Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da SDPS uvek snažno podržava zakone i zakonska rešenja koja za svoj glavni cilj imaju podsticanje zaposlenosti i rešavanje, po našem mišljenju, najvećih problema u našoj zemlji, a to je visoka stopa nezaposlenosti.
Ono što za nas predstavlja zabrinjavajuće činjenice to je da krajem 2013. godine imamo preko 13.000 preduzeća koja su izbrisana u Agenciji za privredne registre, preko 46.000 preduzeća u januaru ove godine koja su u faktičkoj blokadi računa, a preko 100.000 preduzeća i preduzetnika koji su bili u nekoj vrsti blokade računa preko 180 dana. Najveći procenat tih preduzeća su u tim blokadama bila upravo zbog toga što su dugovala visoke iznose za poreze i doprinose na osnovu obaveza za zarade zaposlenih.
Ono što nas najviše interesuje, jeste kako izbeći ono što se u ekonomiji zove „over leping“, dakle, preklapanje svih ovih subvencija koje država i Vlada daju potencijalnim investitorima i privrednicima. Ono što je za nas najbitnije, jeste da svu svoju pažnju usmerimo ka mikro malim i srednjim preduzećima i tzv. „start ap preduzećima“, dakle, onim ljudima koje ćemo podstaći, koje ćemo pokušati da podstaknemo da osnivaju svoj biznis i da zapošljavaju ljude. Smatram da smo dosta uradili u toj politici privlačenja stranih investicija i izražavam bojazan da ovaj zakon u nekom domenu može možda više koristiti tim velikim investitorima koji već imaju velike beneficije kada je u pitanju njihov kapital i njihovo investiranje.
Podsetiću vas samo da Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 50. jasno govori o tome da oni koji uposle više od 100 ljudi su oslobođeni od poreza na dobit, da mnoge lokalne samouprave, imali smo to priliku da čujemo u prethodnim debatama, oslobađaju iste te investitore od poreza na zarade. Pitanje je kako će se to kontrolisati, jer ako uzmemo i ozbiljnije analiziramo sve ove subvencije, može nam se desiti to da radno mesto stranom investitoru, velikom investitoru, a oni su u stvari ti investitori koji će potencijalno zapošljavati više od 100 ljudi, jer u proteklih nekoliko godina, pet-šest godina nema mnogo domaćih privrednika koji su zapošljavali toliki broj ljudi, nažalost, doći ćemo do te situacije da plaćamo radno mesto 20.000 do 30.000 evra.
Naša poslanička grupa smatra da je ambijent za strane investitore sasvim korektan i sasvim dobar. Predali smo jedan amandman koji podrazumeva to da se ovaj rok od dve godine odnosi upravo na mikro i mala preduzeća i na „start ap preduzetnike“, a kada su veliki investitori i velika preduzeća u pitanju da se taj period smanji na šest meseci, da ne bi došli u poziciju da ti investitori dođu, ulože ovde, ne plate državi ništa jer su oslobođeni od poreza na dobit, oslobođeni od velikog procenta poreza na dohodak, lokalna samouprava im plati priključak za električnu energiju koji košta u većini slučajeva negde oko pola miliona evra, čak i putnu infrastrukturu, obezbedi im hale, obezbedi im zemljište i oni posle četiri – pet godina mogu bez ikakvih problema, kada zarade dovoljno novca, imajući u vidu da mi ovde imamo jeftinu radnu snagu, da odu na neku drugu destinaciju gde će faktički na taj jedan način u visokom procentu oplođavati svoj kapital.
Smatram da u tim novim podsticajnim merama, strukturnim podsticajnim merama treba da vodimo računa o porodičnom biznisu i treba da vodimo računa o novim generacijama, a ne samo o subvencijama. Evo, prošle nedelje je doneta Uredba Vlade o subvencionisanju po radnom mestu. Naravno, moram da napomenem da taj prag subvencionisanja i ti uslovi moraju da se povećaju kada su u pitanju zarade zaposlenih, ne da ti investitori plaćaju samo 20% više od minimalne zarade, nego da se taj prag poveća.
Moram da napomenem kao socijaldemokrata i da apelujem na ministra i nadležno ministarstvo da se svi zakoni koji su iz socijalno ekonomske oblasti, u skladu sa Zakonom o Socijalno ekonomskom savetu, obavezno daju na mišljenje istom tom Socijalno ekonomskom savetu, kako bi, naravno, u skladu sa politikom i EU i politikom Evropskog socijalnog komiteta i u skladu sa politikom evropskih integracija naše zemlje, mogli da razvijamo našu privredu. Molim vas da kao član istog tog Socijalno ekonomskog saveta imate to u vidu i da dolazite sa predlozima zakona koji se tiču finansija, ekonomije i socijalne politike, pogotovo zapošljavanja, sa mišljenjem i predstavnika zaposlenih, predstavnika poslodavaca, naravno, kao i vas kao predstavnika države.
Što se tiče Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, ja ću samo reći sledeće. Podržaćemo ovaj zakon, međutim, nisam siguran da dok se PIO fond ne korporatizuje, nisam siguran da će taj novac, kao što to i nije bio slučaj u prethodnim godinama, biti utrošen onako kako treba, u onoj instituciji koja po izveštaju DRI sa tolikim deficitom i kroz podsticaj koji je imala iz budžeta, davala je kredite za kupovinu stanova zaposlenih po kamatnoj stopi od 1%. Neko je u prepodnevnoj sesiji rekao da je PIO fond kod nas protočni bojler. Nažalost, čak nije ni protočni bojler, nego se bavi stvarima koje ni zakonski nisu dozvoljene.
Ja vas molim da kada je u pitanju menadžment, korporatizacija, paralelno sa ovim predlogom uradite nešto po tom pitanju, kako bi PIO fond mogao da bude što efikasniji i što bolji. Hvala vam na pažnji.