Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, žao mi je što je premijer morao da žuri, kao i ministar Radulović, ali nema veze, vi ste već učestvovali u ovim rasprava, voleo bi da i oni mogu da čuju neke stvari. No, dobro.
Kada se pričalo o rebalansu prošli put, napravio sam jednu analogiju, gde sam rekao da kada gledate nečiji izvod iz banke možete dosta da zaključite o toj osobi na osnovu toga kako zarađuje, od čega živi, kako troši. Isto tako, možete dosta onda da zaključite o Srbiji, na osnovu toga gledajući budžet jedne zelje.
Kada bi zamislili nekog imaginarnog Srbu, tako reći, videli bi da je to osoba koja mnogo pije, puši, slabog je zdravstvenog stanja, zadužuje se kod zelenaša, i izdržava ga rodbina iz inostranstva. Mislim da godinu dana kasnije, ništa od toga se nije promenilo, naročito za nas iz Vojvodine, ovo je na neki način „godina mrmota“ u smislu javnih finansija. No, dobro, vi ste novi i nadam se da ćete neke stvari uspeti da rešite.
Budžet je sam po sebi sublimacija nekih slabosti i nesnalaženja iz prošlosti, ali i lepih želja za 2014. i 2015. godinu, iako deficit koji ste predvideli od 182 milijarde je značajna cifra, nećemo to naročito apostrofirati kao poseban problem, s obzirom na to da deficit sam po sebi ne znači mnogo.
Ono što je mnogo važnije, a rasprava je i krenula u tom pravcu, šta je ekonomska politika koja će biti zastupljena od strane ove vlade, i u smislu toga treba i analizirati budžet i budžetski deficit.
Ekonomska politika u svakom slučaju bi trebalo da ima određeni cilj. Da li je taj cilj isključivo niska inflacija, redovno servisiranje javnog duga, stabilan kurs, to je sigurno ono što zanima strane kreditore.
Ono što bi trebalo da interesuje sve nas koji živimo u ovoj zemlji, to je smanjivanje nezaposlenosti sa 25% i 30% na možda 5% jednog dana, povećanje prosečne zarade, rast stope investicija unutar BDP i privredni rast na nivou drugih zemalja u razvoju od 7, 8, 10%, a ne procenat ili dva. To je ekonomska politika koju ćemo uvek da podržimo. Tako da budžet sam po sebi treba posmatrati u sklopu šire jedne priče.
Mere koje ste najavljivali, o tome smo već imali prilike da diskutujemo, i namera da uvedete red u javne finansije, svakako za poštovanje, ali način na koji se to radi možemo o tome da razgovaramo.
Uvedena je zabrana, maltene, zapošljavanja u javnom sektoru. Apelovao sam da ta mera neće dovesti do naročitih rezultata. Smanjena je revalorizacija plata i penzija, uveden je solidarni porez, i ukida se poreski kredit za investiranje u pravna lica, u smislu poreza na dobit. Sve u svemu, mere su možda ishitrene, i mi smatramo da su vrlo administrativne, birokratske i teško da će dovesti dugoročno do nekakvih ozbiljnijih rezultata.
Uvek smo bili protiv centralizma, i mislimo da je to veliki problem u funkcionisanju naše države. Vi ste sada u prilici da se sa tim sami suočite, koliko god da ste sposobni i da imate radni dan od 72 sata, ne možete da procesuirate sve odluke, i ne možete da donesete pravovremene i adekvatne odluke u smislu rešavanja svih problema, jednostavno niko nema taj kapacitet.
Nivo odlučivanja kod vas u svim ministarstvima u republici je toliki da jednostavno ni jedan problem ne može da se reši bez republičke Vlade, i ta zabrana zapošljavanja, odnosno formira se novo telo koje će lokalnim samoupravama sada da određuje koga i kada mogu da zaposle, to je jedna od mera koju smo naročito apelovali da se ne uvodi.
Fiskalni savet je već se dosta temeljno osvrnuo na predloženi budžet. Mislim da je kao i do sada tema rashodna strana, a ne prihodna, naročito u smislu velikih javnih preduzeća, gde bez ozbiljne reforme korporatizacija, departizacije, i svemu onome o čemu se načelno do sada govorio, neće biti nikakvih rezultata. Tu je naravno na prvom mestu „Srbijagas“, koji je dužan bankama 800 miliona evra, i sada će se zadužiti za dodatnih 224. ukupna sredstva koja će se plaćati po osnovu lošeg funkcionisanja javnih preduzeća, odnosno pokrivanje gubitaka. Za prošlu godinu su 560 miliona evra, po izveštaju Fiskalnog saveta, i dodatnih 630 miliona evra za 2015. godinu.
Železnice, svi znamo kakvo je stanje u „Železnicama“, da se vozovi u Srbiji prosečno kreću brzinom kao i prvi voz između Liverpula i Mančestera od 46 kilometara na sat, što je evropsko dno. JAT je ugašen, otvorili smo novu avio kompaniju. Lično sam bio protiv toga, jer mislim da i mnogo veće zemlje ne mogu da imaju svoju avio kompaniju koje imaju i unutrašnji saobraćaj i veliki broj turista itd. Mi sada imamo avio kompaniju koja ima jedan avion. Videćemo da li će to biti nešto što će ikada ostvariti dobit.
„Galenika“, Železara, da li tu postoji neko rešenje, nekakav investitor. Prošli put je privatizacija urađena kako je urađena. Ti ljudi su kasnije odgovarali i krivično, koliko znam i to je proglašeno za izuzetno lošu transkaciju po državu Srbiju. Međutim, sada vidimo da ona pravi desetine miliona eura gubitaka i da u svojoj istoriji nikada nije radila pozitivno osim u vreme kada je „Ju-es stil“ bio tamo. Ne znam da li postoji neko rešenje.
„Putevi Srbije“ itd, ali svedoci smo da i dalje po partijskom ključu opredeljuju sredstva za subvencionisanje određenih preduzeća. Ministar Radulović je i najavio da će se raščistiti sa svim preduzećima u restrukturiranju, ali evo imali smo primer „Simpa“ koji će opet o državnom trošku da se rešava velikih, nagomilanih obaveza. Veliki je broj tzv. zombi firmi u Beogradu koji iz operativne dobiti ne mogu ni kamate da pokriju, a kamoli da otplaćuju dugove. Mislim da ćete to teško da rešite u samo godinu dana, ali i vama i gospodinu Raduloviću u svakom slučaju želim sreću u tom segmentu, pogotovo što u tim preduzećima rade dvesta do trista hiljada ljudi i mislim da ćemo teško pronaći sredstva ne bi li se rešio taj socijalni problem.
Poljoprivreda, smanjene su subvencije. Način subvencionisanja je nešto što bi trebalo da se analizira, s obzirom na to da se sada one dele linearno, odnosno samo na osnovu ukupnog zemljišta.
Mislim da bi trebali da se osvrnemo na mogućnost da se subvencionišu intenzivne kulture. Mi po prosečnom posedu, veličini prosečnog poseda smo na samom dnu Evrope. Mislim da je on negde od četiri do pet hektara. Jedina zemlja koja je slična nama jeste Italija, ali struktura njihove poljoprivredne proizvodnje je drastično drugačija zato što su oni više orjentisani na voćarstvo i na neke druge grane. Oni imaju izvoz u poljoprivredi u nekoliko milijardi eura.
Mislim da bi sam način subvencionisanja trebalo vrlo dobro preispitati i uvesti red u tom sektoru, mada s obzirom koliko je sredstava izdvojeno za ove propale gigante mogla su se i značajnija sredstva izdvojiti i za poljoprivredu. Lokalne samouprave, transferi lokalnim samoupravama svake godine način na koji se ti transferi vrše, isto vrlo upitan. Postoji zakon o finansiranju lokalnih samouprava, ali nisam siguran da se on poštuje neke lokalne samouprave dobijaju više sredstava neke manje, ali to se takođe radi isključivo na osnovu političkih interesa koji u velikoj meri zavise od toga ko čini vladajuću većinu.
Što se tiče prihodne strane budžeta najavili suzbijanje sive ekonomije, to sam rekao i u prošloj raspravi, nije problem siva ekonomija neke druge boje su u pitanju crvena, crna, plava itd.
Mislim da građani Srbije ne vole da idu na buvljake da kupuju, mislim da nisu Kinezi najveća pretnja za naš fiskalni sistem. I mislim da generalno opterećenje privatnog sektora su izuzetno velika i siva ekonomija cveta iz nekih drugih razloga, opterećenja samo po zaradama kada gledate, jedan zaposlen u privatnom sektoru izdržava jednog penzionera i još jednu osobu u javnom sektoru to je neodrživo stanje i ljudi su primorani da se bave možda stvarima, odnosno da siva ekonomija nije nešto što proizilazi iz želje ljudi da ne plaćaju porez nego proizilazi iz teškog ekonomskog stanja.
Ostali prihodi u budžetu su akcize i PDV iz uvoza, takođe veliki prihod što me dovodi u razmišljanje u slučaju nestabilnog kursa dinara, da tako kažem u kakvoj vezi je kurs dinara koji nisam siguran da je na adekvatnom nivou, odnosno možda je malo precenjen i da li bi devalviranje dinara dovelo do smanjenja prihoda od PDV-a, iz uvoza s obzirom da je PDV iz uvoza za prihod veći od poreza na dodatnu vrednost iz domaće potrošnje.
Prihodi iz imovine države i dobit javnih preduzeća su takođe nešto što svake godine napominjemo da bi moralo da bude značajno veće unutar budžeta.
Ono što izuzetno zabrinjava svakoga ko analizira našu ekonomsku perspektivu, a mislim da bi i gospodin Radulović morao da zna, jeste situacija u našem ekonomskom sektoru, pored javnog i privatni dug.
Unutar bankarskog sektora za koji država ponovo izdvaja sredstva, ali ne na planski organizovani način, odnosno za pokrivanje gubitaka, 30% je lošeg plasmana unutar aktive banaka u Srbiji.
U projekciji su od 25 do 30%, s tim što se one stalno povećavaju.
Kompletna naša privreda je podkapitalizovana i mislim da tu dolazimo do najvećeg problema da vi danas, ako želite da se bavite bilo kakvom ekonomskom aktivnošću u Srbiji, možete vrlo teško da dođete do sredstava, s obzirom da tržište kapitala, jedva da postoji, a u bankama možete da se zadužite samo po izuzetno visokim kamatama koje su preko 10% na eure, što teško da bilo koji biznis plan može da podnese.
Mi ako smo u opoziciji nismo na stanovištu – što gore, to bolje, jer mislim da svi koji živimo u ovoj zemlji bi morali da damo i neke konkretne predloge, kako izaći iz ove situacije.
Predlagali smo još za vreme izbora nove guvernerke da bi moralo da se osnuje nekakav entitet na nivou države gde bi se izmestila kompletna loša aktiva iz banaka i to je urađeno u skoro svim zemljama, ne bi li se finansijski sektor organizovao i morao normalno da funkcioniše, a kasnije bi se trgovalo tim lošim plasmanima ili bi se oni reprogramirali ili konvertovali u kapital.
Postoje različita rešenja. Ništa po tom pitanju nije urađeno. Sada smo u situaciji da je ceo realni sektor praktično taoc finansijskog sektora.
Predlagali smo takođe povećanje rudne rente koju NIS plaća u iznosu od 3%, a više plaćaju Rusi odakle „Gasprom“ dolazi kod nas, niko ne sme, ili se plaši ili iz nekog drugog razloga, ne sme ni da pokrene tu temu sa njima. Nikakav formalan zahtev prema njima nije ni išao u smislu toga da se uopšte razgovara o povećanju rudne rente, o oporezivanju of šor vlasništva je takođe nešto o čemu bi mogli da razmislite.
Povećanje poreza na dobit finansijskog sektora, formiranje fonda za državno zemljište i to je takođe jedna inicijativa koju ćemo pretočiti u zakonski predlog, ali postoji 500.000 hektara poljoprivrednog državnog zemljišta, koje bi moglo da posluži kao odličan kolateral za emisiju hartije od vrednosti ili prikupljanje sredstava, kojima bi mogli doći do 700 ili 800 miliona evra novih sredstava za ulaganje u poljoprivredu ili možda čišćenje kanala Dunav-Tisa-Dunav, postoje razni projekti koji bi mogli da uđu u taj program.
Takođe, ne vidimo zbog čega neke grupe preduzetnika, poput advokata ne plaćaju porez, zašto verske zajednice ne plaćaju porez? Mislim da su to prevasnhodno politička pitanja, ali ako ćemo svi zajedno da pokušamo da finansijski stabilizujemo zemlju, da bi moralo da se ponovo o tome razgovara.
Što se tiče Vojvodine, svake godine je ista priča. Vi ste sada novi ministar. Ono što je očigledno, to je da u Srbiji postoji nejedinstvo po mnogim pitanjima, ali kada je Vojvodina u pitanju, i jedinstvo je izuzetno. Sve partije, stranke koje imaju sedište u Beogradu uvek su jedinstvene u pogledu toga da Vojvodina ne treba da dobije ni onaj ustavni minimum.
Paradoksalna je situacija da mi iz LSV i kolege iz LDP, koji smo jedini bili protiv tog Ustava, sada insistiramo da se poštuje taj Ustav koji nije dobio većinu Vojvodine.
Transferi su za nepostojeće nadležnosti, vi to znate. Za ono za šta je Vojvodina dobila nadležnost, za to se sredstva ne prebacuju i 7% je po osnovu, ispunjava se puka forma, taj sistem niste vi izmislili, to je sistem koji postoji dugi niz godina i naš odnos prema ovom budžetu će biti zasnovan na tome da li će se prihvatiti amandmani koji dolaze iz Vojvođanske skupštine i da li će se konačno jednom ispoštovati tih 7% i prebaciti sredstva pokrajini za nadležnosti koje su propisane Ustavom.
Nadam se da će zakon o finansiranju Vojvodine, kao i Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, uskoro ugledati svetlost dana, jer mislim da nema potrebe da se svake godine vraćamo na istu temu kada želimo da budemo deo te iste Evrope u kojoj i regioni i pokrajine i lokalne samouprave imaju vrlo jasnu svrhu.
Mislim da bi morali da analiziramo kompletan sistem finansiranja celokupne države, gde bi se sredstva prikupljala prvo na nivou lokala, pa onda transferisala u pokrajinu i na Republiku po osnovu različitih nadležnosti, a ne obrnuto, od gore na dole kako je to slučaj sada. Mislim da je to zakon koji je morao biti donet odavno. Međutim, sada ćete imati priliku da konačno ispravite tu višedecenijsku nepravdu, da tako kažem, i da konačno svi nivoi vlasti u našoj zemlji počnu da normalno funkcionišu. Zahvaljujem.