Zahvaljujem i molim vas da mi uračunate ovo vreme u okviru diskusije.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije i naravno, svoj govor započeću sa nekim egzaktnim podacima koje imamo u ovom trenutku kada je u pitanju nivo korupcije i kada je u pitanju ambijent za borbu protiv korupcije u našoj zemlji. Ali, ne mogu govoriti o borbi protiv korupcije a da ne govorim o samom ekonomskom i svakom drugom kontekstu u okviru kojeg se borba protiv korupcije vodi i koji je potreban da bi ona bila kvalitetna i bila uspešna.
Kakav je to kontekst? Prvenstveno mislim da kontekst koji podrazumeva dobar ambijent za borbu protiv korupcije je ekonomski i da ono što će odrediti kvalitet i rezultate u našoj borbi protiv korupcije je i ono što se zove moralna obnova našeg društva. Stoga, mislim da nije samo gospodin ministar i strategija i dokumenti, pravna regulativa koje će ministarstvo doneti, donositi, koje ćemo mi izglasavati u ovoj skupštini, važna za tu uspešnu borbu protiv korupcije, nego i niz drugih strategija i ponašanja, drugih ministara i drugih donosioca odluka u ovoj zemlji, a prvenstveno se misli na one koji donose odluke u okviru ekonomske i socijalne politike.
Da se razumemo šta sam hteo da kažem - to je da ova država mora prvenstveno da razvija tržišnu utakmicu da razvija politiku jednakih šansi za sve, da stvara jedan dobar ambijent za poslovanje, za investicije, da jača institucije, pogotovo regulatorna tela i nezavisne institucije, jer su istraživanja, nauka i praksa dokazali da su ona društva koja su ekonomski bogatija, koja imaju veći bruto domaći proizvod, da se u tim društvima obavlja i veći broj ekonomskih transakcija, da je veće međusobno poverenje između onih koji nastupaju na tržištu. Tako da je prvenstveni preduslov za razvoj i za uspešnu borbu protiv korupcije razvijanje jedne tržišne privrede i jedne utakmice ljudskih znanja i ljudskih sposobnosti na tom tržištu, pa bilo da se radi o pojedincima, bilo da se radi o državnoj upravi, bilo da se radi o privatnom sektoru.
Ova strategija govori o borbi protiv korupcije kada su u pitanju javni prihodi, kada su u pitanju javni rashodi, kada je u pitanju privatizacija, obrazovanje, policija, dakle najbitniji stubovi, sektori u ovoj zemlji o kojima moramo da vodimo računa, ali mi moramo da napravimo ambijent da u tim sektorima koji se tiču same državne uprave da ti sektori rade u okviru onih tržišnih principa, da se u njima zapošljavaju najbolji, najčasniji, najkvalitetniji, najsposobniji ljudi koji imaju etičke norme i koji poštuju i razvijaju moralne kodekse u svojim institucijama. Na taj način, i ministar je lepo rekao, kroz permanentnu edukaciju ljudi u ministarstvima i u državnim institucijama ćemo moći da dođemo do nekih pretpostavki da ta borba protiv korupcije bude uspešna.
Strategija za borbu protiv korupcije podrazumeva deset oblasti. Kako smo čuli, Vlada će razmatrati i nadam se usvojiti akcioni plan. Nadam se da ćemo imati detaljne i jasne ciljeve, gospodine ministre, i rokove u okviru kojih će se ti detaljni ciljevi ostvarivati, jer strategija kao strategija kao i svih drugih 115, koje je Narodna skupština ili Vlada donela, nema neki rezultat ukoliko nema tih jasnih detaljnih ciljeva i ljudi koji će tu strategiju na terenu da implementiraju. Naravno, u to podrazumevam potrebu, značaj i obavezu i Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije da na svaki mogući način jačaju rad nezavisnih tela, regulatornih tela, kao što su DRI, kao što je Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije, kao što je Savet za borbu protiv korupcije. Od kapaciteta takvih tela i od kapaciteta kadrovskih i finansijskih, tih tela zavisiće u mnogome, naravno, i rezultat i kvalitet borbe protiv korupcije.
U ovom trenutku naša zemlja se nalazi po istraživanju "Transparens internešenala" na 82. mestu po nivou i stepenu korupcije od 176 zemalja koje su analizom obuhvaćene. Čak 80% građana Republike Srbije misli da su svakom segmentu našeg društva, do čega god želite da dođete u ovom društvu, da li je to, govorili ste, gospodine ministre, i o građevinskim dozvolama, o pokretanju biznisa, o bilo kakvim administrativnim aspektima i dokumentima, morate da načinite neki koruptivni čin, jel je to predmet nekog koruptivnog čina. To je zastrašujuće visok nivo percepcije korupcije u našoj zemlji zato što se smatra, samim tim, da je korupcija nešto što je normalno i bez čega ova zemlja i ono što njen posao ovde, a da stvara jedan kvalitetan ambijent da bude dobar servis, dakle sluga građanima da to ne funkcioniše, već funkcioniše jedan paralelni svet koji podrazumeva korupciju kao nešto što je sasvim normalno.
Korupcija na godišnjem nivou samo kroz javne nabavke, to se i pominje u samoj strategiji, odnese jednu četvrtinu penzija. Znači, negde oko milijardu evra. Korupcija je najrazvijenija po najnovijim istraživanjima iz 2012. godine u sektorima zdravstva, u sektoru policije, u sektoru obrazovanja i pod 4) u sektoru javne i državne uprave u svim sektorima u kojima država ima najveći upliv. Privatni sektor sa veoma malim procentom tu učestvuje, ali tu vidimo i dobre pomake, da je konačno država poslala poruku i privatnom sektoru da se ne igra sa državom, da ne misli da će na kontu države i državnih institucija moći da dolazi lukrativnih poslova i do velikih zarada koje nisu primerene samom tržišnom poslovanju i tu smo načinili dobre rezultate.
Ono što je pohvalno je da će doći do sastavljanja kataloga javnih funkcija i ono što će umnogome pomoći za borbu protiv korupcije je i formiranje kancelarije za brze odgovore i ovim putem bih da demantujem neke od kolega koji kažu da taj institut neće pomoći borbi protiv korupcije i povećanju efikasnosti, poslovanju i privlačenju i domaćih i stranih investicija.
Pomenuo bih da Italija, koja ima najrazvijenije pogotovo malo i srednje preduzetništvo, ima Kancelariju za brze odgovore. Ima zakonski rešenu još pre 40 godina. To nije novo, inovativno rešenje. To je rešenje koje ćemo primeniti kao praksu razvijenih zemalja koje razvijaju privrede, pogotovo malih i srednjih preduzeća na kontu kojih naša država želi i hoće i mora da se razvija.
Ono što je jako bitno je da pojačamo i ulogu parlamenta u kontroli budžeta. Pre neki dan su nam bili brazilski parlamentarci koji su predstavljali jedan program koji će, nadam se, zaživeti kod nas, da sami parlamentarci, članovi nadležnih odbora, ali i sami građani mogu da kontrolišu na dnevnom nivou trošenje budžeta. Sve su to aspekti koji će pomoći da poboljšamo, da pojačamo svest ne samo ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi, ne samo kod donosioca odluka u parlamentu, u Vladi RS nego i kod građana da i oni vode računa gde se na kraju odliva njihov novac, jer o njihovom novcu se ovde i radi.
Ono što bih ja i poslanička grupa SDPS apelovali to su moguća veća ovlašćenja Narodnoj skupštini, parlamentarnim odborima, eventualne promene Poslovnika o radu Narodne skupštine jer mi imamo tu kontrolnu ulogu, pogotovo kada su u pitanju određena regulatorna tela, nezavisne institucije.
Možemo da analiziramo izveštaje, možemo da ukazujemo na nepravilnosti, možemo da pokazujemo na nezakonitosti, ali nema onog što treba da bude rezultat toga da oni koji su neodgovorni, koji su kršili zakon, a donosioci su odluka i u rukovodstvu su tih nadležnih institucija i organa, nemaju nikakvu obavezu sem onoga o čemu sam pričao na samom početku, što treba da bude moralna obaveza svih koji rade u državnoj upravi, a to je da na jedan kvalitetan, efikasan, efektivan način u skladu sa savremenim principima poslovanja i korporativnog upravljanja upravljaju budžetom i upravljaju sredstvima i resursima ove države.
Ono što će predstavljati, što predstavlja pretpostavku za razvoj borbe protiv korupcije i razvoj tržišta i razvoj tržišne utakmice, tržište je bezlično. Kod tržišta nema nadređenog i podređenog. Tržište poznaje samo sposobnost. Tržište poznaje samo kvalitet i na tržištu se nalaze zajednički interesi između onih koji prave transakcije na tom tržištu.
Čim imate veliku regulaciju, čim imate administriranje države i veliku birokratiju imate onog ko je nadređen, imate onog ko ima kompetenciju u procesu odlučivanja i naravno to je jedan od razloga što imamo ovoliku korupciju i što je percepcija korupcije u stvari fokusirana na četiri aspekta državne uprave, zdravstvo, policija, obrazovanje i ovaj deo javne uprave i javnih institucija. Fokusiraću se u svojoj diskusiji na ta četiri veoma važna stuba, stavke. Prva je policija. Policija je radila u okviru tvining projekta zajedno sa UNDP jednu strategiju razvoja borba protiv korupcije u MUP. Ta strategija je rađena 2011. godine. U toj strategiji su sadržani relevantni podaci koji kažu da danas 72% ljudi smatra da je policija visoko korumpirana. Sa druge strane, imamo 34,8% ljudi u policiji koji imaju fakultetsku diplomu, što predstavlja odličan kapacitet da uz permanentnu edukaciju, obrazovanje, stalnu promenu i pokušaj promene svesti ljudi koji rade u MUP, poboljšamo situaciju i da prosto taj nivo korupcije u MUP bude sveden na najmanji mogući nivo.
U MUP 41% smatra da se članovi policijskog rukovodstva zapošljavaju putem političkih odluka. U našoj policiji imate ono što je nezabeleženo u razvijenim zemljama i u modernom svetu, da imate u samoj policiji ono što se zove kodeks ćutanja između pripadnika MUP, da imate ono što se zove naučena bespomoćnost kao termin. Šta to znači? To znači da vi znate da ne možete ništa da promenite i kada vidite da je neko od vaših kolega uključen u neke koruptivne aktivnosti ćutite, ne smete to da kažete ili smatrate da država i sami organi nisu dovoljno snažni i jaki da bi primenili zakon. Zato ova strategija mora da bude i sektorska. Svaki sektor ove države mora da ima svoju posebnu strategiju. Lepo ste rekli, imaće Ministarstvo pravde jedinicu koja će se baviti borbom protiv korupcije, ali to treba da ima i MUP. Ono za sada ima sektor unutrašnje kontrole, ima u okviru policijske uprave Beograda sektor koji se time bavi, ali istraživanja su pokazala da bar jedan posto ljudi koji su zaposleni u MUP treba da se bavi isključivo borbom protiv korupcije, a to u ovom trenutku treba da bude kapacitet od 400 najobučenijih, najkvalitetnijih, najčasnijih ljudi, sa punim kapacitetom isključivo borbe protiv korupcije i ničim drugo da se ne bave.
Samo 8,7% radnika u MUP na izvršilačkim operativnim poslovima nadzora je prošlo neke seminare i neku edukaciju o korupciji. Ono što je dobro i ono što je pohvalno, jeste da je novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu, MUP obuhvaćeno tim procesom i da mora da bude uključeno u proces javnih nabavki. Zašto? Zato što je istraživanje pokazalo da je u proteklih 10 godina samo jedan visoki funkcioner MUP dao ostavku zato što je bio uključen u koruptivne aktivnosti. Gledajte čuda, dao je ostavku ne zato što je to bio njegov moralni čin, nego je dao ostavku zato što je izgubio podršku partije koja ga je podržavala u tom ministarstvu.
Pa čuveni slučaj nabavke Zipo upaljača i švajcarskih noževa kao reprezentacija u MUP, dame i gospodo, a danas nam policija ide bez opreme, bez cipela i danas je izložena napadima kako prima onih čuvenih 10 hiljada dinara kao socijalnu pomoć, za šta se izborio njihov sindikat. Nije to pomoć, to je samo rezultat posebnog kolektivnog ugovora koji postoji u MUP. To je veoma pohvalno, jer smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima poseban kolektivni ugovor o policiji i na taj način, kroz povećanje zarada, kroz veća sindikalna i bolja prava, za šta se SDPS sa svim srcem zalaže, smanjivaće se i nivo korupcije u MUP.
Veoma je važno da MUP napravi jednu posebnu strategiju obrazovanja kadrova u okviru oblasti borbe protiv korupcije i da se ojačaju kapaciteti službe unutrašnje kontrole i svih onih koji se bave borbom protiv korupcije u MUP.
Ono što je isto tako pohvalno, to je da će se doneti strategija za borbu protiv korupcije na nivou uprave carina, što se povećava intenzitet i kapacitet kontrole troškova javnih sredstava i sredstava koja u našu zemlju dolaze iz EU. Poseban akcenat bih stavio na proces privatizacije, proces završetka restrukturiranja preduzeća u našoj zemlji kojih ima 179. Svi smo svedoci toga, a SDPS je veoma zainteresovana za ovaj aspekt, jer, kada malo bolje pogledate, gde god je bilo promašaja, gde god je bilo najveće korupcije, ko je stradao, ko je bio najugroženiji? Pa radnici koji su izgubili poslove, kojih sada ima preko milion.
Naravno da smo mi kao stranka socijaldemokratske provinijencije isključivo usmereni da žrtve restrukturiranja i žrtve dalje privatizacije, koja mora da se završi, ne budu samo radnici, nego da teret svega toga snosimo svi. Prvo političke vlasti, oni koji donose odluke u državi, pa poslodavci, pa tek onda radnici koji moraju imati jasne programe, dobre programe kako bi mogli da se prekvalifikuju i da se dokvalifikuju, da uđu ponovo i da imaju priliku da budu oni koji će učestvovati na tržištu rada.
Zašto nam je javno privatno partnerstvo na veoma niskom nivou? Upravo zbog korupcije u lokalnim samoupravama i državnoj upravi. Nadam se da će ova strategija pomoći da i ovaj sektor, koji može da bude jedan ozbiljan izvor investicija i razvoja u našoj zemlji, konačno zaživi, iako imamo zakonsku regulativu.
Naravno, pored ove elaboracije šta može značiti i kako će se usmeravati ova strategija i kakve rezultate može da ima u budućnosti, to ćemo da vidimo, to mi iz SDPS sada ne možemo da kažemo, ali možemo da ukažemo na neke stvari koje nisu ni dobre u ovoj strategiji. Prva stvar na koju bih u tom domenu ukazao je, iako nisam pravnik, pitanje Ustava i pitanje zakonske regulative. Kada je u pitanju obrazovanje i sport, kaže se da je nedovoljno regulisano pitanje privatnih visokoškolskih ustanova, s obzirom da nisu propisani adekvatni standardi i mehanizmi kontrole kvaliteta, što otvara mogućnost zloupotrebe u okviru ovih obrazovnih sistema. Gospodo, Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine je jasno definisao ovo. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, na osnovu Ustava, gde je privatna imovina i privatni sektor potpuno izjednačen sa državnim, kontroliše isto privatne institucije, kako visoko obrazovne, tako i državne institucije.
Ovo je sada veoma ozbiljno pitanje koje zahteva jednu veću, jednu intenzivniju diskusiju, zapamtite da vi danas imate sedam akreditovanih privatnih univerziteta, pored državnih. Da imate čitavu armiju studenata koja tu studira. Visokih škola 18. Zašto bi oni bili izloženi većoj, nekoj eksternijoj kontroli. Zar se na taj način ne diskriminiše privatni kapital? Zar samo u ovoj državi treba da postoje državne institucije? To će biti put ka nestajanju naše zemlje.
Završavam, izvinjavam se predsedniče što sam malo produžio svoj govor. Socijaldemokratska partija Srbije će i pored sugestija i primedaba koje ima, podržati u danu za glasanje Predlog strategije i nadamo se da će ona u punom kapacitetu doneti prave rezultate. Hvala.