Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, govoriću od četiri zakonska predloga, pre svega o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Mislim da je ovaj zakon potpuno nepotreban i da smo, po postojećoj uredbi koja je kao podzakonski akt doneta u odnosu na Zakon o javnoj svojini, mogli mnogo transparentnije, na jedan javan način da dobijemo tržišnu vrednost.
Kažete, gospodine ministre, da će poreska uprava proceniti tržišnu vrednost. Tržišnu vrednost ne može da proceni poreska uprava i to se vrlo često dešava, da ta procena poreske uprave je daleko od tržišne vrednosti. Jedina tržišna vrednost koja je ispravna je tržišna vrednost koja se postigne na licitaciji ili prilikom podnošenja više ponuda. Tržišna vrednost koju će neko arbitrarno da proceni ne postoji.
Što se tiče prodaje državnih nepokretnosti, mislim da je bilo daleko celishodnije da smo umesto rasprodaje državne imovine omogućili da neko domaćinski i sa dobrim menadžerskim iskustvom upravlja tim nekretninama i da te nekretnine donose neki prihod, a ne da koštaju državu.
U obrazloženju se kaže da je ono što mi posedujemo kao imovinu – prepreka razvoju, prepreka rešavanju budžetskih problema, ali ja mislim da imovina ne može biti prepreka. Imovina koju poseduje država može biti samo jedna od mogućnosti, jedna nova komponenta razvoja i ključ, odnosno osnovni razlog problema koji se tiču lošeg raspolaganja državnom imovinom je nečinjenje države. Prošle nedelje je državni revizor, prilikom objavljivanja ocene svrsishodnosti i raspolaganja državnom imovinom, tačno naveo šta su problemi. Problemi su nedostatak adekvatne baze. Država ne zna koje nekretnine i koju imovinu poseduje, zemljište takođe. Nema podatke o broju nepokretnosti, nema podatke o vrednosti. Knjigovodstvene vrednosti se razlikuju, nema velike koristi od njih.
Nema kontrolu nad raspolaganju nepokretnostima, nepokretnosti se neadekvatno koriste, cene koje se ostvaruju u zakupu su netržišne. Republika Srbija, kaže Državni revizor propušta priliku da uveća svoje prihode po osnovu imovine koje poseduje.
Mislim da je ovaj izveštaj bio dobar osnov da krenete pre svega u popis imovine da se tačno utvrdi, da se napravi baza, da se tačno utvrdi šta država ima od imovine i da se onda odredi ko će sa tom imovinom raspolagati na jedan bolji način, da se odredi neki menadžer ili neko ko je sposoban da upravlja tom imovinom. Jer, ako mi kažemo da država ne može da upravlja imovinom na domaćinski način, na način koji će doneti državi prihod od te imovine znači da država onda verovatno nije sposobna da upravlja ni sa jednom institucijom, ni sa jednim drugim javnim preduzećem, ni sa jednim drugim pravnim licem. Pa, onda nije rešenje da se sve rasproda. Nije rešenje da se rasproda i ne možemo prebacivati stvari na socijalnu komponentu, jer verovatno da oni koji iz socijalnih razloga koriste zakup državnih stanova neće moći ni direktnom pogodbom da kupe, ni ako im je omogućeno da oni direktno otkupe stan, neće to moći da učine, ali je verovatno da neko drugi ko će neki komercijalni objekat otkupiti direktno, od toga ima koristi.
Najveću cenu bi postigli licitacijom, a mogli ste da pogledate postojeću uredbu, u njoj lepo postoji opisani način na koji se može otkupiti, odnosno otuđiti objekat u svojini Republike. Mogao je da se napravi preferencijal, odnosno mogućnost zakupcu da ima prednost, ako postigne uporedno najveću cenu, da prvi ima mogućnost da kupi po najvećoj ceni postignutoj na licitaciji i to bi onda bilo sasvim ispravno. Ovako čak i oni koji su zakupili imovinu u decembru, prošle godine, imaju mogućnost da bez licitacije dođu u vlasništvo te imovine. Mislim da Predlog zakona nije transparentan i da postoji ozbiljna sumnja da se donosi za nekog ko je u zakupu neke komercijalne imovine.
Kada se radi o proceni investicionog ulaganja, takođe, u postojećoj uredbi, gospodine ministre, iz 2012. godine imate precizno definisano na koji način se priznaju ta ulaganja kada je u pitanju zakup. Zašto niste prepisali stavove ove uredbe bili bi korisniji za državu, država bi više uštedela. Ovako idete ponovo na procenu i to je još jedan razlog da sumnjamo da se to čini za nekog koje u zakupu određene imovine koja se komercijalno koristi.
Mislim da je način na koji ovaj zakon ulazi u proceduru i način na koji se o njemu diskutuje i način na koji je on definisao i prodaju, i ugovaranje, i povraćaja investicionog ulaganja dovoljno netransparentan i dovodi u sumnju ceo zakon. Povucite ovaj predlog zakona doradite ga i onda možemo da raspravljamo iako smatram da državna imovina ne treba da se prodaje, ona treba da se proširuje da se povećava državna imovina i da se koristi ko komponenta razvoja.
Drugi predlog zakona koji je danas takođe na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama. U subotu popodne su narodni poslanici dobili na portalu mogućnost da vide predlog ovog zakona. Gospodine ministre, nije moguće samo pročitati uredbu EU na koju se poziva obrazloženje 24/2014 i Predlog zakona i pripremiti adekvatne amandmane za nešto više od 24 sata. Zaista, nije moguće. I, nije moguće sagledati sve ono što ove izmene donose.
Ono što je poseban skandal je da Skupština nije imala pojma o tome da se priprema izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, prosto zato što smo mi imali Radnu grupu koja se bavila donošenjem novog zakona o javnim nabavkama. Jutros kada smo imali Odbor za finansije, kolega Dejan Radenković, je frapiran saznanjem da mi danas od Vlade dobijamo Predlog zakona na kome radimo inače paralelno, podneo ostavku na članstvo u Radnoj grupi, što sam i sam učinio nakon toga. Mislim da je ovo pravi pokazatelj na koji način se Vlada odnosi prema Narodnoj skupštini, na koji način je ponižava i to naročito kada imamo u vidu da odborom predsedava poslanik najveće stranke u vladajućoj većini.
Ovaj hitan postupak je naročito problematičan, imajući u vidu brojne probleme koji su pratili donošenje postojećeg zakona. Sećamo se svih hvalospeva kako će on uštedeti milijardu dinara budžetu Republike Srbije, a danas vidimo da budžetu Srbije uglavnom uštedu donose nastavnici, penzioneri, oni sa najmanjim primanjima, oni koji ostaju bez posla, oni donose uštedu danas budžetu Republike Srbije. Što se tiče javnih nabavki afera do afere. Pre dvadeset dana Saša Varinac je podneo ostavku i onda se o tome ćutalo 15 dana. Petnaest dana ostavke nigde nije bilo da bi se objavila tek nakon toga. Onda se pojave špekulacije da čovek trpi pritiske, da ima mnogo slučajeva, da ipak taj zakon nije tako savršen kao što se o njemu govorilo. Onda ćemo na brzinu da ga promenimo.
Na brzinu ćemo da izmenimo njegove odredbe i tobož onda neće biti, recimo, ukrupnjavanja poslova kao što je učinjeno na primeru Prokopa. Šest miliona je naduvana javna nabavka za Prokop i o tome se ćuti takođe. Kada se traži izveštaju o izvršenju za Tamnavu, šest meseci kao narodni poslanik, iako postoji zaključak Odbora za finansije, ne mogu da dobije izvršenje za Tamnavu.
E, to su problemi gospodine ministre koje je trebalo da rešite oko sprovođenja postojećeg zakona, a ne da donosite novi za koji unapred imamo sumnju da se donosi da bi se lakše omogućilo pojedinim dobavljačima da dođu do poslova. Danas u Srbiji kada se govori o tome da postoje firme koje obaraju namerno tendere, danas u Srbiji samo određeni imaju pravo da posluju, oni posluju odlično, ostali ne mogu ni da posluju.
Zato imamo ovako stanje u privredi i ne vredi nama ni zakon koji sam sledeći želeo da prokomentarišem, a odnosi se na rokove plaćanja javnog sektora zato što imamo direktore koji zadržavaju sredstva, stoje na računu, zato što žele da budu bitni i uticajni, pa privrednici moraju da idu i da ih mole da dobiju sopstveni novac, a onda tu nastaje korupcija. Ne kažem, nije to danas, to već nekoliko godina, a kad će sa tom praksom da se prekine. Umesto da donosimo nove zakone mogli bi da počnemo da sprovodimo postojeće.
Nemam puno vremena, naša poslanička grupa, moraću da završim ranije, ali stvarno, ovakav dnevni red, sa ovoliko tačaka, veoma važnih i na ovaj način predložen Narodnoj skupštini, mislim da ne doprinosi kvalitetu rasprave i neće doneti zakone koji će Srbiju izvući iz ekonomskih problema i iz recesije u kojoj smo kao jedna od retkih država Evrope. Hvala.