Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7518">Vladimir Marinković</a>

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Imam pravo da vas vratim na temu. Molim vas, vratite se na temu.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Pretpostavljam povreda Poslovnika. Izvolite.
Gospodin Rističević se kretao u okviru teme i govorio je o Zakonu o pravobranilaštvu i o mirnom rešavanju sporova. Kada mi se učinilo i kada sam smatrao da se udaljio od teme ja sam ga upozorio. Tako da, vi možete da se izjasnite o tome da li će se Narodna skupština u danu za glasanje izjasniti o tome da li je povređen Poslovnik. Ne možete da mi dobacujete. Znači želite. Hvala.
Narodi poslanik Marijan Rističević. Po kom osnovu?
Izvinjavam se, repliku ne dozvoljavam, vi ste se javili po Poslovniku.
Da, ali ste tražili povredu Poslovnika, tako da nema potrebe i nema razloga za replikom. Nisam razumeo da vas je gospodin Pavićević uvredio ili da je pogrešno bilo kako protumačena vaša diskusija.
Izvinjavam se, ne možemo ovako. Saslušajte me, molim vas. Pitanje je – da li tražite povredu Poslovnika?
Smatram da Poslovnik nije povređen.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, po Poslovniku. Izvolite.
Zahvaljujem.
Smatram da Poslovnik nije povređen, da je narodni poslanik Rističevć govorio u okviru teme i smatram da diskusija u parlamentu ne može biti samo baš usko vezana i isključivo, mora se dati poslanicima i neka mogućnost da povežu to i sa nekom prošlošću i, naravno, ono što nas čeka u budućnosti. Ovo su, kao što ste rekli, ozbiljni zakoni, ozbiljne stvari o kojima diskutujemo, tako da smatram da on nije izašao iz teme u tom domenu, da bi morao da primenim član 108. Poslovnika i da ga opomenem. To nije bio slučaj kod gospodina Rističevića.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni o ovome? (Da.)
Hvala vam.
U skladu sa Poslovnikom, određujem pauzu u trajanju od sat vremena.
(Posle pauze)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Petrović.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
Neka se pripremi narodna poslanica Vesna Martinović.
Molim samo kolege da se više ne prijavljuju, sve imamo u sistemu. Hvala.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović, neka se pripremi narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, čim je zakon koji uređuje pitanje preko sudbine 10 hiljada radnika i koji uređuje sudbinu preko stotinu preduzeća koja se u velikoj većini bave industrijskom proizvodnjom i rade u realnom sektoru, to je i razlog da predstavnici SDP govore o tome, u interesu zaposlenih, u interesu onoga što predstavlja koncept osnove politike naše partije, a to je koncept nereindustrijalizacije, nego koncept industrijalizacije i jedne pune podrške proizvoljnom i realnom sektoru u našoj zemlji.
Osvrnuću se i na reči predsednika naše partije koji govori da ono što je najbitnije menjati u Srbiji, a to je službenički duh i službenički karakter koji imamo već 20 godina u našoj zemlji u okviru rada, pristupa radu i da ga moramo menjati i definisati i pospešivati u okviru onoga što se zove preduzetnički duh i preduzetnički karakter, ali u onim sektorima koji mogu da stvore dodatnu vrednost, a to su pogoni, fabrike koje su nekada dobro radile, a koje to mogu da rade i u budućnosti.
Ono što mi smatramo kao glavni aspekt i kao glavni deo onoga što treba pospešiti u tom domenu, to je profesionalizacija menadžmenta i bolja kontrola Vlade i vladinih institucija u domenu rada tih preduzeća.
Ovih pet ili šest meseci dodatnih koja su preduzeća u restrukturiranju dobila, smatramo kao jednu preko potrebnu meru, a ja ću se u tom domenu osvrnuti i na ekspoze samog premijera koji je prosto rekao jednu realnu rečenicu, a to je da ova preduzeća trenutno i faktički krvare, da država mora da se umeša, da mora da im pomogne i da su mnoga od tih preduzeća u procesu pregovora i dogovora sa potencijalnim strateškim partnerima kada je u pitanju njihovo preuzimanje.
Mi kao SDP, ali i vladajuća koalicija, želimo da kao što imamo „Zorku“, „Henkel“, „Merimu“, „Beneton“, ne želimo lom poslove, želimo najbolje strateške partnere, a to podrazumeva i novi zakon o ulaganjima koji će, nadam se doći na skupštinsku raspravu krajem ovog meseca ili početkom sledećeg. Govorim o tome da želimo da privučemo investitore sa Forbsove liste, 500 najuspešnijih globalnih kompanija.
Naravno da je u cilju razvoja privrede i u cilju samih ekonomskih reformi koje dinamično želimo da sprovedemo i završetak posla, kada su u pitanju preduzeća koja su u restrukturiranju i to naravno za našu partiju, kao partiju SDP, znači da mi želimo da se brinemo i o tome šta će biti sa onim ljudima koji budu ostali bez posla i čija preduzeća ne mogu da budu održiva posle 1. januara 2015. godine. Zato ćemo mi biti konstruktivni i operativni, po uzoru na razvijene zemlje, po uzoru na Austriju, Nemačku. Predložićemo zakon o radnim fondacijama koji će se u narednih nekoliko meseci i koji će dati mogućnost i Vladi i onima koji se budu bavili ovim problemima, a centar toga je Ministarstvo poljoprivrede, da putem programa prekvalifikacije, dokvalifikacija, definisanja potreba privrede, jer mi danas imamo jedan nonsens da velike multinacionalne kompanije koje posluju u Republici Srbiji ne mogu da dođu do kvalitetnih industrijskih radnika.
Naravno, sistemski to povezujemo tako što imamo viškove u javnom sektoru. Sam premijer i ministar finansija su govorili o tome da je 800 hiljada ljudi zaposlenih u javnom sektoru, a ne morate biti ekonomista da shvatite da je taj broj neodrživ, ali uz ove programe, uz radne fondacije koje su uspele u Austriji, Nemačkoj, u zemljama koje su uspešno sprovele tranziciju, kao što je Poljska, kao što je Slovačka.
Juče smo imali posetu predsednika poljskog Senata, primljen je i od strane predsednice Narodne skupštine, šesta ekonomija u Evropi, 20. ekonomija u svetu. I pored krize, privredni rast prošle godine je bio 3%. Bankarski sistem je u izuzetnom stanju, zato što se nisu bavili spekulativnim operacijama, zato što su zadržali tradicionalni model bankarskog sistema, ali pri tom su privukli, napravili ambijent, puno stranih investicija iz Italije, Nemačke, čak Ruske Federacije, SAD. To su neki primeri, dobri primeri koje Srbija u nekom tom domenu treba da sledi i na kraju krajeva, da ih iskoristi, odnosno trenutnu najbolju međunarodnu poziciju protekle 24 godine, kada je naša zemlja u veoma dobrim odnosima sa zemljama EU, a to ova poseta juče jasno govori, predsednika Senata zemlje koja ima preko 40 miliona stanovnika i to predstavlja svojevrsnu nagradu i priznanje u Srbiji onome što je ona uradila i Vladi Republike Srbije u prethodnih godinu i po dana, ali i odlični odnosi sa SAD i Ruskom Federacijom.
Mi to treba da iskoristimo, isključivo u tom domenu našeg ekonomskog razvoja i u privlačenju stranih investicija. Da budem što konkretniji, navešću vam jedan primer preduzeća u restrukturiranju. „Župa“ iz Kruševca, 30 plata do septembra prošle godine radnici nisu primili. Od septembra kada je postavljen novi menadžment, kada se tu uključio tadašnji gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić, kada su uključene sve snage, kada je došlo do toga da se i lokalna samouprava i Vlada Republike Srbije, uključe u rešavanje tih problema, postave profesionalni menadžment, imamo situaciju da se od septembra meseca plate isplaćuju redovno, da se pojavio strateški partner „Nutrihen“ iz Engleske koji već nabavlja sirovinu i u skladu sa ugovorom o poslovnoj saradnji radi sa tom kompanijom i naravno da im je potrebno i tri, četiri ili pet meseci kako bi mogli da rade, da izvoze, da pronađu nova tržišta i ono što je najveći cilj, da zaposle dodatne ljude i da dobiju relevantnu, kvalitetnu i uglednu kompaniju koja planira tu dugoročno da ostane i koja planira u Srbiji da radi i da zapošljava nivo konkurentnosti njenog rejtinga.
Ono što SDPS želi da predloži samoj Vladi, ministarstvima, onima koji će odlučivati o sudbini, o rezultatima ovih preduzeća u restrukturiranju, to je maksimalna profesionalizacija menadžmenta, usaglašavanje i delegiranje menadžmenta u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima koji podrazumeva izbor menadžmenta i ima na javnim konkursima. Mi smo se čak zalagali i kada je taj zakon donet na kraju 2012. godine da omogući javni konkurs, da možemo i strance da dovedemo da upravljaju takvim preduzećima, da otvorimo jedno tržište i da vidimo ko je najbolji, ko je najsposobniji, ko je u mogućnosti da ta preduzeća koja su u veoma lošem stanju, podigne i pripremi za javno privatna partnerstva, strateška partnerstva, menadžerske ugovore, bilo šta.
Suština svega toga je opstanak radnih mesta i potencijal, nova tržišta za obezbeđivanje novih radnih mesta u tom domenu. Naravno da ti menadžment timovi moraju da imaju biznis planove i posao Vlade i Ministarstva poljoprivrede će biti da sada posle 20 godina uspostave jednu kvalitetnu, kontinuiranu kontrolu nad radom tih preduzeća i da ona budu na tržišnoj osnovi.
Ono što piše u biznis planu, što je definisano strateškim ciljevima, to mora da bude ispunjeno za svako preduzeće. Premijer je rekao, ako ne bude ispunjeno, kontrola neka bude na kvartalnom, šestomesečnom nivou i neka se ti ljudi menjaju.
Ono što je glavni posao Vlade i Ministarstva da delegiraju u uprave tih preduzeća , najkvalitetnije i najsposobnije ljude kako bi ta preduzeća mogla da posluju u nekom narednom periodu na nekom tržišnom nivou.
Pomenuo sam model radnih fondacija. Mi ćemo se zalagati za to i zalagaćemo se za koncept rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju na načelu rešavanja preduzeća po preduzeća, koncept koji podrazumeva rad sa tim preduzećima u skladu sa njihovim specifičnostima i situacijom u kojem se nalaze. To je dalo već neke rezultate.
Primer „Ikarbusa“ i njegovo partnerstvo sa „Mercedesom“, primer „FAP-a“, primer „Župe“ iz Kruševca koji sam malopre naveo dovoljno nam govori o tome da moramo da formiramo čak i međuresorne komisije koje će se baviti ovim pitanjima i pokušavati da na najbolji mogući način održi ono što će našu zemlju u narednom dugoročnom periodu strateški moći da održava, a to je koncept industrijalizacije zemlje i naslanjanje na one resurse koje smo imali ranije, koje imamo danas i onda ono što je za nas i najbitnije i najpotrebnije kao Socijaldemokratskoj partiji, kada napravimo taj kolač, kada dođemo do bruto domaćeg proizvoda od 50, 60, 70 milijardi, kada povećamo svoj izvoz, smanjimo deficit trgovinski, e onda taj kolač možemo da delimo, onda možemo da sprovodimo jednu kvalitetnu socijalnu politiku, socijalnu zaštitu, da brinemo o ugroženim grupama i marginalnim društvenim grupama.
Naravno, na završetku da kažem da ceo ovaj proces nije vezan samo za funkcionisanje Vlade i nije posao samo Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava. Ovaj proces je strateški važan za državu. Ovaj proces podrazumeva jedan široki društveni konsenzus i za nas kao socijaldemokrate prosto jedna neupitna kategorija, socijalni dijalog sa sindikatima, uključivanje svih predstavnika zaposlenih u taj proces, jer nijedno iskustvo zemalja koje su uspešno sprovele tranziciju. Sve su imale ovakva preduzeća o kojima mi danas govorimo, i Mađarska, i Poljska, i Slovačka, i Češka, ali ono što je bila polazna osnova, to je bio socijalni pakt, to je bio dogovor između države, između zaposlenih, jer, naravno, mi ćemo se snažno zalagati za to da teret, da ono što će predstavljati negativne konsekvence koje se tiču preduzeća, koje neće moći da prežive tržišno, ne snose najugroženiji, ne snose radnici, nego upravo suprotno, da snose oni koji su najbogatiji i da se taj teret ravnomerno raspodeli.
Naravno, naša politika u tom domenu će biti jasna i mi ćemo biti zasigurno onaj faktor koji će promovisati socijalni dijalog, zalagati se za saradnju sa sindikatima, sa poslodavcima, sa državom da se taj pakt napravi i da prosto idemo dalje u razvoj i u ove dinamične reforme koje su u samom ekspozeu premijera definisane. Hvala na pažnji.