Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, budžet Republike Srbije nije samo najvažniji zakon koji Narodna skupština donosi, još manje je on samo skup stavki na njegovoj prihodnoj, odnosno rashodnoj strani. On je, pre svega presek stanja ili slika stanja, kako god hoćete, u jednoj državi. Najpre, naravno, u finansijskom smislu, ali onda sa implikacijama na sve sfere našeg života. Da se to najbolje demonstrira, čini mi se, može se kroz jedan kratak osvrt na postignute rezultate u poslednjih nekoliko godina, a naročito u 2017. godini.
Da krenemo od nečega što je bilo, čini mi se, najviše napadano u ova prethodna dva dana, a to je očekivani realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2% u 2017. godini. On jeste nešto niži od projektovanog rasta za ovu godinu, ali je takav zato što smo se suočili sa određenim negativnim, kako je rekao ministar, kartkoročnim efektima, koji kada analizirate, kvartalno, međugodišnji rast BDP, vidite da se ti efekti polako gube i oni će biti istrpljeni do kraja godine. Recimo, u prvom kvartalu, rast BDP je bio 1,1%, u drugom 1,4%, u trećem već 2,1%. Dakle, to efekti polako nestaju.
Priliv stranih direktnih investicija u 2017. godini biće 2,1 milijardu evra, odnosno oko 5,8% BDP što je, vrlo je važno reći, već više od deficita tekućeg računa. Dakle, deficit tekućeg računa će biti u potpunosti pokriven, pa čak i više nego pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%, 0,9% manje od istog kvartala 2016. godine. Ali, treba reći da je u drugom kvartalu bila 11,8% zašta smo od jedne kredibilne institucije, to ćete se svi složiti verujem, kao što je Svetska banka, dobili pohvale kao zemlja sa najnižom stopom nezaposlenosti u regionu.
Stopa zaposlenosti, na rekordnom nivou, 48,2%. Ne pamti se ovako visoka stopa zaposlenosti. Pošto je ovo kvartalni podatak za treći kvartal 2017. godine, govoriću samo u kvartalima, jer sam te podatke pronašao u poslednje četiri godine i ona je bila samo manja. Najmanja, kada govorimo kvartalno, u poslednje četiri godine u prvom kvartalu 2014. godine, dakle to je onaj kvartal koji prethodi kvartalu u kome je izabrana Vlada premijera Aleksandra Vučića, tada je bila 40,2% zaposleno. Dakle, porasla je za osam procentnih poena za nepune četiri godine, pritom u vreme kada je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru.
Da je taj podatak tačan, može da se proveri mnogo jednostavnijim matematičkim operacijama. Pogledajmo, recimo koliki je deficit PIO fonda u prvih devet meseci ove godina, pa ga uporedimo sa deficitom u prvih devet meseci 2016. godine i videćemo da je niži. Niži je, jer je naplata doprinosa veća, a ona je veća jer je zaposlenost veća.
Javni dug u poslednjih nekoliko godina smanjen je za više od 13 procentnih poena i to nije čudno, jer kada imate suficit ove godine od 0,7% BDP, za 2,4% više od onog što je planirano i prvi put posle 2005. godine, onda naravno da se smanjuje javni dug i naravno da imamo pravo da budemo optimisti i da očekujemo da ćemo do kraja 2018. godine, najkasnije 2019. godine imati javni dug koji je niži od nivoa Mastrikta, odnosno niži od 60% BDP.
Svi ovi rezultati postignuti u 2017. godini, u prethodnim godinama, nam daju pravo da budemo optimisti, ali isto tako se preslikavaju na rezultate na referentnim listama svih međunarodnih organizacija, što opet posle toga posledično poboljšava naš rejting i kod stranih investitora, ali i kod stranih kreditora. Tako, recimo, kao što je već rečeno, smo opet skočili na duing biznis listi Svetske banke, pa smo 43, neki su to pominjali u negativnom kontekstu, ja ću ga pomenuti u pozitivnom kontekstu. Iza nas se nalazi deset država članica EU. Među njima je jedna velika Italija. Onda takođe nije čudno što je Svetska banka rekla da je Srbija u ovoj godini najbolja zemlja jugoistočne Evrope po reformama.
U izveštaju globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, to je opet pomenuto u negativnom kontekstu, kao mi smo 78. Da, ali prošle godine smo bili 90, to je skok za 12 mesta. I to, pritom, moram da vam kažem, da nijedna od zemalja koja se graniče sa Srbijom, nije napravila veći rast u poslednjih godinu dana, a neke su i nazadovale.
Jedna relevantna anketa, recimo USAID-a, koja se sprovodi svake godine, kaže da optimizam među poslodavcima u Srbiji raste. Više od polovine ispitanih kompanije je reklo da očekuje rast profita u 2018. godini, a samo 4% njih planira otpuštanje. Zato imamo pravo na optimizam kada ulazimo u 2018. godinu i da očekujemo rast BDP od 3,5%, a ja verujem i veći, jer prvo su se iscrpeli oni negativni efekti, što će reći da sad imamo nisku osnovcu sa kojom mnogo lakše možemo da napravimo veći rast, imaćemo snažnije investiranje, prvo zbog pomenutog većeg poverenja investitora, drugo zbog mnogo većih podsticaja koje dajemo u ovoj godini za investiranje, dakle imaćemo veći priliv investicija. Takođe su drastično veća kapitalna ulaganja države i na kraju krajeva, naravno očekujemo i rast domaće tražnje što je prirodno s obzirom na to da se povećavaju plate i penzije, da će rasti i dalje u privatnom sektoru plate i da se očekuje, normalno, nastavak rasta zapošljavanja.
Pre nego što pređem na analizu budžeta i konkretnih stavki, pohvalio bih nešto što mislim da Socijaldemokratska partija Srbije ima razloga da naročito pohvali, a to su dve mere koje pokazuju na koji način može da se napravi kompromis između interesa radnika i interesa poslodavaca, a pri tom se radi, naravno, o nečemu što je u interesu svih, a rekao bih i u interesu države u celini. Jedna mera je povećanje minimalne zarade za 10%, odnosno sa 131 na 143 dinara po radnom satu, što je jako dobra vest za 350.000 radnika koji primaju najniža primanja. Druga mera je smanjenje neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara, što je jako dobra vest za poslodavce i što treba da doprinese rastu zapošljavanja u 2018. godini.
Kada govorimo o prihodima, naravno, projekcija prihoda je urađena krajnje konzervativno, kao i do sada, i usaglašena tokom osme revizije aranžmana sa MMF-om, ali i sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama. Čak su uvažene, čini mi se, dve najozbiljnije kritike u prethodnim godinama od Fiskalnog saveta kada je reč o prihodnoj strani budžeta. Oni su, naime, tvrdili kako previše optimistički projektujemo prihode po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu vanrednih neporeskih prihoda. Moram da kažem da se u izvršenju, odnosno u ostvarenju budžeta nije baš pokazalo da su bili u potpunosti u pravu, ali u redu, njihov posao je da daju kritički osvrt na budžet.
Međutim, bilo kako bilo, izašli smo u susret ovim kritikama i u budžetu za 2018. godinu, u odnosu na ostvarenje u 2017. godini, ova dva prihoda, odnosno prihodi po ovim osnovama se smanjuju za 16 milijardi, odnosno za četiri milijarde respektivno. Dakle, krajnje konzervativno se i dalje projektuje, rekao bih sa još većom dozom opreznosti, a to se odnosi i na sve druge poreske prihode, samo nažalost nemam dovoljno vremena da analiziram i njih. Osim ovog neoporezivog cenzusa koji je promenjen i osim, naravno, uobičajenog godišnjeg usklađivanja akciza, mi praktično ne menjamo nijednu poresku stopu. Dakle, stvaramo jedno predvidivo poresko okruženje. Nema boljeg signala za strane investitore od stabilnog i predvidivog poreskog okruženja.
Kada govorimo o rashodima, prvo bih pohvalio, naravno, smanjenje rashoda za kamate. Dakle, osim što smo preokrenuli trajektoriju javnog duga, preokrenuli smo i trajektoriju rasta rashoda za kamate. Podsećam vas, od početka svetske ekonomske krize, dakle od 2008. godine, kamate iz godine u godinu rastu. Ove godine smo tu trajektoriju preokrenuli, a sledeće godine imamo čak 16,1 milijardu manje izdvajanja za kamate. To je najbolji pokazatelj koliko fiskalna konsolidacija daje dobre rezultate.
Još jedna stvar u preporukama koje je u septembru mesecu Fiskalni savet dao, a radi se o tome da su oni rekli da bi bilo dobro da se modernizuje Poreska uprava. Slažem se, treba da se modernizuje, naravno. Izašlo se i tome, pod znacima navoda, u susret. Dakle, 467 miliona dinara opredeljeno je za uvođenje novog informacionog sistema u Poresku upravu. Kada na to dodate značajno povećanje plata, odnosno značajnije nego drugima, koje su dobili ljudi zaposleni u Poreskoj upravi od 10%, sa čime baš nisam siguran da se Fiskalni savet slaže, ali smo potpuno u pravu što to radimo, jer ti ljudi su to zaslužili. Mnogo dugujemo Poreskoj upravi za to što smo ovako dobre fiskalne rezultate, naročito na prihodnoj strani, ostvarivali u prethodnim godinama.
Dakle, imate sa jedne strane bolju tehničko-tehnološku opremljenost poreske uprave, a s druge strane motivisane radnike jer su nagrađeni za nešto za šta su radili do sada, i onda imate pravo na optimizam da će poreski prihodi u narednim godinama rasti jer će se bolje obavljati posao i smanjiće se siva zona.
Radilo se, naravno, i na otklanjanju jedne od, rekao bih, glavnih zamerki kada je rashodna strna budžeta u pitanju, a radi se o kapitalnim izdacima. Oni su povećani za 34 milijarde dinara na 128,2 milijarde dinara u budžetu za 2018. godinu. To je povećanje za više od 36%. I to je nešto što je Fiskalni savet preporučivao, inače. Oni su rekli 300 miliona evra, a to je nešto malo više za nekih milijardu dinara u odnosu na ovo što smo mi uradili.
Takođe, povećavaju se subvencije privredi za 0,74 milijarde dinara, poljoprivredi za 2,7 milijardi dinara, ali se smanjuju subvencije „Železnicama“ za 1,2 milijarde dinara. To niko nije pomenu, a mislim da je važno zato što pokazuje da reforme u javnim preduzećima mogu da daju rezultate. Naravno, u onima u kojima su te reforme odmakle.
Takođe, povećavaju se i subvencije za preduzetništvo, što je, naravno, vrlo važna stvar i to sam sigurna da se svi slažemo - 0,6 milijardi. Pojavljuju se i novi transferi lokalnim vlastima za razvoj inovacionog preduzetništva i „start-apova“ u vrednosti od 0,4 milijarde dinara. Smanjuju se transferi PIO fondu u odnosu na 2017. godinu, bez obzira na povećanje plata, ne u odnosu na ostvarenje, u odnosu na projekciju u 2017. godini.
Dakle, biće daljeg rasta zapošljavanja, biće većeg rasta plata u javnom sektoru, to znamo, i u privatnom sektoru. Smanjiće se siva zona i u 2018. godini. To su naša očekivanja. Do sada su se očekivanja uvek pokazala dobrim, a čak smo ih najčešće i nadmašivali. Kada to sve saberete, vi dobijate projektovani budžetski deficit u narednoj godini od 28,4 milijarde dinara, odnosno 0,6% BDP, sa idejom da on konvergira ka 0,5% BDP, što jeste nešto što EU preporučuje za zemlje koje imaju dug veći od 60% BDP.
Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, naravno, podržaće sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem na pažnji.