Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi predstavnici Vlade, gospodine ministre, kao što ste i sami napomenuli, potpuno se slažemo da diskusiju po ovim pitanjima treba sa političkog, demagoškog prebaciti na ekonomski i to uvek podržavamo, ali baš iz tog razloga smo mislili da je trebalo da se ostavi malo više vremena da bi makar stručni savetu unutar stranaka ili neki pojedinci koji se siguran sam u svakoj stranci dobro razumeju u problematiku dali svoje mišljenje.
Rokovi koje smo imali, nisu dovoljni da bi se na pravi način sagledala ova problematika. Ukratko ćemo se osvrnuti na predloženi set zakona koji je pred nama.
Što se tiče generalne situacije u javnim finansijama, kao što svi znamo, ona je izuzetno složena i svi makroekonomski pokazatelji apsolutno nisu na našoj strani. Problemi su, prvo i pre svega, strukturne prirode i tiču se visokog nivoa javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod, koji je negde oko 19 milijardi sada. Naravno, tim odnosom se s vremena na vreme manipuliše zbog kursnih razlika, ali ne bih sada o tome.
Nivo deficita je, sada vidimo, malo viši nego što se inicijalno planiralo, a imamo više penzionera nego zaposlenih i potpuno razumemo potrebu da se reformiše penzioni sistem, gde ste ovde i dali neke predloge, s tim što mislimo da oni definitivno neće biti dovoljni da bi se taj problem na pravi način rešio.
Imamo trgovinski deficit, koji je prošle godine bio oko šest milijardi. Platno-bilansna pozicija takođe. Da nemamo dijasporu koju imamo i doznake, mislim da bi bili u još većem problemu. Nivo rasta je nepostojeći, ili negde oko 1%. Znači, da će nam trebati 50 godina da se vratimo na nivo, recimo, industrijske proizvodnje iz 1989. godine.
U javnim finansijama je takođe prisutno to da se država zadužuje, odnosno javna preduzeća, po stopama gde se bankama ne isplati da finansiraju bilo šta drugo osim države, jer kamate koje ona plaća čine svaki drugi projekat potpuno neisplativim za finansijski sektor.
O uzrocima ovih problema verovatno možemo da se i složimo, ali o načinu na koji bi oni trebalo da se reše, mislim da ćemo neke razlike i neslaganja imati. Korelacija postoji između faktora koje tretiraju ovi zakoni, čije ste izmene vi predložili, ali korelacija i uzročnost su dve različite stvari. Tako da, uzroci problema koji su prevashodno na rashodnoj strani u ovom domenu a ne u prihodnoj, mislim da treba da budu predmet razgovora, iako izmene zakona, koje predlažete, uglavnom tretiraju prihodnu stranu budžeta.
Prevashodno bih se sada osvrnuo na porez na imovinu. Mislim da je on ključan u ovom setu zakona, iz razloga što tretira prihode lokalnih samouprava i vrši zahvatanja u delu gde ona ne bi trebalo da se prave, s obzirom da veliki broj opština ima dosta problema u finansiranju, prevashodno investicionih aktivnosti. Ovaj nivo sredstava, koji se sada izbija iz budžeta lokalnih samouprava, upravo će umanjiti investicione delatnosti u tim opštinama, što mislimo da definitivno nije dobro.
Konkretno, u mojoj lokalnoj samoupravi to znači oko dva miliona evra, odnosno asfaltiranje nekoliko putnih pravaca, nekoliko kanalizacionih sistema vodovoda u selima koja to nemaju, jer 80% sredstava opština obično odlazi na finansiranje tekućih rashoda.
Nakon Zakona, iz 2011. godine, o finansiranju lokalne samouprave, mislim da se sada trend preokrenuo, prvo ukidanjem parafiskalnih nameta, pa sada i ovim zakonskim predlozima i da se opštine svode na nekakve kancelarije republičke vlasti. Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da bi lokalne samouprave manje-više mogle da se ukinu u velikom broju slučajeva, što stvarno ne mislim da bi trebalo da bude tekovina savremene demokratije, jer slobodni gradovi su postojali i u srednjem veku i ne vidim kako to nije moguće da bude i 2013. godine u Srbiji.
Ono što je takođe problem sa Zakonom o porezu na imovinu je to što se ovde kažnjavaju uspešni gradovi sa velikim brojem zaposlenih, jer se smanjuje mogućnost da se nadomesti manjak u budžetu koji će nastati usled promene Zakona o porezu na dohodak građana. Beograd i Novi Sad gde su cene nekretnina izuzetno velike, moći će sa 0,2% i 0,4% da nadoknade manjak u budžetu, ali sam siguran da opštine gde je kvadrat stambenog prostora 200 evra to neće moći da učine. Nisam siguran da će te kompenzacije koje su predviđene da će se desiti, odnosno povećanjem Zakona o porezu na imovinu i smanjenjem poreza na dohodak građana, odnosno daće izuzetno negativne efekte po budžet svake lokalne samouprave, naročito manjih, kojih u Srbiji ima najviše.
Ono što je takođe problem je što se ovaj zakon donosi na pola godine. Javne nabavke su već sprovedene u opštinama i budžeti su isplanirani. Sami ste doneli zakon koji vrlo ograničava mogućnost prolongiranja plaćanja prema dobavljačima. Sada će se, manje-više, lokalne samouprave imati problem što neće moći da ispoštuju rokove koji su sami zadali, zato što će se desiti da imaju manjak prihoda u lokalnom budžetu, što će takođe stvoriti velike probleme.
Sve u svemu, ono što bi činilo nekakvu predvidivost, a strani investitori, koliko znamo, izuzetno su zainteresovani da elementarno mogu da planiraju ne samo političke nego i ekonomske prilike. Ukoliko postoji, recimo, dogovor sa nekom lokalnom samoupravom da se izvrše određene investicije u neku industrijsku zonu, pa sada te investicije ne mogu da se izvedu, mislim da će biti nekoliko loših primera u Srbiji gde će se nekolicina stranih investicija smanjiti iz razloga što lokal neće moći da ostvari ono što je obećao.
Kao što sam rekao, umesto da se koncentrišemo na prihodnu stranu budžeta, ono što bi trebalo da analiziramo je upravo rashodna strana, a onda ćemo doći i do JAT, Srbijagasa, Železnica, EPS, a da ne pričam o republičkoj administraciji, zato su rashodi koji koštaju naš budžet i suverene garancije i zaduživanja i neracionalnosti od skoro milijardu evra gubitaka. Upravo su tu mogućnosti da se nađu dodatna sredstva, odnosno da se ne zahvataju iz sredstava lokalnih samouprava kojima su ta sredstva možda potrebnija. Jer, kada odete van Beograda, shvatite da postoje mnogo gradova i sela gde ne postoje elementarni uslovi za život, gde putevi gotovo da ne postoje, a o infrastrukturnoj mreži, kanalizaciji i vodovodu da ne pričam.
Što se tiče ostalih zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, tu smo predložili nekoliko stvari u amandmanima. Ono što je takođe interesantno je da svuda u svetu kamate koje građani plaćaju na kredite su odbitna stavka u porezu na dohodak građana. To je svetska praksa koja mislim da postoji u svim savremenim poreskim sistemima. Ne vidim razlog zbog čega to i kod nas ne bi mogla da bude mogućnost, pošto pravna lica imaju mogućnost da odbiju kamate jer im ulaze u bilans uspeha kao trošak, ne vidimo razlog zbog čega to ne bi mogli da učine i građani, da im se makar do 50% iznosa osnovice poreza na dohodak prizna plaćena kamata i da bude osnovica za taj iznos umanjena. To je nešto što svuda postoji i ne znam zašto ne može u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao što znate i sami, situacija u penzionom sistemu je izuzetno alarmantna. Imamo više penzionera nego zaposlenih. Takođe, kada bi se izbili zaposleni u javnom sektoru i određene neracionalnosti u preduzećima koja tek treba da se privatizuju, mislim da bi ti odnosi bili daleko lošiji. U svakom slučaju, nije problem što ima puno penzionera, ali je izuzetan problem što ima manje zaposlenosti. Sa ovim nivoom nezaposlenosti, mislim da je penzioni sistem definitivno pred kolapsom.
Ne znam kako aktuelna Vlada misli da se izbori sa tim problemom, ali znam da i mnogo razvijenije zemlje od nas imaju taj problem, pogotovo zbog negativne demografske strukture i prilično sam siguran da će vrlo brzo uslediti, možda i od međunarodnih organizacija, tipa MMF i Svetske banke, apeli da se u ovom sektoru nešto radikalnije i drastičnije preduzme, jer ovo što se sada radi možda reši nešto na kratak rok, ali dugoročno ostaje problem.
Što se tiče poreza i doprinosa, oni su i dalje na vrlo visokom nivou i sa kim god pričate u Srbiji od stranih investitora izuzetno su nezadovoljni sa činjenicom da su zahvatanja u odnosu na neto dohodak izuzetno visoka. Ukoliko bi se ona smanjila po nama proširila bi se baza poreskih obveznika jer veliki broj ljudi u Srbiji radi na minimalcu, odnosno ne prijavljuju se stvarne zarade, a dobar deo zarada se isplaćuje na crno. Ne znam da li je neko radio preciznu analizu šta bi se dobilo kada bi se ozbiljnije smanjili ti izdaci, ali sam siguran da bi došli na nivo poreskih prihoda možda i veći nego što su to danas jer bi se konačno prijavile stvarne zarade zaposlenih a ne minimalci, što bi omogućilo ljudima da postanu u jednom trenutku i kreditno sposobni, što sada nisu.
Poreske stope u Srbiji nisu regresivne, odnosno što više zarađujete, manja je poreska stopa. Obično su u svetu progresivne. Ovim setom zakona se to u nekoj meri malo menja, ali daleko od toga da je dovoljno, jer mislim da savremena praksa u domenu poreske politike da porez treba da se poveća, odnosno poreska stopa da bude viša što se više zarađuje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tu se slažemo da su predložene izmene dobre, da treba da se pređe na elektronsko poslovanje, odnosno prijavljivanje poreza i do sada je Poreska uprava daleko od toga da je sposobna da izvršava zadatke na način na koji bi to trebalo da radi poreska uprava u normalnoj zemlji. Kod nas je Poreska uprava kao crna kutija. Malo šta se zna. Oni su i tužilac i sudija i kada pričate sa preduzetnicima, mislim da ćete čuti dosta loših stvari o tome kako ih tretira Poreska uprava, tako da bilo koji nivo modernizacije u ovom aspektu i sektoru javne uprave je vrlo dobrodošao i to ćemo podržati.
U svakom slučaju, ono što bi trebalo da bude krajnji cilj vaših napora da u ovom segmentu donesete neke promene je da građani Srbije konačno znaju šta je razlika između poreza i harača, pošto kao poreski obveznici imate određena prava i obaveze, da plaćate porez u državi koja će vam omogućiti da dobijete škole, bolnice, puteve, infrastrukturu itd. Stanje poreskog obveznika je nešto što je u normalnim zemljama stvar čime se građani ponose. Za sredstva koja državi plaćaju žele da dobiju određene usluge. Kada plaćate harač, plaćate ga samo zato što neko može da dođe i da vam zapali kuću i odnese sve što posedujete. U Srbiji i dalje postoji velika zabuna oko ta dva termina, jer i dalje građani doživljavaju porez na način na koji je to bio porez u srednjem veku, ali iz potpuno opravdanih razloga zato što realno ne vide gde se troše ta sredstva koja se slivaju u republički budžet jer se njima plaća svašta na vrlo netransparentan način, od aviona za haške optuženike, žirafe, Miladina Kovačevića itd. Ko god iole brine o tome da li treba da plaća porez, veliki broj građana verovatno ima znak pitanja kada to treba da učini.
Sve u svemu, kao što sam rekao, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit ćemo podržati. Mislimo da su predlozi dobri. Za prva tri, što se nas tiče to su uglavnom kozmetičke promene i ne donose ništa novo osim manjka prihoda za lokalne samouprave. Lokalne samouprave su u izuzetno teškom stanju i o pokrajini ne želim ni da pričam. Što se tiče Lige socijaldemokrata Vojvodine, glasaćemo protiv. Zahvaljujem.