Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem svojim kolegama i naravno građanima Republike Srbije da termin koji podrazumeva nešto što se u moderno vreme u proteklih nekoliko godina posebno u određenim nevladinim krugovima koristi, jer to je tzv. četvrti stub vlasti ili četvrta grana vlasti, a misli se na nezavisna tela i regulatorna tela, da to ne postoji, da Vlada Republike Srbije i većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naša, podržava rad.

Danas imamo na dnevnom redu saglasnost o Finansijskom planu Agencije za energetiku, Agencije za elektronske medije i Komisija za hartije od vrednosti, i da nije sporno da oni treba da rade svoj posao u domenu svojih zakonskih i ustavnih ovlašćenja, ali želim da zbog svih građana Republike Srbije još jednom kažem da su te agencije, da su ta tela odgovorna za svoj rad najvišem zakonodavnom telu u našoj zemlji, a to je ovaj cenjeni dom u kojem mi sedimo, to je Narodna skupština Republike Srbije i to su narodni poslanici i to treba da se zna, treba da se zna da narodni poslanici isključivo kontrolišu rad ovih regulatornih i nezavisnih tela i da smo mi kao narodni poslanici i kao ljudi koji su izabrani od strane građana Republike Srbije, od strane našeg naroda, odgovorni za to da se sprovode javne politike za šta su odgovorna ova regulatorna tela i zašta su odgovorna ova nezavisna tela o kojima danas razgovaramo.

Naravno, želim da kažem kada su u pitanju elektronski mediji da imamo stvarno jednu situaciju koja evo već mesecima pokušavaju i moje kolege narodni poslanici i kolege iz Vlade pa i sam predsednik Republike, gospodin Vučić da je nekako razjasne građanima i da pokušaju i ove druge delove i druge stubove vlasti i posebno onu sudsku, da ih ohrabrimo da reše neka pitanja koja su okviru njihovih ustavnih nadležnosti. Moj uvaženi kolega, gospodin Mirković je govorio o tome, govorio je o nekim medijima koji ne da ne poštuju zakone naše zemlje koji se tiču poreza, koji se tiču fiskalne politike, nego ne poštuju elementarno našu zemlju imajući u vidu da je on sam pokazao i izneo ovde dokaz da oni kada pominju Republiku Srbiju, kada pominju u kojoj rade, a mi znam svi gde se nalaze i kako emituju taj program koji emituju, tu mislim i neću da se ustručavam da kažem i na Novu S i na N1, da prikazuju ovu zemlju i njenu teritoriju bez neodvojivog dela, bez KiM. To su stvari o kojima treba da razgovaramo i ovde u parlamentu i o kojima treba javno da debatujemo i da pošaljemo poruku svima onima koji žele da se bave bilo kojim poslom u ovoj zemlji, pa i medijskim jer to je biznis kao i svaki drugi, elementarno – treba da poštuju Ustav ove zemlje, treba da poštuju ovu zemlju, treba da poštuju narod Republike Srbije i sve njene građane.

Ono što treba da bude najveći vid i ispoljavanje patriotizma to je plaćanje poreza. Svako onaj koji danas plaća porez u ovoj zemlji, da li je to neko mikro preduzeće, malo, da li je velika kompanija, domaća, strana, bilo ko posebno u ovim uslovima pandemije izazvane Kovidom 19 od strane ove većine u parlamentu, od strane Vlade Republike Srbije, od strane predsednika države, gospodina Vučića označen je kao heroj. Svako ko zapošljava ljude, svako ko obezbeđuje na slobodnom tržištu zarade zaposlenih, ko stvara bolji poslovni ambijent u ovoj zemlji, ko stvara uslove za bolji život u ovoj zemlji zaslužuje pažnju i zaslužuje poštovanje i zaslužuje jedino što je jedna demokratska država liberalno-ekonomski orjentisana dužna da uradi, a to je da stvori takav ambijent da svi na jednak način mogu da posluju i da rade svoj posao.

Zašto bi neki mediji, zašto bi bilo ko drugi, bilo koja kompanija bila u prednosti u odnosu na druge i zašto bi pored toga nama bilo zabranjivano ili bi bili razapinjani na istim tim medijima ako govorimo o elementarnim stvarima koje treba da ispuni svako onaj ko želi da posluje u ovoj zemlji, a to je sledeće – da plati porez na dodatu vrednost, da plati porez na dohodak građana, odnosno poreze i doprinose na zarade zaposlenih, da plati porez na dobit ukoliko je, hvala Bogu, ima, da li je to komplikovano, da li je to problematično, da li se mi razlikujemo od bilo koje zemlje u regionu, u Evropi, u celom svetu? Pa ne razlikujemo se.

Jedina velika razlika, kada govorimo o Srbiji, je što smo mi u protekli četiri ili pet godina, zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući njegovim naporima i ekonomskim reformama koje je sproveo, a koje danas nastavlja Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić nastavlja ekonomske reforme i stvara takvu poresku politiku da smo mi najkonkurentniji u regionu i kada je u pitanju stopa poreza na dodatu vrednost i kada je u pitanju stopa poreza na dohodak građana i na dobit kompanija. Zato u ovolikom broju strane kompanije dolaze u Srbiju, žele da investiraju i imaju poverenja u ovu zemlju da u njoj ulože svoj kapital i da svoju sudbinu, sudbinu svojih firmi, svojih zaposlenih vežu dugoročno za ovu zemlju.

Mi sada, dame i gospodo narodni poslanici treba da razmatramo i treba mesecima u raznim debatama, ovde u parlamentu, na televiziji, da se borimo da dokažemo ono što je, kako da kažem, normalno valjda, što je bazično u svakoj normalnoj zemlji, a to je da onaj ko želi da posluje, ko želi da ima neki bilo kakav uticaj društveni u zemlji treba bar toliko da se udostoji da poštuje njene zakona i da plaća porez u toj zemlji.

Uvaženi kolega Mirkoviću, možda su se poveli time da je Luksemburg priznao tzv. Kosovo, odnosno samoproglašenu nezavisnost Kosova, pa su poneseni time prikazali kartu Republike Srbije bez Kosova i Metohije.

Naravno, ovo je šala, ali nije šala i nije slučajno to što su uradili, kao što nije ni slučajno što je ovo preduzeće, ova produkcija JSP, prikazala preko 400 puta spotove koji su direktno zadirali u ono što je demokratsko, osnovno, ustavno pravo svakog građanina Republike Srbije i zagarantovano i što i mi ovde kao predstavnici građana garantujemo, a to je pravo na izbor, pravo da budu birani i pravo da biraju, i onda kažu kako su oni eto, iz neke svoje, eto tako, došlo im je, palo im je na pamet ideja da plate, naravno po beneficiranoj ceni 400 puta objavljivanje spotova koji promovišu bojkot izbora, parlamentarnih i lokalnih, dakle na svim nivoima u Republici Srbiji.

Da li oni misle stvarno i te tajkunske televizije i ti strani centri moći i ti liberalni krugovi u Evropi i ovde, da smo mi stvarno narod i ljudi i vlast i država i većina koja osvaja ovde ogroman broj glasova građana Republike Srbije, da smo mi toliko naivni i da ćemo mi tek tako dozvoliti da oni urušavaju sve ono što smo uspeli da uradimo u proteklih nekoliko godina na političkom, privrednom, zdravstvenom, socijalnom i svim drugim poljima.

Takođe, želim da kažem da ima i nekih tzv. opozicionih lidera čija je podrška danas, vidim da je Boško Obradović, ne znam da li da se smejem, moram to da podelim sa vama, pozvao je predsednika parlamenta da otvori dijalog između vlasti i opozicije. On valjda čovek ne shvata da na nivou podrške, one podrške koju njegov idejni vođa i onaj koga on uzdiže u velike visine, a to je Dimitrije Ljotić, prošao na izborima 1935. godine u Kraljevini Jugoslaviji kao što bi on danas prošao na izborima sa 1% podrške. I, zamislite do sada on zove i on poziva predsednika parlamenta gospodina Dačića da gospodin Dačić otvori dijalog sa njima ili sa drugima, koji imaju valjda po 0,2%, 0,5% ili 0,3% da sažmem sve u jedno sve je to jedna statistička greška od političkih ideja, političkih stranaka, a i samih tzv. političkih lidera.

Ali, želim da kažem da bez obzira na ono što je rađeno u prethodnom periodu i dalje ćemo se boriti kao SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima da zaštitimo sve te ljude koji rade u REM-u i koje mi ohrabrujemo da rade svoj posao i da ćemo isto reagovati kao što smo reagovali kada je Boško Obradović sa svojom kamarilom otišao ispred REM-a i kada ga je odande isterala Olivera Zekić. Onako jedna žena, svi je znamo, ponovo izabrana u Savet REM-a, koja i nije neke preterano jake konstitucije, ali je intelektualno naravno jako bila nadmoćna i tog jakog Boška Obradovića koji je ulazio u RTS, upadao sa motornom testerom, upadao ovde kod nas u Narodnu skupštinu Republike Srbije, donosio kamen, širio ovde fašističke ideje, uspela da otera u roku od nekoliko sekundi.

Borićemo se protiv toga da to postane „mein strim“ kao što je to on uradio na RTS-u, kao što je pokušao sa svojim prijateljima da upadne u Skupštinu Grada Beograda, kada su ga tri žene isterale odande. I njega i njegovu kamarilu. Andrea, Maša i Nataša su isterale tog fašistu kada je hteo da upadne i da prekine sednicu Skupštine Grada Beograda.

Želim da pošaljem tu poruku da ćemo se zajedno boriti protiv toga, da ćemo obezbediti uslove svim ovim agencijama, svim ovim ljudima, celokupnu infrastrukturu, samo za jedno. Samo da rade svoj posao i to jeste najveći kvalitet i to jeste ono što je suština ove vlasti, da svako radi svoj posao i da ova Vlada, ova većina u parlamentu stvara dobar ambijent, da se ova država razvija, da jača svoju spoljno političku poziciju i da naravno sa uspehom i sa dobrim rezultatom radi na tome da sačuvamo svoje vitalne, nacionalne i sve druge interese.

Moram da pomenem i nešto što je pre nekoliko sati objavljeno, zahvaljujući upravo onome što se zove analitičko istraživačko novinarstvo, a to je vezano za nešto novo pošto svaki dan prosto isplivava nešto što je vezano za najgore moguće oblike korupcije koja se dešavala do 2012. godine u našoj zemlji. Govorim o tzv. sada se pojavila kompanija „Sil komerc“ koja je za konsalting usluge u procesu izgradnje mosta na Adi naplatila legalno, neko je od mojih kolega lepo juče rekao, mislim da je Milenko Jovanov, kao Srećko Šojić u „Tesnoj koži“ – mućkao sam, ali sam mućkao u skladu sa propisi. Dva i po miliona evra su naplatili za neke konsalting usluge. Niko ne zna kakve, a još osam miliona kroz određene novčane transakcije koje mogu da se podvedu pod krivično delo pranja novca.

I naravno da pozivam državne organe nadležne i sudove da odmah, momentalno procesuiraju ovo, jer ovome očigledno ljudi nema kraja. Ili ćemo se izboriti sa ovakvim stvarima koje svakodnevno pokušavamo ovde da iznesemo, da pokažemo, da dokažemo, da pokažemo ugovore i da prikažemo onima koji su nadležni za to da treba da reaguju, jer od njih u ovom trenutku, mi smo sve uradili šta je bilo moguće, Vlada je uradila šta je moguće, policija je uradila šta je bilo moguće, sada su na redu oni koji to treba da finalizuju, da procesuiraju, jer moramo stati sa ovakvom vrstom ponašanja i moramo otkriti svaki vid i svaku korupcionašku aferu koja se pojavi u ovoj zemlji.

Ali ovo su stvarno cifre, ovi milioni su stvarno nešto od čega samo može svakog normalnog čoveka koga mi predstavljamo ovde u parlamentu… Mi predstavljamo normalne, obične ljude i u ovom Beogradu i u svakom delu ove zemlje, ne predstavljamo mi taj tzv. kao što oni kažu „krug dvojke“ i sve one koji misle da im pripada da imaju i da rade konsalting od dva i po miliona ili osam miliona evra. Koji konsalting su radili? Kakav? Koji su to stručnjaci? Zoran Rubinjoni? Strane firme koje su osnovane u Delaveru, onda osnovale ćerke firme ovde i naravno ne treba biti ni preterano veliki ekspert niti ekonomista da se vidi kakva je namera svega toga bila.

I to niko neće da objavi. Ja ovu situaciju sa medijima u Srbiji mogu da uporedim sa onom situacijom koja se dešava u jednoj od najvećih demokratskih zemalja i najvećih demokratija na svetu, kao u Americi. Identično. Otvorite „Njujork tajms“, otvorite „Vašington post“, otvorite bilo koji portal Si-En-En bilo koji mejnstrim medij, 90% tekstova je bilo protiv Trampa i protiv njegove administracije, kao i ovde. Otvorite bilo koji portal, otvorite društvene mreže, svi imaju jedan i svi imaju isti cilj. Ne mogu da pobede Vučića na slobodnim demokratskim izborima, ne mogu da pobede sa idejama, ne mogu da predlože nove projekte, jednostavno nisu sposobni za to i naravno formira se ta tajkunsko-medijska NGO koalicija koja misli, na naravno nasilan način, da sruši predsednika države i da sruši sve ono što smo uradili do sada, što je urađeno za dobrobit naše zemlje i našeg naroda i da ponovo ovu zemlju vrati valjda pet, deset ili petnaest godina unazad.

Želim da vam kažem još nešto, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je kompleksan trenutak u kojem živimo, ne samo u vezi ove pandemije, o kojoj neću danas govoriti, jer se dovoljno govori o tome i dovoljno se koplja u vezi te teme ukrštaju na političkom i na svim drugim planovima. Govorim o nekim drugim opasnostima za vitalne interese naše zemlje, a tiču se onoga što određeni liberalni krugovi žele da postignu kada je u pitanju Srbija i region.

Danas sam pročitao izjavu Danijela Servera, a to će vama, predsedniče parlamenta, biti veoma interesantno, koji poziva novu administraciju u Americi da preispita Dejtonski sporazum, da preispita ovlašćenja entiteta i da definiše jednu novu politiku prema regionu, prema Bosni i Hercegovini, naravno, uzročno-posledično i prema Republici Srbiji.

Na nama je, dame i gospodo narodni poslanici, da one tekovine koje je predsednik Vučić u odnosima bilateralnim sa najvećim svetskim igračima, Kinom, Ruskom Federacijom, Evropskom unijom, pa ovoga puta i sa SAD, oličenim u Vašingtonskom sporazumu, da to nastavimo i da se borimo kod nove administracije i administracije koju formira izabrani predsednik Džo Bajden, da se borimo za što bolju poziciju naše zemlje, da odbranimo Republiku Srpsku, da odbranimo prava i interese Srba u celom regionu i gde god oni žive.

Da to povežem sa Agencijom za energetiku, jako je značajno da pomenem taj deo iz Vašingtonskog sporazuma koji se tiče saradnje u oblasti energetike, koji se tiče diverzifikovanja snabdevanja Republike Srbije energentima, i to je jako važno, jako je važno što ćemo raditi projekat gasovoda koji će spajati Srbiju i Bugarsku i napravićemo još jednu mogućnost da se i naša zemlja, a naravno posebno naša privreda snabdeva iz nekih drugih izvora i da promenimo situaciju koja sada postoji, jer naravno svima vam je jasno, uz poštovanje svakog i svakog partnera, da država koja želi da bude suverena i nezavisna mora da ima diverzifikovano snabdevanje energentima i mora da ima sigurnost snabdevanja energentima, kako bi održala svoju privredu i kako bi odbranila svoje najvitalnije nacionalne i sve druge interese. To je, dakle, od najvećeg značaja kada je u pitanju saradnja u oblasti energetike.

Završiću time da je ona jako značajna i zbog Kosova i Metohije. Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu između predsednika Vučića i predsednika Trampa definiše i zajedničko upravljanje jezerom Gazivode, koje je od strateškog interesa ne samo za Kosovo i Metohiju, nego za ceo region, kako za Srbe tako i za Albance. Mislim da mnogi ne mogu ni da shvate koliko je predsednik Vučić, zahvaljujući mudrosti, zahvaljujući viziji, zahvaljujući njegovoj energiji, koliko je u stvari dobra učinio kroz to što je potpisao Vašingtonski sporazum, što je sačuvao Gazivode, što je sačuvao snabdevanje električnom energijom posebno za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i za ovu drugu stranu, sprečavajući ono što oni godinama pokušavaju i što imaju u glavi, a to je da vojno i silom zauzmu prirodne resurse i sve druge resurse na koje Republika Srbija i na koje naš narod ima pravo i za koje se bori.

Nastojaćemo kod nove administracije da i njima prikažemo ono što je bivša prihvatila, a to je da Republika Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji. Tu politiku ćemo nastaviti, to jeste politika i to jeste orijentacija naše većine ovde u parlamentu, uz sve ono što se tiče unutrašnje politike što možemo da uradimo na polju obezbeđivanja uslova svima koji mogu da pomognu da se ova država modernizuje, koji mogu da pomognu da ova država zapošljava još više ljudi i koji mogu da pomognu da se vizija predsednika Vučića „Srbija 20-25“ ostvari, da se implementira u punom kapacitetu, a slobodno mogu da vam kažem da se ta vizija ne odnosi samo na 2025. godinu, nego na mnogo, mnogo više godina i siguran sam da ćemo imati prilike i da ćemo dobiti poverenje naroda da vodimo, na čelu sa predsednikom Vučićem, ovu zemlju, da je modernizujemo i da je razvijamo. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas podsetim da je predsednik naše stranke i predsednik države gospodin Aleksandar Vučić 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, proglasio nešto što je bilo od strateškog značaja za dalji razvoj naše zemlji i za dalje napredovanje, a to je nulta tolerancija na korupciju i to je početak bespogovorne i bespoštedne borbe protiv svakog vida korupcije u našoj zemlji, bilo da se radi o političkoj korupciji, bili da se radi o korupciji u oblasti privrede, ekonomije, u oblasti zdravstva, sporta, bilo kog segmenta društvenog života.

Tu počinje i na kraju krajeva, uzrok onoga što danas živimo, a to je da imamo odlične ekonomske rezultate, da smo kroz implementaciju ekonomskih i političkih reformi preporodili našu zemlju, da smo drastično poboljšali našu geopolitičku poziciju, da je danas Srbija zemlja koja je poštovana, kako u regionu, tako u Evropi, tako i na globalnom planu. Dakle, u celom svetu. To je zemlja, u koju ne slučajno, žele da ulažu investitori sa svih svetskih meridijana i to je u mnogome zbog toga što su svi relevantni igrači u celom svetu videli da u Srbiji postoji politička volja da se napravi konačan obračun sa korupcijom i da u tome ova vlast, ova Vlada, ova većina u parlamentu, na čelu sa SNS, gospodin Aleksandar Vučić, kao neko ko je naš ideolog i ko je definisao viziju i naše stranke i ove države, dakle, da ima jasnu političku volju da se obračuna sa korupcijom i da je naravno smanji na najmanji mogući nivo.

Koliko je bio težak posao ovog obračuna sa korupcijom koji i dan danas traje, jer naravno, ne želim da ponavljam ono što su sjajno uradile moje kolege i zaključile faktički ove slučajeve koji su elaborirali, počevši od Sandre Božić, Milenka Jovanova, Aleksandra Markovića i svih prethodnika, da se ne naljute kolege koje su ranije govorile i razotkrile u stvari nešto što je bila rak rana naše zemlje, naše politike, ekonomije. Nešto što je bilo uzrok verovatno svih naših poreza u periodu od 2000. do 2012. godine, a to je jedno društvo koje je bilo prožeto korupcijom i želim da podsetim naše građane nažalost na te sumorne dane pljačkaških privatizacija, na one kada su oni ljudi koji su trebali da bude sluge naroda, koji su trebali da rukovode ovom zemljom u skladu sa najvišim etičkim i profesionalnim standardima, gledali kako će da rasprodaju prirodna, materijalna i sva druga bogatstva ove zemlje i gledali kako će kroz privatizaciju, kroz razne špekulanske radnje, da stave što više novca u svoje džepove, jer Bože moj, njima je pripadalo kao eliti da pune svoje džepove, njima je pripadalo to da kupuju stanove po Njujorku, Briselu, Beču i belosvetskim metropolama.

Njihovim nevladinim organizacijama, njihovim tzv. ekspertima i analitičarima je pripadalo da rade projekte, da se bogate i da ako želite to da ogolimo, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, da pljačkaju besomučno ovu zemlju svakim danom, a da nam se pri tome 12 godina smeju u lice iz ovog istog parlamenta, iz Vlade Republike Srbije, iz svih državnih institucija, govoreći da rade na račun ove države, na račun i na korist građana Republike Srbije, prodajući i krčmeći tekstilnu industriju, krčmeći našu proizvodnju u mnogim segmentima i u mnogim industrijskim sektorima. Tako da smo 2012. godine nasledili takvo stanje da je ova zemlji faktički finansijski bankrotirala.

Aleksandar Vučić pored ekonomskih i političkih reformi, koje je morao da sprovede, morao je da se obračuna sa onim najeklatantnijim primerima pljačke i urušavanja ekonomske supstance ove zemlje.

Podsetiću vas dragi prijatelji, drage kolege na kampanju „Očistimo Srbiju“ koja je sprovođenja 2009, 2010. i 2011. godine. Tadašnje ministarstvo zaštite životne sredine, ministar Oliver Dulić u kampanji „Očistimo Srbiju“ plaća pano na „Srbija openu“ koji traje sedam dana 500.000 evra u dva navrata za dve godine. Plaća pano u Pop Lukinoj ulici u Beogradu za mesec dana isto tako 500.000 evra.

Mi ne možemo ništa drugo da kažemo, nego da kažemo da je to bila kampanja ne „Očistimo Srbiju“, to je bila kampanja – očistimo budžet Republike Srbije, očistimo ovu državu od svega onoga što vredi i napravimo uslove da svi oni koji vrede iz ove zemlje pobegnu, jer ta malobrojna, takozvana i samozvana elita smatra da su državni resursi, da su državni potencijali na korist samo njima.

Naravno, na sreću ove zemlje, na sreću građana Republike Srbije, došli smo do toga da 2014. godine narod na demokratskim izborima izabere većinu u parlamentu, da se opredeli i da Aleksandar Vučić postane predsednik Vlade, započevši teške ekonomske reforme, započevši žestoku borbu protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, protiv sive ekonomije, protiv crnog tržišta radne snage, braneći, štiteći i boreći se svakodnevno i bespoštedno za one koji su godinama i koji su decenijama bili u zapećku, koji su bili na margini ovog društva, ali ne zato što nisu vredeli, ne zato što nisu bili školovani, možda nisu bili, kako to oni umeju da kažu, fensi deo ovog društva. Možda su znali samo da rade, možda su znali samo da odlaze u svoje fabrike, možda su znali samo da vode računa o svojim porodicama, a nisu navikli da kupuju nekretnine po inostranstvu, da se voze o državnom trošku i da se članovi njihovih užih, ali i širih porodica baškare na račun onih koji rade i koji stvaraju dodatnu vrednost u ovoj zemlji.

Nažalost, moje kolege su danas govorile o tome da imamo te restlove, da imamo te ostatke tog doba i tog vremena, oličene u ljudima koji su se na vrlo upitan način drastično obogatili.

Dame i gospodo, dragi prijatelji, 619.000.000 evra je, mnogo puta je danas pomenuto na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ogroman novac ne samo za pojmove Republike Srbije, za pojmove naše privrede. Podsetiću vas da ćemo mi za nedelju dana razgovarati i diskutovati o predlogu budžeta naše zemlje za 2021. godinu, koji treba da iznosi negde oko 8,4 milijarde evra, a da samo jedan čovek i ovih njegovih, Sandra je to lepo objasnila, desetine firmi, koje stvarno ne znam čemu služe i za šta su nekom potrebne desetine firme, sem da izvlači novac i sem da izbegava ono što su obaveze prema državi, samo jedan čovek je uspeo da stavi u svoj džep skoro 10% godišnjeg budžeta Republike Srbije.

Ne bi to, dame i gospodo, bio problem, apsolutno ne bi bio problem da se radi o nekome ko se bavi proizvodnjom, ko proizvodi hranu, ko izvozi hranu, ko proizvodi šrafove, ko proizvodi automobile, ko stvara od jednog dinara dva ili tri dinara, ko ima veliki broj zaposlenih, ne bi bio problem. Radi se o čoveku, radi se o firmi koja je samo na konto političkog položaja i političke pozicije dobijala enormne, milionske poslove, koji su bili u interesu isključivo Dragana Đilasa, a koliko sada vidimo i njegovog brata Gojka Đilasa i njegove uže, ali verovatno i šire porodice, rođaka, prijatelja i svih drugih, jer, ljudi, 619.000.000 evra je novac koji jedan čovek ili jedna porodica ne može valjda da potroši ne za jedan, ne za dva, nego za deset života.

Slažem se sa svojim kolegama i potpuno delim to mišljenje da jednostavno i državni organi nadležni treba da reaguju, ali i Agencija za sprečavanje korupcije i svi oni koji imaju veze sa ovakvim anomalijama, ne mogu da kažem pojavama, ovo su društvene anomalije, da reaguju i da već jednom stavimo sve karte na sto, da se pogledamo u oči i da kažemo – pa čekajte, ljudi, kakav to razlog treba da bude za tužioca ili za neki nadležni državni organ ako vidi nekoga da vozi auto od 100.000 evra, da ima 10, 15 ili 35 stanova, da bi ga propitao odakle mu taj novac, a on ne radi nigde, on ne stvara nikakvu dodatnu vrednost, on ne zapošljava nikoga? Pa koji su to poslovi?

Da ne ponavljam ono o čemu su govorile moje kolege, da ne zatvaramo oči nad jednom žestokom kampanjom koja se u tajkunsko-medijskim, plus nevladinim tzv. krugovima vodi protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li vi mislite da je slučajno da ta tzv. JSP produkcija plaća 400 objava na televiziji N1 i Nova S? Plaća ih 50 puta ispod tržišne cene i kaže – pa, znate, mi smo to u interesu građana i u društvenom interesu promovisali bojkot. Kojih građana? Koga vi zastupate? Hoćemo li više prekinuti sa tom praksom da ljudi koji niti izlaze na izbore, niti su zavredeli nijedan glas građana, govore o tome da oni promovišu neki društveni ili bilo koji širi interes? Zamislite, privatna kompanija u 21. veku, privatna firma i produkcija promoviše državni interes bojkota parlamentarnih i lokalnih izbora u 2020. godini i onda ih volšebno, ta prava i te spotove koje je prikazala na tim televizijama, ustupa stranci tzv. slobode i pravde.

I mi svi gledamo se, pričamo, želimo da budemo fini i kulturni i niko neće da kaže – ljudi, to nije normalno, to nije, na kraju krajeva, ni u skladu sa zakonom i da to, na kraju krajeva, treba da se ispita. Odakle nekoj privatnoj firmi i produkciji da plaća političke spotove i da plaća onakve sadržaje koji su u suštini politički, koji su jednostavno definisani određenim zakonima u koje, naravno, i pod čije ingerencije ne spadaju privatne kompanije, nego političke stranke?

Mogu da predložim i Vladi Republike Srbije i našim gostima, posebno predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije, postoji jedan jako dobar primer kada su u pitanju nevladine organizacije, na primer u Izraelu. Oni imaju posebno telo koje se bavi time od čega se finansiraju nevladine organizacije. Bave se time koji su izvori finansiranja određenih nevladinih organizacija i svaki zaključak, svaka istraga je završila jasno sa tim da su sve te organizacije bile finansirane od onih izvora finansijskih koji su bili apsolutno upereni i čiji je cilj bio protiv te države.

Ja vam ovog momenta garantujem da je isto tako ovde u Srbiji. Jer šta imamo kao rezultat? Ovo ništa nije slučajno. Ovo je sistematski rad na tome, pošto ne mogu na slobodnim, fer i demokratskim izborima da pobede Vučića i SNS, da ga toliko dehumanizuju, da toliko relativizuju ono što se dešava u našoj zemlji prethodnih nekoliko meseci, da nam toliko naprave normalnim da neko predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima preti nasiljem, preti ubistvom, da se stvori takva atmosfera da je to normalno i da to na kraju rezultira time, što je moj kolega Milenko Jovanov pomenuo pre nekoliko dana pa je osvanuo na tim tzv. nezavisnim medijima kao neko ko je, eto, govorio stvari koje nisu utemeljene, a lepo je rekao da su dva najopasnija kriminalna klana u ovom delu Evrope dokazano platila plaćenom ubici Čabi Deru ili Čabi Đeru, kako god želite, da ubije predsednika Republike.

Mislite da je slučajno što se cela ova kampanja udara i kontinuiteta udara na kritičnu infrastrukturu zemlje. Pogledajte šta se napada, koji sektori u ovoj zemlji? Vojska, vojna industrija, Telekom, Elektroprivreda Srbije, sve ono što smo sačuvali kao naš resurs, sve ono što još uvek ljubomorno i sebično branimo i želimo da ostane u našem posedu. Zašto? Zato što i dalje želimo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem da budemo suverena i nezavisna zemlja, zato što i dalje želimo da se rukovodimo isključivo interesima naših građana i srpskim interesima u ovoj zemlji.

Naravno da ćemo maksimalno nastaviti ovu borbu i naravno da ćemo se svakodnevno boriti ovde u parlamentu, što i jeste naš posao, i slati našim građanima političke poruke kako bi znali da se žestoko protivimo ovakvim pozivima na linč, na rušenje jednog čoveka koji je, kako bi on rekao to lepo uz put predsednik države, jer ovde se ne radi o Aleksandru Vučiću samo, ovde se radi o državi. Ovde se radi o napadu na Republiku Srbiju.

Želim da iskažem podršku i mom kolegu Marku Atlagiću koji valjda kao narodni poslanik, dugogodišnji, kao profesor univerziteta ima pravo da da svoje mišljenje, ima pravo da javno govori ovde u parlamentu, ima javno da govori na bilo kom skupu naučnom u kojem učestvuje ili u skupu i sastanku sa pristalicama, glasačima, sa građanima, što on i radi. Ima valjda pravo taj Marko Atlagić da izrazi svoje mišljenje, a da ga ale i vrane posle samo nekoliko sati ne napadnu, ne prokažu, ne kažu da je on neko možda koga treba proterati, koga treba isterati iz ove zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta tzv. opozicija i ti ljudi koji se time bave i koji otvoreno ruše ovu zemlju, naravno, neće nikada imati podršku građana Republike Srbije. Želim da još jednom kažem da Aleksandar Vučić i SNS trenutno imaju 66% podrške po istraživanjima američkih, ne domaćih agencija, podrške građana Republike Srbije i da ćemo nastaviti, naravno, sa politikom odbrane naših nacionalnih interesa, a naše nacionalne, ekonomske i političke interese branićemo tako što ćemo se boriti protiv korupcije, što ćemo se boriti protiv svih tih društvenih anomalija koje još doduše postoje, doduše u restlovima, u zaostacima u našoj zemlji, ali sam siguran da ćemo se žestoko izboriti sa njima.

Želim da kažem da posebno Agencija za sprečavanje korupcije radi jedan dobar posao u ovim uslovima u kojima živimo. Dobro je što je donet Zakon o lobiranju, dobro je što konačno želimo i nadam se da ćemo uspeti u tome da stavimo u zakonski okvir ono što se dešavalo godinama pre ovoga, da to tzv. zagovaranje, da ne govorim o trgovini uticajem i svemu onome što se dešavalo u političkim i ekonomskim procesima, da se to jednostavno napravi jasna distinkcija između toga šta je korupcija, šta je lobiranje. Dajem punu podršku Agenciji, dajem punu podršku i Draganu Sikimiću koji to odlično radi i kao direktoru Agencije, da taj posao sprovede do kraja, da taj posao ne sprovede ovde zbog poslanika, zbog parlamenta nego zbog naroda Srbije, zbog građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je postala praksa u radu ministra Malog, je nešto što je jako dobro za našu zemlju, a to je ono što uradi kad god dođe ovde u Narodnu skupštinu, da li na sednicu Odbora za finansije ili na plenarnu sednicu, a to su dobre vesti, dobre vesti za naše finansije, dobre vesti za našu privredu, dobre vesti za budućnost naših građana, svih naših ljudi.

Posebno je to važno u ovim trenucima, trenucima velikih izazova kada i predsednik naše države, ali i Vlada Republike Srbije, naša većina ovde u parlamentu se stvarno, svakodnevno bore da sačuvaju zdravstveni sistem, da sačuvaju živote ljudi, ali da se pred toga pripremimo za ono što će slediti, nadamo se svi za narednih nekoliko meseci, a to je vraćanje na jedan normalan život, na ono što smo i kako smo živeli do pre marta ove godine.

To je jako važno što na ovakvom mestu i na mestu ministra finansija imamo čoveka koji je uspeo i u to neko normalno vreme, ali i sada kada smo suočeni sa ogromnom, ogromnom krizom ne samo u regionu, nego na nivou cele Evrope, razvijenih zemalja EU, ali i celog sveta. Najmoćnije zemlje na svetu su u velikoj krizi, imaju ogroman broj nezaposlenih ljudi. Mnoge kompanije, mnoge fabrike su stale sa radom, zatvorile svoje proizvodnje, zatvorile svoje pogone, otpustile radnike i došle do toga da nivo nezaposlenosti bude i 20% i 30% i više procenata, dok mi ovde u Srbiji, naravno, još uvek odolevamo, na korist naše zemlje, na korist naših građana i održali smo takav nivo ekonomske i privredne aktivnosti, da ćemo krajem ove godine biti najbolji u Evropi, odnosno da ćemo imati najmanji pad BDP.

Ono što je, po meni, glavna poruka i ono što jeste rezultat svega onoga što je Ministarstvo finansija uradilo, ne samo tokom prethodnih ovih nekoliko meseci, nego prethodnih nekoliko godina od kada je gospodin Mali ministar, je sledeća stvar, to je nešto što je juče rekao gospodin Miladin Kovačević na sednici Odbora za finansije i to je ključna stvar za ekonomiju, to je ključna stvar za našu zemlju i do kraja ove godine i koje će važiti, svi se nadamo, i za narednu godinu, a to je da ni jedan zainteresovani investitor u ovo godini nije odustao od investiranja u Srbiju. Nije odustao zato što su ti investitori koji dolaze iz Nemačke, iz Italije, iz SAD, iz Južne Koreje, svi oni koji su bili zainteresovani oni su već počeli da investiraju i niko nije rekao da će zbog krize na globalnom nivou, da odustane od Srbije.

To jasno i dovoljno govori o tome da je Srbija pokazala prvenstveno, da je stabilna, da ume da se izbori sa kriznim situacijama. Dakle, ovde je krizni menadžment bio na vrhunskom nivou, naravno, počevši od predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, koji je jasno početkom marta meseca ove godine, znao kuda treba da vodi Srbiju, znao kako da se borimo sa ovom krizom, znao da mora da se bori za život svakog građanina ove zemlje, ali i znao da moramo da sačuvamo privredu. Naravno, i to jeste jedna od njegovih ključnih sposobnosti i veština, da izabere dobar tim, da izabere ljude koji isto tako imaju i stručni i profesionalni, ljudski i moralni kapacitet da urade posao zbog kojih su ih građani Republike Srbije izabrali.

Nije onda slučajno što govorimo o tome što govorimo činjenici da predsednik Vučić i SNS imaju trenutno podršku od 66% građana SNS, jer ne treba biti ni ekspert za ekonomiju, ni ekspert u oblasti političkih nauka ili prava ili spoljne politike, da golim okom može da se vidi da je Srbija opstala, da je pokazala da je jako žilava, da je pokazala da može da bude stabilna i da ima dovoljno znanja. I to je ono što je najbitnije kao poruka građanima da ima dovoljno dobrih ljudi u našoj stranci, ali i onih koji su van nje, koji mogu da budu izabrani da vode zdravstvo, da vode finansije, da vode ekonomiju ove zemlje, da vode Privrednu komoru Srbije.

Ovo jeste, naravno, rezultat vizije i umešnosti predsednika Aleksandra Vučića, ali isto tako rezultat dobre i kvalitetne koordinacije Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, onim ljudima koji se bave zdravstvom u našoj zemlji, unutrašnjom bezbednošću, spoljnom politikom.

Dakle, to je jedan sveobuhvatni rezultat svega onoga što smo definisali za nešto što je vizija Srbije, ne za narednih tri, meseca, ili šest meseci, nego za narednih pet godina, za narednih 10 godina.

Mi, ljudi, prvi put imamo nekoga ko vodi ovu zemlju i ko ne misli od danas do sutra, ko ne misli samo na svoj mandat, jer predsednik Aleksandar Vučić je kroz plan „Srbija 2025“ jasno stavio do znanja svima i svim građanima Republike Srbije da on misli i da mi zajedno svi mislimo kako će Srbija izgledati za pet, deset, petnaest ili dvadeset godina i da nas ne zanima da li ćemo mi tada biti na vlasti i da li ćemo za tri, četiri ili pet godina biti na političkim funkcijama. Zanima nas da napravimo jednu dobru, uređenu, stabilnu državu za našu decu, za naše roditelje, za naše bake i deke, za sve one koji učestvuju u društvenom životu naše zemlje i da obezbedimo svima da na jedan dostojanstven i častan način žive u ovoj zemlji. Mladima da obezbedimo, ne posao, ambijent, da im obezbedimo jednake šanse da mogu da se zaposle, da mogu da valorizuju svoje znanje, svoj završen fakultet, svoj doktorat, svoj završeni master, da našim bakama i dekama obezbedimo redovne i stabilne penzije, zdravstvenim radnicima poštovanje, da im ukažemo i čast.

Danas je predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić uručio medalje svima onima koji su zaslužni, koji se dan-danas bore za svaki život, koji se bore za svoju zemlju, koji se bore za Srbiju. I centrima za socijalni rad i centrima za javno zdravlje, dakle svima onima koji su uključeni, koji pomažu, bez kojih ne bi mogla ova borba da da rezultate, bez kojih ova borba ne bi mogla da bude uspešna.

Ono što je isto tako važno da kažem je da zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući jako dobro osmišljenoj fiskalnoj, odnosno poreskoj politici, kako je to moj kolega Đorđe Todorović malo pre lepo rekao, većoj naravno naplati poreza i stvaranju jednog dobrog ambijenta za privrednike koji su i motivisani da isti plaćaju. Da li su to porezi, doprinosi na dohodak građana ili je to porez na dodatu vrednost ili je to porez na dobit, ono što je najbitnije za našu zemlju da je nivo, odnosno procenat naplate poreza odličan i da ono što jeste jedna od glavnih, osnovnih, bazičnih lekcija u ekonomiji, a to je da nemamo tu tzv. „evaziju“ poreza, da imamo sve manje i manje privrednika, odnosno ljudi koji su naterani na to da izbegavaju plaćanje poreza.

To znači da je ministarstvo, odnosno država našla dobar put, našla način da ih motiviše i našla način da oni jednostavno rade svoj posao tako da imaju mogućnost da plate zarade zaposlenima, ali i da plate svojoj državi obaveze kroz plaćanje poreza i doprinosa, PDV i poreza na dobit onih koji dobit ostvaruju.

Mislim da je jedan od glavnih rezultata u svemu tome pored toga što je i jedna od najeminentnijih kuća finansijskih na svetu, dakle „Mudis“, definisao Srbiju kao zemlju sa investicionim rejtingom Ba3, što je jedan od najviših mogućih investicionih i kreditnih rejtinga, još je važnije to da se u praksi sprovodi, da u praksi radi ono što radi Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, a to je da se napravi dobar ambijent i to je činjenica da je Srbija definitivno najbolja destinacija za ulaganje u ovom delu Evrope.

To je činjenica da u ovu zemlju hoće da ulažu i Amerikanci, da žele da ulažu i Južno Koreanci i Kinezi i kompanije iz Ruske Federacije i kompanije iz EU.

U celoj ovoj krizi, u celom ovom ludilu u nekim zemljama dolazi do toga da ti isti investitori ne žale i ne razmišljaju o tome da li će investirati jedan svoj evro u ovu zemlju, a neki investiraju i po nekoliko desetina miliona evra.

Možete li zamisliti, dame i gospodo narodni poslanici, drage i uvažene kolege, koliko treba neko da ima poverenja ko dođe iz neke strane države i da sve ono što je zarađivano i prihodovano godinama uloži u jednu malu zemlju koja je do pre samo nekoliko godina važila za siromašnu zemlju ovog regiona, za zemlju gubitnika, za zemlju ne u kojoj se nije isplatilo investirati i ulagati sredstva, nego se nije isplatilo i niko nije imao motiv da dolazi ni kao turista ovde.

Nažalost, nas je ova pandemija sprečila da i taj sektor privrede, odnosno turističku industriju razvijemo na najviši mogući nivo, s obzirom da je 2019. godina završena na rekordnom, istorijskom nivou po prihodu, odnosno 1,4 milijarde evra prihoda od turizma i vratićemo taj prihod i bićemo bolji, zato što smo bolji i na spoljno-političkom planu, zato što ovde hoće da dolaze svi, zato što hoće da dolaze Izraelci, zato što hoće da dolaze ljudi iz Kine, iz Japana, sa svih svetskih meridijana, zato što smo, zahvaljujući našem predsedniku i jasnoj političkoj volji i viziji, napravili jednu zemlju koja se tretira u celom svetu kao moderna zemlja, kao progresivna zemlja, zemlja u kojoj vredi ulagati, u koju je lepo dolaziti, u kojoj je lepo živeti.

Suštinski, mislim da će mnogo stvari ostati kada se budemo pogledali u oči sa našim građanima za 10, 15, 20 godina, uvaženi ministre, kada budemo završili „Beograd na vodi“, zahvaljujući u velikom procentu i vama, koji jeste kapitalni, koji jeste istorijski projekat za Beograd jer sada je Beograd dobio jedan potpuno novi izgled. Kada idete Gazelom, prolazite tuda i imate utisak da ste u nekoj Filadelfiji ili u nekoj zemlji u SAD ili u razvijenoj zemlji zapadne Evrope ili Dalekog Istoka, sa onim kulama, sa „Sent Ridžis“ hotelom koji će se izgraditi, sa lepim promenadama, odličnim, lepim restoranima, mogućnošću da naša deca, naši roditelji, naši sugrađani tu i prošetaju i provedu lepo vreme. Dakle, mi ulepšavamo svoj grad, ulepšavamo svoju zemlju, investiramo.

Sve smo to uradili zato što je ipak neko imao poverenja u nas. Ipak je taj Alabar, ipak je ta njegova kompanija koja je izgradila i Burdž Kalifu i koja je uradila projekata, ja mislim za desetine milijardi evra, odlučila da investira ovde u Beograd, da investira ovde u Srbiju. Hvala na tome. Svi ćemo se potruditi da opravdamo to poverenje, da budemo još bolji, da još više privučemo sve te ljude da investiraju ovde, da ostaju ovde i da budu inicijalna kapisla za dolazak i drugih investitora, ali i turista, u našu zemlju u budućnosti.

Možete li zamisliti da vam je neko rekao, uvažene kolege, do pre nekoliko godina, da će kvadrat nekog apartmana ili poslovnog prostora koštati u Beogradu i dostići cenu od devet hiljada evra, kao što to jeste u ovoj kuli? Meni je ministar to rekao još prošle godine, da nije ni temelj iskopan a da su počeli da se prodaju apartmani i poslovni prostor za devet hiljada evra. Šta vam to govori? Govori vam o tome da smo mi sada destinacija ne samo za ono što su i što je ovaj režim pre SNS radio, a to je, nažalost, bili smo destinacija za spekulativni kapital, bili smo destinacija za raznorazne spekulante, kriminalce koji su za jeftine pare otkupljivali preduzeća, otkupljivali firme, njihovu opremu i posle samo nekoliko meseci otpuštali radnike i u najboljem slučaju zidali stambene zgrade i, naravno, lično se bogatili i lično zarađivali na tome.

Mi smo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću definitivno prekinuli tu praksu i sada imamo situaciju da u ovu zemlju dođe jedan NCR američki, da dođe „Kuper tajers“, da dođu kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da ovde svoju kancelariju, jedinu u Evropi, otvori američki DFC, zahvaljujući istom tom predsedniku Vučiću, koji je stvorio stvarno i podigao nivo bilateralnih odnosa sa SAD u protekle četiri godine na nivo koji mi nismo imali gotovo do, možda smo imali pre, ispraviće me kolega Martinović, za vreme Prvog svetskog rata, u vreme Vudro Vilsona tada i Mihajla Pupina, koji su bili prijatelji i kolege po nekoliko osnova.

Ali, od tada je prošlo preko 100 godina i sada smo došli opet u situaciju da iz jedne vrlo teške pozicije u kojoj smo bili zahvaljujući neradu, zahvaljujući neaktivnosti, zahvaljujući najneodgovornijim ljudima u političkoj istoriji ove zemlje, od kada smo osnovani kao država, 1878. godine, zahvaljujući njima, došli smo u zapećak ne Evrope, nego smo došli i bili smo zapećak regiona, nazovite ga kako želite – zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope.

Sada smo zemlja, zamislite, koja ima prošle godine, u 2019. godini, o tome retko ko govori, bili smo drugi u Evropi, gospodine ministre, Poljska je bila prva sa rastom BDP 5,1 a mi smo bili negde oko 4,2 ili 4,3. Da li je moguće da sve to o čemu sam ja govorio, a to jeste stvarno mali deo onoga što je urađeno za ovih nepunih šest godina, da li je moguće da ljudi koji treba da učestvuju u političkom životu ove zemlje, bez obzira koliki je procenat podrške naroda njima, da li je moguće da se oni bave kokama nosiljama i kokoškama u nekim vojnim objektima, da se bave svim stvarima samo ne stvarima koji se tiču politike, budućnosti, građana ove zemlje, njihovog standarda, njihovog dostojanstva i svega onoga što nam je potrebno da bi održali dignitet ove zemlje i da bi obezbedili budućnost za ovu državu i za ove ljude.

Slažem se ja sa Đorđem i mislim da to ne bi trebalo da bude neki veliki posao, dajte da vidimo ljudi, svi mi ovde smo se obavezali, a posebno mi narodni poslanici da radimo u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, ali su se za to obavezali i privrednici i vlasnici kapitala i oni koji dođu iz Amerike, ali i ovi domaći, tu je pravda slepa, tu je vladavina zakona potpuno slepa, hajde da vidimo stvarno gde ti ljudi plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene u toj kompaniji o kojoj smo malopre govorili, o SBB. Gde se plaća taj PDV? Nemojte mi reći, molim vas, da je normalno da neko ovde iz trafike iz Kosovske ulice ili iz obližnjeg restorana mora da plaća svoje obaveze i naravno treba da plaća, a neko ko dođe ko zna odakle da mu mi gledamo kroz prste za ono što je njegova najveća obaveza samo zato što on navodno predstavlja neku drugu Srbiju, zato što oni predstavljaju neku elitnu Srbiji i zato što će tužiti svoju zemlju, svog predsednika nekim belosvetskim nevladinim organizacijama ili belosvetskim tajkunima.

Ovo više nije Srbija koja je funkcionisala i koja je bila ovde do 2012. godine. Ovo više nije ponižena zemlja. Ovo je zemlja sa dostojanstvom. Ovo je zemlja koja je stvorila ekonomsku podlogu da bude zemlja patriota, da ova zemlja ulaže i u Aerodrom u Trebinju, da ulaže i u fabriku u Drvaru, da ulaže novac i u Srebrenicu, da pomogne Srbima i u Severnoj Makedoniji, da pomogne svima onima kojima je to potrebno i koji jesu deo našeg nacionalnog korpusa, dostojanstva naravno i nacionalnog interesa.

Stoga, gospodine ministre ja jedino mogu da kažem da mi ovde kao većina i neko ko je član ove većine, možemo samo da podržimo ono što se radi na polju fiskalne politike, carinske politike i naravno da podržimo beskompromisnu i bespoštednu borbu protiv sive, crne ekonomije i naravno, pranja novca i svih onih društvenih anomalija koje utiču na dostojanstvo, život i životni standard naših građana i u tome ćete, siguran sam imati nepodeljenu veliku podršku naših ljudi ovde u parlamentu, ali naravno, s obzirom na sliku u parlamentu od nas ovde 170 koji čine poslanike SNS i plus koalicione partnere, imate auto-put da uradite sve ono što je potrebno ovoj zemlji u narednom periodu, kako bi bili što jači, što moderniji, kako bi naša ekonomija bila među najboljim i najjačim u celoj Evropi. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, ono što smatram kao najbitniji deo ovog rebalansa budžeta o kojem danas govorimo jeste ono što će definisati nivo stranih direktnih investicija u našu zemlju u 2021. godini.

Juče smo razgovarali o tome na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ono što jeste najveći rezultat i ono što može da nam bude jedan veliki pokazatelj šta će se dešavati u narednoj godini ako budemo uspeli da se izborimo sa pandemijom, to je da će taj nivo stranih direktnih investicija drastično porasti i to govori cifra od 14 milijardi dinara koja je namenjena upravo kao jedna vrsta, kako bi to Amerikanci rekli - incentives, odnosno pomoć, podsticaji stranim direktnim investitorima da investiraju u našu zemlju, da zapošljavaju ljude i, naravno, da ulažu u nove pogone, novu opremu i nove tehnologije.

To je ono što kvalifikuje ministra Sinišu Malog za jednog od najboljih ministara finansija u Evropi. To je ono što je SNS definisala kao kondicio sine kvan non svoje politike, a to je rezultat, to je semafor koji mi želimo na kraju svake godine da prikažemo građanima i da kažemo – da, evo, ovo je urađeno u Srbiji, toliko smo izgradili kilometara autoputeva, toliko smo otvorili radnih mesta, toliko smo privukli stranih direktnih investicija, toliko je stranih kompanija otvorilo fabrike i pogone u našoj zemlji, toliko je domaćih kompanija napravljeno i formirano u Srbiji tokom jedne godine.

To je ono što je jako važno i za budućnost, a to je da smo uspostavili jedan meritorni karakter vladanja i upravljanja državom, koji u svakom slučaju pokazuje da svaki građanin Republike Srbije može na konto tih jasnih rezultata da oceni kako jedna vlast vlada, kako se ponaša jedna vlada i koliko ona brine o građanima.

U ovim vrlo izazovnim vremenima, u vremenima kada neke zemlje koje su mnogo modernije, mnogo razvijenije, mnogo ekonomski snažnije od nas, imaju stopu nezaposlenosti od 20ak procenata, kada mnoge zemlje pribegavaju „lok-daunu“ i ponovnom zatvaranju, ja ću samo napomenuti Izrael, najavu da će se i Austrija zatvarati i neke mnoge evropske zemlje, kada imamo globalne izazove u domenu borbe protiv globalnog terorizma, dakle jednu veliku krizu koja nije samo ekonomska nego i svake druge vrste, mi uspevamo kao jedna mala zemlja da nastavimo sa investiranjem, da nastavimo i povećamo kapitalne investicije, da nastavimo sa izgradnjom i uspevamo da u Beogradu na vodi imamo zgrade u kojima apartmani i stanovi vrede 9000 evra po kvadratu, koje kupuju, naravno, stranci, ljudi koji hoće da dolaze u Srbiju, koji hoće da ulažu u našu zemlju, koji hoće da zapošljavaju ovde, koji investiraju u nove tehnologije, koji investiraju u nove opreme, koji donose novo znanje. Dakle, to je jedan sasvim novi kvalitet i modernizacija naše zemlje.

To je ono što će nas i opredeljivati kada budemo glasali za ovaj rebalans budžeta i kada budemo određivali kako će se državna politika, odnosno politika Vlade Republike Srbije kako će izgledati u narednim godinama. To je ta politika podsticaja investicija, ta politika koja je posle gotovo 30 godina dovela do toga da mi više nemamo veći broj onih preduzeća koja se ugase na godišnjem nivou od onih koja se otvaraju.

Mi, ljudi, u poslednjih nekoliko godina, od kada su sprovedene ekonomske reforme, od kada je sprovedena fiskalna konsolidacija, od kada je predsednik Vučić hrabro ušao u taj projekat modernizacije zemlje i definisanja Srbije kao jedne snažne ekonomije, kao jedne vrste ekonomskog lidera i ekonomskog haba u našem regionu, faktički imamo mogućnost da nastavimo u 2021. godini sa rastom od 6% koji predviđa MMF, koji predviđa Svetska banka, koji predviđaju mnoge druge međunarodne institucije. Dakle, to su one institucije koje nemaju nikakvog razloga da se dodvoravaju političkoj vlasti u Republici Srbiji, nego imaju razlog da rade i da uvažavaju Srbiju kao dobre partnere i kao zemlju koju treba preporučiti za nova ulaganja svim kompanijama širom sveta.

To pokazuje ovaj izveštaj agencije i Privredne komore Republike Srbije i RAS-a i Ministarstva privrede, da mi tokom 2020. godine imamo ulaganja iz različitih zemalja EU, SAD, Narodne Republike Kine, u jednom velikom procentu radi se u automobilskoj industriji, radi se o građevinskoj industriji, metalurgiji, obradi metala, rudarstvu i energetici. Dakle, jedan sasvim diversifikovani aspekt i nivo ulaganja u našu zemlju i našu privredu koji će pomoći da, na kraju krajeva, zaposlimo što više mladih ljudi iz različitih oblasti, posebno onih koji studiraju i koji će završavati najviše moguće škole, fakultete i univerzitete u oblasti tehničkih nauka, gde ćemo moći na taj način da obezbedimo ono što i jeste bila vizija predsednika Aleksandra Vučića, da obezbedimo uslove za naše mlade ljude, za našu decu ovde, da mogu da ostanu, da mogu da realizuju ovde svoje privatne inicijative, svoje preduzetničke inicijative.

Gradimo jedno preduzetničko društvo, ali društvo u kojem je moguće raditi u velikim, dobrim i kvalitetnim kompanijama i pokazati sve svoje znanje, sposobnost i umeće koje su upravo ti mladi ljudi stekli kroz svoje obrazovanje. To je, dakle, ono što ćemo raditi u narednim godinama.

Naravno, puna podrška ministru finansija Siniši Malom na svemu onome što je uradio kada je u pitanju suočavanje sa izazovima ove krize, ali prvo hvala mu ne samo na znanju i na onome što je primenio kada je u pitanju pomoć privredi, kada je u pitanju održavanje privredne aktivnosti u našoj zemlji i ona, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, ta pomoć, te mere još uvek traju, to se nije završilo. Znači, pre nekoliko dana je isplaćena pomoć turističkoj privredi. Pre nekoliko dana je isplaćena pomoć, kako je bilo rečeno turističkim agencijama, hotelskoj industriji, hotelijerima, dakle, veoma važnom sektoru koji je jako važan našoj zemlji. Time pokazujemo da bez obzira koliko su u teškoj situaciji brinemo o svima.

I da tu završim, pomoć od 100 evra svakom građaninu, koja je bila najupitnija za Fiskalni savet, koji umesto da motiviše, koji umesto da pomogne u tome da u ovoj teškoj situaciji stvaramo dobar ambijent za investicije, stvaramo dobar ambijent za ekonomiju, taj Fiskalni savet, ti ljudi iz svojih kabineta, a uz svo poštovanje njihovog znanja, njihovog obrazovanja, govore o tome kako je to potpuno bespotrebna mera.

Znate, nekome ko ima platu, ko radi u fabrici, ko radi osam sati dnevno, ko dobije platu konačno sad ovih 500 evra, 510 evra, da budem tačniji, prosečne zarade koju smo stigli, sa 300 i nešto koja je bila pre samo nekoliko godina, tih 100 evra je možda bilo život, možda je bila mogućnost da plate svom detetu školovanje, da plate neke časove, da plate dodatno obrazovanje, da kupe hranu, da nešto urade važno za svoje porodice.

Ne može se voditi politika iz kabineta i to je ono što nas razlikuje od svih onih koji na taj način žele da vode Srbiju. Dosta nam ih je i dosta su vladali, jer su za 12 godina gotovo upropastili privredu ove zemlje, da bi u vreme pandemije, da ne bi imali toliko skrupula, kada ljudi umiru, kada gradimo kovid bolnice, izgradili smo u Batajnici, u Kruševcu, na Karaburmi, izgradiće se u Nišu, izgradiće se u Novom Sadu, što ne kažete i što ne kažu ti kritizeri, ta vajna opozicija da je u Hrvatskoj za proteklih 20 godina, članici Evropske unije, napravljena jedna bolnica? Ovde za nekoliko meseci napravimo tri, plus dve će biti gotove za nekih šest meseci, dakle pet bolnica.

O čemu se radi? Radi se o dobrom i kvalitetnom kriznom menadžmentu, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući njegovoj odlučnosti, zahvaljujući političkoj volji, zahvaljujući političkom timu, zahvaljujući dobroj i jakoj političkoj volji i ovde u parlamentu da se suprotstavimo svemu onome što ide nasuprot nacionalnim i svim drugim interesima Republike Srbije. Vidim da im je zapalo za oko i 25 miliona evra u tom rebalansu budžeta za aerodrom u Trebinju. Pa naravno, kao što smo pomogli da se pomogne fabrika u Federaciji Bosne i Hercegovine u Drvaru, gde živi naš narod. Pa normalno je da ćemo, tako se brane nacionalni interesi. Nećemo valjda da stavljamo dodatne granice i dodatne prepreke prema našim ljudima, prema Srbima i u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj i u Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori, gde god oni žive? To je patriotizam, ekonomski patriotizam. Na taj način pomažemo i na taj način branimo budućnost naše zemlje. Na taj način branimo budućnost naše dece, što ćemo na isti način voditi računa i o Trebinju i o Srpskom Goraždu i o Foči i o Višegradu i o Istočnom Sarajevu, ali i svim onim gradovima gde živi naš narod.

Doživeli smo nešto što je stvarno nezapamćeno. Pogledajte samo, dajem vam jednu komparaciju sa izborima u Americi gde se još uvek vodi ogromna bitka između dva predsednička kandidata gotovo na život i smrt. U svoj ovoj teškoj situaciji za našu zemlju, gde se naš predsednik, gde se naša većina ovde bori za svako radno mesto, za svaku fabriku, za svakog čoveka, za svakog lekara, za svaku medicinsku sestru, ljudi iz opozicije, na jedan najprizemniji način, pokušavaju da dezavuišu sve ono što je dobro i kvalitetno urađeno, ne tokom ovih prethodnih nekoliko meseci, nego u toku prethodnih nekoliko godina, i to na kakav način, želeći i prizivajući smrt predsednika, prizivajući i lažno ga prozivajući da je uzimao neke lekove, ja ne znam, ne mogu ni da izgovorim ime i ono što je izgovoreno, od nekoga ko je akademski građanin, od nekoga ko je bio narodni poslanik, ko je bio ambasador, ko je predstavljao ovu zemlju, gospođa Sanda Rašković Ivić.

Ako od nekoga to nisam očekivao, to je ona, jer je njoj ova država sve dala, jer je sve što je mogla od Srbije da uzme uzela i dobila, što kaže moj kolega Milenko Jovanov, i više od toga. Da bi u ovoj situaciji kada nam umiru ljudi, kada se borimo za ekonomiju, kada se borimo za svakog našeg čoveka, na najgori i najprljaviji mogući način napala i stavila meto na čelo predsedniku Republike, nemajući, naravno, drugi argument, nemajući ideju kako da pomognu ekonomiji, kako da pomognu u vezi radnih mesta, kako da pomognu u vezi zdravstvenog sistema. Pa ona je lekar, valjda je položila neku zakletvu. Pa valjda ima neko kućno vaspitanje i neku osnovnu pristojnost. Bila je poslanik, ovde sa nama je sedela. Pa valjda su to neke stvari koje vas definišu kao nekoga ko ne može da se ponaša kako hoće.

(Sandra Božić: Mogu da pomognu.)

Ne, neće, koleginice Božić, oni da pomognu, nego očigledno da su plaćeni da odmognu i da im je misija da odmognu i da im je jedina misija da Aleksandar Vučić ode i da sve ono što smo mi uradili ovde tokom proteklih nekoliko godina oni preuzmu, jer njih ne zanima Srbija.

Oni nemaju obraz, njih zanima njihov džep, njih zanima kako da se oni obogate, jer samo oni mogu da vode državu. Samo oni valjda umeju da uđu u avion, umeju da uđu u voz, samo oni govore, valjda, neki strani jezik ili su završili fakultet, samo oni valjda imaju sve zube. E, pa, draga gospodo, gadno ste se prevarili, ovo je jedna ozbiljna stranka sa svojim koalicionim partnerima, sa ozbiljnim liderom, koji ima jasnu viziju, ne kako će ova zemlja da izgleda za narednih godinu dana, dve godine, nego kako će da izgleda za 20 ili 50 godina.

Zato ćemo mi glasati za ovaj rebalans budžeta, zato ćemo glasati za budućnost Srbije i zato ćemo glasati za sve one predloge koje definiše predsednik naše zemlje gospodin Aleksandar Vučić, imajući u vidu najviše moguće nacionalne interese naše zemlje i naših građana. Hvala.

Hvala predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospođo mandatar, kandidati za članove Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja u ovom cenjenom domu pre nekoliko dana govorio o jednoj činjenici i o tome da SNS na današnji dan i predsednik Aleksandar Vučić imaju rejting od 66%. Dakle, istorijsku podršku građana i naroda Republike Srbije za sve ono što je urađeno u prethodnih nekoliko godina, u vreme kada je on bio mandatar 2014. godine, kada je vodio Vladu Republike Srbije i ono što on kao svojevrsni amanet, kao 44/2 MG/MĆ

jednu veliku odgovornost prenosi na vas, gospođo Brnabić, ali i na sve buduće članove Vlade, da delujete i radite onako kako je to rađeno u prethodnom periodu, posebno u oblastima spoljne politike, ekonomije, izgradnje infrastrukture i očuvanja najviših nacionalnih interesa naše zemlje.

Zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući ovolikoj podršci naroda i SNS, naša zemlja postaje šampion u mnogim oblastima. O našoj zemlji se govori u stranim medijima, u najrazvijenim stranim državama u najboljem mogućem svetlu, počevši od "Fajnenšel tajmsa", od onoga što smo uradili po pitanju infrastrukture na "Duing biznis" listi Svetske banke, pa i pre nekoliko dana ovo "Blumbergovo" istraživanje i stav o tome koliko će ova naša nova Vlada, za nekoliko sati ili za sat i nešto vremena biti izbalansirana i koliko je to veliko bogatstvo i demokratičnost naše zemlje i nas kao političara u vladajućoj većini, da u Vladi Republike Srbije sedi 11 kvalitetnih, odličnih žena koje mogu da rade poslove od energetike, evropskih integracija i svih drugih resora koji su bitni za razvoj naše zemlje.

Moje kolege su govorile dosta o šest principa koje je predsednik postavio pre nekoliko dana, kojima će se naša zemlja prioritetno baviti u narednom periodu. "Srbija 2020.-2025." govori jasno o viziji predsednika Vučića, o liderstvu i o svemu onome što je nama potrebno da budemo još jači, da budemo još moderniji, da budemo još bogatiji i da sledimo one rezultate koji su napravljeni i u 2015, 2016. godini, ali i u prošloj godini, ali i da pokažemo koliko smo dobri krizni menadžeri, kao i on, ali kao i gospođa Brnabić, na kraju krajeva i sada već bivša Vlada da se na najbolji mogući način izborimo sa ovom katastrofalnom pandemijom, da sačuvamo zdravstveni sistem. Tu naravno čestitke i ministru zdravlja koji je odradio veliki posao i celom Kriznom štabu, da sačuvamo naše građane, da sačuvamo naše ljude, ali je jako važna stvar da ne zaboravimo našu ekonomiju, da ne zaboravimo naše male, srednje i velike kompanije, ali i da ne zaboravimo strane investitore.

Mi smo čini mi se, jedina zemlja u Evropi, koja je samo nekoliko dana posle završetka vanrednog stanja počela da otvara nove fabrike. U nju su počeli da dolaze novi investitori, da otvaraju hiljade radnih mesta, da radimo ono što je Vučić započeo 2014. godine, da dovedemo u svako mesto, koliko god da je ono malo, nerazvijeno, novu fabriku, nove tehnologije, da sarađujemo sa svima, da usaglašavamo našu spoljnu politiku, da jačamo ekonomski, da jačamo u svakom mogućem smislu i na taj način osiguramo sebi jaku spoljnu političku poziciju.

Sada postajemo i jesmo pouzdani i strateški partner NRK i Ruske Federacije, SAD. Na Vašingtonskom sporazumu nam čestitaju svi i to jeste jedna ogromna pobeda naše zemlje, ogromna pobeda predsednika Vučića i ono što je još bitnije od svega toga, da mi postajemo pobednici i da se u ovu zemlju zahvaljujući njemu i zahvaljujući tom liderstvu vraća taj liderski duh, vraća pobednički duh koji smo već pokazali da imamo i u oblasti ekonomije, i u oblasti socijalne politike, i u oblasti kulture, sporta, turizma, ali ovoga puta i spoljne politike, odbrane, unutrašnjih poslova i svega onoga što je važno za zaštitu ključnih i vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje.

Takođe, hoću da kažem da je jako važno, pored ove saradnje sa velikim silama, to što je napravljena odlična saradnja i pozicioniranje i sa Višegradskom grupom i sa našom ovde kvadriteralom, računajući tu Grčku, Rumuniju i Bugarsku i sve ono što je urađeno na inicijativu našeg predsednika, a vezano za mini Šengen, vezano za prvenstveno i prioritetne ideje carinske unije i ekonomiju, radna mesta i sve ono što je on govorio godinama, a sada se pokazuje da to prihvataju i oni koji su od početka bili protiv toga, i oni koji su bili mentori i oni koji su bili uvek protiv nas. Slobodan protok roba, ljudi kapitala, trgovina, ekonomija, radna mesta, nove investicije, zajedničko tržište. Samo je to put ka rešenju par ekselans političkih problema, a za to vreme, 18 puta nepriznavanje ili suspendovanje priznanja tzv. Kosova i jačanje maksimalno pozicije naše zemlje u međunarodnoj zajednici, nemogućnost, odnosno sprečavanje tzv. Kosova da postane punopravni član Uneska. Sećamo se naše sreće i zadovoljstva kada je gospodin Stefanović došao iz Abu Dabija boreći se tamo da tzv. Kosovo ne uđe u Interpol.

Dakle, svi su radili i nadam se da će svi u narednom periodu raditi na tom putu i planu odbrane naših vitalnih interesa i naravno onoga što je postavio predsednik Vučić, a vezano za modernizaciju naše zemlje, vezano za mir, vezano za stabilnost.

Mnogo energije, mnogo rada je posvećeno tome da dođe do stabilnosti, da dođe do mira, jer kada imamo stabilnost, onda možemo da imamo i dugoročna politička rešenja. To je pokazatelj da naša vlast, da naša većina ovde u Skupštini, ali i naša buduća Vlada će brinuti o građanima, o njihovim interesima, o njihovom novčaniku i svemu onome što je potrebno za normalan život svakog našeg građanina. Tako ćemo samo podići naše kapacitete u oblasti demografije i demografskih kapaciteta, tako ćemo podići kapacitete i u oblasti ljudskih i manjinskih prava i, da tu završim, i tu smo šampioni.

Evo govori nekih mojih kolega su dovoljno pokazali koliko je ova država otvorena za saradnju, koliko nije u ovoj zemlji bitno ko se kako zove, koje je vere, koju religijsku ili bilo kakvu drugu ima pripadnost. To su pokazali naši prijatelji i braća Mađari danas, Bošnjaci koji hoće da grade ovu državu. Svima njima se zahvaljujem, Mađarima posebno.

Pre neki dan sam gledao jedan dokumentarni film i želim da se zahvalim na njihovim žrtvama i posvećenosti našoj zemlji, i Josipu Šicu, dobrovoljcu na Košarama, i Tiboru Cerni i njihovim porodicama, svima onima kojima je Srbija na srcu. Njima je Srbija i majka i biće majka i nadam se da će Srbija u budućnosti da nastavi ovim putem, da bude država svih građana ove zemlje želeći da svi oni budu razvijeni, da njihove porodice budu bogate i da svi napreduju. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se kada je u pitanju ovaj amandman ove koalicije ili poslaničke grupe koja se veoma čudno zove i moram da budem otvoren i iskren – nije mi jasno šta znači i koje je značenje „Doline“? Jasno mi je koje su stranke u pitanju, ali ne znam šta znači „Dolina“? Valjda je to aludiranje na nešto što stvarno u našem geografskom, geopolitičkom ili bilo kom aspektu ne postoji, a to je ta tzv. preševska dolina, kao sinonim za Preševo i Bujanovac i, kako to neki umeju da kažu, Medveđu, koja apsolutno ni geografski, ni na bilo koji drugi način ne pripada i nije povezana sa gradovima, odnosno opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom, odnosno Preševom i Bujanovcem.

Ovde se, uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi o tome šta je ovde „racio legis“, ovde se radi o političkoj volji i ovde se radi o prosto potrebi i pristupu određenih narodnih poslanika, u ovom slučaju poslanika opozicije. Meni je žao što gospodin Imamović nije sada u sali da malo polemišemo oko toga, ali o političkoj volji da budete državotvorni, da budete deo države i da pomognete i date maksimalan doprinos kako bi ta država mogla da se razvija i kako bi pored političkog razvoja, ekonomskog, socijalnog, mogla da razvija svoju politiku po pitanju ljudskih i manjinskih prava.

Smatram da je Srbija u tom domenu, na čelu sa SNS i predsednikom Aleksandrom Vučićem jednostavno šampion, i to na nivou Evrope, pa čak prevazilazimo i mnoge zemlje EU kada su u pitanju ljudska i manjinska prava. Kada je u pitanju poštovanje prava manjina u ovoj zemlji, imamo mnoge svetle primere za to – sjajna saradnja sa mađarskom manjinom i sa njihovim predstavnicima i gotovo istorijska saradnja i odlična saradnja između dve države, između Srbije i Mađarske, koja se ogleda u maksimalnoj političkoj, ali i u ekonomskoj i svakoj drugoj podršci.

Ja bih savetovao uvaženom kolegi koji je branio ovaj amandman iz redova opozicije da malo pogleda oko sebe, da pogleda region i mesto u kojem on živi i da vidi da postoje i oni ljudi i da većinski bošnjačko stanovništvo u regionu Raške ili kako oni to kažu – Sandžaka je opredeljeno za državu Srbiju, opredeljeno je da se razvija i opredeljeno je da ostvaruje sva svoja prava u saglasnosti sa zakonima i sa najboljom mogućom praksom poštovanja ljudskih i manjinskih prava u ovoj zemlji. I može se ugledati i na predstavnike stranke gospodina Ljajića i predstavnike stranke gospodina Zukorlića i predstavnike stranke gospodina Mirsada Đerleka. Dakle, jako je važno da u tom domenu se razmisli samo u vezi tog pristupa i samo je u pitanju politički aspekt i koliko neko želi da se u stvari domogne fotelje i koliko neko na taj način, boreći se, navodno, za prava nacionalne manjine ili manjine u kojoj on pripada, u stvari želi da uceni vlast i želi da uceni vladajuću partiju i stranku, kako bi ostvario partikularna ili neka bilo koja druga prava.

O tome kako SNS i kako predsednik Vučić razmišlja u tom domenu govore škole, govori infrastruktura, govori ekonomija. Nikada niko nije postavio pitanje i nikada niko nije pitao nekoga kako se zove i kako se preziva, kojoj naciji i kojoj veri pripada, kada se on zapošljavao, kada se gradio auto-put, kada se gradila škola. Ne, nego su svi građani Srbije posmatrani i smatraju se i dan-danas podjednako i upravo ta različitost kada je u pitanju nacionalna struktura u našoj zemlji predstavlja upravo to bogatstvo koje su predsednik Vučić i SNS maksimalno iskoristili za naš narod i za našu zemlju.

Kolegi Enesu Imamoviću savetujem da se malo vrati u bližu istoriju i da se malo ugleda i na neke ljude koji su predstavljali bošnjačku ili muslimansku zajednicu, recimo i pre Drugog svetskog rata, svetli primeri Muhameda Spaha, Jugoslovenske muslimanske organizacije koja je u jednom trenutku, 1935. godine, postala deo Jugoslovenske radikalne zajednice, tzv. „Jereze“, bila deo države i borila se zajedno sa predstavnicima srpskog naroda, slovenačkog naroda i drugih naroda koji su činili tadašnju strukturu Kraljevine Jugoslavije, nešto što je za glavni cilj imalo razvoj te zemlje, što je imalo ekonomski, politički i svaki drugi prosperitet.

Prema tome, spočitavati SNS bilo koji aspekt koji se tiče ljudskih i manjinskih prava ravno je kao da nam sad to spočitavate i kažete da naši ekonomski rezultati nisu dobri, da privredni rast nije toliki koliki jeste.

I, evo ovo što se juče pojavilo i to je jako značajno u „Blumbergu“, dakle američki portal koji je veoma čitan i cenjen, da je Vlada Republike Srbije, odnosno predlog i za sastav nove Vlade toliko izbalansiran i toliko ide ispred svog vremena i ide ispred mnogo bogatijih država kada je u pitanju zastupljenost žena u samoj toj Vladi da jednostavno mi danas imamo situaciju da ovom državom rukovode ljudi koji imaju viziju da rukovodi lider i predsednik koji ima viziju i po pitanju politike, geopolitike, ekonomije, ljudskih, rodnih, sindikalnih i svih drugih prava. To je SNS, to je predsednik Aleksandar Vučić i tako ćemo naravno i nastaviti u tom aspektu i tako u budućnosti, vodeći računa naravno o svim građanima naše zemlje, ali vodeći i rukovodeći se interesima Republike Srbije i srpskim interesima prioritetno, za razliku od nekih drugih vremena. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Jako je važno da povodom ovog amandmana kažem nešto o tome koliko je u stvari SNS i koliko smo u prethodnih nekoliko godina, ne samo na rečima, jer naša politika apsolutno nije i nije zasnovana na rečima i praznim obećanjima nego na konkretnim rešenjima, uradili na samom ravnomernom regionalnom razvoju, na unapređenju standarda i kvaliteta života običnih građana, i ponavljam to još jednom, bez obzira gde žive, u kom gradu žive i kojoj nacionalnoj zajednici, kojoj verskoj zajednici ili bilo kako pripadaju.

Ono što mora da se napomene, ono što možda neki ljudi, a nažalost i neke kolege neće da kažu, iz čistog sopstvenog političkog ili partikularnog interesa, je to da je Aleksandar Vučić, da je SNS sve ove godine gradila i radila i konkretno bez neke velike pompe, bez marketinga, bez bilo čega i bilo kakvih aktivnosti koje su bile usmerene na golu političku reklamu i bolji politički marketing, gradila škole, gradila dijagnostičke centre, gradila kliničke centre, gradila puteve, ulagala u seoske i zemljoradničke zadruge, u investicije u poljoprivredu, u investicije u fabrike, dovodila strane investitore, pomagala i podsticala domaće investitore, domaća mala, srednja i mikro preduzeća.

Zašto? Kako bi svaki građanin Srbije mogao dostojanstveno i dobro da živi od sopstvenog rada. To je ona razlika i to je ono što razlikuje Vučića i SNS i sve nas ovde koji sedimo kao poslanici SNS od onih koji su vodili državu do 2012. godine. To su konkretni rezultati i to je ono što mi svi ovde imamo i trudimo se da tako radimo, kao sluge građana i u interesu građana, a to je da imamo ovo, to je da imamo obraz, to je da budemo zainteresovani da svi građani Republike Srbije žive dobro i kvalitetno. Ali oni ne mogu da žive dobro i kvalitetno od priče. Oni ne mogu da žive dobro i kvalitetno ukoliko neko sa neke druge strane u okviru dijaloga ne želi taj dijalog i želi stalno samo ne da kritikuje, nego da se ponaša kritizerski, da se ponaša kibicerski i da iz kafića, kako to naš predsednik kaže, pijući kapućino, kritikuje sve ono što je ova država i što je naša vladajuća struktura uradila prethodnih godina.

Kako možete da kritikujete ono što može da se vidi golim okom? Ne morate da budete pripadnik i poslanik ili simpatizer SNS da vidite da je ova država samo u poslednjih nekoliko godina izgradila preko 250 kilometara auto-puteva. Ne morate da budete pripadnik SNS da vidite i da možete da kažete da je u 2019. godini u našu zemlju došlo preko 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija, da bukvalno na nivou od samo sedam dana svake nedelje imamo neku novu investiciju sa različitih svetskih meridijana. Ovde u Srbiji danas ulažu kompanije i iz Evropske unije i iz Nemačke, iz Italije, iz Francuske i to prijateljstvo smo uspeli i savezništvo da obnovimo, zahvaljujući predsedniku Vučiću i zahvaljujući predsedniku Makronu. Imamo investicije iz Južne Koreje, Japana, Narodne Republike Kine, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država.

To je ono što je politika SNS, ekonomija, i za to smo se zalagali i za to se predsednik zalagao sve ovo vreme i kada je u pitanju rešavanje nekih regionalnih, ali i unutrašnjih konflikata. Pri tome mislim na pitanje Kosova i Metohije. Godinama su nas pritiskali, godinama su govorili onu floskulu „status pre standarda“, da bi danas došli na ono što jeste Vučićeva ideja još od 2014. godine – ekonomska integracija, trgovina, biznis, investicije, nova radna mesta. To su preduslovi koji mogu da dovedu do toga da bude boljeg razumevanja, koji mogu da dovedu do onoga o čemu je Vučić govorio sve ove godine – slobodni protok roba, ljudi i kapitala. To je život običnih građana, to su njihova radna mesta, to su njihove porodice, to je socijalna politika, to je kulturna politika, to je svaka druga javna politika koju mi ovde u SNS pokušavamo da podignemo na najviši mogući nivo, ne gledajući ko dolazi iz kog grada i, ne daj bože, ne gledajući ko kom narodu pripada.

Želim još da kažem da smo mi sasvim otvoreni za bilo koju vrstu dijaloga, znajući da šta god radili možete i da pogrešite, šta god radili, možda neko ima neku novu, pametniju ideju i spremni smo na to da saslušamo sve te ideje i da radimo zajedno sa predstavnicima i drugih građana Republike Srbije i sa partijama za koje su drugi građani Republike Srbije glasali, iako, naravno, ne prenebregavamo nikada činjenicu da je SNS danas na istorijskom maksimumu podrške, sa 66% podrške građana Republike Srbije, i da imamo pravo da diktiramo i da vodimo politiku, ali naravno da vodimo računa i o onima koji ne glasaju za SNS, već kao jedna saborna, kao jedna državotvorna partija vodimo računa o svima, pružimo ruku svima i vodimo računa o tome da svako danas može da ima pravo izbora, da svako danas može lako da se zaposli, da svako danas ima pravo na dobro i kvalitetno obrazovanje.

To je ono za šta se mi godinama zalažemo, želeći da stvorimo jedno društvo ne egalitarizma, jer naravno mi smo stranka desnog centra, nego društvo jednakih šansi, gde će upravo kao glavni aspekt uspeha i razvoja ove zemlje biti ljudsko znanje, biti rad, biti upornost, posvećenost, a kada su u pitanju političari ili politika – patriotizam i posvećenost nacionalnim, ekonomskim i svim drugim interesima naše zemlje.

Prema tome, moram opet da kažem da je jako značajno kakav pristup prema državi imamo i mi smo pokazali to u godinama koje su prethodile i ovom sazivu, da smo veoma voljni da radimo sa svima, ali na konstruktivnim predlozima.

S obzirom da smo pokazali ogromno pregalaštvo, ogromnu posvećenost i pokazali da radimo konkretne stvari, sa 27% nezaposlenih ljudi 2012. godine danas smo na ispod 10%, sa nekoliko hiljada gradilišta 2012. godine danas u Srbiji ima 61.000 gradilišta. Srbija je zemlja kranova, Srbija je zemlja bagera za koje mora da ima mesta, i ima mesta i za Bošnjake u Raškoj, i u Novom Pazaru, i u Tutinu, i u Sjenici, i u Novoj Varoši, i u Prijepolju, ali i za našu braću i prijatelje Mađare u Subotici, Somboru, u celoj Vojvodini, u celoj državi i sve one koji poštuju ovu zemlju i koji žele zajedno sa nama, koji imamo najveće poverenje građana da gradimo ovu zemlju i da stvorimo jednu državu koja je moderna, u kojoj se lepo, u kojoj se bogato živi od sopstvenog reda, u kojoj možete normalno i dobro i kvalitetno da se obrazujete.

To će biti glavni doprinos onoga što jeste naš cilj kroz formiranje ovog ministarstva za demografiju, da naši mladi ljudi, da oni koji su visokoobrazovani, visokokvalifikovani, koji mogu najviše da doprinesu razvoju ove zemlje da oni ostanu ovde, da im ovde bude dobro. Mislim da i mi snosimo, naravno, jednu ogromnu odgovornost da napravimo takav zakonski okvir, takav ambijent za poslovanje, za biznis, za ostanak ovde, za demografiju, za rađanje, za socijalnu, za demografsku politiku takav da ljudi rado ostanu ovde i da budemo konkurentni ne samo na one zemlje u regionu, ne samo u odnosu na naše komšije, već u odnosu na članice EU.

Ako možemo da ih pobeđujemo u ekonomiji, ako možemo da imamo ekonomski rast i za vreme pandemije, ako možemo i za vreme pandemije da dovodimo investitore, onda možemo da ih pobedimo i u demografiji. Možemo i to je ono što je ključno, što je vododelnica, što je prelomna tačka, što je Vučić uradio 4. septembra kada se naša delegacija vratila iz Vašingtona. Pobednički duh ovog naroda, vratili smo to, vratio nam je pobednički duh, vratio nam je veru u to da smo dobri, da nismo ništa gori od drugih i da samo jakim i velikim radom možemo da napravimo sjajne rezultate. To pokazujemo u svim domenima i to pokazujemo u svim segmentima društvenog života. A onima koji, naravno, paušalno kritikuju sve i svašta poručujem da postanu i da budu mnogo konstruktivniji, obzirom da je naša ruka ispružena i da mogu zajednički sa nama da rade na interes Srbije, na interes naših građana i na interes budućnosti naše dece. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Srbije i predsednik SNS, gospodin Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana definisao šest osnovnih i strateških principa, odnosno smernice kojima će se baviti buduća Vlada Republike Srbije i budući ministri i naravno mi kao Narodna skupština Republike Srbije i svi poslanici koji treba da daju maksimalnu podršku i treba da maksimalno utiču na to da stvorimo najbolji mogući zakonski okvir kako bi se svih ovih šest principa i strateških ciljeva ispunili u narednom periodu.

Ono što jeste „Conditio sine qua non“ politike predsednika Vučića i SNS, to je ekonomski razvoj, to je borba za nezavisnost naše zemlje, za ekonomske, političke, socijalne reforme i naravno za strateško i par ekselans političko pitanje, a to je borba za očuvanje KiM u okviru granica Republike Srbije, dakle borba za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Ja, predsedniče, moram da se vratim u vreme od pre nekoliko godina i da kažem da je u domenu ekonomskog razvoja, u domenu ekonomskih reformi napravljen jedan vrlo ozbiljan kvantni skok za samo četiri godine, imajući u vidu sve ono što je predsednik Vučić sa njegovom vizijom uradio po pitanju privlačenja kako stranih direktnih investicija, tako i na uticaj na to da se domaća privreda, domaći privatnici i privrednici ohrabre i motivišu da što više investiraju u našoj zemlji, da zapošljavaju ljude i da ispunimo ono što jeste bio cilj njegove Vlade sa početka 2014. godine, a to je zapošljavanje ljudi, a to je čovek koji je u centru pažnje ove Vlade i ove države i Republike Srbije u narednim godinama i u budućnosti.

Naravno, svega toga ne bi bilo da nema političke stabilnosti, da nema onoga za šta se predsednik Vučić zalagao sve ove godine, a to je regionalna stabilnost i to je stabilnost u Republici Srbiji, iako i dan-danas, naravno, imamo puno izazova, puno bočnih vetrova i slobodno mogu da kažem puno bočnih udaraca kada je u pitanju mišljenje i pristup i prilaz uspehu naše zemlje, posebno kada je u pitanju ekonomski model, posebno kada su u pitanju naše ekonomske reforme.

Ne mogu da prenebregnem tu činjenicu i da ne kažem da mi jesmo definitivno, i to nam priznaju i oni koji nas vole i oni koji su nam partneri i oni koji su nam prijatelji u međunarodnoj zajednici, da smo mi zaključno sa septembrom ove godine imali 1,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, da očekujemo 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija u godini u kojoj još uvek traje najveća pandemija u istoriji ljudskog roda.

U vreme kada se mnoge razvijenije, bogatije zemlje teško bore da sačuvaju zdravstveni sistem, da sačuvaju zdravlje sopstvenih građana i ljudi, mi smo uspeli, zahvaljujući dobrom liderstvu, zahvaljujući teškim merama, zahvaljujući dobroj brizi, ali i kompetentnosti same Vlade Republike Srbije, predsednika naše zemlje i svega onoga što je stvoreno u domenu geopolitičkih odnosa i geopolitičke pozicije naše zemlje, da očuvamo isti taj zdravstveni sistem, da očuvamo naše zdravstvene radnike i da očuvamo naše ljude, ali da očuvamo i ekonomski sistem naše zemlje, da pored svega onoga što nas je pogodilo tokom prethodnih nekoliko meseci donesemo trezvene, dobre mere po pitanju podsticaja privredi, posebno u privatnom sektoru.

Uspeli smo to da uradimo. Uspeli smo i prva smo zemlja u Evropi kada je u pitanju, slobodno sad to mogu da kažem, ekonomski razvoj, jer mi smo uspeli da u situaciji kada mnoge razvijenije zemlje beleže pad od 10%, 12%, pogledajte Crnu Goru, njihov prihod od turizma je u prvih osam meseci ove godine pao za 92%, a mi privlačimo za to vreme dve milijarde evra stranih direktnih investicija.

Pre nekog vremena uvaženi kolega iz opozicije je govorio o tome da strane direktne investicije ne utiču toliko dobro i pozitivno na razvoj jedne zemlje. Podsetiću i njega, ali i građane Republike Srbije da nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji 60.000 ljudi, da američke kompanije zapošljavaju 25.000 ljudi, da turske kompanije zapošljavaju negde oko 15.000 ljudi. Samo to što sam nabrojao je negde oko 90.000 ljudi, 90.000 porodica, pa pomnožite puta tri, to je skoro 300.000 ljudi.

To je ono što nas, što SNS razlikuje od svih drugih, a to je briga za običnog čoveka i to je briga za svako radno mesto. I nije nam bilo teško, nije ni njemu bilo teško da otvori svaku fabriku, da se pojavi na svakom gradilištu, da li se tu zaposlilo 10 ljudi, 50, 500, a bilo je primera kada se zapošljavalo u nekim fabrikama, hvala bogu, i po nekoliko hiljada ljudi i naravno biće takvih prilika.

Juče je održan jedan jako važan sastanak sa poslanikom Bundestaga gospodinom Fajferom, isto je tema bila investicije, isto je tema bila ekonomija, isto je tema bila razvoj, isto je tema bila nova radna mesta, ali za sve to vreme nismo poklekli u odbrani nacionalnih interesa naše zemlje.

Podsetiću sve vas i naše građane na ono što se dešavalo u SAD pre nekih mesec i po dana i toj poziciji koju je predsednik obezbedio ne za sebe, nego za našu zemlju, da budemo poštovani i da budemo ono što je u međunarodnim odnosima najcenjenije i najbitnije, da budemo pouzdani partneri, da ono što kažemo u Vašingtonu bude isto i da bude isti stav koji kažemo i u Moskvi i u Pekingu i u Briselu i u Londonu i u Berlinu i u Parizu.

Zato Srbija danas ima ovakvu međunarodnu poziciju. Zato su Srbija i predsednik Vučić mogli da odbiju tu famoznu tačku 10. koja nam je visila svima kao zli duh nad glavom. Kada je u pitanju dogovor sa američkom administracijom i ekonomska normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, koja je, napominjem, jedna možda i prva velika diplomatska pobeda naše zemlje kojom je predsednik Vučić vratio pobednički duh ne samo našim političarima, ne samo nama ovde koji sedimo u parlamentu i u Vladi, nego i našem narodu, da posle godina poraza, posle godina i desetina pregovora i razgovora koje smo vodili i dolazili pognute glave, odlazili sa velikim ambicijama, a dolazili kući sa velikim gubicima i velikim ustupcima, dođemo u situaciju da usred Vašingtona i zemlje koja je bila i jeste i dan-danas patron tzv. nezavisnosti tzv. Kosova, odnosno Kosova i Metohije, da tu možemo da kažemo – ovo su naše crvene linije, želimo da sarađujemo, želimo najbolje moguće odnose bilateralne između Srbije i SAD, smatramo da smo mi u stvari ključni saveznici Amerike, a ne neki drugi.

Zašto? Pa zato što naš predsednik i SNS vode srpsku politiku. Mi više, kao što je to bio slučaj do 2012. godine nismo ničiji dominion, nismo ničiji prelat i nijedan ambasador nijedne zemlje, koliko god da je ona velika, koliko god da je ona moćna, koliko god da je ekonomski snažna, ne može ovde da utiče na to ko će da bude ministar, ko će da bude narodni poslanik, da li će ovde da dođe predsednik Republike Srpske u posetu ili premijer ili predsednik parlamenta, da li ćemo da održimo zajedničku sednicu skupštinskog odbora sa nekim odborom iz parlamenta Republike Srpske, ne.

Zašto? Zato što mi vodimo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, srpsku politiku u ovoj zemlji i zato što smo zbog tog upravo ekonomskog osnaživanja, zbog tog ekonomskog rasta koji smo imali prošle godine, recimo, od 4,9%, gde smo bili drugi u Evropi, prva je bila Poljska sa 5,1%, stvorili uslove da možemo da budemo nezavisna zemlja, da možemo tako da se ophodimo i da se ponašamo, da možemo da razvijamo svoju vojnu industriju, da možemo da razvijamo svoju odbrambenu snagu i svoju odbrambenu moć, ali i to da nas poštuju i u Pekingu, da imamo strateško partnerstvo između Kine i naše zemlje, zahvaljujući upravo tom prijateljstvu, toj posvećenosti našeg predsednika i naravno uzvratno predsednika Šija. Ista je situacija i sa Moskvom i predsednikom Putinom.

Ista je situacija naravno i kada je u pitanju američka administracija i dobri odnosi našeg predsednika i sa Majk Pensom i sa Donaldom Trampom i sa Ri Grenelom, ali i sa senatorima Džonsonom, Marfijem i svima onima koji su uticali na to, da se referišem sad na ono što je govorio moj uvaženi kolega Aleksandar Martinović, da se promeni situacija u SAD, da sa pozicije da je sve gotovo, da je pitanje Kosova i Metohije ono pitanje o kojem se ne razgovara sa američkim zvaničnicima, dođemo u situaciju da Ri Grenel posle razgovora sa Vučićem kaže – čekajte, hajde, mi ćemo sve prihvatiti i podržati sve ono o čemu se dogovore dve strane, svako rešenje. Nema više stolice u Ujedinjenim nacijama, nema više pritiska da Srbija prizna nezavisnost tzv. Kosova, već Ri Grenel, kao specijalni izaslanik Donalda Trampa, govori o, kako on to lepo ume da kaže, pokušaju da se dođe do nekog maštovitog rešenja koje će dovesti do dugoročnog mira, do dugoročne stabilnosti, a upravo put ka tome je ono što je sadržano u Vašingtonskom sporazumu. A šta je to? To je „auto-put mira“, to je infrastruktura, to je interkonektovanje između ljudi, dakle, između Srba i Albanaca, dakle, mi moramo da sarađujemo u interesu naše zemlje, u interesu srpskog naroda, jer mi prodajemo roba i usluga na Kosovu i Metohiji za više od 500 miliona dolara.

Mi moramo da otvorimo za naše privrednike i tržište Albanije, moramo da otvorimo svako moguće tržište, a to možemo samo ako dobro sarađujemo i, naravno ako smo usmereni na ekonomski rast i ekonomski razvoj. Zato je ta ideja Vučićeva od pre četiri godine, još carinske unije, a sada pretočena u mini šengen, sjajna ideja i ono što je najbitnije najbolja za Srbiju, najbolja za nađe građane, najbolja za našu privredu. To su neke stvari i principi sa kojima moramo da računamo, na kojima ovde kao parlamentarci, bez obzira na stranačku pripadnost, na kojima moramo da radimo zajedno, jer se to tiče najviših i najbitnijih mogućih interesa našeg naroda i naše države.

Što se tiče same Vlade i ministarstava, sve ovo što je najavljeno i naravno predlog za tri nova ministarstva su odlične stvari. Mogu da kažem kada su u pitanju ljudska i manjinska prava da je tu Srbija definitivno šampion ljudskih i manjinskih prava, šampion rodne ravnopravnosti u celoj Evropi, iako, naravno, moje koleginice koje su ovde bile i članice Ženske parlamentarne mreže u prethodnim sazivima mnogo bolje znaju tu tematiku. Broj žena u našim parlamentima, u našim lokalnim skupštinama, u Vladi Republike Srbije gde će ih biti 50%, pokazuje u stvari koliko je Srbija jedna otvorena zemlja i koliko mi polako postajemo ne samo ekonomski lider regiona. Mi to već jesmo.

Mi jesmo ekonomski tigar ovog regiona, nego postajemo zemlja koja je šampion u svim mogućim oblastima kada je u pitanju društveni život, počevši od ekonomije, turizma, atraktivnosti u svakom mogućem domenu, kulture, muzike, sporta, dakle svake moguće industrije. Kao što smo hab kada su u pitanju putovanja, zbog sjajnog strateškog poteza udruživanja i strateškog partnerstva između nađe avio kompanije i Er Srbije. Tako smo postali hab za sva moguća dešavanja i sve moguće delatnosti koje se tiču socijalnog i društvenog života u ovom delu Evrope.

Što se tiče demografije, ministarstva za demografiju budućeg, to je nešto za šta znam da je naš predsednik države i stranke možda tema i možda problem i izazov u vezi kojeg se on najviše brine. To je tema i to je stvar koja će tražiti puno posvećenosti i puno rada, ali i puno vremena. Ono što je najbitnije u svemu što on jeste prvi lider, prvi predsednik ove zemlje, prvi državnik koji je pokrenuo tu temu i koji je rekao – čekajte ljudi, hajde da napravimo plan, hajde da vidimo kakva nam je vizija, kako da nas bude više, kako da uradimo to da sve ono što smo napravili u smislu političkih uspeha, ekonomskih uspeha, krunišemo tako što će nam ljudi ostajati ovde i što će taj broj ljudi koji se rađaju u odnosu na one koji umiru biti mnogo veći.

Ja jako volim statistiku, jako je pratim i mogu da vam kažem da je statika za ceo region katastrofalna, da u odnosu na region, da smo mi i u čak dobroj situaciji, ali naravno da nismo zadovoljni. Vi Albaniji sada imate 2,5 miliona ljudi koji žive tamo. Hrvatska je pala ispod četiri miliona stanovnika i naravno da je ovo strateški važno što je predsednik Vučić pokrenu, kao jednu od ključnih, krucijalnih tema, društvenih tema u ovoj zemlji, da vidimo kako da podstaknemo naš demografski rast, kako da ga usaglasimo sa našim ekonomskim rastom. Zato se on svakodnevno, bespoštedno bori za svako radno mesto i za ekonomski razvoj i za ekonomski napredak naše zemlje.

Takođe, kada su u pitanju partnerstva, kada je u pitanju razvoj naše zemlje mi smo od zemlje koja nije imala prijatelja, od zemlje koja je bila 90-ih godina parija globalnog sveta i globalnog sistema, postali zemlja koja ima mnoge partnere, mnoge saveznike i mnoge prijatelje.

Nikada nećemo zaboraviti početak pandemije, proglašenje vanrednog stanja u našoj zemlji i momentalnu pomoć kineske vlade i Narodne Republike Kine kako u opremi, tako i u ekspertskim timovima, gde smo mi pokazali da smo kao mala zemlja, minijaturna zemlja za jednu tako veliku Kinu, Rusiju ili Ameriku, na neki način zaslužili da oni vode računa o nama i da nam pošalju i da nam se nađu u ono vreme kada su te velike sile jedne drugima otimale na otvorenom mogu opremu, otimale jedni drugima brodove sa tom opremom, nama je tada Kina poslala pomoć. Nama je tada Rusija poslala pomoć. Nama je tada Amerika poslala pomoć i EU, doduše sa malim zakašnjenjem, ali moram da kažem da je poslala pomoć. Želim da budem potpuno otvoren i potpuno realan u tom domenu.

Naravno, da kažem i još nešto o tome koliko se stvari od nemogućeg, jednim ozbiljnim radom, ozbiljnom posvećenošću i aktivnošću dolazi do rezultata. To je ovih 18 zemalja koje su suspendovale ili otpriznale tzv. Kosovo. Ja ću da se referišem, razgovarao sam skoro sa profesorkom Slavicom Đukić Dejanović i ona je bila 2009. godine, odnosno imala je sastanak sa današnjom, sadašnjom predsedavajućom američkog Kongresa Nensi Pelozi. U nekom 45 minutu razgovora je jedva dočekala da ga pita oko Kosova šta raditi, šta možemo da očekujemo od Amerike. Nensi Pelozi je tada rekla, gospođo predsedavajuća, predsednice, to je za nas tema koja je završena, to je tema kojom se bavi treći nivo, treći ešalon u našem Kongresu i Senatu i našoj američkoj administraciji.

Jedanaest godina posle toga, predsednik Vučić, naravno uz punu podršku i veliki rad ministra spoljnih poslova, gospodina Dačića, dolazi do tog rezultata, 18 zemalja otprizna i suspenduje nezavisnost i priznanje tzv. Kosova, 18 zemalja za samo godinu i po dana. To su zemlje koje su bile jako vezane za te sile koje su bile glavni promoteri nezavisnosti tzv. Kosova.

Uspevamo u tome da Kosovo tzv. ne uđe u Unesko, da ne uđe u Interpol. Garantujem vam, 60 do 70 procenata priznanja tzv. Kosova od 2008. godine, 17. februara do 2012. godine 6. maja, do toga je došlo isključivo zbog ne aktivnosti, izostanka patriotizma i borbe za našu teritoriju, našu zemlju i ono što je najbitnije za naše građane, za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Danas nas nije sramota da kažemo da su ugrožena njihova prava, da je ugrožena naša religijska, kulturna i svaka druga baština na Kosovu i Metohiji. Kritikuju nas zašto Srpska lista, Vučić sam odlučuje, pa naravno da konačno je ta sabornost pokazana i kroz tu Srpsku listu, da nema više nekog Slobodana Petrovića ili Petkovića ili nekog desetog tamo koji će da šuruje sa Albancima i da radi protiv sopstvene države i protiv sopstvenog naroda. Ne, nego kao i u ovom parlamentu, danas imamo koncentracionu Vladu.

Pozvali smo sve ljude koji vole Srbiju, koji žele dobro ovoj zemlji, da radimo zajedno, zar je sramota, zar je loše da radimo zajedno iako se oko nekih stavova razlikujemo. Zar je loše da povećamo broj gradilišta sa 60 hiljada na 70. Zar je loše da napravimo tri „Beograda na vodi“, da napravimo još 200 kilometara autoputa, pruga i svega onoga što je potrebno da bi ova zemlja bila konačno moderna i zemlja u kojoj se rado i dobro i bogato živi.

Na kraju, da završim, kruna svega ovoga je nešto što je naravno neumitno, što niko ne može da ospori, kao rezultata predsednika Vučića i SNS, to je novo istraživanje javnog mnjenja od strane jedne američke agencije, 65% pogledajte, dame i gospodo, 64% na današnji dan ima SNS. Istorijski maksimu i to je ono što je najbitnije, šta kaže narod i šta kažu građani Republike Srbije.

Ne vidim dobro, zato što su sitne cifre, ova nazovi opozicija kao van parlamentarna, SSP ili kako se već zovu, ovi bojkotaši, 1%. To je krajnji sud, to je nešto što je u svakom slučaju odraz onoga što radi Aleksandar Vučić, što radi SNS i što radimo mi svi ovde u parlamentu. Vas sve pozivam, naravno, da zajednički radimo za Srbiju i za sve ono što je, kao veliki vizionar, uradio i definisao predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala, gospodine Martinoviću.
Sada pravo na repliku ima Đorđe Milićević, posle njega Aleksandar Šešelj, pretpostavljam replika.
To su replike za sada ljudi koji su se prijavili. Izvolite.

Onda po amandmanu?

Da, ima prednost. Izvolite, gospodine Šešelj.

Hvala, gospodine Šešelj.
Replika, doktor Martinović. Izvolite.

Hvala, dr Martinoviću.

Pravo na repliku ima gospodin Šešelj.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima gospodin Martinović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala, doktore Martinoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku.

Izvolite.