Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati predloženi rebalans budžeta sa pridruženim merama, jer ih smatra iznuđenim odgovorom na nepredvidive distorzije nastale na prihodnoj strani budžeta.
Socijaldemokratska partija Srbije Predlog rebalansa, koji se nalazi pred nama, ocenjuje kao ne baš previše srećno rešenje, kada je o pojedinim budžetskim stavkama reč, ali ukupno gledano kao dosta dobro rešenje. Ipak, moramo da naglasimo da nismo očekivali da ćemo već na polovini puta se suočiti sa time da radimo rebalans budžeta, kada smo ga krajem prošle godine vrlo zdušno podržali.
S druge strane, koliko god nekredibilno delovalo kada se rebalans budžeta radi već polovinom godine, tada još uvek nije kasno da se finansijska kretanja makar skrenu sa loše putanje, ako već ne mogu da se vrate na dobru putanju.
Rebalans koji bi sačekao jesen bi verovatno mogao bolje da se pripremi, ali bi stigao prekasno da bi mogao da da iole ozbiljnije rezultate. Signali koji su nam stigli tokom maja meseca od MMF i Fiskalnog saveta, upućivali su upravo na potrebu najhitnijeg usvajanja rebalansa budžeta, čime bi se, citiram "izveštajem MMF poslao jasan signal spremnosti države da se izbori sa fiskalnom nedisciplinom, odnosno sa fiskalnim slabostima".
Uostalom, gotovo identičnoj poziciji u kojoj se Srbija danas nalazi, nalazi se i skoro sve vlade država članica EU sa izuzetkom Nemačke i nekih manjih zemalja, kao što je Luksemburg i neke nordijske i baltičke zemlje.
Da navedem samo neke primere. U 2012. godini jedna Francuska je imala deficit od 4,8% BDP, Irska 7,6%, Grčka 10%, Španija rekordnih 10,6%. Ni ove godine situacija neće biti značajno bolja, biće nešto bolja, ali značajno bolja neće biti.
Cela Evropa ima problema sa obuzdavanjem budžetskog deficita i svi traže načina da neophodne mere fiskalne konsolidacije učine što manje bolnim. Pritom, mnoge zemlje su za razliku od nas bile čak prinuđene da se koriste i ultimativni krajnje nepopularnim merama, kao što je smanjenje plata i penzija. Da bismo takvu meru primetili ne moramo da idemo daleko od Srbije. Recimo, dva naša, uslovno rečeno, suseda, Hrvatska i Slovenija su bile prinuđene da primene upravo ovu meru koja je krajnje nepopularna.
Situacija u kojoj se država danas nalazi, odnosno njena finansijska pozicija proizvod je, rekao bih, različitih i objektivnih ali i subjektivnih faktora ili kroz drugačiju vizuru posmatrano, više ili manje predvidivih faktora.
U red objektivnih faktora koji su doprineli lošim projekcijama, prevashodno prihodnoj strani budžeta, spada teško predvidiva promena makroekonomskog okruženja, o čemu je govorio i Fiskalni savet i nepredviđena poreska nedisciplina, mada se ovo može uvrstiti u subjektivni faktor, s obzirom da se tako nešto dalo predvideti.
Dodatni doprinos podbačaju budžetskih prihoda pokazalo se previše optimistično prognoziranje prihodne strane budžeta. Da je zaista bilo teško predvideti sve okolnosti koje su dovele do disbalansa u budžetskim kretanjima, govori to što se ispostavilo da Fiskalni savet, čak i u najcrnjim prognozama koje prilikom analize budžeta za 2013. godinu, krajem 2012. godine, dao, nije predvideo ovakav rast budžetskog deficita.
Podsetiću vas da je Fiskalni savet nagoveštavao da bi budžetski deficit mogao porasti na 4,5%, eventualno, kada je najcrnja prognoza u pitanju, na 5% bruto domaćeg proizvoda.
Dakle, činjenica da nezavisno telo, tj. korektivni element nadležnog ministarstva, odnosno Vlade, čiji posao nije da bude naklonjen Vladinim predlozima, naprotiv, već da ukazuje na eventualne propuste i upozorava na njihove posledice, nije uočilo sve potencijalne opasnosti po ostvarivost budžeta, baca malo drugačije svetlo na ovu današnju diskusiju.
Da uopšte projektovanje budžeta nije samo naše ekskluzivno pravo, već nešto što se događa, usudio bi se da kažem, možda ne širom Evrope, ali u mnogim evropskim zemljama, na to nam ukazuje najnoviji izveštaj Evropske komisije za proleće 2013. godine, u kome su izvršene korekcije budžetskog deficita za nekoliko zemalja. Recimo, za Italiju sa 2,1% na 2,9% BDP. Za Francusku sa 3,7 na 3,9%, a za Portugal sa 4,9, na 5,5% BDP.
Činjenica je da postoji priličan broj objektivnih faktora koji su uticali na pobačaj, odnosno na promašaj koji smo napravili priliko projektovanja budžeta, odnosno na budžetski deficit koji je veći od onog što smo projektovali, ali to što ih ima dosta to ne znači da ovo treba da bude opravdanje, naprotiv.
Uočene subjektivne greške nastale prilikom projektovanja budžeta za 2013. godinu, moraju da posluže kao nauk da se sa planiranjem budžeta za narednu godinu krene mnogo ranije, što istini za volju, prošle godine nije bilo moguće i da se prilikom pravljenja budžeta nadležno ministarstvo više vodi pesimističkim, a malo manje optimističkim prognozama njegovog ostvarenja.
U predlogu koji nam je uputila Vlada mogu se izdvojiti tri grupe mera sa različitom ročnošću očekivanih efekata njihove primene. Mere na rashodnoj strani budžeta sa prevashodno kratkoročnim efektima koji su namenjeni uglavnom za gašenje požara koji je nastao i u manjoj meri kratkoročno srednjoročnim efektima, to su one mere koje se odnose na ograničenje rasta plata i penzija u 2014. godini. Zatim, mere na prihodnoj strani budžeta koje treba da daju rezultate na srednji rok, dok efekti ovih mera na kraći rok ne mogu da se ocene kao preterano značajni. Na kraju strukturne reforme usmerene na trajniji oporavak javnih finansija u Srbiji.
Kao što sam već rekao rebalans budžeta za 2013. godinu predstavlja gašenje požara nastalog u fiskalnoj sferi u prvih šest meseci ove godine, a rekao bi možda i malo ranije tokom 2012. godine.
Međutim, za trajniji oporavak srpskog sistema javnih finansija i ekonomije u celini, koji bi bili zamajac održivom srednjoročnom rastu, potrebno je ostvariti ozbiljne strukturne reforme, koje su doduše deo predloga ovih pridruženih mera, ali treba i već sada da najozbiljnije počnemo da radimo na projekciji budžeta za narednu godinu.
Restriktivna budžetska politika moraće da se nastavi i u narednom periodu, s tim što bi fokus trebalo prebaciti na dugoročnije mere. Na to nas opominje primer Slovenije, koja je prošle godine uspela da smanji budžetski deficit na 4% BDP time što je primenila neke mere koje su vrlo slične ovim našim, a rekao bih čak i radikalnije. Oni su osim smanjenja subvencija i kapitalnih investicija išli na smanjenje plata i penzija što sam već ranije pomenuo. Međutim, zbog jednokratnog efekta ovakvih mera, oni ove godine imaju problem da će biti praktično rekorderi po deficitu u odnosu na BDP. Njihov deficit će biti gotovo 10%, hajde da budem precizan 9,4% od koga 4,1% otpada na finansijsku inekciju koja se daje bankama.
Dakle, kratkoročne mere ne mogu da daju rezultate koji će biti ozbiljni, ne mogu da preokrenu putanju, ono o čemu je govorio Fiskalni savet našeg javnog duga, mi moramo da počnemo da se malo više posvećujemo nekim ozbiljnijim, nekim dugoročnijim merama u fiskalnoj sferi.
Najznačajniji efekti ove godine očekuje se od mera usmerenih na smanjenje rashoda. Planirano je da se najveće uštede naprave ograničenjem rasta plata i penzija i smanjenja kapitalnih investicija, subvencija i diskrecionih rashoda budžetskih korisnika. Povećanjem izdvajanja na rashodnoj strani posledica su odluke da se konačno uhvatimo u koštac sa restrukturiranjem, odnosno sa završetkom ovog procesa koji je već, kao što su rekli neki moji prethodnici previše dugo traje. Zatim, su usmerene na neke socijalne transfere, osim ovih pošto je ovo što je povezano sa restrukturiranjem je praktično formiranje tranzicionog fonda, što je jedna vrsta socijalnih transfera. Ne izvršenja nekih ranije preuzetih obaveza, to je ono ranije pomenuto preuzimanje obaveza, odnosno garancija sa "Srbijagas" i preuzimanje obaveza prema reciklerima koji su nasleđeni iz prethodnog perioda i prebacivanje RTS na budžetsko finansiranje.
Mada, su se mogli čuti u jednom delu javnosti neki predlozi da se ide na smanjenje plata i penzija, rekao bih da je Vlada vrlo ispravno odlučila da ne pristane na ovakvu ideju i da ne primeni ovakvu meru, jer bi se time praktično najveći teret krize prebacio na najsiromašnije građane, koji nisam siguran da bi u ovakvim uslovima ekonomske krize i ovakvoj situaciji u kakvoj se danas nalazi Srbija, tako nešto mogli da izdrže.
Jasno je da ovo najavljeno oktobarsko povećanje od 0,5% plata i penzija jeste gotovo simbolično, ali s obzirom na očekivano veoma niske stope inflacija u narednim mesecima, odnosno u ovom periodu do kraja godine, u narednih šest meseci može se reći da će se ovaj standard koliko, toliko održati, odnosno da se neće drastično smanjiti time što će se plate povećati za 0,5%. To povećanje od 0,5% ima naravno i nekakav psihološki efekat, jer povećanje od 0,5% drugačije deluje na agregatnu tražnju, nego, recimo da se plate ostave na istom nivou, zato što kada se plate ostave na istom nivou ili se smanje onda se vrlo lako može doći do toga da se drastično smanji agregatna tražnja što bi se preslikalo na smanjenje rasta BDP, odnosno na smanjenje projektovanog rasta BDP.
Smanjenje diskrecionih rashoda i subvencija su svakako najprirodnije mere kojima se moglo pristupiti u vreme ovako ozbiljne krize, te ih u tom smislu poslanička grupa SDPS pozdravlja. Verujemo da će se napraviti, i da već postoji ozbiljan kredibilan i ostvarljiv plan kresanja subvencija kojim će se smanjiti samo nepotrebne i neefikasne subvencije, odnosno transferi bez ugrožavanja onih kojima su ovakve subvencije preko potrebne. Tu prevashodno mislim na poljoprivrednike i to na one sitnije poljoprivrednike.
Što se smanjenja javnih investicija tiče tu je situacija malo komplikovanija. Mada se potrebi za primenu ove mere ne može mnogo šta prigovoriti uostalom za smanjenje deficita u EU u ovoj i prethodnoj godini su je koristili Češka, Italija, Slovenija i drugi. Ipak treba da nas zabrinu poruke koje nam stižu od pojedinih ekonomista i reprezentativnih sindikata, koji opravdano ukazuju na to da smanjenje kapitalnih investicija ugrožava rast. Mi iz SDPS se zalažemo za izgradnju partnerskih odnosa sa sindikatima, i zato apelujemo da se sve poruke reprezentativnih sindikata vrlo ozbiljno shvate i ugrade u projekcije nekih narednih budžetskih predloga.
Rešenje koje bi se moglo smatrati kompromisnim jeste odustajanje od, u ovom trenutku nepotrebnih investicija i odlaganje onih koje nisu neophodne uz ozbiljnu analizu ekonomske opravdanosti svih investicija koje će biti sprovedene u delo. Činjenica je da se u izmenama Zakona o budžetskom sistemu tako nešto predviđa, međutim te se mere primenjuje tek od naredne godine, a postavlja se pitanje šta ćemo sa ovom godinom u kojoj je takođe predviđeno prilično smanjenje kapitalnih investicija, a nisam siguran da li postoje adekvatni programi za njihovo smanjenje.
Osim korekcije prihoda budžeta na niže, u skladu sa predviđenim podbačajem u naplati, intervencija sa efektima na prihodovnoj strani budžeta usmerene su prevashodno na povećanje poreske discipline, odnosno na delovanje utaje poreza. Pored povećanja stopa na pojedine poreze, ispostavilo se da ta povećanja nisu dala odgovarajuće rezultate, odnosno da praktično, ono što smo projektovali u budžetu za 2013. godinu nije bilo ostvarivo.
Najveći podbačaj u naplati poreza u apsolutnom iznosu je zabeležen kod stavke PDV od preko 30 milijardi dinara, što je već pominjao kolega, prethodni govornik, što je boljka ne samo naša nego i velikog broja evropskih zemalja. Na primer Poljske, Slovačke, Crne Gore i mnogih drugih. Za razliku od nas, u nekim od evropskih zemalja, odnosno zemalja članica EU, situacija je čak i mnogo gora. Recimo Italija, Litvanija i Kipar koje su takođe povećale stopu PDV su ove godine zabeležile čak manje prihode po osnovu ovih poreza što se kod nas nije dogodilo.
Dakle, smanjenje privrednih aktivnosti, kupovne moći i realnog prometa u trgovinama na malo je izazvalo smanjenje neočekivanih poreskih prihoda širom Evrope, ne samo kod nas. Međutim ne mogu se baš sva smanjenja poreska zahvatanja objasniti trendovima. Jedan deo umenjenja na prihodnoj strani budžeta nastao je kao posledica sve raširenije poreske utaje. S obzirom na to da je Srbija jedan od lidera u Evropi po obimu sive ekonomije, sa učešćem u BDP od gotovo 30%, ovo je očigledno problem koji bi možda mogao da bude, a rekao bih i trebao da bude, ukalkulisan u budžet za ovu godinu.
Primera radi, odnosno, radi davanja ilustracije i građanima, najveći procenat odnosno učešće sive ekonomije u BDP ima Bugarska, nešto malo više od nas, iza nas su odmah Rumunija i Hrvatska iz čega se zaključuje da je to nešto što jako dobro uspeva na ovim našim prostorima. Prosek u EU je negde oko 18,5%. Dakle, daleko niži nego što je kod nas. Prema tome, kada se donose neke nove mere sasvim sigurno se mora ukalkulisati i mogućnost da će doći do neostvarena određenih poreskih oblika, upravo zbog poreske utaje, odnosno zbog velikog obima sive ekonomije.
U svakom slučaju, najavljene mere sveobuhvatne koordinisane akcije kontrole naplate poreza predstavljaju korak u pravcu neophodnog smanjenja sive ekonomije. Jedna od mera koja bi mogla dodatno da smanji budžetski deficit je najavljena prodaja licence za 4G mobilnu telefoniju.
Istu meru su za popunu budžeta prošle godine iskoristili Irska, Holandija i Rumunija, a ove godine planira i Slovačka, te rekao bih da nema razloga za preterani skepticizam, koji se, čini mi se, pojavio u delu javnosti povodom ove ideje.
Što se tiče eventualne dileme da li je trebalo intervenisati više na prihodnoj ili na rashodnoj strani budžeta, čini mi se da to i nije bila neka dilema. Socijaldemokratska partija Srbije smatra da bi povećanje izdašnih poreza, kao što su porez na dohodak građana, dobit preduzeća ili PDV, podsetiću vas da je MMF predložio da se i niža stopa poreza na dodatu vrednost, odnosno ona od 8% poveća na 10%, ne bi bilo dobro rešenje ni za građane, a još manje za privredu.
Kao primer daću vam Mađarsku, koja se prethodnih godina vrlo uspešno borila sa deficitom u budžetu upravo tako što je povećavala poreze. Međutim, posle tih nekoliko uspešnih godina, oni su sada dovedeni u situaciju da te poreze ponovo moraju da dižu. To ovako laički posmatrano ne izgleda kao problem. Međutim, postoji jedan drugi problem, a to je da se time uništava predvidljivost poreskog sistema, a kada poreski sistem nije predvidljiv, onda i priliv investicija postaje vrlo upitan.
Ono što bi ovakvo rešenje učinilo jeste da bi bilo direktan udar na standard građana, na priliv investicija, na poslovanje preduzeća koja već postoje i na ono što sam ranije pomenuo, predvidljivost poreskog sistema, što je možda i najozbiljnija posledica, jer ima dugotrajni karakter.
Možda se moglo prilikom projekcije ovog rebalansa budžeta posegnuti i za nekim hrabrijim merama, prevashodno na rashodnoj strani budžeta, ali čini mi se da bi primena takvih mera imala vrlo loše posledice, naročito po one najsiromašnije građane, te rekao bih da je to u ovom trenutku jednostavno bilo nedopustivo.
Na kraju, nekoliko reči o strukturnim reformama koje prate Predlog rebalansa budžeta za 2013. godinu, s obzirom na to da su ove mere dobile pozitivnu ocenu i stručne javnosti i MMF i Fiskalnog saveta, rekao bih da nema mnogo razloga da se previše zadržava na njima. Naravno, ostaje još da vidimo u kojoj meri će ove mere biti sprovedene, odnosno u kojoj će biti realizovane sve najavljene mere, ali kažem, čak je i Fiskalni savet je iskazao relativan optimizam spram ovoga, tako da verujem da je taj optimizam potpuno osnovan.
Samo da nabrojim koje su to mere: stroga kontrola zarada u javnom sektoru i racionalizacija broja zaposlenih, završetak procesa restrukturiranja i uvođenja reda u poslovanje javnih preduzeća i svođenje sive ekonomije na prihvatljiviju meru.
Poslanička grupa SDPS bi imala i nekoliko sugestija za predlagača. Na prvom mestu, smatramo da bi u budućnosti trebalo tragati za pravičnijim rešenjem povećanja plata i penzija, koje bi uvažilo u našem društvu prisutne velike socijalne razlike. Ovaj sistem procentualnog povećanja primanja čini mi se da nije baš previše pravičan, jer povećava plate više onima koji imaju više, a u manjem iznosu povećava plate onima koji imaju niža primanja ili penzije, čime se praktično te socijalne razlike samo povećavaju.
Ideja povećanja svih primanja za isti iznos, dakle u apsolutnom iznosu, ili većeg procentualnog povećanja nižih primanja u odnosu na stope povećanja viših primanja deluju nam kao pravičnije. Takođe, rekao bih da je vredan pažnje i predlog koji je dao Fiskalni savet, koji je izašao sa idejom uvođenja jednokratnog solidarnog poreza, kojim bi se penzije i plate koje su veće od određenog iznosa oporezivale stopom od 10%. Moram da se složim sa nekim kolegama iz nekih poslaničkih grupa, recimo iz poslaničke grupe PUPS, da bi se tu morale izvršiti neke korekcije na gore, u smislu najnižeg nivoa primanja koji se ne oporezuje. Dakle, 25 hiljada penzije, čini mi se da je to malo prenisko i da te penzije ne bi smele da se oporezuju. To bi moralo da se podigne na neki viši nivo, o čemu bi moglo da se razgovara.
Da zaključim, poslanička grupa SDPS će u Danu za glasanje podržati Predlog rebalansa budžeta sa pratećim merama. Zahvaljujem.