Zahvaljujem. Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM i Poslanički klub manjina pozdravlja i podržava što danas raspravljamo i za nekoliko dana donosimo novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti, naravno, kao jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata, ali i kao jedan od uslova na putu evropskih integracija. Međutim, ne samo zbog toga.
Smatramo da je potrebno doneti novi zakon koji reguliše ovu oblast zbog nas samih, da bi zaista finansiranje političkih stranaka bilo transparentnije i radi što bolje kontrole istog. Smatramo da je zajednički cilj svih nas razvoj političkog sistema, razvoj parlamentarizma, razvoj višestranačkog sistema i da je vrlo značajno da političke stranke imaju novac unapred, kako za kampanju tako i za svoje radne aktivnosti.
Zanimljivo je i zahvaljujem ministru što je spomenuo rad, kako ''šire'' tako i ''uže'' Radne grupe. Lično sam bila član ''šire'' Radne grupe koja je radila na izradi ovog zakona, ali, želela bih da postavim vrlo zanimljivo pitanje. Radnu grupu su, kao što smo čuli, činili predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde i predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, a ''širu'' Radnu grupu činili smo svi mi, predstavnici različitih parlamentarnih stranaka, ja kao predstavnica SVM i nevladine organizacije, tj. predstavnici raznih nevladinih organizacija koje se bave ovom tematikom. Zanimljivo je da je Radna grupa radila celo prošlo leto i da je, zapravo, konačni tekst, koji je Radna grupa predložila Vladi, bio gotov pred kraj prošle godine. Prvobitni radni plan je bio da se on nađe pred Vladom u oktobru, novembru, onda su novinari, mediji, nekoliko puta spomenuli da će se on naći pred Vladom, pa da nije prošao Vladu, da bi konačno 28. aprila Vlada poslala delimično izmenjen Predlog zakona u skupštinsku proceduru. Za svaku je pohvalu, što je danas već praksa, da Narodna skupština organizuje javno slušanje, naročito kada se radi o temama koje su od izuzetne važnosti.
Što se tiče ovog predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti, javno slušanje je bilo održano 12. maja. Zanimljivo je da danas, kada se nalazimo na plenumu i kada zaista treba da raspravljamo o nekim detaljima, nema ministarke pravde, ovde je vrlo malo ljudi iz Radne grupe koji su nekoliko meseci prošle godine radili na ovom predlogu i ne znam ko može da odgovori na neka naša pitanja. Ali, nadam se da ćemo, ako ne danas, bar u raspravi u pojedinostima, dobiti odgovore.
Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti je vrlo sličan, odnosno bazira se na Predlogu zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2003. godine, uz manja ili veća proširenja obuhvata. Zašto kažem da je proširen obuhvat? Baš zbog toga što ovaj predlog zakona ne reguliše finansiranje samo političkih stranaka, već, kako se to naziva, političkih subjekata, odnosno grupa građana i koalicija koji imaju svoje predstavnike, kako u Narodnoj skupštini i Skupštini AP Vojvodine ili u skupštini jedinica lokalnih samouprava.
U svom obraćanju najviše ću se bazirati na to šta smo mi kao Radna grupa uradili, šta je Poslanička grupa Manjina, a šta je SVM tražio i zašto i kako i koliko je to uključeno u ovaj predlog? Zbog toga ću se najviše bazirati na finansiranje iz javnih izvora. Što se tiče finansiranja iz javnih izvora ili iz budžeta i tzv. starog, odnosno trenutno još uvek važećeg finansiranja, odnosno raspodele sredstava, zanimljivo je da je na primer na prošlim parlamentarnim izborima učestvovalo više lista. Ali, šta se dogodilo?
U parlament je ušlo svega pet lista posle proglašenih rezultata i tri manjinske liste. Međutim, bez obzira na to, u jednom trenutku se iz budžeta finansiralo 23 parlamentarne stranke, a to znači da je u većim koalicijama na većim listama ušlo jako puno manjih političkih entiteta, i oni su kod finansiranja iz budžeta, svi tretirani kao pojedinačni entiteti.
Novi predlog donosi velike novine, samo radi javnosti da razjasnim, po trenutno važećem Zakonu, finansiranje, znači, tih 0,15% tada ne još rashodne strane, a sada je već predlog da bude rashodna strana, delilo se tako što je 30% sredstava ravnomerno išlo svim parlamentarnim strankama, a njih je uvek oko dvadesetak, odnosno trenutno 21 ili 22, i tih 30% sredstava se deli ravnomerno, a 70% sredstava se delilo na osnovu broja osvojenih mandata, što znači da je parlamentarna stranka koja ima samo jednog poslanika, odnosno koja je imala, dobijala mesečno blizu 900.000 dinara.
Novi predlog, prvobitni, koji je bio pred Radnom grupom prošlog leta, predviđao je da se ukine linearna raspodela sredstava iz javnog izvora i da raspodela izgleda tako da se ceo iznos, sada 0,15%, sada već rashodne strane, deli na osnovu broja osvojenih glasova i da oni koji u parlament ulaze u koaliciji, bez obzira koliko ima posebnih političkih entiteta u koaliciji, taj novac dele na osnovu koalicionog ugovora. SVM podržava to da novac treba da se deli na osnovu koalicionog ugovora, a ne da se ti entiteti smatraju pojedinačnim, ali na ovaj način nije došlo ni do kakvih promena, ponovo bi se diskriminisale manjinske stranke, jer je do sada u praksi takva situacija da se skoro potpuno isto tretiraju manjinske stranke koje pojedinačno sa samostalnom listom ulaze u parlament, ili one male stranke koje sa nekom većom koalicijom izlaze na izbore.
Zbog toga smo mi tražili da se primeni načelo pozitivne diskriminacije, rešenje koje se našlo i koje se, zahvaljujući nama, insistiranju manjinskih stranaka, sada nalazi u ovom predlogu zakona, jeste da se tih 0,15% rashodne strane deliti na osnovu broja osvojenih glasova na izborima, ali s tim da će se broj glasova do 5% množiti koeficijentom 1,5%.
Još jednom želim da naglasim da Poslanički klub manjina i SVM samo žele da ukažu na specifičnost organizovanja manjinskih stranaka, na težinu samostalnog izlaženja na izbore, na samostalnom učestvovanju u izbornoj trci i tu bih želela da naglasim kako je izgledao predlog Radne grupe, a kako ovaj predlog koji se nalazi pred nama. Prema tome, finansiranje rada na ovaj način je dobro regulisano, međutim, kada pričamo o finansiranju kampanje, predlog Radne grupe i eksperata iz nevladinih organizacija koje se bave ovom tematikom bio je da svi učesnici na izborima dobiju jednak iznos sredstava posle proglašenja izborne liste, u zavisnosti od toga koliko ih ima, na koliko delova se deli 0,1% budžeta koji je pripremljen za izbore.
Međutim, kada je ovaj predlog prošao na Vladi i kada je došao do nas, onda je ostao stari način finansiranja izborne kampanje, dakle, onaj stari, postojeći, a on izgleda tako što se 20% sredstava od ovih 0,1%, daje ravnomerno svim učesnicima u izbornoj trci, a 80% naknadno, posle proglašenih rezultata na osnovu broja mandata, na osnovu toga kako su prošli na izborima.
Ne želim da ulazim u detalje da li je ovo dobro ili ne, ali moram da prenesem komentare stručne javnost, a to smo čuli i na samoj raspravi kada smo imali javno slušanje, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i određeni predstavnici nevladinih organizacija, kada su pokušali da odgovore na razna pitanja vezano za izborno jemstvo, da su rekli da Radna grupa, ni ''šira'' ni ''uža'', nema odgovor, zato što ovaj predlog nije predlog Radne grupe, već je on ušao u ovaj predlog zakona na osnovu kompromisa koji je postignut na Vladi.
Kada sam već pomenula izborno jemstvo, želela bih da naglasim da je to jedna od najvećih novina i gospodin ministar je u svom obraćanju pomenuo isto jemstvo. Naglasio je da izborno jemstvo može da se da u formi gotovog novca, bankarske garancije, hartije od vrednosti ili stavljanja hipoteke na nepokretnu imovinu, on je samo kratko pomenuo da je izborno jemstvo vrsta garancije i da oni koji na izborima dostignu rezultat od 1% ili ako se radi o manjinskim strankama 0,2%, što je dobro, a na tome smo gospodin Riza Halimi i ja nekoliko puta insistirali na Radnoj grupi, da se ponovo napravi razlika, jer nije isto 1% za malu stranku i 1% za manjinsku stranku,, dakle, ako postignu taj rezultat, ne moraju da vraćaju novac koji su dobijali.
Međutim, ukoliko ne postignu, moraće da vrate taj novac ili ako ne mogu da ga vrate on će se naplatiti iz te garancije, iz tog izbornog jemstva, što je dobro. Postavljalo se pitanje, čemu to izborno jemstvo, mi smo svi svesni činjenice da se dešavalo u prošlosti da bude jako puno proglašenih izbornih lista, da svi oni učestvuju, imaju kampanju, a posle na izborima ne dobiju ili jedva dobiju 10.000 glasova, koliko je bilo potrebno potpisa podrške da bi predali liste, a dobijali su novac iz budžeta za finansiranje njihove kampanje.
Predlog Radne grupe je da se ovim uvođenjem izbornog jemstva, zapravo, izbegnu zloupotrebe i da zaista u izbornoj trci učestvuju oni koji mogu da postignu rezultat bar od 1% ili 0,2%, što se tiče manjinskih stranaka.
Kao što je uopšte poznato, ja sam se najviše bazirala na finansiranje iz javnih izvora, ali politički subjekti mogu da se finansiraju kako iz javnih, tako i iz privatnih izvora. Prema ovom predlogu zakona, privatne izvore finansiranja čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine, ali najnovije što je uvedeno jeste da može da se uzme i kredit.
Ono što bih još želela da naglasim i ono što se promenilo od prvobitnog predloga koji je izradila ''uža'' Radna grupa vezano je za korišćenje sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata.
Prva formulacija je bila vrlo nejasna, ali kasnije se proširila, što je vrlo dobro i biće primenjivan član 19, koji se odnosi na ovu temu. A, ono što je zaista značajno ukazuje na to da sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od 5%, treba da se koriste za obuku članstva i za stručno usavršavanje, osposobljavanje sa međunarodnom saradnjom, za obuku članstva i to je vrlo značajno. Smatram da svi koji učestvuju i rade po političkim strankama, treba da prođu obuke.
Ono što smo, takođe, čuli u uvodnom predstavljanju Predloga zakona i o čemu se manje pričalo u javnosti jeste da je ovo predlog sličan prethodnom – što se tiče zabrane finansiranja od strane stranih država, ali ovog puta se napravila razlika, pošto je većina naših parlamentarnih stranaka koje su ovde predstavljene, u raznim međunarodnim asocijacijama, SVM je u Evropskoj narodnoj partiji.
Značajno je da od tih udruženja možemo da dobijemo pomoć, ne u formi gotovog novca, već učešća na konferencijama, stručnog usavršavanja, saveta itd.
U preostalih nekoliko minuta, koliko mi je ostalo, želela bih da se osvrnem na ono što sam rekla na samom početku. Donošenje ovog zakona je bitno, ne samo zbog EU i zbog toga što je to jedan od uslova za sticanje statusa kandidata, već zbog nas samih, da bi se rešilo transparentnije, vidljivije finansiranje političkih stranaka, političkih subjekata i zbog kontrole.
Znamo da je donošenjem Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kontrola finansiranja političkih subjekata sa Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije prešla na Agenciju za borbu protiv korupcije, međutim, u Agenciji su se žalili da nisu imali zakonsku osnovu, nisu imali uslove, novac itd. za vršenje ove kontrole.
Ovaj zakon donosi nekoliko novina za Agenciju za borbu protiv korupcije, a konkretne novine su da Agencija može da izriče opomene i da podnosi prekršajne prijave protiv raznih političkih subjekata, ukoliko utvrdi da je došlo do određenih nepravilnosti u finansiranju. U ovom predlogu su konkretno, egzaktno regulisane visine raznih kazni i one su veće, kao što smo čuli, od 200.000 do dva miliona, ali regulisano je i pod kojim uslovima može da se izgubi pravo na finansiranje iz budžeta. Naravno, to može da se desi od 10% pa nadalje, čak može i 100%.
Ono što je još značajno i što se tiče kontrole javnih evidencija, odnosno odgovornosti političkih subjekata, politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima dužni su da vode posebnu evidenciju o svim poklonima, prilozima, pruženim uslugama, bez nadoknade, dakle, bilo kojim uslugama koje su im pružene, bez određenih tržišnih uslova. Naravno, politički subjekti su dužni da vode evidenciju o imovini. Sve priloge i poklone koji su na godišnjem nivou veći od jedne prosečne plate, politički subjekat, stranka je dužna da objavi na svom sajtu. Politička stranka je dužna da predaje godišnji finansijski izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije, koja će ga objavljivati na svom sajtu, a tako i u "Službenom glasniku RS". Slično tome, ukoliko je izborna godina i politički subjekt dobija novac za kampanju, on je dužan da evidenciju troškova izborne kampanje dostavi Agenciji, koja je ponovo dužna da to objavi na svom sajtu.
Mi smatramo da će se na ovaj način finansiranje učiniti transparentnijim i dostupnijim javnosti, jer često stižu kritike da se finansiranje, kako redovnog rada tako i troškova kampanje političkih stranaka, nekako uvek drži pod velom tajne i da javnost, članstvo, birači nemaju uvida u to. Ovaj zakon to treba da obezbedi.
Pomenula sam da Agencija za borbu protiv korupcije može da izriče opomene i da pokreće prekršajni postupak. Prema ovom novom zakonu, ona može da izriče mere upozorenja političkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi da je došlo do nekih nepravilnosti. Data je mogućnost da se do okončanja pravosnažnog krivičnog, odnosno prekršajnog postupka obustavi prenos sredstava iz javnih izvora.
Nadam se da sam u ovom kratkom vremenu uspela sve da kažem i da će, kako ministar, tako i ostale kolege aktivno učestvovati u ovoj raspravi. Nadam se da ćemo u danu za glasanje dobiti jedan zaista kvalitetan i dobar zakon, kako zbog nas samih, tako i zbog građana Republike Srbije. Hvala. (Aplauz)