Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavniče predlagača, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS snažno podržava borbu protiv korupcije, a činjenica je da u procesu javnih nabavki imamo korupciju koja je prema određenim analizama, reda veličine oko 600 miliona evra godišnje.
Kada smo kod pitanja preseka stanja u procesu javnih nabavki i korupcije u tom domenu, moram da napomenem činjenicu da, po izveštaju "Transparencu International", Srbija je na 83 mestu od 178 država po nivou korupcije, da prosečan broj ponuda na tenderima od 8,5 2003. godine, se umanjio na 2,6 u 2012. godini, što slobodno mogu da zaključim, potpuno obesmišljava sistem i proces javnih nabavki u našoj zemlji. Isto tako, rekao bih da se procenat koji definiše da jedan ponuđač nudi svoje proizvode, robe i usluge naručiocima, povećao sa 14%, na čak 40% u 2012. godini.
Svake godine 9% BDP odlazi na javne nabavke, a ono što je alarmantno, 6% BDP naše zemlje, a to je cirka oko dve milijarde evra, ni ne prođe kroz proces javnih nabavki. Tu dolazimo do cifre od pet milijardi evra koje definišu kupovanje roba i usluga i određenih radova u tom procesu. Ako to uporedimo sa budžetskim deficitom od milijardu i 100 miliona evra, možemo lako da izračunamo da mi taj problem budžetskog deficita ne bi ni imali da nema tolikog nivoa korupcije u našoj zemlji.
Potpuno je u prethodnom periodu naručeno poverenje u institucije, narušeno je poverenje u procese javnih nabavki i moramo da učinimo maksimum, kako bi podigli kapacitet institucija i organizacija koje kontrolišu javne nabavke u našoj zemlji, posebno apostrofiram DRI, Upravu za javne nabavke, kojoj su ovim zakonom proširena ovlašćenja i podignuti kadrovski i materijalni kapaciteti, kako bi se što kvalitetnije bavila kontrolom javnih nabavki u javnom sektoru, naravno, i Komisije za zaštitu u procesu javnih nabavki, kako naručilaca, tako i ponuđača.
Ono što je za SDPS jako važno, to je da transparentnost javnih nabavki, sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, izuzetno negativno utiču na nivo stranih direktnih investicija, jer definitivno predstavlja ono što se u ekonomiji zove neformalni porez i definitivno odbija strane investitore, koji su nam preko potrebni kako bi reformisali ekonomiju i kako bi mogli da dostignemo industrijski i privredni rast u narednom periodu.
Neću ponavljati koje su to bile velike greške i veliki problemi prethodnog zakona, ali ono što je najbitnije reći, to je da je to nabavka nepotrebnih roba i usluga po količini, po kvalitetu, po sadržini. Taj problem definitivno može da reši DRI, koja će od ove godine ne samo kontrolisati ispravnost i validnost finansijskih izveštaja, nego ono što je jako važno, svrsishodnost nabavki u javnom sektoru. Znači, šta se dobija, koja se to dodatna vrednost dobija kada je u pitanju ulaganje državnog novca. To je ona politika i to je pravac koji nas usaglašava sa direktivama i sa politikom javnog sektora u EU i u razvijenim zemljama zapadne Evrope.
Još neke od ključnih novina je da se ovaj zakon ozbiljno bavi pripremanjem planova u državnim institucijama za borbu protiv korupcije i borbu protiv sukoba interesa, da se bori protiv usitnjenih javnih nabavki i pregovaračkog postupka koji ne objavljuje poziv ponuđačima. Podsetiću vas sve da je čak 105 milijardi dinara uloženo i investirano kroz ova dva procesa koja su bila potpuno netransparentna.
Isto tako, veoma važan aspekt je da su u ovom zakonu definisane i elektronske ponude elektronskim putem, objava konkursa i konkursne dokumentacije i potrebe sa javnim nabavkama na portalu Uprave za javne nabavke.
Isto tako veoma je važno usklađivanje sa evropskim standardima, uvođenje standarda energetske efikasnosti i uvođenje ekoloških standarda kada je u pitanju odabir onih ponuđača koji će realizovati javnu nabavku.
Definisana su nova ovlašćenja Komisije za zaštitu u procesu javnih nabavki i imamo situaciju da Komisija za javne nabavke čak može da vodi i prekršajne postupka prema onima koji krše zakon u procesu javnih nabavki i veoma je važno da je podignut nivo novčanih kazni za one koji to rade. Za SDPS je veoma važan aspekt i oblast malih i srednjih preduzeća. Ovaj zakon definiše da je malim i srednjim preduzećima u mnogome povećana dostupnost kada je u pitanju konkurisanje na tenderima i u okviru javnih nabavki. Olakšana je priprema dokumentacije, umanjeni su troškovi učešća u procesu javnih nabavki, a svi znamo da je generator budućeg razvoja naše zemlje upravo sektor malih i srednjih preduzeća. Država mora sve da uradi kako bi ta preduzeća mogla sa svojim robama i uslugama, sa svojim zaposlenima da učestvuju i budu što konkurentnija na domaćem regionalnom i svetskom tržištu. Podsetiću vas da mala i srednja preduzeća čine 98,8% domaće privrede. Ona su fleksibilnije od velikih preduzeća, pogotovo kada su u pitanju specifične robe i usluge mogu da budu bolji ponuđači od velikih preduzeća i ono što je jako važno je da država, Uprava za javne nabavke sprovede što kvalitetnije informisanje malih i srednjih preduzeća i obuku kadrova u malim i srednjim preduzećima kako bi ona na što kvalitetniji način mogla da se uključe u proces javnih nabavki.
Ne mogu da prenebregnem povezanost Predloga zakona o javnim nabavkama i Zakona o javnim preduzećima. Profesionalizacija menadžmenta u javnim preduzećima svakako će mnogo uticati na to da se korupcija u javnim nabavkama smanji i da javne nabavke budu svrsishodne, da ono u šta se državna budžetska sredstva ulažu to bude što svrsishodnije za našu zemlju, za naše institucije i kao krajnji rezultat za građane ove zemlje. Zato će SDPS insistirati i kroz amandmane i apelovati na ministarstva, na menadžment javnih preduzeća da implementira participalni model menadžmenta koji se zasniva na tri stuba, na pravo zaposlenih i njihovih predstavnika da budu informisani, da budu konsultovati i da učestvuju u procesu donošenja odluka.
Napominjem da je ova Skupština 2009. godine ratifikovala Evropsku socijalnu povelju i njenih 11 tvrdih odredbi koje propisuju da svako preduzeće, pogotovo javno, svaka državna institucija treba da implementira i dozvoli zaposlenima da učestvuju u procesu donošenja odluka, između ostalog i da rade u okviru komisija za javne nabavke i u okviru službi za javne nabavke, jer uloga zaposlenih i uloga sindikata u preduzećima i institucijama se ne svodi više u savremenom svetu na revedikativna pitanja, minimalnih zarada i jubilarnih nagrada, prekovremenog rada, nego je uloga šira. Oni danas učestvuju u kreiranju razvojne strategije preduzeća. Učestvuju u sprečavanju korupcije u tim preduzećima i institucijama i samo na taj način ta državna javna preduzeća kroz saradnju i konsenzus sa zaposlenima i njihovim predstavnicima, imate modele Portugalije, Francuske i Velike Britanije, u okviru svake komisije za javne nabavke su predstavnici ili sindikalne reprezentativne organizacije ili onoga što se u Evropi zove Savet zaposlenih.
Na kraju, smatram da zakon i poštovanje Zakona o javnim nabavkama ima i veoma važan međunarodni aspekt, jer nam je svima poznato da bez uređene zakonske regulative i poštovanja propisa u okviru oblasti javnih nabavki nećemo moći ni da koristimo evropske fondove kao kandidati za ulazak u EU u narednom periodu. Podsetiću vas i na reč Pola Krugmana koji je rekao da još dugo dugo godina ulaganje u proizvodnju i u državnu potrošnju će vršiti država iz budžeta. Tako da i te kako moramo da vodimo računa o budžetskim sredstvima, da ona budu svrsishodna i da na tome definišemo razvoj i reforme u našoj zemlji. U danu za glasanje SDPS će podržati ovaj predlog zakona jer smatramo da je uz čitav niz i set zakona koji su do sada usvojeni temelj za dalje reforme i izlazak iz krize, izlazak iz recesije. Nije bitna samo zakonska regulativa …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… završavam, bitno je da maksimalno podignemo kapacitete kadrova i ljudi koji vode javni sektor u našoj zemlji. To će biti ključno pitanje koje će određivati reforme. Zahvaljujem se i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se nadovezao na diskusiju kolege iz LSV, koji je rekao da po automatizmu država ne mora da bude loš preduzetnik i da državna preduzeća ne moraju da budu preduzeća koja generišu gubitke i nelikvidnost. To pokazuju primeri mnogih razvijenih zemalja Zapadne Evrope i sveta. Naravno, u ovom momentu ne možemo se porediti sa tim zemljama, jer njihov stepen razvoja i procenat visoko obrazovanih ljudi u tim zemljama je veći od 25-30, u nekim zemljama i 40%, tako da naša domaća preduzeća ne možemo da poredimo sa jednim "Telenorom", koji je većinski u državnom vlasništvu.
Socijal-demokratska partija Srbije podržava i podržaće donošenje zakona o javnim preduzećima kao deo procesa reforme javnog sektora u Republici Srbiji, koji podrazumeva proces reformisanja javne uprave, reformisanja javnih preduzeća i reformisanja javnih i socijalnih fondova.
Zakon o javnim preduzećima koji danas imamo na plenumu definitivno donosi dosta novina, donosi departizaciju i ono što se u ekonomskom rečniku zove profesoionalizaciju menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj zakon je rađen po uzoru na nemački model, koji radi i funkcioniše u okviru socijalne tržišne privrede i to pokazuje onaj član koji definiše i ono što je za našu partiju veoma važno, da i predstavnik zaposlenih mora biti član nadzornog odbora i da se na taj način ostvaruju ona tri stuba participativnog modela menadžmenta, a to su pravo zaposlenih na informisanje, na konsultovanje i saodlučivanje. Dakle, na taj način dobićemo model koji će i na zaposlene u preduzeću preneti određena ovlašćenja, ali i odgovornost za rad, produktivnost i efikasnost tih istih preduzeća.
Do sada su kod nas javna preduzeća bili generatori nelikvidnosti i finansijske nediscipline. Apelovao bih da se i ministarstvo, ali i budući menadžment javnih preduzeća ugleda na ono što se zove evropski administrativni okvir. Podsetiću da u SAD od 1990. godine pa do danas svaka administracija je donosila akt koji se bavio upravo poboljšanjem performansi menadžmenta u javnoj upravi i preduzećima koji su pod državnom kontrolom. To je bilo i vreme Klintonove administracije, u vreme Bušove administracije, a i danas, u vreme Obamine administracije.
Smatram da Zakon o javnim preduzećima predstavlja samo jedan od sistemskih zakona koji će se, nadam se, u ovom paketu usvojiti. Mislim da je jako vezan za Zakon o rokovima plaćanja i da se kroz onu odredbu tog zakona da je menadžment javnih preduzeća dužan da na mesečnom nivou izveštava Ministarstvo finansija o izmirenim obavezama, da će se u punom kapacitetu rešiti problem nelikvidnosti i rešiti problem dugovanja kada su u pitanju javna preduzeća.
Isto tako, želeo bih da naglasim da je jako važna saradnja kako Skupštine Srbije, ali i menadžmenta javnih preduzeća sa DRI i da će u ovom setu zakona i u narednom periodu biti od velikog značaja Zakon o javnim nabavkama, koji ćemo, nadam se, doneti tokom decembra meseca i kroz čiju primenu naša administracija, naša država i naša preduzeća mogu da uštede ogroman novac.
Ovaj zakon donosi ono što savremeni model menadžmenta u celom svetu diktira, a to je korporativizacija, transparentnost rada i transparentnost izveštavanja. Zakonom je definisan proces ocene uspešnosti menadžmenta javnih preduzeća.
Podsetiću da je i predsednik naše partije, gospodin Ljajić, svo vreme tokom prethodnih godina govorio o odredbama koje su se sada našle u ovom zakonu. Mi i sada imamo u članu 39. U toj odredbi se govori o tome da direktori javnih preduzeća i menadžmenti javnih preduzeća ako ne ispune plan koji je definisan operativnim i strateškim planom, mogu da budu smenjeni. Dakle, ako ne bude rezultata, moraće da dođu neki drugi ljudi, koji će raditi u boljem kapacitetu i koji će učiniti ta preduzeća efektivnijim, efikasnijim i produktivnijim.
Ono što je jako bitno to je da javna preduzeća u narednom periodu donose etičke kodekse i kodekse korporativnog upravljanja i kodekse upravljanja rizicima kako bi bila efikasnija i kako bi bila profitabilna i imala rezultate na tržištu.
Ono što do sada nije pominjano, a što će u mnogome doprineti efikasnosti javnog sektora, pogotovo javnih preduzeća, to je da će centralni registar zaposlenih u javnim preduzećima biti gotov do juna meseca sledeće godine. O kakvoj efikasnosti i rezultatima javnih preduzeća možemo da govorimo, kada mi u ovom trenutku ne znamo koliko ljudi ukupno radi u tim javnim preduzećima, koje su oni demografske strukture, koje su starosti, kojih su kvalifikacija? Kako onda da primenjujemo savremene modele upravljanja kadrovima, upravljanja ljudskim resursima u tim organizacijama i da budemo sa tim javnim preduzećima konkurentni na tržištu?
Ovaj zakon definiše i upotrebu instituta javnog konkursa, koji podrazumeva planiranje ljudskih resursa u organizacijama, dizajniranje radnih mesta, analizu posla, razvoj, trening, obrazovanje, jedan savremeni model nagrađivanja i motivacije u svim organizacijama. Ono što se želi ispuniti implementacijom ovog zakona je dolaženje do nivoa funkcionisanja preduzeća u privatnom sektoru, koje je orijentisano na rezultate i koje je orijentisano na profit, a ne na nelikvidnost i na druge negativne aspekte koji su definisani radom ovih preduzeća u prethodnom periodu.
Srpska napredna stranka je pokazala izborom direktora velikih sistema, kao što su "Telekom" i EPS, da ne moraju biti članovi stranke direktori, nego stručna lica. Oni će posle ovog procesa morati ponovo na konkurs i moraće na izbor za direktore. Mislim da i svi ostali treba tako da se ponašaju, jer to građani Srbije od nas očekuju. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se nadovezao na diskusiju kolege iz LSV, koji je rekao da po automatizmu država ne mora da bude loš preduzetnik i da državna preduzeća ne moraju da budu preduzeća koja generišu gubitke i nelikvidnost. To pokazuju primeri mnogih razvijenih zemalja Zapadne Evrope i sveta. Naravno, u ovom momentu ne možemo se porediti sa tim zemljama, jer njihov stepen razvoja i procenat visoko obrazovanih ljudi u tim zemljama je veći od 25-30, u nekim zemljama i 40%, tako da naša domaća preduzeća ne možemo da poredimo sa jednim "Telenorom", koji je većinski u državnom vlasništvu.
Socijal-demokratska partija Srbije podržava i podržaće donošenje zakona o javnim preduzećima kao deo procesa reforme javnog sektora u Republici Srbiji, koji podrazumeva proces reformisanja javne uprave, reformisanja javnih preduzeća i reformisanja javnih i socijalnih fondova.
Zakon o javnim preduzećima koji danas imamo na plenumu definitivno donosi dosta novina, donosi departizaciju i ono što se u ekonomskom rečniku zove profesoionalizaciju menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj zakon je rađen po uzoru na nemački model, koji radi i funkcioniše u okviru socijalne tržišne privrede i to pokazuje onaj član koji definiše i ono što je za našu partiju veoma važno, da i predstavnik zaposlenih mora biti član nadzornog odbora i da se na taj način ostvaruju ona tri stuba participativnog modela menadžmenta, a to su pravo zaposlenih na informisanje, na konsultovanje i saodlučivanje. Dakle, na taj način dobićemo model koji će i na zaposlene u preduzeću preneti određena ovlašćenja, ali i odgovornost za rad, produktivnost i efikasnost tih istih preduzeća.
Do sada su kod nas javna preduzeća bili generatori nelikvidnosti i finansijske nediscipline. Apelovao bih da se i ministarstvo, ali i budući menadžment javnih preduzeća ugleda na ono što se zove evropski administrativni okvir. Podsetiću da u SAD od 1990. godine pa do danas svaka administracija je donosila akt koji se bavio upravo poboljšanjem performansi menadžmenta u javnoj upravi i preduzećima koji su pod državnom kontrolom. To je bilo i vreme Klintonove administracije, u vreme Bušove administracije, a i danas, u vreme Obamine administracije.
Smatram da Zakon o javnim preduzećima predstavlja samo jedan od sistemskih zakona koji će se, nadam se, u ovom paketu usvojiti. Mislim da je jako vezan za Zakon o rokovima plaćanja i da se kroz onu odredbu tog zakona da je menadžment javnih preduzeća dužan da na mesečnom nivou izveštava Ministarstvo finansija o izmirenim obavezama, da će se u punom kapacitetu rešiti problem nelikvidnosti i rešiti problem dugovanja kada su u pitanju javna preduzeća.
Isto tako, želeo bih da naglasim da je jako važna saradnja kako Skupštine Srbije, ali i menadžmenta javnih preduzeća sa DRI i da će u ovom setu zakona i u narednom periodu biti od velikog značaja Zakon o javnim nabavkama, koji ćemo, nadam se, doneti tokom decembra meseca i kroz čiju primenu naša administracija, naša država i naša preduzeća mogu da uštede ogroman novac.
Ovaj zakon donosi ono što savremeni model menadžmenta u celom svetu diktira, a to je korporativizacija, transparentnost rada i transparentnost izveštavanja. Zakonom je definisan proces ocene uspešnosti menadžmenta javnih preduzeća.
Podsetiću da je i predsednik naše partije, gospodin Ljajić, svo vreme tokom prethodnih godina govorio o odredbama koje su se sada našle u ovom zakonu. Mi i sada imamo u članu 39. U toj odredbi se govori o tome da direktori javnih preduzeća i menadžmenti javnih preduzeća ako ne ispune plan koji je definisan operativnim i strateškim planom, mogu da budu smenjeni. Dakle, ako ne bude rezultata, moraće da dođu neki drugi ljudi, koji će raditi u boljem kapacitetu i koji će učiniti ta preduzeća efektivnijim, efikasnijim i produktivnijim.
Ono što je jako bitno to je da javna preduzeća u narednom periodu donose etičke kodekse i kodekse korporativnog upravljanja i kodekse upravljanja rizicima kako bi bila efikasnija i kako bi bila profitabilna i imala rezultate na tržištu.
Ono što do sada nije pominjano, a što će u mnogome doprineti efikasnosti javnog sektora, pogotovo javnih preduzeća, to je da će centralni registar zaposlenih u javnim preduzećima biti gotov do juna meseca sledeće godine. O kakvoj efikasnosti i rezultatima javnih preduzeća možemo da govorimo, kada mi u ovom trenutku ne znamo koliko ljudi ukupno radi u tim javnim preduzećima, koje su oni demografske strukture, koje su starosti, kojih su kvalifikacija? Kako onda da primenjujemo savremene modele upravljanja kadrovima, upravljanja ljudskim resursima u tim organizacijama i da budemo sa tim javnim preduzećima konkurentni na tržištu?
Ovaj zakon definiše i upotrebu instituta javnog konkursa, koji podrazumeva planiranje ljudskih resursa u organizacijama, dizajniranje radnih mesta, analizu posla, razvoj, trening, obrazovanje, jedan savremeni model nagrađivanja i motivacije u svim organizacijama. Ono što se želi ispuniti implementacijom ovog zakona je dolaženje do nivoa funkcionisanja preduzeća u privatnom sektoru, koje je orijentisano na rezultate i koje je orijentisano na profit, a ne na nelikvidnost i na druge negativne aspekte koji su definisani radom ovih preduzeća u prethodnom periodu.
U komisiji za izbor menadžmenta ne mogu da se nađu narodni poslanici, odbornici niti imenovana lica u organima državne uprave. Smatram da je to jedna od novina i smatram da će učiniti dosta pozitivnih efekata na primenu ovog zakona.
Govoriću i o jednom teškom problemu koji privreda države Srbije ima, a to je subvencionisanje preduzeća u restrukturiranju. To su javna preduzeća. Kroz zakon koji je definisao da se završi proces restrukturiranja do juna 2014. godine, definisano je da ona preduzeća koja mogu da funkcionišu na tržištu, da će nastaviti da rade, ali neće dobijati subvencije, a ona koja to ne mogu, neće moći da rade i neće više dobijati subvencije, tako da faktički više neće moći da žive.
Apelujem na ministarstvo da se definiše jasan strateški plan već koliko početkom naredne godine – šta raditi sa ljudima koji će u tom procesu, kada se restrukturiranje završi, ostati bez posla, da se naprave socijalni programi, da se naprave programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, koje će biti usaglašene sa potrebama tržišta rada. Tu postoje razni primeri kako se to može uraditi. Daću vam primer Poljske i Austrije, gde su osnivani radni fondovi, gde je čak 75% ljudi koji su se prekvalifikovali, dokvalifikovali u tim radnim fondovima, našli posao, a čak 5% od tih ljudi su pokrenuli sopstveni biznis.
U okviru toga, veoma je važno i ono što će doneti nova strategija obrazovanja, a to je akreditacija treninga i programa neformalnog obrazovanja, gde su naši zaposleni i nezaposleni veoma nekonkurentni. Podsetiću vas da 88% konkurentnosti radne snage u SAD upravo tu konkurentsku prednost ima zbog toga što ima veliki nivo i veliki kapacitet veština, zato što primenjuju filozofiju doživotnog učenja i usavršavanja.
Ono što je isto tako bitno je da se formira jedan trening centar na nivou javne uprave, koji će upravo za cilj imati obrazovanje i trening u svim mogućim modelima neformalnog i vaninstitucionalnog obrazovanja za zaposlene i koji će primenjivati modele doživotnog učenja i usavršavanja.
Kada je u pitanju Zakon o poreskoj amnestiji, ono što SDPS hoće da naglasi je da će se na taj način, pošto mala i srednja preduzeća i taj sektor duguju oko 500 milijardi dinara, da će se na ovaj način kroz period koji im se daje, a to je dve godine, a da ako budu plaćali na vreme svoje obaveze, da će biti oslobođeni od tog duga, a ono što je najbitnije je da će potencijalno biti sačuvana radna mesta. Relaksiranjem tog sektora u narednih nekoliko godina imamo mogućnost da uz ovu fiskalnu konsolidaciju, koja se implementira i sve drugo, kroz ovaj čitav niz i set zakona…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… ti preduzetnici i mali privrednici mogu da zapošljavaju nove ljude. Dakle, SDPS će uvek podržavati programe koji su orijentisani na zadržavanje postojećih i na otvaranje novih radnih mesta. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS smatra da ovaj budžet definitivno treba i ubeđeni smo da može da predstavlja razvojnu komponentu i mogućnost da naša zemlja u što kraćem roku prevaziđe ekonomsku krizu u kojoj se našla.
Ova Vlada i Ministarstvo finansija i privrede zateklo, slobodno mogu da kažem, najlošije stanje u javnim finansijama od 2000. godine pa do danas. Ali, iako u septembru projektovana budžetski deficit na 7,1% za 2012. godinu, projekcije su takve da će republički budžetski deficit biti smanjen na 5,6%, a da će konsolidovani deficit biti 6,1%. To je zasluga vrlo brzih i dinamično donešenih mera fiskalne konsolidacije uz čitav set ekonomskih zakona koje su definisale ozbiljno povećanje na prihodnoj strani, to je ukidanje sopstvenih prihoda, to je ukidanje parafiskalnih nameta, povećanje poreza, što je naravno pozitivno rezultiralo u veoma kratkom roku.
Naravno, ovakve mere Vlade Republike Srbije koliko možemo da vidimo proteklih dana, pre dva dana su obveznice petogodišnje imale kamatnu stopu od 4,82%, desetogodišnje od 5,6% i kada to uporedimo samo sa situacijom do pre nekoliko meseci, sa 7,25%, ne možemo a da ne zaključimo da je to jedan ozbiljan pomak i da je on rezultat jedne stabilizacione politike i želje i volje ove vlade da implementira strategiju finansijske stabilizacije i definisanja jasne likvidnosti, pogotovo u državnom sektoru, ali i u privatnom sektoru, o čemu ću govoriti malo kasnije.
Podsetiću vas, drage kolege i na izjavu Džejn Armitidž, regionalne direktorke kancelarije Svetske banke koja je pre sedam, osam dana pohvalila mere fiskalne konsolidacije. Potvrdila projektovani rast BDP na 2,5% i pohvalila mere koje su definisane u budžetu i moram da kažem veoma važni zakoni koji će se pojaviti pred cenjenim Domom naredne nedelje, posebno je tu važan zakon o javnim preduzećima.
Danas je na dnevnom redu zakon o povećanju poreza na dobit, zakon o uslovnoj amnestiji i poreskih dugova i rokovi i zakon o rokovima izmirivanju plaćanju dugova u javnom i privatnom sektoru.
U ovom predlogu budžeta i seta ekonomskih mera koje su neodvojive od njega, kao glavni cilj imamo likvidnost, stabilizaciju finansija i kako bi to ministar rekao, čišćenje dugova. Ako imamo u vidu da trenutno je nelikvidnost naše privrede 913 milijardi dinara, dolazimo do zaključka da nelikvidnost generiše čitav jedan budžet.
U privatnom sektoru je negde oko 500 milijardi dinara, a u javnom sektoru oko 483 milijarde dinara. Dakle, 183 milijarde dinara u javnom sektoru je glavnica, a 303 milijarde su kamate.
Sa pratećim zakonom o uslovnoj amnestiji poreskih dugova, možemo da zamislimo samo kada bi uspeli da naplatimo 10% od ovog iznosa. To bi bio iznos celokupnog deficita, da ne govorim o tome da je to i potencijalno ne mogu da tvrdim da će on dati takve pozitivne efekte i tu verujem, pogotovo malim privrednicima, mikromalim i srednjim preduzećima da izađu iz blokada, da ponovo steknu uslove, da pokrenu proizvodnju i ono što je najbitnije, da zadrže radna mesta i potencijalno zaposle nove radnike.
Veoma je važno napomenuti i rešavanje situacije kada je u pitanju ono što se u ekonomiji zove kvazifiskalni deficit, to su docnje najizraženije u zdravstvu, docnje prema veledrogerijama, prema proizvođačima i farmaceutskoj industriji i podsećam vas da su neki od najvećih, stranih direktnih investicija u Srbiji upravo investicije u farmaceutskoj industriji i rešavanje problema 120 miliona evra dugovanja veledrogerija u državnom vlasništvu prema proizvođačima, što je bilo nedopustivo i što će se ovim zakonima potpuno rešiti.
Jedna od novina i kako bih rekao, inovacija Vlade i ministarstva, moraju biti inovativni u rešenjima, u ovako lošoj situaciji, definiše i centralne javne nabavke u sektoru zdravstva u narednom periodu, a Svetska banka je prognozirala da mi kroz sistem centralnih javnih nabavki možemo da uštedimo i do 20% koje smo u prethodnim godinama trošili, ali i sprečiti onu mogućnost koju su svi igrači na tom tržištu zdušno koristili, a to je naduvavanje cena lekova i bogaćenje na taj način.
U tome, jako je važno i da što pre dobijemo na razmatranje i zakon o javnim nabavkama koji će rešiti problem, u tom nekom smislu se procenjuje negde oko 600 miliona evra koje ispare u okviru javne nabavke.
Siguran sam da parlament Republike Srbije i Vlada Republike Srbije imaju jasnu nameru i dobru nameru da u tom cilju sarađuju sa DRI i da na jedan kvalitetan način reše ovo pitanje i da taj novac se slije u državni budžet.
U okviru ovog budžeta, imaćemo povećanje poreskih prihoda za deset milijardi dinara, neporeskih prihoda za devet milijardi dinara, a kada je u pitanju rashodna strana, za 17% će se umanjiti materijalni troškovi, odnosno nabavka roba i usluga. Povećaće se rashodi za socijalnu zaštitu, što SDP kao stranka koja podržava najugroženije slojeve društva i najsiromašnije, zdušno podržava, povećaće se rashodi za poljoprivedu i to su sve moje kolege narodni poslanici koji su diskutovali, naravno, pohvalili i to je put ka onom našem cilju od 5% izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta i promovisanja sektora poljoprivrede kao jednog sektora gde imamo najveću šansu da poboljšamo naše ekonomske performanse.
Ne mogu da ne kažem nekoliko reči o subvencijama, jer niko nije do sada govorio o tome, svi govore da Vlada, država, ministarstvo subvencionišu privatna strana preduzeća kroz plaćanja kada su u pitanju otvaranja novih radnih mesta, ali niko nije rekao da je 60% od tih preduzeća u domaćem vlasništvu.
Dakle, 40% od tog ukupnog zbira preduzeća koja se subvencionišu su u stranom vlasništvu i to je istina i to je nešto što se može uvek proveriti.
Mislim da je to jako dobro inovativno rešenje, ono je generisalo 46 hiljada radnih mesta u proteklih nekoliko godina u našoj privredi generisalo je to da fabrika automobila Srbije u Kragujevcu trenutno ima porudžbine za 160 hiljada automobila u narednoj godini, a ovim putem apelujem, pošto sam video u određenim razdelima u budžetu da neke od državnih institucija planiraju nabavku vozila, apelujem na sve državne činovnike i organe da nabavljaju "Fijat 500l" i da na taj način pokažu svoj ekonomski patriotizam.
Ako resorni ministar može da se vozi u tom automobilu po gradu, ne vidim razlog da se bilo ko od njegovih kolega i pogotovo činovnika nižih u hijerarhiji, to isto ne urade. Apelujem za to i kod narodnih poslanika.
Kada su u pitanju subvencije u državnim preduzećima, u restruktuiranju, jasno je definisana zakonom da će se taj proces rešiti do 2014. godine, a ja samo želim da naglasim predstavnicima Vlade i kolegama, narodnim poslanicima da naprave u narednom periodu, od nekoliko meseci jasnu strategiju socijalnih programa za one koji će potencijalno izgubiti posao i naravno, programe prekvalifikacije i dokvalifikacije u onom smislu kada imamo ljude koji će ostati bez posla, u skladu sa potrebama privrede i potrebama preduzeća u našoj zemlji.
Isto tako, podržavam poboljšanja kroz zakon o javnim preduzećima u javnom sektoru, poboljšanje njihove efikasnosti, profesionalizaciju javnog sektora, korporativizaciju javnog sektora i uvođenje sistema korporativnog upravljanja kroz implementaciju ovog zakona.
Naravno, kao socijaldemokrata, da završim sa zapošljavanjem, imamo visoku stopu nezaposlenosti. Podsetiću vas da pre nekoliko dana u Seulu na velikom skupu G 20, te najrazvijenije zemlje sveta su podržale državnu regulaciju i državni intervencionizam u privredi i podstičem ovim putem Ministarstvo i nadležne u Vladi, da definišu i generišu što više inovativnih rešenja, uz socijalni konsenzus koji je jako važan sa predstavnicima (ne razume se) rada i naravno, predstavnicima poslodavaca Univerziteta i svih onih koji rade na ekonomskom i društvenom razvoju naše zemlje.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani članovi predstavnici Ministarstva privrede i finansija u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbije, imajući u vidu značaj stabilnosti finansijskog sistema i bankarskog sistema u Republici Srbiji, podržava donošenje ovakvog zakona, pogotovo kada imamo informaciju da čak 250.000 depozita koji su pohranjeni u "Novoj Agrobanci" mogu da dođu u pitanje. To nisu samo depoziti građana, to su depoziti mikro-malih i srednjih preduzeća. Slobodno mogu da kažem da bi puštanje ovog problema niz vodu ili dopuštanje da "Nova Agrobanka" ode u neku vrstu stečaja ozbiljno moglo da ugrozi krvotok privrednog i ekonomskog sistema naše zemlje.
Resornog ministra Dinkića i predlog Ministarstva ekonomije i finansija ne podržavamo da bi oni kontrolisali novac ili da bi kontrolisali rad banaka u kojima država ima bilo kakvog udela ili učešća, mi ovaj potez podržavamo isključivo iz razloga što je Ministarstvo na ovaj način pokazalo da želi promtno da rešava probleme koji su se nagomilali.
Ono što je alarmantno je da je ovaj problem u vezi "Nove Agrobanke" nastao zbog ljudskog faktora i što većina drugih problema koji su vezani za javni sektor, državna preduzeća i svuda gde je država uključena su vezani upravo za loš menadžment, loše upravljanje i struku koja se ne primenjuje u skladu sa novim i savremenim standardima.
Obzirom da idemo u susret nedelji štednje, a "Nova Agrobanka", kako smo čuli, već u ponedeljak ne bi mogla da finansira obaveze, na ovaj način se rešava problem osiguranih, ali neosiguranih depozita. Čak 125 miliona evra štednje i oročenih sredstava dospeva na naplatu naredne nedelje. Ne mogu ni da zamislim situaciju u kojoj bi štediše i deponenti došli da podignu ovaj novac u skladu sa zakonom i u skladu sa njihovim pravima.
S toga je ovaj zakon jako potreban i ono što mogu da napomenem, on postoji i u razvijenim zemljama, u SAD, u Kanadi, u zemljama EU, čak ovakav model, kada je u pitanju pomoć intervencije kada su u pitanju problematične banke, postoji, radio se i primenjivao u Hrvatskoj, u Turskoj i u nekim drugim zemljama u regionu. Ali, kao što reče resorni ministar, oni su imali problem druge prirode, oni su imali problem nelikvidnosti banaka, problem insolventnosti banaka, a mi imamo onaj problem, kako metodologija Svetske banke u ovom slučaju kaže, problem prevare i pronevere kada je u pitanju poslovanje banke. U tim slučajevima je veoma važno da se uspostavi zakonski okvir i zakonska regulativa, da bi Vlada, da bi država mogla da interveniše kako bi se sačuvala stabilnost finansijskog i bankarskog sistema Srbije.
Ovaj potez, siguran sam, drastično će uticati i na poverenje stranih i direktnih investitora u našu zemlju i u naš ekonomski i privredni sistema, ali drastično će uticati i na pospešivanje u narednom periodu rejtinga naše zemlje kod Rejting agencije koji, kao što svi znamo, zbog svega ovoga što su se problemi gurali pod tepih u prethodnom periodu, imamo rejting od "bb minus" ili tzv. "Džang rejting". On govori o tome da strani investitori dobro porazmisle o tome da li će investirati u našu zemlju upravo zbog ovih stvari.
"Nova Agrobanka", što je isto tako veoma važan aspekt rešenja ovog problema, zapošljava 790 ljudi i kroz pripajanje "Nove Agrobanke" "Poštanskoj štedionici" u "Poštansku štedionicu" će preći 300 ljudi koji će nastaviti da rade svoj posao u 600 filijala, a 490 zaposlenih će biti zbrinuti kroz socijalni program, tako da i da taj aspekt koji se tiče radne snage slobodno možemo da kažemo da će biti pokriven i da nećemo imati neželjene negativne posledice i konflikte po tom pitanju.
Ono što je isto tako važno je da će se bilans "Poštanske štedionice" povećati i pojačati na nekih 800 miliona evra i ta banka će drastično ojačati svoje poslovanje, povećaće se broj deponenata, što je veoma važno kada je u pitanju jedna ovakva državna banka.
Pomenuo bih da ovaj zakon predviđa, a o tome se nije govorilo, i to da sredstva obezbeđenja iz Ugovora o izdavanju bankarske garancije, na osnovu kojih je banka prenosilac i izdvaja neko sredstvo obezbeđenja u korist Fonda za razvoj, prelaze u korist Fonda za razvoj, što je jako važno kako bi se Fond za razvoj kao institucija sačuvao. Smatram da je on radio veoma dobar posao u prethodnom periodu i da predstavlja jedan od veoma bitnih činilaca u očuvanju naše privrede, pogotovo u periodu od početka svetske ekonomske krize, od 2008. godine do danas. Predstavlja institucija koja je pomogla mnogim malim i srednjim preduzećima, velikim preduzećima da prebrode probleme sa likvidnošću, da prebrode probleme sa obrtnim sredstvima i da prebrode investicione probleme u ovom aspektu.
Podsetiću vas da je 2008. godine zbog svetske ekonomske krize iz domaćih i stranih banaka povučeno čak milijardu evra i da bi negativan efekat bio definitivno izazvan da se u ovom slučaju nije reagovalo na ovaj način, donošenjem ovog zakona o preuzimanju banaka u problemima i njihovih prava i obaveza, da bi bio ozbiljno ugrožen privredni poredak i ekonomski poredak naše zemlje.
Šta naša država dobija ovim zakonom? Dobija da Vlada Srbije dobija ovlašćenje od Skupštine da može brzo i efikasno da reaguje u slučajevima procenjene nestabilnosti banaka, stvaraju se uslovi za stabilizaciju bankarskog sektora u Srbiji i pomenuo bih i ono što je definitivno najveći problem u rukovođenju u javnom sektoru, u državnim preduzećima, a to je kvalitetan odabir, regrutovanje i selekcija kadrova koji će upravljati ovakvim institucijama i organizacijama.
Znači, mi ne primenjujemo i ne pokušavamo da donesemo ovaj zakon zbog svetske krize, zbog nelikvidnosti, mi ga donosimo zato što neki ljudi nisu hteli ili nisu znali da rade svoj posao. Pošto je jedan od glavnih činioca u Vladi Republike Srbije zajedno sa celim timom, apelujem na resornog ministra da i te kako, a nadam se da će to kroz Zakon o javnim preduzećima koji je prošao javnu raspravu 19. oktobra, povede računa ko će biti delegiran u nadzorne odbore, ko će biti delegiran kao direktor preduzeća u izvršne odbore preduzeća banaka, kako bi se konačno upravljanje u privatnom sektoru izjednačilo sa kvalitetom upravljanja u javnom sektoru.
Reći ću još samo jednu rečenicu, da je upravljanje u javnom sektoru i ukazivanje jedne takve vrste poverenja ljudima, to govorim kolegama, to govorim građanima, to govorim ljudima koji upravljaju u javnom sektoru, samo još jedna dodatna odgovornost u odnosu na ono što se traži kada je u pitanju rukovođenje sa primesama ekonomske održivosti, profitabilnosti, efikasnosti i efektivnosti u procesu poslovanja. Upravljanje u javnom sektoru i javnim preduzećima bankama daje novu odgovornost, ali daje i jednu posebnu vrstu časti ljudima koji mogu da pomognu svojoj državi da bude efikasna, da bude efektivna i da povećava svoj bruto domaći proizvod, da privlači što više investicija i da stvara jedan kvalitetan ambijent za razvoj i pospešivanje njene ekonomije.
Smatram da kroz donošenje ovog zakona obezbeđuju se definitivno stabilnost finansijskog ili bankarskog sistema, obezbeđuje se rad hiljadama mikro malih i srednjih preduzeća, njihovo dalje opstajanje, poverenje, ne samo u Poštansku štedionicu nego i u druge banke koje funkcionišu u bankarskom sistemu Republike Srbije. Na taj način uz druge mere, ekonomske mere koje smo u parlamentu usvojili prošlog meseca, uz budžet koji će biti definisan za 2013. godinu, a koji će po projekcijama umanjiti budžetski deficit na 4%, definitivno imamo dobar teren za razvoj, za investicije, za otvaranje novih radnih mesta, što je SDPS i najvažnije.
Dakle, pored makroekonomske stabilnosti, važna je fiskalna stabilnost, monetarna stabilnost, bankarska stabilnost i, naravno, to su preduslovi za uspostavljanje jednog kvalitetnog ambijenta za domaće i strane investicije i za rešavanje gorućeg problema. Mi vidimo sada da je trenutno u našoj zemlji stopa nezaposlenosti čak 28%, u nekim gradovima Republike Srbije – preko 50%. Zato, još jednom želim da kažem da probleme moramo odmah rešavati, oni su teški, žestoki. Imam poverenja i SDPS će dati sve od sebe i kroz resorna ministarstva koja su uključena, ali u parlamentu Republike Srbije da zasučemo rukave, da radimo, da uspostavimo ambijent za novo zapošljavanje, za podizanje sektora malih i srednjih preduzeća i nove strane investicije. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine Mitroviću, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS podržava inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o uvođenju i utvrđivanju nacionalnog okvira kvalifikacija. Rekao bih nekoliko reči o genezi toga kakva je situacija, kakvo je stanje po pitanju nacionalnog okvira kvalifikacija u našoj zemlji.
Moram da pomenem Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji je još 2010. godine doneo prvi draft, verziju nacionalnog okvira kvalifikaciji, koji je učestvovao u jednom međunarodnom projektu i koji je definisao i prošao sve filtere onoga koji je najnadležniji za sertifikaciju ovakvog jednog dokumenta ili instituta, koji se zovi Nacionalni okvir kvalifikacija, a to je Savet Evrope. Dakle, imali smo u određenom obliku nacionalni okvir kvalifikacija još 2010. godine. Mislim da je potreba da što brže donesemo novi nacionalni okvir kvalifikacija.
Ono što SDPS isto tako smatra da je možda bilo bolje rešenje da se donese poseban zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, kojeg imaju Nemačka i Slovenija. Mislim da bi se na jedan kvalitetniji i bolji način obuhvatila problematika ovog okvira, koji je striktno povezan sa listom zvanja, koji mi danas nemamo i on direktno utiče na proces zapošljavanja i na proces fleksibilnosti. Dakle, razvoja tržišta rada u našoj zemlji.
Još uvek koristimo stari okvir kvalifikacija. U njemu nisu predviđeni mnogi instituti koji su definisani zakonom iz 2005. godine, pa izmenama i dopunama zakona iz 2010. godine. Dešava se da poslodavci u privatnom i javnom sektoru još uvek u svojim sistematizacijama radnih mesta definišu neki šesti, sedmi, osmi stepen obrazovanja, koji u zakonu od 2005. godine još ne postoji. Dakle, nacionalni okvir kvalifikacija će definitivno modernizovati i uticati na poslodavce, tako i na zaposlene, da znaju koje su to kvalifikacije definisane i šta diplomci koji završe određene visoke škole i fakultete poseduju od onoga što nacionalni okvir kvalifikacija jasno definiše. Šta je to? To su ishodi učenja i to su kompentencije tih diplomaca.
Šta su ishodi učenja? To je ono što diplomac nosi sa sobom, kao rezultat njegovog teoretskog i praktičnog osposobljavanja, u kompaniju ili preduzeće u kojem će raditi. Šta je kompentencija? Ona definiše jasan standard da li je neki diplomac spreman da dobro obavlja određeni posao, da stvara dodatnu vrednost za svog poslodavca, ma ko on bio, da li je on u javnom sektoru ili je on u privatnom sektoru. Svi su zainteresovani za rešavanje ovog problema i za donošenje nacionalnog okvira kvalifikacija, a najviše socijalni partneri, Vlada, kao poslodavac, kao neko ko je vlasnik, titular u javnim preduzećima i u javnoj upravi, privatni poslodavci i sindikati, kao reprezenti sveta rada i, ono što je najbitnije, studenti. Studenti će tačno znati gde mogu da se zaposle i da daju jasne smernice svojim potencijalnim poslodavcima šta oni od kvalifikacija, sposobnosti i veština poseduju u procesu zapošljavanja.
Ono što je isto tako bitno, a što će nacionalni okvir kvalifikacija definisati, to je potreba za strateškim planiranjem razvoja privrede i obrazovanja. Trenutno imamo jednu veliku diskrepancu u ovom domenu, te u mnogim sektorima školujemo ljude koji su definitivno suficit na tržištu rada, a u nekim sektorima imamo manjak ljudi. Pre neki dan sam ovde pomenuo da je trenutna potreba za vatrogascima za 3.500 ljudi, potreba za poslovođama u trgovinskim radnjama je ogromna, a prosto ni potencijalni zaposleni, ni sindikati to ne znaju, niti to država zna, jer nema jasne strategije i definisanja potrebe za određenim kadrovima u budućnosti. Nadam se da će u okviru nove strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine naše privredne potrebe biti definisane.
Ono što je isto tako jako bitno za nacionalni okvir kvalifikacija je da ga moramo jasno definisati, ali on mora da bude predmet stalnih diskusija, jer se ovde radi o usklađivanju sa evropskim okvirom kvalifikacija. Obzirom da je obrazovanje, da je tehnološki razvoj toliko dinamičan, imamo situaciju iz jednog najnovijeg istraživanja u SAD, da 2010. godine od 10 najtraženijih poslova 2004. godine uopšte nisu postojali. Dakle, i privreda, i nauka, i tehnologija se toliko brzo i dinamično razvijaju da moramo strateški planirati i ići u korak sa tim promenama koje se događaju.
Trenutna situacija kada je u pitanju visoko obrazovanje u našoj zemlji je da imamo 6% visoko obrazovanih ljudi. Šest procenata ljudi koji su završili neke više ili visoke škole, a Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine je definisano da imamo 20%. Prosek u EU je 30-35%, SAD oko 50%, Japan 60%. Mislim da uz tu strategiju i definisanje ovog dobrog plana da imamo 20% visoko obrazovanih ljudi je potrebno da definišemo koji su to profili potrebni.
Koleginica Banović je lepo rekla u svom izlaganju. Nama su, ako ćemo da sprovodimo jednu politiku i strategiju reindustrijalizacije, potrebni inženjeri, potrebni su nam ljudi koji će da vode proizvodnju, a ne neki drugi profili koji neće imati čime da rukovode, jer neće biti razvoja privrede. Svi znamo da bez tehnološkog razvoja, da bez razvoja i stvaranja jednog društva koje je zasnovano na znanju i preduzeća koja su zasnovana na znanju, ne možemo ostvariti punu konkurentnost ni na regionalnom, a kamoli na globalnom tržištu.
Daću vam podatke iz jednog istraživanja, koje je rađeno u našoj zemlji pre nekoliko meseci, da kada je u pitanju ova disproporcija između potreba privrede za veštinama i kvalifikacijama ljudi i diplomaca je takva da 40% privrednika ističe ozbiljne teškoće unapređenja svoje proizvodne tehnologije zbog nedostatak veština zaposlenih. Trideset sedam procenata imaju probleme u reorganizaciji poslova. Novi zaposleni imaju problem sa učenjem novih veština. Iz toga proizilazi da 16% ima problem otvaranja novih linija, zbog gore navedenih nedostataka.
Eto dokaza koliko nam je potrebna ta jasna strategija i usklađivanje potrebe privrede sa, naravno, kadrovima koje ćemo obrazovati u narednom dobu.
Na samom kraju, ne mogu a da ne pomenem nivo obrazovanja koji se kod nas nepravedno zapostavlja, a to je vaninstitucionalno obrazovanje i neformalno obrazovanje. Smatram da je vaninstitucionalno obrazovanje, koje mnogi sa greškom nazivaju neformalno, to nije neformalno obrazovanje, ono ima jasnu svoju definiciju, neformalno obrazovanje je obrazovanje koje se definiše i koje se uči i stiče kroz rad, kroz radni proces, oni predstavljaju funkcionalni deo formalnog obrazovanja.
Mi moramo i na tom planu raditi, pošto nacionalni okvir kvalifikacija ne definiše samo formalno obrazovanje, on mora da definiše i potrebu za veštinama i sposobnostima i onim znanjima koja se mogu steći treninzima, posećivanjem raznih konferencija, sticanjem raznih iskustava dobre prakse i prihvatanjem nekih "no hauva" iz drugih zemalja koje su razvijenije.
Imam podatak da je 88% komparativne prednosti koju su iskazivali zaposleni u SAD upravo dolazilo zbog toga što su imali razvijen sistem razvoja i sticanja veština. To je jedna politika koja se tiče filozofije i strategije doživotnog učenja, za koju smatram da će ministarstvo definitivno predano raditi. Ove izmene zakona nam pokazuju da ministarstvo ima ozbiljnu nameru i prema tome mogu samo da pozdravim donošenje i nacionalnog okvira kvalifikacija kao jednog od prvih koraka koje je veoma važno da bi se zemlja ekonomski razvijala i da bi rešavali najveći problem u ovoj zemlji, a to je problem nezaposlenosti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospođo Kalanović, predstavnici resornih ministarstava u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kontekst u kojem danas i prethodnih nekoliko dana vodimo diskusiju o rebalansu budžeta je u najmanju ruku sumoran. Podaci koje imamo o javnom dugu, koji je trenutno na 56% BDP, i budžetski deficit od projektovano 7,1% su direktno uticali na to da u proteklih nekoliko godina imamo preko 300.000 ljudi koji su izgubili posao. Od tih 300.000 ljudi koji su izgubili posao 280.000 ljudi je radilo u privatnom sektoru, a dvadesetak hiljada ljudi je radilo u javnom sektoru.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da su ekonomske mere, koje su naravno ugrađene i u ovaj predlog rebalansa budžeta, pozitivne, pogotovo u smislu koji se tiče ukidanja sopstvenih prihoda, ukidanja 138 parafiskalnih nameta za privredu. Što se tiče povećanja poreza na dodatu vrednost, naravno mera je nepopularna, ali je bila jedina moguća. Mislimo, a o tome smo i razgovarali sa resornim ministrom na Odboru za finansije, da je u narednom periodu kada se bude pravio budžet za 2013. godinu moguće rasteretiti i nivo zarada, a privrednici bi prihvatili da se taj porez na dodatu vrednost poveća čak i na 22%. Na taj način bi rasteretili privredu, pogotovo sektor malih i srednjih preduzeća i omogućili bi privrednicima da zapošljavaju novu radnu snagu i da rešimo najbitniji strukturni problem u našoj privredi, a to je problem nezaposlenosti, koji prema metodologiji Međunarodne organizacije rada iznosi 26% čak.
Što se tiče poreskih zakona, moramo da pohvalimo to da će, kada su u pitanju mala preduzeća, ona koja imaju prihod do 50 miliona dinara, porez na dodatu vrednost plaćati po realizaciji, što je veoma pozitivno. Uticaće na njihovu tekuću likvidnost, uticaće na njihov razvoj i, naravno, uticaće u skladu sa tim na novo zapošljavanje.
Uz ove mere i uz usvajanje ovog rebalansa budžeta veoma je važno da ministarstvo i Vlada Republike Srbije dinamično i energično radi na usvajanju i primeni strategije za naredne četiri godine, i to kada su u pitanju nove investicije. Pitanje javnog duga i budžetskog deficita i njegovog rešavanja u naredne četiri godine i dovođenje u nivo ravnoteže više nije sporno. Za to ćemo sigurno imati konsenzus svih društvenih činilaca, i predstavnika države, kao što vidimo, i predstavnika poslodavačkih organizacija, i predstavnika reprezentativnih sindikata.
Ono što je nama potrebno u narednom periodu, a vidimo da će resorni ministar sa jednom velikom energijom na tome da radi, to su nove investicije. Nove investicije u obrazovanje, nove investicije u nove tehnologije, poljoprivredu i ono što je najbitnije što će biti sledeći deo mog izlaganja u reformu javnog sektora.
Socijaldemokratska partija Srbije pozdravlja činjenicu da u javnom sektoru neće biti otpuštanja. Mi se približavamo definitivno jednom modelu reforme javne uprave, javnih preduzeća koji će učiniti da ta javna uprava i ta javna preduzeća budu efikasnija, efektivnija i produktivnija. I da će na mesto rukovodilaca u javnom sektoru dolaziti u skladu sa novim zakonom o javnim preduzećima kompetentni ljudi koji imaju sposobnosti, koji imaju kompetencija, i mogućnosti da rade u skladu sa tržišnim principima, bez obzira što oni rade u javnim preduzećima i javnom sektoru. Dakle nadamo se da će model tržišnog poslovanja i model iz privatnog sektora biti preslikan na javni sektor i na javna preduzeća.
Ono što smatramo da je jedan od velikih problema javnog sektora, a i generalno privrede je ta ogromna diskrepanca između potrebe naše privrede naše industrije, čak i našeg javnog sektora i od onog što imamo kao ponudu na tržištu radne snage. Mi nemamo ni posle 12 godina nacionalni okvir kvalifikacija koji će u saglasnosti s jednim dugoročnim privrednim razvoje da definiše koje su to ključne tačke razvoja naše zemlje. Koji su to sektori i šta nam je to potrebno od kadrova u javnom sektoru u javnim preduzećima kako bi oni imali priliku da se zaposle i kako bi mogli da pokažu svoje sposobnosti, svoje kompetencije na tim svojim radnim mestima.
Navešću vam kao primer nedavnu izjavu pomoćnika ministra unutrašnjih poslova da je trenutno potreba na tržištu rada, kada je u pitanju vatrogasna služba, pri ministarstvu čak 3,5 hiljade vatrogasaca.
S druge strane, u nekim drugim sektorima, naravno, imamo prevelik broj ljudi koji su završili određene fakultete i škole i koji vrlo, vrlo teško mogu da se zaposle. Naravno, to se događa isključivo iz razloga što mi nemam u tom domenu nikakvu strategiju.
Navešću primer DRI koja je najavila i to će isto tako učiniti da javna uprava, da javna preduzeća budu mnogo efikasnija, da neće samo kontrolisati pravilnost finansijskog izveštavanja u javnim preduzećima, u javnom sektoru. Kontrolisaće ono što se zove učinkovitost. Kontrolisaće da li se politika, da li se projekti koji se sprovode u javnom sektoru pozitivno reflektuju na budžet. Da li se vodi politika ušteda, i da li se vodi politika koja je u skladu sa rezultatima.
U tom smislu Vladu Republike Srbije čeka ogroman posao. Napomenuću samo da vlade mnogih zemalja, razvijenih zemalja decenijama unapređuju svoj javni sektor i politiku razvoja javnog sektora i javnih preduzeća, pa u nekim razvijenim zemljama svako ministarstvo, svaka agencija svaki fond direkcija mora da napravi strateški četvorogodišnji plan, mora da definiše rezultate i oni koji su to definisali i na tome radili oni ogovaraju za izvršenje tih rezultata. To do sad kod nas nije bio slučaj, ali mislim da će ovim novim zakonom o javnim preduzećima, da ćemo uspeti da pokrenemo rešavanje tog jednog velikog problema.
Pomenuću temu koja je danas dosta puta diskutovana, to su subvencije i preduzeća u procesu restruktuiranja. Kada su u pitanju subvencije, mi imamo problem da ta preduzeća koja dobijaju subvencije nemaju, u velikoj većini slučaja, dobru organizaciju, nemaju kvalitetan menadžment i nemaju dobru kontrolu.
Ono na šta apelujem da Ministarstvom finansija i ekonomije uradi sve da počne da kontroliše na namenu i namensko trošenje sredstava koji idu za subvencije i da počne da kontroliše rad menadžmenta i da utiče maksimalno kada su u pitanju kadrovska rešenja, da i u ta preduzeća dođu najodgovorniji i najkvalitetniji ljudi, a to je moguće. Velika većina tih preduzeća ima tržište, ima kvalitetne proizvode, ali uz lošu organizaciju, u nekim slučajevima čak i lokalna samouprava postavlja menadžment tih preduzeća. Imamo problem ljudskog faktora, imamo problem što ta preduzeća nisu naravno efikasna, nisu tržišno orjentisana, nisu orjentisan na rezultate i naravno da jedan dugi niz godina velika sredstva trošimo na subvencije.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je predloga rebalansa budžeta prihvatljiv i da u skladu, naravno sa situacijom u kojoj se o njemu diskutuje, u kojim će se on nadam se doneti i da rešenja i mere koje su definisane u setu 18 zakona i u rebalansu budžeta utiču na to, da nema otpuštanja, da će se u ovoj zemlji zadržati bar jednak broj radnih mesta, što je velika vrednost za ovu zemlju. Da zaustavimo dodatno otpuštanje ljudi. Najlakše je reći, imamo problem, strukturni, hajde da otpustimo 100 hiljada ljudi, ili 50 hiljada ljudi iz javnog sektora. Da li je to rešenje?
Podsetiću vas na izjavu Angele Merkel, 2008. godine kada je počela svetska ekonomska kriza, kada je javno dala preporuku i u javnom sektoru i u privatnom sektoru, nemojte da otpuštate ljude, to je krajnja mera, to je najrigidnija mera. Učinite da preduzeća budu efikasna. Učinite da vršite uštede na drugim pozicijama, da tražite nova tržišta i da na taj način kroz strateške planove i kroz jedno dobro poslovanje, da se izborite sa krizom.
Uz to, dozvolite da završim, pozdravljamo i ove mere za podsticaj našim najstarijim građanima, penzionerima. Ovo govori o tome da ova vlada neće biti samo isključivo orjentisana, tržišno i kako da kažemo, na taj rashodni deo i na štednju, nego će ona biti socijalno odgovorna uz investicije koje će doneti dodatno vrednost ovoj zemlji i ovim građanima, a naravno kao Socijaldemokratska partija Srbije smatramo da je socijaldemokratska ideja i socijalno odgovorna država, država 21 veka. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, ministre, predstavnici resornih ministarstava u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SDPS prvo bih da razrešim jednu dilemu koja provejava ceo dan, a tiče se javne rasprave u vezi novopredloženih ekonomskih mera i predloženog rebalansa budžeta. Želeo bih da podsetim kolege narodne poslanike i građanke i građane Republike Srbije da je Vlada Republike Srbije i resorni ministar finansija i ekonomije diskutovao o predlozima mera na Socijalno-ekonomskom savetu, dakle, na mestu gde o ovim merama i treba i gde se u svakoj razvijenoj državi na ovom svetu o takvim problemima i pitanjima diskutuje.
Znači, na jednom telu gde učestvuju predstavnici sveta rada, dakle, reprezentativnih sindikalnih organizacija, sveta poslodavaca, u ovom slučaju unije poslodavaca, i kao treći partner u tom tripartitnom dijalogu predstavnici Vlade Republike Srbije.
Meni se čini da je paket ovih ekonomskih mera svojevrstan "new deal", srbijanski "new deal" i smatram da je jedan dobar korak i dobar početak u procesu izvršavanja i realizacije strukturnih ekonomskih reformi u našoj zemlji. Slobodno mogu da konstatujem da faktički drugi put nismo ni imali, imali smo put bankrota i put nekih zemalja čija teška i negativna iskustva svakodnevno možemo da vidimo. Naravno, svi ti negativni aspekti ekonomske krize, velikog javnog duga, visokog nivoa budžetskog deficita najviše osećaju oni najugroženiji slojevi društva i, naravno, radnici koji gube poslove i nezaposleni koji ne mogu da nađu posao.
Zna se da je jedan od najvećih problema naše privrede u stvari strukturna nezaposlenost. Zato ću ovu diskusiju započeti sa merama koje se tiču povećanja poreza na dodatu vrednost. Smatram, i u tome se i predstavnici privrednih subjekata i predstavnici poslodavaca slažu, da je to mera koja je bila iznuđena i da je ona u stvari najpoštenija mera, da je ona prelila teret ove naše krize i problema sa kojima se suočavamo na sve slojeve našeg društva.
Međutim, u okviru ovog seta poreskog zakona imamo jednu odličnu stvar, pogotovo za mikro male i srednje preduzetnike, a to je da plaćanje poreza na dodatu vrednost, za one koji imaju prihod do 50 miliona dinara, oni moraju platiti kada naplate svoje robe i usluge. To je veoma stimulativno, to će veoma pozitivno uticati na likvidnost mikro malih i srednjih preduzeća i smatram da će uticati i na nivo novog zapošljavanja.
Nekoliko puta smo čuli tokom današnje diskusije, a ja bih i ovog puta apelovao na resornog ministra da razmisli i da ubrza proces rasterećenja zarada, dakle, poreza i doprinosa na zarade. Jer, kako sam danas pomenuo i na Odboru za finansije, Bugarska, koja ima procentualno oporezivanje zarada oko 50%, ima isti broj stanovnika kao Srbija, ali nekoliko stotina hiljada više radnika, i to isključivo iz ovog razloga, zato što su opterećenja na rad drastičnu umanjena. Znači, ako se ta opterećenja umanje ne znači da ćemo na prihodnoj strani budžeta imati manje novca.
Čak smo danas čuli da bi se neki predstavnici privrednika i slagali da se porez na dodatu vrednost povećao i na 22% kada bi se rasteretile zarade. Mislim da bi to bio jedan dobar i dodatni impuls privredi. Naravno, ona sugestija naše partije, da se razmišlja u narednom periodu, kada počnemo sa ozbiljnom realizacijom strukturnih reformi, dakle, uvođenje progresivnog poreza.
Drugi aspekt moje diskusije odnosi se na parafiskalne namete, na ukidanje 138 taksi tih kvazi parafiskalnih nameta. Mislim da će se to pozitivno odraziti na poslovni ambijent i na sve ekonomske faktore koji učestvuju u okviru jedne tržišne utakmice u našoj zemlji.
Mislim da parafiskalni nameti u nekim slučajevima, to smo mogli i da definišemo ovih dana, oslobađaju neka mala i srednja preduzeća, duga od čak 500.000 dinara na godišnjem nivou. Tu možemo da dođemo do zaključka da za taj novac, ta mala i mikro preduzeća mogu da zaposle jednog ili dva radnika, a takvih preduzeća je negde oko 300.000.
Zamislite, kada bi pola od tih preduzeća zaposlilo po jednog radnika u odnosu na ovaj novac koji će oni faktički, dakle, biće im ukinuto ovo dvostruko oporezivanje njihove imovine.
Treći aspekt, je ukidanje sopstvenih prihoda, Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je ovo jedna jako pozitivna mera. Da u ovom domenu država može da, kako bi se reklo, na svoj račun i ono što treba da uradi inkasira negde oko 400 miliona eura, ali ono što je još bitnije od tog novca, da stane na put neefikasnosti i neproduktivnosti i neefektivnosti onih koji su te sopstvene prihode koristili za zidanje zarada i za neke stvari koje nisu bile, dakle, namenske.
Ono što je isto tako pozitivno, to je da se ukidanje sopstvenih prihoda ne odnosi na visokoobrazovane i naučne institucije, to je veoma važan aspekt, zato što ćemo na taj način stimulisati naučna istraživanja, što ćemo stimulisati razvoj tehnologije. Predlažem, i ministrima i ovoj vladi, da se jedan ozbiljan fokus stavi na razvoj, ne samo i podsticanje društveno komunističkih nauka, nego tehničkih nauka, jer tu smo, kako bih rekao, veoma slabi, nama su potrebni inženjeri, nama su potrebni IT stručnjaci, nama su potrebni tehnološki parkovi, nama su potrebni proizvodi i usluge u tom domenu sa kojima možemo da budemo konkurentni na regionalnom i na globalnom tržištu.
Četvrti aspekt je zakon koji obezbeđuje mogućnost i pravo Poreskoj upravi da uvede u jedan normalan sistem subjekte koji posluju i rade u okviru sive ekonomije i sivog tržišta. Neka istraživanja govore o tome da čak do 30% bruto domaćeg proizvoda se izgubi u toj sivoj ekonomiji. Da ne govorim o tome, da kao predstavnik Socijaldemokratske partije, ne mogu da se pomirim sa tim da nekoliko stotina hiljada građana radi u takozvanoj crnoj zoni i predstavlja subjekat crnog tržišta radne snage.
To nisu ljudi koji su ostali bez prava na rad i svega onoga što pravo na rad kroz međunarodne konvencije, međunarodne organizacije rada, Evropsku socijalnu povelju, imaju pravo, ostaju bez osnovnog ljudskog prava. Dakle, oni nemaju nikakva prava u ovoj zemlji. Mislim da će se ovim predlogom zakona ta oblast regulisati i da ćemo uspeti u jednom narednom srednjoročnom periodu da suzbijemo u jednom dobrom procentu sivu ekonomiju.
Danas sam na Odboru apelovao gospodinu ministru, kada su u pitanju subvencije da se povede računa o namenskom trošenju sredstava i boljoj organizaciji, postavljanju bolje kontrole menadžmenta koji rukovodi preduzećima koji su korisnici subvencija, jer radi se o ogromnom novcu. Sugerisao bih na to da se povede računa i o tranzicionom fondu, koji nije isplaćivao otpremnine zaposlenima od Nove godine.
Poslednji deo, tiče se stranih, direktnih investicija. Nama su potrebne, i predlažem da radimo maksimalno na privlačenju investicija, ali investicija koje će proizvoditi razmenljive robe, koje će nam pomoći u transferu tehnologije i transferu novog znanja, ali pored razvoja proizvodnje i realnog sektora potreban nam je i razvoj trgovine.
Završiću ovim, ono što proizvedemo, a mislim da umemo da proizvedemo, mislimo da imamo ljudskih resursa da proizvedemo konkurentne proizvode i usluge, mi u Srbiji ne umemo to i da prodamo.
Možemo da se ugledamo na dobru praksu SAD, razvijenih zemalja Evrope, uspeli su da prodaju svoj način života, svoje proizvode, svoje usluge. Mislim da na procesu trgovine, na procesu prodajnih veština i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine će raditi permanentno na tome, na tom procesu da svaki državni činovnik i službenik bude ekonomski diplomata ove države. Da prodaje proizvode i da privlači strane investitore u našu zemlju.
Stoga, završavam, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati set ovih zakona i ekonomskih mera. Smatramo da su pozitivne i podržaćemo rebalans budžeta, u nadi da će strukturne reforme u naredne četiri godine mandata ove vlade biti ostvarene i da ćemo budžetski deficit svesti na nivo ravnoteže, dakle, od 0% i da ćemo steći uslove za jedan ozbiljan ekonomski, privredni razvoj. Zahvaljujem vam se.