Poštovani narodni poslanici i ja ću o parama, ali ne o ovim koje su u džakovima iznošene i unošene u zemlju, nego upravo o parama ove Narodne skupštine i poreskih obveznika Srbije. U obrazloženju za smenu predsednice Skupštine gospođe Nataše Mićić, u diskusijama podrške po inicijativi Srpske radikalne stranke često su pominjani i razni listinzi, čitani zapisnici, a gospođi Mićić se posebno zameralo što je nepravedno i ničim izazvana i novčano kažnjavala pojedine poslanike, naročito poslanike Srpske radikalne stranke i što im je tako na taj način zavlačila ruku u džep.
I ja sam vrlo lako, jednostavno, pribavila jedan listing, odnosno izveštaj, i to zvaničan, legalan, usvojen, overen. Iz tog izveštaja se jasno vidi ko je kome ovde zavlačio ruku u džep i ko je, a sve regularno i legalno, trošio narodne pare i zašto. Reč je o izveštaju o izvršenim prihodima i rashodima Narodne skupštine Republike Srbije za 2002. godinu. Iz tog izveštaja se jasno vidi da je u ovoj skupštini stvorena jedna ne neprincipijelna, nego vrlo principijelna koalicija, jedinstvena u nameri da smeni predsednicu Skupštine i Vladu Republike Srbije, i rekla bih, vrlo jedinstvena u trošenju para Narodne skupštine, dakle, poreskih obveznika.
Tu jedinstvenu koaliciju čine predstavnici bivše vlasti, sadašnje opozicije, poslanici srpske radikalne stranke i SPS-a i predstavnici poluopozicija. Naravno, Demokratske stranke Srbije. Znam ja da Demokratska stranka Srbije za ovom govornicom, kao inače se predstavlja kao opozicija, žestoko napadajući vlast u Srbiji, a oni kao ni luk jeli, ni luk mirisali. Nije baš tako. Predstavnici Demokratske stranke Srbije napustili su 2001. godine Vladu Srbije. Tvrdili su da napuštaju i sve druge funkcije. Onda se nekolicina njih slikala pred kamerama, kako napušta nekoliko upravnih odbora, desetine drugih nisu pominjali. O direktorima javnih preduzeća u nadležnosti Republike i da ne govorimo. Imamo i jedan svežiji primer.
Pre, možda ima dva meseca u Skupštini grada Beograda smenjen je potpredsednik Skupštine grada Beograda iz DSS-a. Moram da obrazložim ovo poluopozicija. Mislim da dok nije smenjen da je retko ko u Beogradu znao i da je on potpredsednik, koliko se isticao u radu. Posle toga su tri člana gradske Vlade iz redova DSS-a podnela ostavku i tako obelodanili da je i Demokratska stranka Srbije u Beogradu prešla u opoziciju. Ista farsa kao i u Republičkoj. Povlači se nekoliko članova upravnih odbora, čak i članovi nekih komisija, ali Demokratska stranka Srbije ne povlači svoje ljude sa mesta sekretara sekratarijata, načelnika, ne pada im ni na pamet da direktore nekih od najprofitabilnijih gradskih javnih preduzeća, da njih prevedu u opoziciju.
Na primer, da pomenem samo Pijačnu upravu, Javno preduzeće za pogrebne usluge. Član Komisije za kulturu podnosi ostavku iz redova DSS-a, jer je to vrlo profitabilno. Tamo se mogu dobiti neke besplatne karte za pozorište. Naravno, ali ne povlači se i ne prelazi u opoziciju direktor Pijačne uprave, koji je član DSS-a, jer je to jedan mukotrpan posao. Treba prebrojati sav taj silni keš prikupljen na nebrojanim tezgama po beogradskim pijacama. Tako dosledni poslanici Demokratske stranke Srbije uvek su negde na pola. Zato i moram da ih zovem poluopozicija. Ne znam kako se to u nekom legalističkom rečniku zove, ali kod Teofrasisa se to zove licemerje.
Dosledni u nedoslednostima ostali su poslanici DSS-a, pridružujući se zahtevu SRS-a za smenu Nataše Mićić i smenu Vlade Srbije. Sasvim dosledno gospodin Dejan Mihajlov izađe za ovu govornicu i kaže da je Vlada Srbije korumpirana. Da ga je neko pitao za dokaze, pretpostavljam da bi odgovorio na način sličan njegovom predsedniku, da je to pročitao u novinama. Ja nisam pročitala u novinama, već u izveštaju koji sam pomenula da su najviše para, srazmerno broju poslanika, koji imaju u Narodnoj skupštini Srbije potrošili poslanici ove tri poslaničke grupe: SRS-a, SPS-a i DSS-a. O čemu se radi?
Kao što vam je poznato narodni poslanici u Skupštini Srbije imaju pravo na dnevnice za rad u Skupštini, nadoknadu za putne troškove, a jedan broj poslanika, u principu do jedne trećine poslaničke grupe, može da zasnuje stalni radni odnos i prima platu, a ostali primaju paušale. Ko je u ovoj skupštini uzeo najviše para za plate stalno zaposlenih? Upravo jedinstvena koalicija SPS, SRS i DSS. ubedljivo najviše novca za plate stalno zaposlenih poslanika i nominalno, u ukupnom iznosu, upravo poslanici DSS-a, ukupno osam miliona 484 hiljade 106 dinara i nešto para u 2002. godini. Dakle, upravo oni poslanici koji su najmanje provodili vremena na svom radnom mestu. U stopu ih prate opet poslanici SPS-a i radikala.
Kada Nataša Mićić kaže da poslanici DSS-a nikada definitivno nisu izbačeni iz Skupštine, ovde nastaje čitava pobuna od protesta, a o stalnom javnom zapomaganju da ne govorim. Gospodo iz DSS-a, stvarno nikada niste izbačeni. Nemaju prekid u radnom stažu vaši poslanici na stalnom radu, a pri tom uzeli ste pare za plate i za to vreme za koje tvrdite da ste bili izbačeni. Prema tome ili vratite te plate, pa onda pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdite da ste izbačeni, ili zadržite pare i prestanite da kukate. Slična je situacija i kada su u pitanju drugi troškovi.
Kada su u pitanju drugi troškovi, naročito troškovi prevoza, ubedljivo tu prednjače poslanici SPS-a - 10.420.517,00 dinara, za 32 poslanika. Poslanici radikala, njih 23 odmah su iza njih i to 7.000.000,00 dinara, što je duplo više u odnosu na troškove koje su napravili poslanici Demokratske stranke.
Apsolutni rekorderi u trošenju para Narodne skupštine su pošteni srpski radikali. Pošteni srpski radikali, koji inače ne učestvuju u radu skupštinskih odbora, najčešće stoje iza ovih vrata ili beže kroz ova vrata, a ne bi li dokazali da DOS nema većinu i da nema kvorum, ti radikali koji strašno zameraju Nataši Mićić što ih je izbacivala pa nisu mogli da učestvuju u radu Skupštine, upravo ti radikali su naplatili više dnevnica, nego na primer, čak duplo više dnevnica, poslanici Demokratske stranke, koji učestvuju u radu odbora i najprisutniji su na zasedanjima. Izgleda da je svaki radikal, koji je svratio da popije kafu ili da telefonira iz Skupštine Srbije, naplatio dnevnicu.
Iz ovog izveštaja se vidi da su srpski radikali najviše para potrošili upravo u 2002. godini kada Skupština nije zasedala. To nije bilo samo petkom, upravo ponedeljkom i petkom, to znači da su srpski radikali, njih 23, koliko ih ima, ovde radili najviše vikendom. Svaki srpski radikal, tamo gde nema kamera, tamo gde se uzimaju ovi troškovi, naplatio je u prošloj godini sa te blagajne 839.947,00 dinara i nešto više para, što je opet duplo više nego što je naplatio bilo koji poslanik Demokratske stranke.
U jednoj emisiji, u kojoj su učestvovali Bojan Pajtić i gospođa Gordana Pop-Lazić, kada je Bojan Pajtić pomenuo ove pare, gospođa Pop-Lazić je rekla da ne banalizuju stvari. Ovde nam beskrajno čita kome je Nataša Mićić sve izrekla kaznu od 3.000,00 ili od 30.000,00 dinara. Čini mi se da je to (sabrano) oko 2.000.000,00 dinara ukupno. Samo u prošloj godini gospoda radikali, njih 23, to stalno ponavljam jer treba uvek imati u vidu koliko poslanička grupa Srpske radikalne stranke ima članova, skoro 20.000.000,00 dinara, valjda da izvade štetu.
Prema tome, gospodo iz principijelne koalicije za smenu predsednice Skupštine Nataše Mićić i Vlade Srbije, principijelno, regularno, sve pod firmom legalno, uzeli ste pare. Uzeli ste pare za opstrukciju rada Parlamenta, za ometanje donošenja važnih zakona, uzeli ste pare za sopstvenu političku promociju. Ne podnosi se račun narodu držanjem demagoških govora. Ovo je račun koji treba da podnesete narodu. Hvala. (Aplauz poslanika u sali.)