaj zakon predviđa da nadležno ministarstvo podnosi izveštaj Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini Republike na godišnjem nivou, što će uticati direktno na neposrednu kontrolu sprovođenja ovog zakona. Mislim da je kontrola sprovođenja zakona sa podzakonskim aktima koje očekujem da će odmah po usvajanju ovog zakona biti precizirana, mislim da je to veoma važno.
Pomenula bih samo još kaznene odredbe u okviru ovog zakona. Mislim da je dobro i to je moj lični stav da uvek budu visoke. Mislim da će se na taj način sprečiti sve zloupotrebe i to je dobro.
Poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona.
Želela bih samo još u nekoliko rečenica da prokomentarišem Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.
U prošlom sazivu kao narodna poslanica sam bila član Grupe prijateljstva sa Republikom Alžir i prilikom nekoliko naših susreta sa ambasadorom Alžira u Republici Srbiji saznala sam nekoliko veoma važnih podataka za ovu državu i zbog građana Srbije ovom prilikom želim da ih iznesem.
Alžir je od 2000. do 2010. godine investirao 600 milijardi dolara u svoju zemlju i uopšte u svetu. Oni su pozajmili MMF kao država 5 milijardi dolara. Godine 2000. Alžir je dugovao 36 milijardi dolara, a 2013. godine Alžir kao država duguje 36 miliona dolara. Mislim da od ove zemlje možemo mnogo da učimo i da u svim oblastima privrednim možemo da unapredimo saradnju.
Poslanička grupa NS će i Predlog ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Alžir podržati u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Pitanje postavljam ministru kulture Ivanu Tasovcu u ime 30 domaćih TV stanica koje imaju dokaze da se Zakon o elektronskim medijima na najgrublji mogući način krši, zbog toga što prekogranični kanali neovlašćeno emituju reklame domaćih kompanija na svojim programima, poslujući u sivoj zoni i na taj način prema državi nemaju nikakvih obaveza, dok domaći emiteri, domaće televizije, koje su dužne da svaku emitovanu reklamu evidentiraju i plate porez, kao i druge dažbine prema državi nisu na ovaj način zakonski izjednačene. Tu imamo dva osnovna problema.
Prvi je što nisu isti tržišni uslovi za domaće i prekogranične emitere i drugi što prekogranični emiteri prema ovim dokazima posluju u sivoj zoni.
Takođe bih podsetila, zbog građana Srbije, da se država Srbija obavezala Konvencijom o prekograničnoj televiziji da garantuje slobodu prijema i reemitovanja programa u izvornom obliku. Zakonom o elektronskim medijima u članu 4. stav 29. i članu 74. zakonodavac zabranjuje da se prekraja izvorni program koji se emituje iz inostranstva, a reemituje u Srbiji, što znači da se na tim kanalima ne mogu ubacivati reklamni prilozi.
Prema mojim saznanjima više desetina domaćih emitera pokrenuće kampanju koja će imati za cilj da ne plaćaju nadoknadu regulatoru ukoliko prekogranični emiteri nastave da krše zakon.
Takođe, moram da podsetim da sam podnela dva amandmana na Zakon o elektronskim medijima, koji regulišu ovu oblast i uvode sankcije za one koji ga krše, ali ih Vlada nije prihvatila. Zbog toga bih tražila od ministra kulture da mi odgovori na sledeća pitanja – da li su prekogranični kanali u Srbiji evidentirani kao poreski obveznici? Da li poreska uprava ima podatke koliko TV kanala iz inostranstva reemituje program u Srbiji, a na kojima se svakodnevno emituju reklame? Da li su zaposleni odnosno ljudi koji rade na tim programima u radnom odnosu? Da li ti kanali plaćaju nadoknadu Sokoju i drugim organizacijama koje štite autorska i druga prava? Šta će konkretno Ministarstvo kulture preduzeti da ovaj zakon važi za sve i kakve su sankcije za one koji ga krše?