Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da iskažem uverenje i snažnu podršku SDPS onome što jeste cilj po našem mišljenju izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima i sve ono što podrazumeva Strategija reforme državne uprave u narednom periodu i sva ona zakonska rešenja i zakonska regulativa koji streme tome da imamo jeftinu, efikasnu i malu državu.
Vi ste o tome već u uvodnom govoru rekli dosta stvari i dosta detalja. Ono što naša partija smatra da je jako bitno je da imamo taj okvir. Ono što je ključna stvar bila, podsetiću na ekspoze premijera, osnivanje sekretarijata za javne politike i to je ključna stvar da naši državni službenici, odnosno javna administracija, kako je mi još uvek zovemo, ona bi trebalo da se zove javni menadžment, vi to dobro znate, treba da bude podrška privredi, podrška i dobar servis građanima, a ne prepreka ka privređivanju i ostvarivanju onih prava koja građani Republike Srbije imaju.
Mi se zalažemo za neoveberijansku državu. Veber je jasno u svojoj teoriji rekao da država ne sme da ima birokrate koji samo vladaju pravnim aspektima određene sfere pravne nauke i pravne prakse, već država mora da ima profesionalce koji su svakodnevno, svakog trenutka usredsređeni na ispunjavanje potreba građana, a u današnje vreme, u 21. veku, ono što je za državu najbitnije, ono što je za Srbiju najbitnije, to je da stvorimo dobar ambijent, prvenstveno regulatorni ambijent za kako domaće, tako i strane investicije.
Od koga to zavisi? Zavisi od ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi. Da bi imali efikasnu državnu upravu, da bi imali malu i jeftinu državu, moramo prvo da izdefinišemo šta je javni sektor. Sami ste govorili u nekoliko navrata da to još nije definisano.
Slažemo se sa tim da država i javni sektor i vaše ministarstvo, koje će imati puno, puno posla, ako ne i najodgovorniji posao, pošto javni sektor predstavlja stub razvoja jedne države, da izdefiniše, da kaže gde to možemo da napravimo uštede, kako da realizujemo strategiju stručnog usavršavanja. Kako kada ne znamo koliki broj zaposlenih imamo? Kako kada ne znamo kolika je i koja je imovina, kako Republike Srbije, evo susrećemo se svakodnevno, kada je u pitanju privlačenje stranih investicija. Pitajte predstavnike bilo koje lokalne samouprave bilo kog grada i reko ko će vam reći da zna i da je tačno određena koja je njegova imovina, šta može da ponudi i koji to ljudski kapital i koje ljude može da ponudi u smislu da privuče investitore i da kaže – evo, nudimo ovo, ovo je vlasništvo grada, opštine ili Republike Srbije, kako bi mogli da podignemo i pospešimo privrednu aktivnost i delatnost.
Mi iz SDPS predlažemo da se u tom nekom smislu primeni metodologija integrisanih sistema planiranja javnih politika, da ona, kao što i sami kažete, treba da bude usmerena na tri stuba. To je usvajanje strategije i uprave u Republici Srbiji. To je usvajanje standarda i procedura upravljanja u ljudskim resursima u skladu, kako to rade ozbiljne, razvijene države u svetu. Naravno, nije to lako.
Sjedinjene američke države, počevši od Regana, pa do danas, do Obame, znate i sami, u svakom mandatu, svaka administracija izrađuje nove strategije, formira nove agende menadžmenta javne uprave, formira savete za produktivnost i svi imaju tu intenciju da naprave jeftinu i malu državu. Kod nas je ta država velika. Ona predstavlja jedan veliki, kako da kažem, dinosaurus, koji treba uklopiti u jedan ozbiljan sistem. Kao što vi kažete, ne štedeti i ne vršiti reformu na konto zaposlenih u državnoj upravi, nego učiniti tu upravu efikasnom, efektivnom, imati jasnu strategiju stručnog usavršavanja koja je usklađena sa strategijom privrednog razvoja naše zemlje u narednom dugoročnom periodu.
Ono što predstavlja problem za nas, to je ovaj nivo izdvajanja za stručno usavršavanje u javnom sektoru. On je i te kako mali, imajući u vidu finansijsku situaciju u našoj zemlji, 0,01% je ispod proseka, ispod standarda, ne samo u EU, nego i u drugim državama u razvoju. Pomenuću primer Hrvatske. Tamo je to 3%, ali moramo da krenemo od nečega. Imamo mogućnost da koristimo IPA fondove i druge fondove koji će nam omogućiti da razvijamo državnu upravu i kapacitete i potencijale ljudi koji rade u državnoj upravi.
Moramo da imamo jasan plan, plan ljudskih resursa, analizu i dizajniranje poslova. Ono što nam je Evropska komisija dala kao jednu primedbu jesu procedure u procesu regrutovanja i selekcije kadrova, upravljanje i ocena performansi. Dakle, ne sistem koji je baziran na senioritetu, nego moramo da pravimo sistem koji je baziran na učinku, kao i u privatnom sektoru. Samo na taj način ćemo obezbediti utakmicu ljudskih sposobnosti i znanja. Znači, oni koji su vrhunski obrazovani, oni koji su spremni da rade za svoju državu, oni koji hoće da daju doprinos svojoj državi, jer svako mesto u javnom sektoru, svaka funkcija u javnom sektoru, pored zarade koja treba da predstavlja nešto što je normalno, treba da predstavlja posebnu čast za sve ljude koji su tu zaposleni, jer oni imaju veću odgovornost od onih koji rade u privatnom sektoru. Zato je potrebno da izmenimo i promenimo situaciju, da su ljudi u privatnom sektoru mnogo konkurentniji, imaju mnogo bolje i kvalitetnije veštine i mnogo bolje obrazovanje od ljudi koji rade u javnom sektoru.
Podsetiću vas da je u SAD rađeno istraživanje u 88% konkurentnosti na tržištu rada, i to upravo proističe iz tih veština i sposobnosti koje se stiču u procesu neformalnog obrazovanja. Zato je važno što ste ovde definisali kako će se usmeravati, kako će teći politika stručnog usavršavanja ljudi zaposlenih u državnoj upravi.
Predlažemo i apelujemo da, ukoliko je moguće, ono što je definisano Strategijom iz 2004. godine, Strategijom iz 2013. godine, Strategijom za stručno usavršavanje od 2013. do 2016. godine, osnujete trening centar i da pokušamo da menjamo stvari iz korena počevši od same terminologije. Još uvek imamo službu za upravljanje kadrovima. Još uvek imamo službe za opšte poslove. U razvijenom svetu, u tržišnim privredama, u modernom javnom menadžmentu, svaka jedinica, svaka državna institucija ima poseban sektor, diviziju, direkciju za upravljanje i razvoj ljudskih resursa, a koja ne podrazumeva golu evidenciju prijavljivanja i odjavljivanja novozaposlenih i onih koji odlaze u penziju i odlaze u druga preduzeća i druge firme, nego podrazumevaju jedan čitav set, čitav korpus koji definiše razvojna strategija ljudskih resursa, a to je razvoj, to je obrazovanje, to je investicija u ono što će nam se, kroz dobar servis, građanima i privredi višestruko vratiti. Zato je bitno da implementiramo taj tzv. hris, human resorce information system, koji je bitan zbog toga da mi uvek, vi kao ministar i ljudi koji se time bave imate jasnu bazu podataka koji vam ljudi rade u određenim službama, ministarstvima, sektorima, kakav je njihov profesionalni put, gde treba investirati, koga treba obrazovati i za koje poslove, kako bi ta njihova misija i misija ministarstva i same Vlade mogla da bude uspešna.
Sam premijer je u ekspozeu govorio o značaju važnosti i koordiniranja javnih politika. Samo ću vas podsetiti da zaposleni u državnoj upravi imaju još jedan važan aspekt njihovog delovanja, a to su javne finansije, to su ogromna materijalna i finansijska sredstva naše zemlje sa kojima ne treba samo zakonski upravljati, nego svrsishodno, učinkovito. Vrednost za novac. Znači, ono što plaćamo, ono što investiramo, da za to dobijemo najbolju vrednost ili, ako je to moguće, da nam se to u nekom domenu veoma isplati.
Što se tiče stručnog usavršavanja, predlažem da se razmisli o tome da se napravi jedna jasna i detaljnija strategija koji su to programi i da to bude pod nadzorom vas kao ministra državne uprave. Važno je ono što sam malo pre govorio, a to je da je sistem procedure upravljanja ljudskim resursima i njihovo uvođenje veoma važno kako bi se to stručno usavršavanje pratilo i kako bi znali koji državni službenici su se edukovali i za šta su oni sposobni i šta mogu da rade u narednom periodu. Da bi mogli da ocenjujemo njihove karakteristike, da bi mogli da implementiramo politiku nagrađivanja, motivacije koja je veoma važna, jer danas imamo javni sektor koji je preglomazan, u kojim radi mnogo ljudi sa relativnom pristojnim platama.
Podsetiću vas, bruto prosečna plata u javnom sektoru, ne u javnom sektoru, nego u javnoj administraciji, dobro znate o čemu govorim, je 75.000 dinara. Naša intencija treba da bude da se efikasnost ljudi poveća, da ukoliko je moguće, ukoliko rade više, ukoliko rade bolje i kvalitetnije, ukoliko bolje doprinose građanima i privredi, da njihova plata bude veća i, na kraju krajeva, ukinemo jednu uravnilovku koja vlada, ne samo u javnoj administraciji, nego i u javnim preduzećima, gde možete raditi puno, davati puni doprinos, vi imate istu zaradu, istu platu kao i oni drugi koji ne rade dovoljno i nisu u mogućnosti da ispunjavaju dužnosti i obaveze koje savremena privreda i ovaj trenutak u kojem živimo postavljaju.
Tako da, očekuje vas, zasigurno, jedan mukotrpan rad. Profesionalizacija javne administracije ali profesionalizacija onoga što se zove javne službe. To će vam biti još teže. Imajući u vidu da ćemo zasigurno menjati Zakon o javnim preduzećima, nama, Srbiji u ovom trenutku trebaju najbolji, najkvalitetniji ljudi. Kao što sam malopre rekao da bi imali dobar regulativni okvir, da bi imali dobar ambijent, sve to zavisi od ljudi koji rade upravo u državnoj upravi. Zato su nam najbolji ljudi potrebni i u javnim preduzećima, ljudi koji poznaju dobro pravnu nauku, koji poznaju dobro finansije, koji su na kraju krajeva u skladu sa procedurama zarađivali dinar na tržištu. To je jako važno, da implementiramo i taj sistem.
Po mom skromnom mišljenju, a i stav je SDPS, vrlo je teško da neko ko nije zarađivao dinar na tržištu, ko ne zna kako je podeliti na kraju meseca plate, može da rukovodi, ne sistemom velikim, ne velikim javnim preduzećem, ne elektroprivredom ili bilo kojim gigantom nego bilo kojom institucijom, direkcijom, sektorom u javnoj upravi.
Zato je važno da proces regrutovanja i selekcije uskladimo sa standardima koje nam je definisala i koja nam je predlagala Evropska komisija kako bi na konto njihovog znanja, ali posebno obrazovanja i veština, znanja stranih jezika i svega onoga što definiše konkurentnost nekoga na tržištu rada, mogli da imamo najbolje ljude koji će učiniti naša preduzeća i naš javni sektor mnogo efektivnijim, mnogo efikasnijim i naravno produktivnijim.
Kada malo bolje analizirate situaciju, najveće probleme imamo u javnom sektoru. Kao i svaka država imamo prirodne resurse, imamo dobre ljudske resurse ako budemo dobro koordinirali sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja možemo i koordinirati tu politiku razvoja javnog sektora ali i privrede sa sistemom i strategijom razvoja obrazovanja u narednom periodu, ali ono što nam je preko potrebno i to je vaš posao pošto ćete nadzirati rad sekretarijata za javne politike da one budu konkurentne, da one budu usaglašene i da na ključnim mestima u državi budu najkvalitetniji i najbolji ljudi.
Ja sam siguran da sa vašim iskustvom u tržišnim privredama, u međunarodnim organizacijama vi dobro poznajete i ono što je najbitnije, dobro razumete kakav je to tržišni pristup o kome ja govorim koji je potreban da bi javni sektor postao ono što predstavlja stub za razvoj privatnog sektora, za razvoj svakog građanina, za razvoj obrazovanja i naravno za usaglašavanje svih tih politika radi onoga što je nama najbitnije i SDPS će podržavati svaki korak i napor u tom smislu, a to je novo zapošljavanje i to je privredni rast i privredni razvoj koji mi zaslužujemo i koji mi možemo, i sa prirodnim, i sa ljudskim resursima koje posedujemo da implementiramo i realizujemo na jedan veoma uspešan način. Hvala vam.