Odustajem.

Uvaženi predsedavajući, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničkog kluba SDPS i ja smo podneli amandman na član 11.
Prvo bih se nadovezao na član 10. koji jasno definiše i vezan je za školski program i govori o tome da se školskim programom bliže određuje način na koji škola obrazuje i vaspitava učenike radi sticanja znanja, veština i stavova neophodnih za dalje obrazovanje i zapošljavanje.
Naša namera je bila da u samom sadržaju školskog programa izdvojimo preduzetništvo i preduzetničko obrazovanje kao ključni aspekti. Pored toga što u okviru reforme srednjeg stručnog obrazovanja u određenom broju srednjih škola postoji kao obavezni predmet, da se izdvoji i kao školski program jer smatramo da je razvoj preduzetništva pogotovo kod mladih ljudi u tom periodu života jako važan kako bi se oni usmerili za dalje preduzetničke inicijative, za preduzetničke poduhvate i naravno na pitanje rešavanja svoje egzistencije na slobodnom tržištu i oslanjanje na sopstvene resurse, a ne na državne.
Mi trenutno imamo situaciju da u našoj zemlji postoji, egzistira u velikoj većini slučajeva službeničko, a ne preduzetničko društvo. Intencija ove vlade je da stvorimo preduzetničko društvo i da naši mladi ljudi budu okrenuti preduzetničkim inicijativama. Moje kolege iz ministarstva koje su mahom, imaju univerzitetska i naučna znanja, znaju da nam, pogotovo 2008. godine dolazi sve više i više mladih ljudi na univerzitete koji nemaju preduzetničkih inicijativa, koji nisu motivisani.
Dakle, država nije stvorila dovoljno dobar ambijent i kvalitetan ambijent da bi se oni po tom principu i školovali i radili na tom planu. Tako da smatramo da je izdvajanje preduzetništva kao posebno preduzetničkog programa veoma važno, da se kroz taj preduzetnički program može se doći do boljeg povezivanja mladih ljudi sa privredom, sa lokalnom samoupravom. Mogu se sprovoditi ideje koje bi rezultovale time da bi privrednici dolazili u srednje škole, držali predavanja, kako bi se formirala ogledna preduzeća, omladinska, učenička preduzeća u tim srednjim školama i to je put kojim bi ova država postala preduzetničko, a ne službeničko društvo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, i amandman mojih kolega iz SDPS na član 12. se odnosi isto na pitanje preduzetništva i preduzetničkih inicijativa i stavljanja fokus, u fokus srednjeg stručnog obrazovanja na ovu problematiku i na ovu oblast bez obzira koje su srednje škole usmerenja.
Obzirom da se država nalazi u velikoj ekonomskoj krizi, da treba da udružimo maksimalno snage svi relevantni društveni činioci kako bi podigli nivo obrazovanja, naravno, kako osnovnog, srednjeg, naravno i visokog obrazovanja smatramo da poseban akcenat treba da se stavi na preduzetništvo.
Podsetiću vas kao član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava mi smo imali juče na odboru jednu situaciju da razmatramo izveštaj jednog državnog regulatornog tela gde smo iz izveštaja videli da su zarade u tom regulatornom telu 300,400 hiljada dinara, da je prosek 170 hiljada dinara, što u ovom smislu jako destimuliše mlade ljude da krenu u preduzetništvo, u otvaranje i pokretanje sopstvenog biznisa, već je svima u interesu koji idu ili u dalje školovanje, ili kreću da rade neki posao da se zaposle u državnoj službi i da budu na budžetu.
Naravno da na taj način nećemo uspeti da reformišemo ekonomiju, i nećemo da dostignemo privredni rast koji nam je potreban, a to je u ovom trenutku 5 posto i apelujem na uvaženog profesora ministra i na njegov tim da još jednom razmotre i uvaže naš amandman koji se odnosi na izdvajanje i stavljanje posebnog fokusa na razvoj preduzetništva kod mladih ljudi već u tom dobu uzrasta.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru nauke, prosvete i tehnološkog razvoja prof. Žarku Obradoviću i ministru poljoprivrede gospodinu Goranu Kneževiću.        
Naime, radi se o Centru za poljoprivredu i tehnološki razvoj iz Zaječara, jednoj naučnoj instituciji koja postoji više od stotinu godina, instituciji koja je, slobodno mogu da kažem, jedna od najvažnijih naučnih institucija u istočnoj Srbiji, na kontu koje bi mogao da se zasniva razvoj poljoprivrede, ali i ruralni razvoj u tom delu Srbije.
Taj institut je stariji od Poljoprivrednog fakulteta, od Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, a danas je u situaciji da je sa 73 radnika, sa 10 doktora nauka u procesu stečaja.
Šta se dogodilo sa Institutom za poljoprivredu i tehnološki razvoj iz Zaječara i kakav plan Ministarstvo nauke i poljoprivrede ima kako bi taj institut mogao ponovo da se pokrene i da se revitalizuje ako imamo u vidu činjenicu da želimo da napravimo društvo koje je zasnovano na znanju, da je poljoprivreda jedna od privrednih grana na kojoj će se Srbija oslanjati u narednom dugoročnom periodu, jer bez razvoja nauke, bez takvih institucija, bez inovacija ne možemo govoriti ni o ravnomernom regionalnom razvoju, ni o razvoju poljoprivrede, ni o razvoju ekonomije?
U više navrata se sindikalna organizacija Centra za poljoprivredu i tehnološki razvoj obraćala i ukazivala na propuste i na zloupotrebe položaja tadašnjeg menadžmenta, koji je verovatno doveo do takve situacije i ugrozio poljoprivredu kao razvojnu privrednu granu u istočnom delu Srbije, koja je od velikog, ako ne i najvažnijeg značaja za taj deo naše zemlje.
Želim da kažem da zemlje koje nemaju prirodne resurse oslanjaju se na ljudske resurse, oslanjaju se na znanje kao motor konkurentnosti. Srbija ima i prirodne i ljudske resurse, ima znanje, ima mogućnosti da razvija nauku, ali ima i prirodne resurse. I pored svih tih resursa, mi imamo sada situaciju da poljoprivreda u tom regionu, ali i u celoj Srbiji, ne može da se razvije na jedan pravi način.
Daću primer mojim kolegama, narodnim poslanicima, da Holandija sa četiri puta manje obradive površine ima izvoz od 100 milijardi eura. Samo iz jednog jedinog razloga, zato što je razvijala nauku, zato što je razvijala sorte, zato što je na taj način došla do razvoja ljudskih resursa i kapaciteta kada su u pitanju agroekonomisti, kada su u pitanju poljoprivredni inženjeri, kada su u pitanju menadžeri koji će prodavati te poljoprivredne proizvode na svetskom tržištu, a naša zemlja od izvoza poljoprivrednih proizvoda ima dve milijarde eura. Jedini i najzaslužniji činilac i aspekt za to je razvoj nauke i konkurentnost u okviru naučnih istraživanja i inovativnih istraživanja.
Stoga, molim Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i Ministarstvo poljoprivrede da bar pokušaju da pronađu rešenje kako jedna od najvećih privrednih grana u tom delu Srbije, a naravno i u celoj Srbiji, kako bi mogla da se razvije u narednom periodu i kako bi Srbija fokusirala svoj ekonomski razvoj na jednoj tako strateški važnoj privrednoj grani, o kojoj mnogi u našoj zemlji govore proteklih 30, 40 godina, a u okviru koje se nije mnogo uradilo. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva prosveta, nauke i tehnološkog razvoja, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Zakonu o obrazovanju odraslih i o Zakonu o srednjem obrazovanju. Smatram da u dosadašnjoj diskusiji koju smo imali nismo dovoljno vremena posvetili jednom novom zakonskom rešenju koje će definitivno dovesti do rešenja problema koji smo do sada imali u vidu akreditacije programa i organizacija koje će izvoditi i implementirati neformalne, odnosno vaninstitucionalne vidove obrazovanja.
Smatram da je set ovih zakona o obrazovanju usklađen i konkurentan sa Strategijom razvoja obrazovanja i dolazimo do jednog kvalitetnog zakonskog okvira i, imajući u vidu činjenice i određene analize, čak smo ispred svih zemalja u regionu, naravno, ako usvojimo ove zakone, u tom nekom smislu zakonske regulative koja će nam dati mogućnost da pospešimo obrazovanje kako formalno, tako i neformalno obrazovanje.
Smatram da u vremenu u kojem živimo prosto moramo imati u vidu jedan veliki značaj neformalnog obrazovanja. Nesporno je formalno obrazovanje, kako osnovno, srednje i visoko.
Tu imamo puno problema i moraće puno napora da se uloži kako bi se situacija u tom domenu pospešila, pogotovo u politici kvaliteta i u odnosima i relacijama između potreba privrede naše zemlje i obrazovnih profila koji se školuju u našim srednjim školama, naravno i u okviru visokoobrazovanih institucija.
Međutim, neformalno obrazovanje je obrazovanje koje daje ono što je u savremenom modernom razvijenom svetu jako važno za tržište rada. Za proces razvoja preduzetništva to su veštine i dodatne sposobnosti koje su nadogradnja na formalno obrazovanje.
Navešću samo primer da u SAD su najkonkurentniji oni kadrovi koji čak u 88% slučajeva imaju izgrađene veštine i koji primenjuju onu filozofiju doživotnog učenja i koji imaju jedan čitav niz kvalifikacija i onih kadrova kojih se prilagođavaju uslovima na tržištu i trenutnoj ekonomskoj situaciji.
Nažalost, mi u našoj zemlji imamo jednu takvu priliku da, evo, jedna analiza je pokazala da čak 34.000 ljudi u našoj zemlji će se u ovom periodu radije odlučiti da uzme otpremnine i da čeka penziju na Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nego što će prihvatiti bilo kakav vid prekvalifikacije i dokvalifikacije i pokušati da na tržištu rada u privatnom sektoru ostvare svoju zaradu, da stvore neku dodatnu vrednost za svoje poslodavce, a da ne govorim o tome da pokreću sopstvene preduzetničke inicijative.
Navešću samo jedan negativan primer koji se dešavao i u mnogim javnim preduzećima, kao što je recimo "Telekom", kao što "Elektroprivreda". Imate situaciju u "Galenici", gde je u menadžmentu "Galenike" država odredila da je oko 300 radnika definisano kao višak zaposlenih. Njima su ponuđene opcije otpremnine i socijalnog programa, nekima program prekvalifikacije i dokvalifikacije i samo 30 od 300 se javilo da bude na tom programu, a troje je pristalo da ide na taj program i da se upusti dalje u tržišnu utakmicu.
Znači, ovde se radi o jednoj potrebi ne samo za promenu zakonske regulative, nego se radi o potrebi promene svesti, promene mentaliteta, ne samo kod starijih ljudi, o tome ću govoriti malo kasnije, nego i kod dece, kod učenika koji su u srednjoj školi, da, prosto, moraju da imaju u vidu da u 21. veku svoju egzistenciju, razvoj profesionalne karijere i sve ono što je vezano za kvalitet njihovog života, vezuju za privatni sektor, za svoju inicijativu i za svoje znanje. Naravno, vezano je za implementaciju jedne jasne filozofije i politike doživotnog učenja i doživotnog obrazovanja za svakog pojedinca.
Navešću i određene predloge koje imam kao dopunu onoga što zakon definiše. Posebno bih se osvrnuo na to da Zakon o obrazovanju odraslih definiše da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja treba da vodi evidenciju pravnih lica i preduzetnika koji nisu organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, a kod kojih se obavlja praktičan rad.
Iskustvo Nemačke, iskustvo Slovenije, iskustvo Francuske govori o tome da to treba da rade privredne komore, da to treba da rade udruženja poslodavaca, zanatske komore, jer one već u svojoj bazi podataka imaju veliki broj privrednih društava. Naravno, nije teško na to nadograditi spisak organizacija, sindikata i svih onih drugih koji po ovom zakonu mogu da se bave obrazovanjem odraslih.
Ono što je isto jedan dodatni kvalitet ovog zakona to je da, kao u sektoru visokog obrazovanja, uvešće se akreditovanje programa i akreditovanje, uz jasne standarde onih institucija, organizacija koje će moći da izvode programe neformalnog obrazovanja, jer se konačno u ovoj zemlji shvatilo koliko je to neformalno obrazovanje važno i koliko je važno da i naši mladi ljudi, a i oni koji na tržištu rada izgube posao, prosto imaju i treba da se prekvalifikuju i treba da se dokvalifikuju kako bi mogli lakše da se snalaze na tom tržištu rada.
Isto tako, ovaj zakon ide u prilog onome što ne možemo da postignemo već 20 i nekoliko godina u našoj zemlji, a to je da imamo jedno fleksibilno tržište rada gde će se radna snaga slobodno kretati, gde će biti normalno da privredna društava u svojim preduzetničkim poduhvatima mogu i da se ugase, mogu da uđu u probleme i da nije smak sveta ako se na taj način izgubi posao, već da se na jedan proaktivan način traži drugi ili pokreće nova preduzetnička inicijativa.
Kada je u pitanju akreditovanje programa i akreditovanje organizacija koje vrše obrazovanje odraslih, mislim da je najbolje rešenje da tu postoji jedna krovna organizacija ili da se to poveri Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja već postoji kada je u pitanju sistem visokog obrazovanja, jer već imamo infrastrukturu, imamo ljude koji se bave visokim obrazovanjem i mislim da ne bi bio problem da se tu na taj način i uštedi na troškovima i da se dinamičnije i što brže implementira ovaj zakon i da dobijemo što bolje, što kvalitetnije programe i ljude koji će biti spremniji za tržišnu utakmicu u našoj zemlji, ali što da ne i u regionu.
Isto tako bih se osvrnuo i na to kada je u pitanju oduzeto odobrenje za obrazovanje odraslih. U Zakonu piše da se odobrenje onome ko je prekršio zakon može ponovo izdati.
Mislim da je obrazovanje odraslih i dobijanje sertifikata, odnosno akreditacije, uverenja, toliko ozbiljna stvar, da ako neko prekrši u tom domenu zakon da on ne bi smeo ponovo ni u kom slučaju da dobije to odobrenje. Ovo smatram kao jednom od ključnih aspekata razvoja našeg obrazovanja i razvoja naših kadrova.
Kada je u pitanju Zakon o srednjem obrazovanju napomenuo bih jednu situaciju koju imamo u našoj zemlji, naravno i ministar i predstavnici ministarstva su govorili o tome da imamo manje dece i da imamo sve više i više mesta u školama. Smatram da je na neki način srednje stručno obrazovanje, a pogotovu da su zanati minorizovani u tom nekom domenu a da postoje velike potrebe. Ide nam i strategija reindustrijalizacije i u ovoj zemlji će morati neko da se bavi i tim zanatskim poslovima i stručnim poslovima i u taj prilog nam govori i to da i imamo i imaćemo velike projekte. Ide nam južni tok kao veliki projekat. Koga ćemo da zaposlimo tamo ako nemamo armirača, ako nemamo montere, ako nemamo električare i tu treba menjati svest ne samo mladih ljudi nego i njihovih roditelja, ne u tom domenu da ga menjamo iz parlamenta, nego da sprovodimo određene edukacije kako bi prosto i roditelji usmeravali svoju decu na ona zanimanja sa kojima mogu da se zaposle, sa kojima mogu odmah, dakle brzo posle završetka školovanja da uđu u proces rada.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Marinkoviću.)
Završavam. Samo ću reći da ćemo podneti jedan amandman koji će izvući preduzetništvo iz programa u srednjem obrazovanju, a smatramo da je preduzetništvo jedno od najbitnijih stavki, najbitnijih aspekata koji će odrediti budućnost ekonomskog razvoja naše zemlje. Hvala vam.

Uvaženi predsedniče Skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ova tema o kojoj danas parlament raspravlja od ključne važnosti za dalji razvoj naše zemlje i veoma mi je žao što danas u Skupštini nemamo bar 200 poslanika, što je ovako mali broj poslanika.
Uputiću dva pitanja ministru Dinkiću, koja se tiču problema sive ekonomije i reforme javnog sektora, sa posebnim naglaskom na javna preduzeća, a sve u prilog tezi i strategiji naše zemlje koja podrazumeva prelazak sa službeničkog društva, koje danas funkcioniše u našoj zemlji, na preduzetničko društvo. Moj kolega Zoltan Pek je govorio o problemima sive ekonomije, govorio je o tome da preko 30% BDP ode i potroši se kroz delatnosti koje se tiču sive ekonomije i koje utiču na neefikasnost, nedovoljno punjenje budžeta naše zemlje, ali i na onu veliku pošast koja se tiče crnog tržišta, radne snage i konstantnog kršenja radničkih prava koja su zagarantovana svim konvencijama Međunarodne organizacije rada, Evropskom socijalnom poveljom koju je naša zemlja i naš parlament ratifikovao još 2009. godine i Zakonom o radu i svim drugim zakonima koji se tiču ostvarivanja socijalnih i ekonomskih prava naših ljudi.
Moje pitanje se odnosi na to kako da uz mere poreske politike, koje je Ministarstvo finansija i privrede već sprovelo, a tiču se rasterećenja privrede, podsticaja mikro malim i srednjim preduzećima, kako da pored ostvarivanja poverenja građana i preduzetnika u državu i smanjivanja korupcije i kriminala, što su veoma važni parametri u smanjivanju i svođenju sive ekonomije na neki realan nivo i procenat, kako da dodatno podstaknemo ljude na samozapošljavanje, na nove preduzetničke inicijative?
U skladu sa tim, pitam gospodina ministra da li će u dogledno vreme biti donešena zakonska regulativa koja definiše mikro finansiranje, mikro kreditiranje i otvaranje novih preduzeća, pogotovo mikro preduzeća, po uzoru na razvijene zemlje, ali i na one zemlje koje su u razvoju i siromašne zemlje gde bi to bio jedan od glavnih generatora zapošljavanja?
Moram da pomenem da, recimo, u regiji Vićenca u Italiji od 450.000 stanovnika ima 50.000 preduzeća. Dakle, na devet ljudi dolazi jedno preduzeće i većina od tih preduzeća upravo predstavlja mikro preduzeća koja zapošljavaju do 10 ljudi. Takav projekta je već započet, samo očekujem informaciju da li će se raditi na tome. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem vam se na prihvatanju inicijativa.
Drugo pitanje se tiče reforme javnog sektora. Znam da ste se vi zalagali za još rigidniji zakon od onog koji je donesen u Narodnoj skupštini krajem prošle godine, Zakon o javnim preduzećima.
Imao sam priliku da jutros razgovaram sa ministarkom Mihajlović o procesu korporitivizacije preduzeća za koje ona, kao resorni ministar nadležna, znači, tiče se elektroprivrede, elektromreža i drugih preduzeća. Želeo bih da čujem da li su moguće promene u tom domenu? Da li je moguće da iznedrimo nova rešenja kako bi javni sektor i javna preduzeća bila efikasnija, bila bolja? To se odnosi na jedan predlog koji bi se ticao osnivanja jedne centralne agencije, centralne institucije koja bi upravo vršila kontrolu. Dakle, nadgledala bi rad javnog sektora i javnih preduzeća i bila bi nadležna za naravno, korekciju, ukoliko ta preduzeća ne posluju efikasno i ne daju rezultate koji su potrebni.
Isto tako, mislim da je potrebno i raspisati jedan međunarodni tender, u stvari, jedan međunarodni konkurs za menadžment tih preduzeća, jer se pokazuje da prosto ne možemo da se izvučemo iz tog vrtloga korišćenja mekog budžetskog ograničenja kada su u pitanju javna preduzeća i javni sektor. Da li je moguće doneti jednu sasvim novu strategiju javnog sektora i razrešiti to pitanje dugoročno?
Mislim da je to uz ono o čemu ste i malopre govorili, podsticanje javno privatnog partnerstva, koje gotovo da ne koristimo u našem privrednom razvoju i projektima koje imamo i koji će u narednom periodu moći da se realizuju, da možemo da prosto uredimo javni sektor i javna preduzeća na jedan kvalitetan i bolji način.
Naravno, jedan jasan sistem korporativnog upravljanja u tim preduzećima, koji bi bio usaglašen sa modelima koje već primenjuju javna preduzeća u razvijenim zemljama. Taj model naravno podrazumeva ono što se zove participativni model menadžmenta, zajedničko donošenje odluka između menadžmenta i zaposlenih, ali naravno i jedna jasna odgovornost za rezultate koji su postavljeni biznis planom. Mislim da je to za našu državu od ključnog značaja i usko je povezano sa podsticajem preduzetništva i privatnog sektora.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, po ovom pitanju govoriću sa aspekta reformi koje su, naravno, potrebne našoj zemlji i njihovo sprovođenje sprovođenje je potrebno na jedan, prosto, dinamičan i brz način.
Naravno, uvažavajući argumente drugih kolega, moram prvenstveno da kažem, i tu se ne bih složio sa kolegom Milenićem, da su ovaj amandman i predloženi zakon, u stvari čedo liberalnog koncepta ekonomije. Štaviše, smatram da on ide u prilog stvaranju jednog ambijenta i društva jednakih šansi za koje SDPS zdušno zalaže. Ako hoćemo da sprovodimo reforme, definitivno moramo da stvorimo i mislim da je prvi postulat stvaranja tržišne ekonomije, koju još uvek nemamo, nažalost, u punom kapacitetu, društva jednakih šansi.
Ako govorimo o ekonomskim prioritetima ove Vlade i ekonomskom dugoročnom razvoju, naš prioritet treba da bude reindustrijalizacija, proizvodnja, zanatstvo, mala i srednja preduzeća i, slobodno mogu da kažem, mi moramo da usmerimo sve snage kako bi njima obezbedili ambijent kako bi oni što bolje poslovali, zapošljavali ljude.
Uz uvažavanje svih drugih struka i svih drugih profesija, ali ovaj budžet i ova država može da se razvija i naš bruto domaći proizvod može da se pospeši, da se uveća, samo ukoliko sektor onih koji stvaraju dodatnu vrednost na tržištu, ukoliko se njihov položaj i ukoliko se njihova pozicija poboljšava. Ako želimo da pravimo preduzetničko društvo, a ne službeničko društvo, ne možemo govoriti - sada neki lobi nastupa i pritiska da se neki zakon ili član nekog zakona zbog njihovih interesa prihvati ili ne prihvati.
Govoreći o tome da je prikazana prosečna zarada u tom domenu i u tom sektoru od 25.000 dinara, ne trebate da budete ekonomista i veliki ekonometrijski analitičar, da bi shvatili da to nisu tačni podaci, da to nisu tačne analize. Ono što treba da bude interes ove Vlade i ovog parlamenta, da svi građani, da svi ljudi koji se bave bilo kakvim poslom ili biznisom, plaćaju onaj porez državi koji treba da plaćaju. Ne možemo dozvoliti da neko plaća iz nekog nepoznatog razloga manje nego što plaćaju oni drugi.
Stoga ne vidim ni jedan razlog da se ovaj amandman prihvati, jer on ne ide u prilog razvoju tržišne ekonomije i, naravno, nus efektima koji se tu javljaju. Ako govorimo o tome da naš razvoj zavisi i od domaćih investicija, domaćih proizvođača, domaćih privrednika, on umnogome zavisi i od stranih direktnih investicija. Ako stvaramo takav ambijent da neće svi biti u istom položaju, naravno da će nam i rejting biti slabiji i naravno da će nas investitori u širokom luku obilaziti u narednom periodu. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da o diskusiji o setu poreskih zakona, koju danas imamo na dnevnom redu, ne možemo govoriti ako ne govorimo uopšte o kompletnom ekonomskom kontekstu u našoj zemlji. Kolege koje su govorile pre mene, a i sam ministar je govorio i dao nam je osnovne činjenice i informacije o potrebi za što skorijim rebalansom budžeta, o tome da budžet nije napunjen kako je projektovano, pogotovo kada su u pitanju PDV i akcize. Želeo bih da unesem i jednu malu dozu optimizma za konkretnu projekciju ekonomskih kretanja u narednoj godini, ali i u narednom periodu i na šta sama Vlada RS i parlament treba da se usmere kako bi reforme mogli da izvedemo na kvalitetan i dobar način po našu zemlju i našu ekonomiju.
Prvenstveno bih izneo neke podatke koji su pozitivni, a to je da imamo jedan veliki porast izvoza, koji je dao izvoz drumskih vozila, porast od 168 miliona evra, što je 50,8% ukupnog povećanja, električne mašine i aparati, uređaji 29%, mineralne vode i otpaci metala 26%, razni gotovi proizvodi 18%, proizvodi od metala 18%, telekomunikacioni aparati i uređaji 14, što predstavlja jednu dobru bazu da uz jednu politiku privlačenja dodatnih stranih direktnih investicija, ali i ono što je MMF kao preporuke dao u okviru njihove posete koja se desila prethodnih 20-ak dana, a to je da moramo dinamičnije da sprovodimo regulatorne reforme, da moramo dinamičnije da sprovedemo reforme javnog sektora i javnih preduzeća, pogotovo u okviru postupka i procesa korporatizacije javnih preduzeća i naravno ono što nam je preko potrebno, reforme tržišta rada.
Što se tiče samog seta poreskih zakona koje imamo na dnevnom redu, ono što je dobro i što ćemo u svakom slučaju kao SDPS podržati je to da se radi i uvodi finansijska disciplina, da se jača stabilnost PIO fonda i da se jača poreski moral ne samo kod građana nego i kod onih koji pune budžet i stvaraju dodatnu vrednost, a to su pogotovo mali i srednji preduzetnici. Smatram da je ovo samo faza u procesu stvaranja jednog kvalitetnog ambijenta za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća. Ono što je za SDPS jako važno je da se intenzivno radi na jednoj preraspodeli opterećenja koje imaju građani Republike Srbije i u okviru toga ćemo kao stranka sa našim strateškim partnerima iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, ali i drugih sindikata, dati predloge i sugestije i za ovaj set zakona, ali i za zakone koji će se donositi u narednom periodu kako bi radno intenzivne grane industrije, kako bi oni koji najmanje zarađuju mogli da budu manje opterećeni, kako bi ta preduzeća koja zapošljavaju takve radnike mogla da budu rasterećenija.
U svakom slučaju, podržavamo da ta preraspodela, kada su u pitanju opterećenja, ide na račun imovine u odnosu na rasterećenje, kada su u pitanju opterećenja na rad. Ono što bih ja dao kao jednu sugestiju i apel, ne samo Ministarstvu finansija i privrede, nego i svim drugim ministarstvima, je da ovakvi zakoni, koji se tiču suštinski socijalno-ekonomske politike ove zemlje, koji su od krucijalnog značaja za razvoj ekonomije, da moraju obavezno, kako je to praksa u EU i u svim razvijenim evropskim zemljama, da idu na diskusiju na socijalno-ekonomski savet, jer kao što svi znamo, i u okviru EU ni jedan ovakav zakon ne može da dođe u javnu raspravu i dođe u raspravu na parlament ako ne ode evropsko socijalno-ekonomski komitet i ako ga ne odobre "Biznis Jurop" i ako ga ne odobri Evropska konfederacija sindikata. Molim i apelujem da se i predstavnici radnika, dakle, sindikati i predstavnici poslodavaca još intenzivnije uključe u proces donošenja ovakvih zakona.
Što se tiče poreza na dohodak građana, kolege pre mene su dovoljno govorile o tome. Imaćemo pojačanje stabilnosti PIO fonda kroz povećanje doprinosa sa 22 na 24%, smanjenje poreza na zarade sa 12 na 10%. Naravno, na taj način će lokalne samouprave izgubiti prihode, ali u svakom slučaju u tom nekom domenu će ostati nekih 10 milijardi dinara koji će pokriti i ona opterećenja i rashode koji će imati kroz ukidanje onih tzv. parafiskalnih ili kvazifiskalnih nameta i naknada.
Ono što će biti predlog i za šta će se SDPS zalagati u narednom periodu i okviru ovog seta zakona koji imamo danas, ali u svakom slučaju novih zakona i izmena koji se budu donosili, to je da ćemo ići sa konkretnim predlogom i konstuktivnim predlogom za potpuno rasterećenje minimalne zarade. Naravno, ne na populistički način da mi to samo predložimo, naravno da moramo da nađemo taj novac i da ga kompenzujemo ako oslobađamo minimalnu zaradu na nekoj drugoj strani.
Gde je ta druga strana? Ta druga strana se nalazi u onom broju ljudi koji primaju više od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji, to je negde više od preko 300.000 dinara, gde ako jasno matematički izračunate, trenutna stopa oporezivanja zarada koje čine više od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji je 48,3%. Mi podržavamo, u svakom slučaju, ovo smanjenje opterećenja na minimalne zarade, koje je sa 59,3% smanjeno na 58,9%, za prosečne zarade smanjen je taj procenat na 0,2% i na zarade od 100 i više hiljada 0,01%. Ali, mi moramo da radimo na jednom rešenju gde ćemo maksimalno rasteretiti i preduzetnike i velika preduzeća i radno-intenzivne sektore industrije, tako što ćemo uraditi i napraviti rešenje da se minimalne zarade potpuno stave van opterećenja za poreze. U svakom slučaju i ovo je pomak, i ovo smatramo kao jedan proces koji je pozitivan i koji će pomoći radno-intenzivnim industrijama i preduzetnicima da bolje i kvalitetnije prevaziđu probleme u kojima se nalaze.
Jedna od najvažnijih izmena predstavlja i značajno administrativno unapređenje, smanjivanja administrativnih troškova, sprovođenje poreskih obaveza kroz samo oporezivanje na prihod od samostalne delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige i na kapitalne dobitke. Smatramo da ovo jeste nastavak i u svakom slučaju podržavamo sve ono što podrazumeva giljotinu propisa, a ta giljotina propisa odnosi se na deo koji smanjuje i količinu obrazaca koji se podnose, a njih je do sada bilo 35 za prijavljivanje poreza po odbitku i prijavljivanje elektronskim putem, tako da ćemo na taj način uvesti veću disciplinu, smanjiće se adminstrativni troškovi za 1,5 milijardu dinara i, u svakom slučaju, na ovaj način mislimo da idemo ka tom nekom stvaranju ambijenta, kada je administracija i birokratija u pitanju, koji je povoljan i koji je privlačan, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, potpuno podržavamo eliminaciju distorzija i nepravilnosti usled različitog poreskog tretmana, definisanja nerealnih poreskih osnovica za oporezivanje imovine i, u svakom slučaju, realistično vrednovanje poreskih olakšica, naročito pravnih lica i poljoprivrednog zemljišta. Na taj način će se izvršiti jedna realnija, jedan bolja lokacija resursa i motivisaće se građani da onu imovinu koju imaju stave u korist stvaranja dodatne vrednosti, a ne da ta imovina stoji, da ne donosi nikakav novac, nikakva sredstva i da, na kraju krajeva, država ne ubire nikakav porez i nikakve tantijeme od takve imovine. U svakom slučaju, u okviru strategije razvoja ekonomije Vlade Republike Srbije imamo, i nadam se da ćemo dinamično raditi na tom projektu, stvaranje jednog preduzetničkog društva, društva gde ćemo uposliti sve kapacitete, kako ljudske, tako i finansijske i prirodne, a ne stvaranju i vraćanju na period od pre nekoliko godina, gde smo imali jedno službeničko društvo i gde su pogotovo mladi ljudi bili okrenuti isključivo javnom sektoru, a ne onom sektoru koji je najpotrebniji našoj zemlji, koji u svakom slučaju razvija ekonomiju svake države, a to je privatni sektor i privatna inicijativa.
Kada su u pitanju preduzetnici, SDPS, kao što je svima poznato, je orijentisana i uvek će podržati zakonska rešenja koja se tiču podsticaja mikro, malim i srednjim preduzetnicima. Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnom osiguranju, podržavamo predlog da oni privrednici koji vrše samostalnu delatnost, da se uvede plaćanje poreza na zaradu, dakle, na lični dohodak i da se to odvoji od kapitalne dobiti. Na taj način, kako su projekcije i napravljene, smanjiće se opterećenje preduzetnika za jednu trećinu.
Ovakvim setom zakona, ovakvim rešenjima koja na prvi pogled izgledaju, kao što su neke kolege rekle, kao kozmetičke promene, mislim da nisu. Mislim da naša zemlja mora da se razvija iz dana u dan. Mislim da treba da nam bude bolje iz dana u dan. Ako budemo donosili ovakve zakone i ovakva rešenja, biće dovoljno da nam bude bolje bar po malo svaki dan, da bi dostigli jedan nivo ekonomskog razvoja, da bi povećali BDP, da povećamo priliv stranih i direktnih investicija, kako bi mogli da izvršavamo svoje obaveze, kako bi mogli da smanjimo na jedan kvalitetan način i ekonomski održiv i fiskalni deficit i javni dug. U svakom slučaju to su neka rešenja koja će postupno, nadam se, dati neke realne i dobre rezultate.
U svakom slučaju, ovaj set zakona se odnosi na sektor malih preduzetnika, na podsticaj, nadam se, i novom zapošljavanju, na stvaranje jednog kvalitetnog ambijenta kojim ćemo učiniti da Srbija postane jedna bolja destinacija za investicije, koja će, u svakom slučaju, uraditi i definisati stav SDPS, da se najveći problem naše zemlje reši, a to je problem o kojem je upravo ministar pričao, to je problem nezaposlenosti. On nije i ne možemo ga gledati kao problem i kroz metodologiju Međunarodne organizacije rada i definisati ga kao 22, 23, 25%. Svesni smo toga da u nekim opštinama, u nekim delovima naše zemlje nezaposlenost ide i do 70 i 80%.
Zato sam ja umereni optimista i zato želim da dam podstrek i podsticaj i Vladi i ovom parlamentu, da imamo više "Fijata" i više "Kuper tajersa" i više "Falkija" i više "Gučija", jer samo na taj način, ne samo uz administrativno definisanje i poboljšanje fiskalne regulative i stvaranje jednog povoljnog ambijenta, naša zemlja može da se razvija i da razreši najveći problem naše zemlje, a to je problem nezaposlenosti.
Socijaldemokratska partija Srbije, zajedno sa svojim partnerima iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i drugih sindikata koji to podržavaju, u danu za glasanje će podržati ovaj set zakona, naravno, uz ove predloge i sugestije koje će i moja koleginica Slavica Savić u daljoj raspravi definisati, kako bi zakonski predlozi bili što bolji u interesu građana i u interesu države. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada, socijalne politike i zapošljavanja u Vladi Republike Srbije. Odnosi se generalno na politiku naše zemlje koja se oslanja u narednom periodu na ravnomerni regionalni razvoj, na ekonomski razvoj, na reforme. Međutim, u manjim sredinama koje treba da budu predmet jačanja politike ravnomernog regionalnog razvoja ima problema koji se tiču problema koje su neke razvijenije zemlje ili zemlje u razvoju imale polovinom 20. veka.
Ovo pitanje se odnosi na opštinu Kosjerić, na marginalne društvene grupe i na problem Udruženja za dečju paralizu i Udruženje slepe i slabovide dece kojih ima preko 100. Ministarstvo rada i socijalne politike i Centar za socijalni rad su u prošlom mandatu realizovali jedan projekat obezbeđenja dnevnog boravka za tu decu koji ističe za nekih mesec dana. Opština kaže da nema sredstava, da nema novca za nastavak tog projekta i moje pitanje se odnosi na Ministarstvo rada i socijalne politike, da li je moguće da se taj projekat ikako podrži, da se on produži, jer briga za marginalne društvene grupe treba da bude jedan od osnovnih prioriteta kako ove Vlade i ono što definiše jednu socijalno odgovornu politiku svake ozbiljne zemlje u 21. veku?
Drugi aspekt i drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja i na potrebu za dijaliznim centrom u tom istom Kosjeriću u kojem ljudi na dijalizu odlaze na udaljenost od preko 60 – 70 kilometara i to svakog drugog dana, iako u Zakonu o socijalnoj zaštiti Pravilnik definiše da taj dijalizni centar mora da postoji i da bude prisutan u prečniku od 30 kilometara.
Ako govorimo o ekonomskom razvoju, o ravnomernom regionalnom razvoju, naravno da moramo svi da se potrudimo i naše kolege iz Ministarstva zdravlja, iz Ministarstva rada i socijalne politike da obezbedimo one osnovne uslove za život i osnovna ljudska prava koja se tiču prava na zdravstvenu zaštitu, prava na bezbednost, prava na rad, a mislim da je pravo na zdravstvenu zaštitu, obezbeđenje zaštite marginalnim društvenim grupama temelj koji nam u stvari predstavlja preduslov da možemo da ostvarujemo svaki drugi aspekt društvenog i, naravno, ekonomskog razvoja, te apelujem na oba ministarstva da mi odgovore i naravno da se potrude da ove konkretne probleme rešimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao pripadnik i član SDPS, u ime stranke, u ime našeg poslaničkog kluba koristim priliku da čestitam svim građanima Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, što je u skladu sa našim programom i našim vrednostima koje imamo u našem programu, u našim ciljevima i naravno u našim srcima.
Što se tiče Predloga zakona o železnicama, prvenstveno želim da istaknem da do sada zakon koji smo imali iz 2005. godine nije bio usaglašen sa vremenom u kojem živimo, sa novim dešavanjima u svetskoj ekonomiji, globalnoj privredi, političkim dešavanjima, tako da smatram da ovaj novi predlog sadrži novine i, ono što je najbitnije, usaglašen je sa zakonima i zakonskom regulativom EU, ali ne samo EU, nego i razvijenih zemalja sveta.
Možda ćemo i kroz amandmanske predloge i određene dopune da predložimo nešto što se pokazalo kao ispravno i što se kvalitativno dobro pokazalo u drugim zemljama, recimo kao što je Hrvatska, kao što je Savezna Republika Nemačka.
Ono što je nama falilo, o tome je govorio i kolega Branislav Lazarević iz Ujedinjenih regiona juče, to je kvalitetan menadžment, poboljšanje efikasnosti, maksimalne mogućnosti za povećanje kapaciteta u okviru modernizacije restrukturiranja. Hrvatska je napravila u okviru holdinga za železnicu posebno preduzeće koje se isključivo bavi menadžmentom, koje se isključivo bavi upravljačkim procesom i upravljanjem efikasnosti i efektivnosti železnica Hrvatske. Savezna Republika Nemačka čak ima, u okviru železnica savetodavno telo koje je sastavljeno od po devet parlamentaraca iz oba doma parlamenta Savezne Republike Nemačke, koji upravo kao stručnjaci, ali i kao kontrolni organ nadziru sve one koji upravljaju ovakvim veoma važnim nacionalnim resursom, koji naravno ima sigurno ključni značaj za razvoj i upravljanje celokupne nacionalne ekonomije svake države pa i naravno Republike Srbije.
Ono što je kvalitativno dobro je što konačno Vlada mora da donese i nadležno ministarstvo, nacionalni plan, mora da donese strategiju za modernizaciju i restrukturiranje. Iskreno se nadam i mogu da kažem da sam optimista da će ljudi u ministarstvu, da će ljudi u železnicama Srbije imati dovoljno kapaciteta u znanju, u poznavanju novih tehnologije i primene dobre prakse razvijenih država da tu strategiju implementiraju obzirom da prethodne strategije, ima ih 113, koje su donošene, izglasavane u našem parlamentu u većini slučajeva nisu implementirane i mislim da je to najveći deo posla, tako da ćemo budno nadzirati i kao partija i kao poslanici implementaciju strategije i ono što će se dešavati u železnicama u narednom periodu.
Svi smo svesni činjenice u kakvom je stanju naša železnica, ali ovim zakonom mislim da dobijamo jednu mogućnost da ne privučemo samo kvalitetne i dobre kredite, kao što smo to i realizovali sa državom Kuvajt. Radi se o kreditu od 25 miliona evra pod veoma dobrim uslovima od njihovog razvojnog fonda, ne da realizujemo samo kredite, nego da privučemo investicije stranih ulagača u našu železnicu. Podsetiću da Kuvajt, pored tog razvojnog fonda, koji se bavi isključivo kreditiranjem drugih država i drugih kompanija u drugim zemljama ima jedan poseban fond koji se upravo bavi isključivo investicija u infrastrukturu, kako u svojoj zemlji, tako i širom sveta. Tako da mislim da će ovaj zakon u mnogome pomoći da privučemo i strane investicije i da naravno na taj način našu železnicu konkurentnijom i kvalitetnijom.
Neću mnogo govoriti o tome da će ovaj zakon stvoriti preduslove za tržišnu utakmicu, za razvoj konkurencije, što je naravno svakoj tržišnoj privredi i svakoj normalnoj državi u 21. veku treba da bude prioritet. To je u interesu zemlje, to je u interesu naših građana, a naravno u interesu Železnica Srbije kao akcionarskog društva i preduzeća koji treba da bude, naravno tržišno orijentisan i u skladu sa novim uslovima koji se dešavaju na tržištu i uslovima koji se dešavaju na polju železničkog saobraćaja.
Naravno, veoma je važno napomenuti da usaglašenost sa evropskim direktivama i evropskim zakonima čini naš put, kada su u pitanju Železnice Srbije, u evrointegracije EU, čini ga bržim. Zašto to govorim? Zato što nam je jako važno da iskoristimo mogućnost da povučemo sredstva iz evropskih fondova. Svima nam je sigurno u ovom parlamentu poznato da postoji Fond koji se zove transevropske mreže, koji ulaže, koji investira sredstva u ceo aspekt saobraćaja, ali najviše je fokusiran na železnički saobraćaj. To će biti jedna posebna mogućnost da za modernizaciju naše železnice, za poboljšanje njene efikasnosti i njene konkurentnosti na regionalnom, ali naravno i na evropskom tržištu možemo da dobijemo kvalitetna sredstva i da razvijamo železnicu koja će zasigurno biti, iskreno se nadam, okosnica razvoja celokupne naše ekonomije. To je u interesu ne samo partije koje su predložile ovaj zakon, to je u interesu svih građana Srbije i naše zemlje, imajući u vidu da je prioritet Vlade Republike Srbije ekonomski razvoj, ekonomske reforme, smatram da će ovo samo biti deo jednog sistemskog rešenja koji će učiniti da reforme što brže i dinamičnije privedemo kraju i da naravno doživimo ekonomski, industrijski i svaki drugi rast, što naravno ne možemo učiniti bez razvoja i moderne infrastrukture. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti usmereno na gospodina Kneževića. Kolege poslanici su tokom današnje diskusije govorili o evropskim standardima, o propisima u okviru kojih se i naša zemlja usklađivala, i to neću ponavljati.
Hoću da kažem da u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i na našim njivama da aflatoksin nije poznat od juče niti od prošle godine, on je odavno, ne samo kod nas u zemlji nego i u mnogim razvijenijim zemljama sveta prisutan.
Mislim da kada je u pitanju aflatoksin u mleku fokus stavljen na pogrešan aspekt i da moramo da se bavimo jednom sveobuhvatnom strategijom koja bi definisala proizvodnju zdrave hrane, kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane. Znam da Ministarstvo poljoprivrede za sedam meseci nije moglo niti imalo vremena da donese jednu takvu sveobuhvatnu strategiju.
Prvo pitanje bi bilo usmereno na to – da li se jedna takva strategija radi i da li će ona moći u punom kapacitetu da se implementira? A ne da govorimo u okviru toga šta ćemo da radimo ako se ovakva situacija ponovi, nego da uradimo sve preventivno kako u ovakvoj situaciji i ovakvim stvarima u Narodnoj skupštini a i u drugim krugovima ne bi raspravljali, nego u naučnim krugovima i u krugovima ministarstava koja su nadležna za ova pitanja i ove probleme.
Drugo pitanje se odnosi na to da je činjenica da naši poljoprivredni proizvođači koriste zeolit kao preventivu u spremanju stočne hrane. Sam zeolit ne može sasvim kompleksno da reši probleme toksikacije poljoprivrednih proizvoda. Odnosi se na antibiotike, na pesticide, na teške metale, na miko toksine i na radioaktivne čestice. Zato je potrebno pristupiti kompleksnom rešavanju tog problema.
Nas u SDPS interesuje – da li postoje, pored zeolita, još neki preparati koji su efikasni i koji se mogu primenjivati i rešavati problem ne samo aflatoksina, već svih toksina u hrani biljnog porekla koju konzumiraju kako životinje tako i ljudi. Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre Kneževiću, moje pitanje je – kada možemo da očekujemo da se formiraju međuresorske radne grupe koje će bolje, intenzivnije koordinirati rad ministarstava u ovakvim pitanjima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.
Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, članovi poslaničkog kluba SDPS su podneli amandman na član 54. koji se tiče učešća članova reprezentativnog sindikata u određenim organizacijama i institucijama, u radu komisija za javne nabavke.
Smatramo kao partija koja je prirodni strateški partner sindikata da treba, zajedno sa našim partnerima u parlamentu, ali i sa predstavnicima drugih partija, da promovišemo jednu novu ulogu sindikata u savremenom svetu, savremenom poslovanju, pa i u javnom sektoru. O tome sam već govorio u načelnoj raspravi, da je to jedan od poteza kojim bi menadžmenti tih organizacija, menadžment preduzeća pokazao da želi da primeni da implementira evropske vrednosti i savremene vrednosti u upravljačkom procesu i u savremenom modelu menadžmenta. Šta on podrazumeva? Podrazumeva da predstavnici zaposlenih, da li su to sindikati ili saveti zaposlenih, kako imaju pravo na kreiranje razvojnih strategija preduzeća i organizacija, imaju pravo na celokupan menadžment proces i na proces planiranja aktivnosti, organizovanja, vođenja, ali i, ono što je veoma bitno, proces kontrole. Zato SDPS insistira da predstavnici reprezentativnih sindikata budu uključeni u sve ove aspekte i aktivnosti organizacija i preduzeća u javnom sektoru.
Naravno, mi nijednog trenutka nismo ni postavili pitanje da li ti ljudi treba da budu stručni i kvalifikovani da se bave tim poslom, to se podrazumeva. Smatramo da bi to podiglo kapacitet rada i funkcionisanja komisija za javne nabavke. Smatramo da bi javne nabavke i proces javnih nabavki u tom slučaju bio transparentniji, bolji i, naravno, kvalitetniji, da bi se mogućnost za koruptivne radnje i te kako smanjila.
Isto tako, očekujem od predstavnika opozicionih partija, pogotovo onih socijaldemokratske provijencije, da će podržati ovaj amandman i da će podržati ovakva rešenja. Jer, ako govorimo stalno o potrebi za socijalnim paktom, za socijalnim partnerstvom, za društvenim i socijalnim konsenzusom, mislim da bi i oko ovog pitanja trebali da se složimo. Socijaldemokratska partija Srbije će uvek uvažavati i uvek promovisati stavove sindikata kao njenog prirodnog partnera. Zahvaljujem se.

Samo ću kratko. Zahvaljujem gospodinu Rističeviću na razumevanju i na jednoj korektnoj diskusiji. Cilj našeg amandmana je da se član Komisije za javne nabavke bira iz redova reprezentativnog sindikata ili u dogovoru reprezentativnih sindikata kojih ima više, što je moguće, a tamo gde nema sindikalne organizacije, sindikalnog organizovanja, naravno, neće biti ni mogućnosti da član Komisije bude reprezentovan i da bude iz sindikata ili saveta zaposlenih, ukoliko on postoji u preduzeću.
Znači, naša namera je bila da tamo gde sindikati postoje, da obavezno kompetentan, stručan i kvalifikovan predstavnik zaposlenih učestvuje u procesu kontrole trošenja sredstava tog javnog preduzeća ili organizacije. Smatramo da bi na taj način maksimalno mogli da podignemo kompetentnost, kapacitet i, ono što je najbitnije, da umanjimo mogućnost za koruptivne radnje u okviru trošenja budžetskih sredstava i budžetskog novca. Jer, imali bi dve strane, imali bi predstavnika menadžmenta, imali bi predstavnika sindikata, tako da bi na jedan kvalitetan način mogli da umanjimo mogućnost korupcije i mogućnost bilo kakvog dogovora u okviru Komisije za javne nabavke. Zahvaljujem se.