Hvala gospođo predsedavajuća.
Želim da odgovorim na ovaj pun kofer demagogije ministra Ilića, ali je evidentno da imam samo dva minuta i da neću moći da odgovorim na sve što smo ovde čuli.
Gospodine ministre, ja sam protiv rušenja objekata ali vi niste. Ako jeste protiv rušenja objekata usvojite amandman SPS i dajte da se prijave za legalizaciju svi koji su gradili objekte i posle 2009. godine. Odbijanjem tog amandmana nalažete rušenje svih objekata koji su izgrađeni posle 2009. godine.
Što se tiče privatizacije tog „Panta marketa“ itd, ko je bio ministar za kapitalne investicije u Vladi koja je izvršila najveći broj privatizacija u Srbiji?
Na kraju, moram da vam kažem i u vezi Bora. Investiciju od 300 miliona evra nije odobrila prethodna Vlada. Prethodna Vlada je odobrila investiciju od 135 miliona evra, a pitam vas – kako mogu naknadni radovi da budu 132 miliona evra, koliko ste vi odobrili u januaru ove godine u odnosu na osnovni iznos investicija od 135 miliona evra koju je odobrila prethodna Vlada? Da li je tu 500 evra kubik betona?
Žao mi je što mi niste odgovorili ni na jedno pitanje koje je usko stručno vezano za ovaj zakon o legalizaciji objekata. Nadam se, pošto ste toliko pričali o Zakonu o planiranju i izgradnji, daćete ga bar pročitati pre nego što dođete ovde i da ćete moći sa nama da diskutujete o tom zakonu, a ne o tome šta je neko nekada radio i ko je šta privatizovao itd. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, zapanjen sam ovakvom vašom diskusijom. Pitam se da li se sećate šta ste pričali pre tri nedelje?
Da vas podsetim, u diskusiji u načelu sam pričao da je ovakav predlog zakona neustavan, jer da ste čitali Odluku Ustavnog suda kojom je prethodni zakon proglašen za neustavan, mogli ste da pročitate da je zakon neustavan zato što protivreči načelima jedinstva pravnog poretka. To znači i piše u obrazloženju Odluke Ustavnog suda, da ste čitali mogli ste da vidite, da je zakon morao da se odnosi samo na objekte koji su izgrađeni do 13. maja 2003. godine, jer je od 13. maja 2003. godine nelegalna gradnja krivično delo.
Sasvim je svejedno da li će rok ili granica biti 11. septembar 2009. godine ili dan stupanja na snagu ovog novog zakona koji će evidentno biti usvojen, zakon će biti neustavan. Zato vam predlažem da prihvatite ovaj amandman koji su dali iz SPS-a i da im jednostavno izađete u susret, jer ovaj amandman nije ništa drugo nego jedan predizborni amandman, drugačije ga ne bih nazvao. Mi smo spremni da razgovaramo i da damo podršku i ovakvom amandmanu, ali pre toga jednostavno shvatite da ne možete imati dva aršina.
Da vas podsetim još jednom, rekli ste da je između 2003. i 2009. godine izgrađeno milion objekata i pitali ste me - da li vi to hoćete da rušite? Ja neću, to su vaše reči. Nisam uzeo stenografske beleške jer vama one ništa ne znače, šta god da piše tamo, vi imate svoje tumačenje. Sada vas pitam – ako ste već razgovarali sa tim pravnicima i sa Ustavnim sudom, morali su da vam kažu da je zakon pogodan samo za objekte koji su izgrađeni bespravno do 13. maja 2003. godine, jer je tog dana postalo krivično delo bespravna gradnja? Hvala.

Mislim da je mnogo bitnije iznositi istinu nego reći bilo šta pa makar i ne bila istina. Želim samo da potvrdim da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji je stupio 13. maja 2003. godine predviđeno da oni koji bespravno grade građevinske objekte krivično odgovaraju za svoje postupke, tj. za svoja dela. To je ukazao i Ustavni sud svojom odlukom kojom je proglasio neustavnim Zakon o planiranju i izgradnji tj. deo Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Hvala.

Ministru se baš usladilo da govori danas.
Hteo sam zbog javnosti da navedem neke činjenice, jer neprestano obmanjujete javnost. Pristupne saobraćajnice za most na Adi je finansirala kroz kredit Evropska banka za obnovu i razvoj. Prosto je nemoguće da Evropska banka za obnovu i razvoj napravi takav privid u sprovođenju svoje procedure da finansira objekte koji nemaju građevinsku dozvolu.
Prošle godine, 25. novembra je Ministarstvu upućen zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za Most na Adi. Ministre, još uvek niste izdali upotrebnu dozvolu, skoro godinu dana. Šta je sa generalnim planom za grad Beograd? Opstruišete donošenje generalnog plana jer želite da prikažete lošu vlast u Beogradu.
Juče me je kontaktiralo 50 urbanista koji se žale na rad vašeg ministarstva zato što ne izdajete upotrebnu dozvolu za Most na Adi i ne dajete saglasnost na generalni plan za grad Beograd. Juče ste rekli da je od 2003. do 2009. godine izgrađeno milion nelegalnih objekata u Srbiji. Ko je tada bio ministar građevine? Ko je vodio kapitalne investicije i ujedno imao nadležnost nad tim objektima? Otkud u Čačku 25.000 nelegalnih objekata? Jel i za to kriva DS?
Na kraju, još jednom ću reći da vršite krivično delo jer prikrivate počinioca krivičnog dela. Molim vas da zbog javnosti kažete ko je uzeo mito i ko je otac tog lokalnog funkcionera ili stranačkog lidera koji je uzeo mito? Mi to želimo da znamo, zbog javnosti. Ko krije te krivične prijave u fijokama? Sada vam je sve na raspolaganju. I sami kažete da sprovodite istrage - istražite sve. Hvala.

Istine radi, most na Adi je otvoren uz privremenu upotrebnu dozvolu, a prošle godine 25. novembra je podnet zahtev za upotrebnu dozvolu za delove objekta koji su već izgrađeni. Dakle, most na Adi se realizuje u fazama i podnet je zahtev za upotrebnu dozvolu za deo objekta koji je već izgrađen. Dakle, nije reč o tome da treba da budu završeni neki delovi, pa da se izda upotrebna dozvola. Reč je o opstrukciji Ministarstva građevinarstva i urbanizma u izdavanju te upotrebne dozvole.
Ovo je još jedna besmislica koju smo čuli, kao što je i besmislica nedonošenje i neusvajanje GUP-a za grad Beograd, jer sam proverio sa Urbanističkim zavodom iz Beograda detalje. Groblje na Voždovcu je bilo u programu izrade GUP-a od samog početka izrade GUP-a, a groblje Jelezovac u Rakovici se nalazi u Generalnom urbanističkom projektu od 1973. godine. Dakle, već 40 godina.
Kada sam razgovarao sa gospođom iz Urbanističkog zavoda Beograda, citiram, rekla mi je – diže mi se kosa na glavi od gluposti koje može da izgovori jedan ministar, pa makar on bio i Velja Ilić. Potpis na GUP je donet ministru Iliću od strane Republičke komisije za planove. Nije niko iz grada nosio Generalni urbanistički plan, već ako je došlo do određenih promena, to se desilo u Republičkoj komisiji za planove. Dakle, nema odgovornosti funkcionera grada, već potražite krivca u Komisiji za planove koja radi pri ministarstvu građevinarstva. Hvala.

Zahvaljujem se ministru što je konačno otkrio svoju tajnu ko je uzeo mito, i samim tim i stavio do znanja građanima Srbije da je borba protiv korupcije selektivna. Svi su i mediji preneli čak da je taj funkcioner iz Demokratske stranke, međutim, ispade da je iz Dveri, a s obzirom da su oni vaši koalicioni partneri u Novom Sadu i gde ne još, onda se to drži u fijoci, kako je rekao ministar.
Ko je bio ministar u Vladi koja je privatizovala šest putarskih firmi? Nisam ja, a mislim da Velimir Ilić jeste. Možete da hapsite naše članove, ali, treba da stignete i do pravosnažnih presuda. Jednu imamo protiv Branka Jocića, samo što je on član Nove Srbije, a ne Demokratske stranke.
Da vam kažem još jednu istinu, a drago mi je i da je narodni poslanik iz Srpskog pokreta obnove ovde prisutan, koji može da vam potvrdi. Zašto je propao PZP Kragujevac? Godine 2008. je po vašem nalogu urađeno oko pet kilometara lokalnih puteva u opštini Rača. Nalogodavac je bio ministar, tj. „Putevi Srbije“, izvođač PZP Kragujevac. Razlog izgradnje objekata bez građevinske dozvole je transfer, tadašnje predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju. Kako posle da ne propadne PZP Kragujevac? Možete da proverite stečajni postupak i da vidite da se tih 78 miliona dinara i danas nalazi u stečajnoj masi, kao potraživanje.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Ustavni sud je još u decembru prošle godine označio neustavnim određene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju. Dao je rok od šest meseci da se te odredbe usaglase sa Ustavom. Međutim, ova Vlada, kao i sve drugo je odlagala te reforme i došli smo u situaciju da smo četiri meseca imali pravni vakum po kome nije moguće izvršiti legalizaciju.
Kada uzmemo i pročitamo ovaj Predlog zakona o legalizaciji možemo bez greške da zaključimo da je za pisanje ovakvog zakona potrebno petnaestak dana najviše. Postavlja se pitanje zašto se vršila opstrukcija kod donošenja ovog zakona i zašto smo imali pravni vakum od četiri meseca u oblasti legalizacije? Međutim, iako je zakon pisan skoro deset meseci, on je i dalje neustavan. Dakle, nisu uklonjene sve odredbe koje je Ustavni sud proglasio za neustavne.
Dalje, on je kontradiktoran, nepotpun, nedorečen i ukida određene odredbe koje je prethodni zakon imao koje su olakšavale postupak legalizacije, a koje Ustavni sud nije proglasio za neustavne ili protivustavne. Neustavan je zato što i dalje protivreči načelima jedinstva pravnog poretka. Odlukom Ustavnog suda je jasno definisano da se ne može vršiti legalizacija objekata koji su izgrađeni između 2003. i 2009. godine. Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine bespravno graditeljstvo je proglašeno ili okvalifikovano kao krivično delo.
Dakle, Ustavni sud je zbog načela jedinstva pravnog poretka rekao da se ne može vršiti legalizacija objekata koji su građeni između 2003. godine i 2009. godine, jer se time legalizuje nešto što je proizvod vršenja krivičnog dela. Ovaj zakon nije uklonio tu protivustavnu odredbu. Dakle, on se i dalje odnosi na objekte koji su izgrađeni do 2009. godine i u tom smislu očekujemo da će ga Ustavni sud proglasiti neustavnim u određenom vremenskom periodu.
Kontradiktoran je zato što je npr. članom 12 predviđeno da zahtev za legalizaciju sadrži u tački 4. dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Dok članom 21. je predviđeno da dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište se dostavlja kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Dakle, ministre, da li se naknada za uređenje građevinskog zemljišta ili sklapanje ugovora sa organom koji je zadužen za naplaćivanje te naknade sklapa ili plata pre podnošenja zahteva za legalizaciju ili posle dobijanja pozitivnog mišljenja o mogućnosti legalizacije? Ili ste možda predvideli da može naknada dva puta da se plati, što nije realno.
Takođe, kontradiktoran je i u članu 21. gde se kaže da rok ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za dopunu zahteva. Šta ako u roku od tih godinu dana državni organ uopšte ne obavesti stranku o potrebi za dopunu zahteva za legalizaciju? Da li državni organ ima sankciju? Da li ste ovim zakonom obavezali državni organ da postupa u odnosima prema ljudima koji su podneli inicijativu da se legalizuju?
Članom 22. se kaže da ako u roku od 6 meseci od dana prijema obaveštenja iz člana 21. ovog zakona podnosilac zahteva ne dostavi potrebnu dokumentaciju nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev. Da li je rok 6 meseci od dana prijema ili godinu dana od stupanja na snagu zakona? Ostaje ovde nedorečeno.
Zakon je kontradiktoran i u delu gde je u koliziji sa Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar, jer je Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar predviđeno da se po službenoj dužnosti prosleđuju zahtevi za legalizaciju koji su podneti do 11. marta 2010. godine RGZ, pa vas pitam kako će se onda, shodno članu 39. ovog zakona, zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 11. marta 2010. godine smatrati zahtevima u smislu ovog člana i zakona?
Ako su zahtevi za legalizaciju već prosleđeni RGZ, koji treba da izvrši upis nelegalnih objekata u katastar, kako će onda nadležni urbanistički organi postupati po ovom zahtevu ako su već prosledili zahteve katastru? Zakon je neprecizan. Dakle, on je neobavezujući. Jer, ne postoji nikakva sankcija za državni organ koji ne postupa po zahtevima o legalizaciji.
Teorijski, neko može podneti zahtev za legalizaciju i dobiti odgovor za 20, za 50 godina ili možda nikad. Jednostavno, ne postoji sankcija u zakonu koja će obavezati državni organ da postupi u određenom roku i podnese tj. donese rešenje ili zaključak o mogućnostima legalizacije nekog objekta. Zakon je neprecizan i u delu koji se odnosi na legalizaciju stambenih objekata.
Ovim zakonom je predviđeno da se stambene zgrade legalizuju jednim rešenjem. Uzmite sad primer: imamo nelegalnog investitora koji je izgradio stambenu zgradu od 20 stanova, prodao sve stanove i sada mi njega teramo da on legalizuje zgradu. On nema nikakav ekonomski interes da uknjiži tu zgradu jer je stanove već prodao. Zbog čega bi on sebe sada stavljao u situaciju da mora da snosi još neke nove troškove?
Prethodnim zakonom je bilo predviđeno da se svaka fizička celina te stambene zgrade posebno legalizuje i da se za svaku fizičku celinu te zgrade, tj. za svaki stan donosi posebno rešenje. Mi smo amandmanima vratili tu mogućnost, jer ovako predviđene odredbe jednostavno neće dovesti do situacije da se legalizuju stambene zgrade gde su investitori već prodali sve stanove.
Ovaj zakon ukida odredbe koje olakšavaju proceduru. Na primer, tzv. legalizacija sa kućnog praga. Mi smo imali situaciju da su opštine koje su brinule o interesima svojih građana sklapale ugovore sa građanima koji su podnosili zahteve za legalizaciju i obezbeđivale geodetske snimke i projektnu dokumentaciju u ime i za račun građana. Građani su, naravno, plaćali te usluge ali nisu odlazili do opštine i na taj način se mnogo brže i lakše odvijao proces legalizacije. Ovaj zakon ukida tu mogućnost, iako Ustavni sud nije označio te odredbe kao protivustavne. Mi smo amandmanima vratili tu mogućnost jer smatramo da se na taj način lakše i brže odvija procedura legalizacije i da će na taj način građani lakše legalizovati svoje objekte.
Postoji jedan veliki sukob između Zakona o upisu objekata u katastar i predloženog zakona o legalizaciji. Zakonom o upisu objekata u katastar, da ne citiram ceo naslov, predviđeno je da se svojina nad određenim objektom može upisati u katastar bukvalno na osnovu dva računa – na osnovu računa za vodu i na osnovu računa za električnu energiju. Sada ja vas pitam – ako se određeni objekat upiše u katastar, a onda on ne zadovoljava na primer član 3. stav 1. tačka 5. Zakona o legalizaciji i izda se rešenje o rušenju tog objekta, u kakav položaj dovodimo građane koji su upisali objekat u katastar a onda im posle toga, a na osnovu ovog zakona, pošto ne ispunjavaju sve propisane uslove ovim zakonom, izdajemo rešenje o rušenju i srušimo objekat sledeće godine?
Ovim zakonom se predviđa i mogućnost priključenja na infrastrukturne objekte, za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, koji samo podnesu zahtev za legalizaciju. Meni to slikovito izgleda ovako: ako neko ima objekat koji je bespravno izgrađen, nije priključen na infrastrukturne objekte, a podnese zahtev za legalizaciju, on će dobiti priključenje na infrastrukturne objekte, ali, s obzirom da zakon o legalizaciji ne propisuje rok u kome državni organ mora da mu odgovori da li ispunjava uslove za legalizaciju, taj objekat može ostati u nekom nerešenom statusu i koristiti sve infrastrukturne objekte bez građevinske i upotrebne dozvole. Plašim se da ovakve odredbe nisu slučajne i da konkretno služe za određene objekte koji su sada izgrađeni, koji nemaju priključenje na infrastrukturu, a koji će sa ovim zakonom legalno dobiti priključenje na infrastrukturu bez dobijanja građevinske i upotrebne dozvole.
Gospodine ministre, moram da vas podsetim šta ste izjavili pre sat vremena. Citiram vas: „Morate da pitate komšiju da vam da saglasnost da napravite neku firmu, hladnjaču ili bilo šta. Komšija neće nikad da vam da dok je živ. Šta sada vi da radite? Ništa. To sam izbacio iz zakona…“ itd. Ja se pitam – da li ste vi uopšte pročitali ovaj zakon? Jer, u članu 3. stav 2. piše: „Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 5. ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži overenu saglasnost vlasnika susednog objekta“. Jeste li vi pisali ovaj zakon ili niste? Ja vas zaista ne razumem i molim vas da mi objasnite. Mi smo dali amandman kojim se briše ovaj član, jer je besmisleno.
Građani se s pravom pitaju čemu ovaj zakon. Dakle, imamo izjave ministra da građani ne moraju da legalizuju objekte ili, citiram, „ako želite da radite za tržište, dakle da prodajete i upisujete objekte, morate da uđete u proces legalizacije i takvi objekti moraju da imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu“. Ja vas pitam – da li objekti koji nisu za prodaju, gde žive ljudi sa svojom decom, porodicom, ne treba da imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu? Ili, ukoliko ste vlasnik 30 godina i ukoliko se niko nije žalio, dovoljno je da se upišete u katastar, a onda, pošto je po članu 39. zakona automatski podnet i zahtev za legalizaciju, a komšija vam ne izda saglasnost da možete biti udaljeni na manjem rastojanju od propisanog, onda vam stigne rešenje o rušenju i ministar najavljuje za proleće sledeće godine rušenje.
Postavlja se pitanje ko će sprovoditi zakon. Imali smo pre tri meseca zakon o državnom premeru i katastru. Po mojim informacijama koje dobijam iz Ministarstva građevinarstva i urbanizma, broj zahteva tj. broj predmeta na drugom stepenu se sve više uvećava. Dakle, ne rešavate probleme u vezi katastra.
Najavljujete novi zakon o planiranju i izgradnji koji će sve rešavati na jednom šalteru, a šta ćete sa 35 hiljada nerešenih predmeta u drugom stepenu u vašem ministarstvu? Kako ćemo te probleme da rešimo?
Ministar je tražio da se fokusiramo na zakon, ali, s obzirom da se on nije u potpunosti fokusirao, u cilju odbrane struke moram da kažem da Srbija ima izvanredne građevinske inženjere. Trebate samo malo da se potrudite i motivišete i naći ćete nadzorne organe za sve projekte koji su u realizaciji, a njih je sve manje.
Mi na Građevinskom fakultetu uporno školujemo dobre inženjere. Možda je problem što npr. Megatrend nije napravio građevinski fakultet, pa samo da ih ovako malo lakše i brže školujemo. Srećom po ovu zemlju, to se još uvek nije desilo i nadamo se da se neće ni desiti. Mi još uvek školujemo dobre inženjere koji mogu da se odazovu svakom pozivu.
Evo, da vratim kontra pitanje. Moj najbolji drug sa studija, izvrstan student, danas odlazi u Katar. Zašto mu niste omogućili uslove da ostane u Srbiji i da ovde radi i stiče za opstanak svoje porodice?
Ostaje još jedna stvar. U malopređašnjem obraćanju ste rekli da je otac nekog stranačkog lidera uzimao novac da njegov sin ne bi rušio neki objekat. Nemam stenogram, dozvolićete da vas prepričam.
S obzirom da je krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela, ja vas ovde zbog celokupne srpske javnosti pozivam da kažete o kome se radi. Dakle, jasno kažite ime i prezime čoveka koji je učinio to krivično delo i daćete doprinos borbi protiv korupcije.
U decembru mesecu ste nam došli sa izmenom Zakona o planiranju i izgradnji gde ste rekli - evo, samo da ukinemo konverziju i čekaju milijarde evra investicija koje će doći u Srbiju. Objašnjavali smo vam da to nema veze. Međutim, očigledno je da je konverzija bila ukinuta zbog nekog pojedinačno slučaja, s obzirom da zvanični statistički podaci kažu, da je građevinska industrija ove godine pala za 42,5%.
Demokratska stranka je dala preko 20 amandmana na Zakon o legalizaciji objekata. Nadam se da će moja diskusija i naši amandmani pomoći da zakon bude usvojen u što boljem obliku i makar da bude primenljiv. Demokratska stranka, bez obzira na usvajanje amandmana, neće glasati za ovakav zakon. Hvala.

Gospodin ministar je imao 16 minuta, ja ću probati u svojih dva da kažem.
Dakle, 15. maja je pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, Aleksandra Damjanović, rekla da će zakon biti donet u roku. Novinari su je pitali i to je za 21 dan. Ona je rekla – da. Možete i da je pitate, ako svratite do ministarstva.
Nego, da se vratimo na odredbe zakona. Pitam vas - zašto zakon ne sadrži obavezujuće rokove za državnu administraciju? Niste mi odgovorili kada se plaća naknada za uređenje zemljišta, da li prilikom podnošenja zahteva ili naknadno? Član 12. propisuje pre podnošenja zahteva, član 21. propisuje naknadno.
To što je uknjiženo 900 i nešto objekata i što je i Vlada uknjižena na Grad Beograd, ako je to zaista tako, to je zato što je ministar građevinarstva napravio propust i nije se odazvao javnom izlaganju i dozvolio da objekti pređu na Grad Beograd, koji je bio izrađivač plana detaljne regulacije. Na primer, prošle godine, bili ste ministar… Hvala vam za to mladi inženjer, ali da vam kažem da moj kolega iza sebe ima realizovane projekte u vrednosti od preko 500 miliona evra, da je do sada radio u Sočiju, da je pre toga radio na rekonstrukciji Gazele, za „Štrabak“, tako da on nije mladi inženjer koji treba da radi za 50.000 dinara, već ozbiljan, iskusni inženjer, možda u najboljem životnom dobu.
Ne odgovoriste mi gde su te investicije. Ukinuli ste konverziju. Milijarde evra investicija, 100 milijardi evra predizborno obećanje, za 10 godina 10 milijardi evra svake godine. Gde su te investicije? Brojimo ih ovako dinar po dinar. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u raspravi u načelu sam konstatovao da postoje tri nedopustiva rešenja. Jedno od tih nedopustivih rešenja je diskriminacija pravnika i informatičara u odnosu na zaposlene geodetske struke. U tom smislu smo i dali amandman da se ti zaposleni izjednače po svojim primanjima i po stručnoj spremi sa zaposlenima geodetske struke. Nezvanično smo dobili i informaciju da je takav amandman prihvatljiv za Vladu, a dobijamo izveštaj Vlade gde je amandman dobijen. Sa druge strane, taj isti ili skoro isti amandman je prošao ili je usvojen od strane odbora kao amandman odbora.
Ono na šta želim da skrenem pažnju je da je obrazloženje Vlade da se amandman ne prihvata iz razloga što nije izvesno da li će biti dovoljno sredstava za uvećane koeficijente za sve državne službenike u Republičkom geodetskom zavodu. Sa druge strane, dajemo amandman u skoro istom obliku, gde predlagač na samom odboru prihvata i obrazloženje – ovim amandmanom se dovode u jednak položaj svi državni službenici u zavodu koji rade na poslovima katastra nepokretnosti, kao poslovima od opšteg interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od toga koje su struke, sa čim se naravno slažem. Ali, skrećem pažnju na jedan lagodan pristup koji je, po meni, posledica velike nestručnosti pisanja ovog zakona i koji ostavlja posledice na koje ću u narednim javljanjima da ukažem.
Sa druge strane, postavljam pitanje da li ovde postoji sujeta? Dakle, nijedan amandman nije prihvaćen. Pretpostavljam da je nestručnost onih koji su pisali ovaj zakon uticala da njihova velika sujeta ne dozvoli da i jedan amandman bude prihvaćen. Naravno, ne mora da bude prihvaćen samo amandman DS, može da bude prihvaćen i neki drugi amandman, ali pitam - da li je toliko loš svaki amandman ponaosob, da nije mogao nijedan da bude prihvaćen, a davali su odlična rešenja?
Sa druge strane, ministar kaže da su svi amandmani koji se tiču izjednačavanja zaposlenih odbijeni na Vladi. Moram da vas pitam da li sam u pravu. Objašnjavali ste nam da se u rešenjima o zaposlenju i u sistematizaciji nalaze osnovne plate od 23.000 dinara, mislim da ste tačno tu cifru pominjali, i da je nekim fiktivnim uvećanjima, kroz pisanje fiktivnih, dodatnih radnih sati i fiktivnih izlazaka na teren, ta plata uvećavana do nekog prosečnog iznosa, kako smo ovde čuli, 45.000 dinara. Objasnili ste nam da novčana masa za isplate plata neće biti uvećana. Zašto to niste objasnili na Vladi, ili vama vaši koalicioni partneri ne veruju? Dakle, postavljam pitanje – da li u ovoj Vladi uopšte ima poverenja?
Mi smo vam poverovali i dali smo ovde amandmane. Imali smo jedan korektan, konstruktivan razgovor, gde smo zajedno konstatovali da je potrebno da se ozakoni to što je fiktivno prikazivano i da ljudi treba da imaju određene plate. Ali, kako državni sekretar u Ministarstvu finansija može da vam ne dozvoli ili da vam ospori vaše objašnjenje, ako vam veruje i ako je sa njim već dogovoreno da neće biti probijanja novčane mase? Ili se opet ovde radi o nekoj sujeti, gde treba da ispaštaju zaposleni u katastru i da se i dalje dozvoljava njihova diskriminacija?
Pričali ste da je stalno bio štrajk zaposlenih u katastru. Ako bismo postupili po onome kako Vlada kaže, mi bismo imali situaciju da pravnici, informatičari, ne bi bili zadovoljni. Šta ako oni opet stupe u štrajk? Ili biste im i dalje isplaćivali neke fiktivne zarade? Samo vas molim da mi objasnite zašto vam vaši koalicioni partneri iz Vlade nisu poverovali u to da novčana masa neće biti uvećana, ali, molim vas, bez pominjanja nekog mineralnog đubriva, nekih banaka, nekih mostova, koji nisu tema ovog zakona. Hvala.

Nisam baš zadovoljan obrazloženjem, zato što i dalje ostajem pri onom što sam pitao, a to je vaša tvrdnja da novčana masa za katastar konkretno neće biti probijena kada su u pitanju plate. Ali, ono što želim da vas pitam je sledeće - pošto se već direktor izjasnio da prihvata ovaj amandman, da li ste i vi za prihvatanje ovog amandmana? Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, mislim da je velika greška to što vlada nije prihvatila ovaj amandman. U prilog mojoj tvrdnji da je apsolutno nestručno napisan ovaj predlog zakona, ide i to da je obrazloženje odbijanja ovog amandmana sledeće. Amandman se ne prihvata jer je u suprotnosti sa osnovnim konceptom predloga zakona.
Pročitao sam ceo zakon, predlog zakona, zajedno sa ustavnom osnovom, razlozima za donošenje zakona, objašnjenje osnovnih i pojedinih rešenja, obrazloženja koja su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona, razlozima da donošenje zakona po hitnom postupku.
Ovde se nigde ne pominje osnovni koncept zakona. Zato molim predstavnike vlade da mi objasne zašto ovaj član konkretno, ili ovaj amandman, nije u skladu sa osnovnim konceptom predloga zakona, jer meni iz ovoga što je ovde napisano, nije jasno zašto je amandman odbijen. Hvala.

Hvala.
Navikli smo da nas ministar Ili zasipa demagogijom, da bi branio svoju nestručnost. Evo još jedan dokaz. Isti amandman podnela je Olgica Batić i grupa poslanika DSS – Milan Lapčević, Bojana Božanić i Miroslav Petković. Dakle, isti amandman u zarez.
Razlog za odbijanje prvog amandmana je zato što je u suprotnosti sa osnovnim konceptom Predloga zakona, a razlog za dobijanje drugog amandmana koji je u potpunosti istovetan prvom, je iz razloga, što se predloženim izmenama zakona omogućuje geodetskoj organizaciji da obavlja određene geodetske radove, itd. Nije bitno da čitam sve do kraja.
Nije problem u profesorima, dolazim sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. Poštujem svoje kolege sa fakulteta. Nikada neću reći da su nestručni. To vam je u tome što oni vas nisu naučili, da kada već prenosite to što oni imaju da kažu, da znate da prenesete, jer već tri puta vas pitam da mi objasnite, jer mi zaista nije jasno zbog javnosti, šta znači da se amandman ne prihvat, jer je u suprotnosti sa osnovnim konceptom Predloga zakona. Pri tome, taj osnovni koncept Predloga zakona nisam nigde video.
Opet vas pitam, da li možete da objasnite šta znači da je amandman u suprotnosti sa osnovnim konceptom Predloga zakona. Hvala.

Zamolio sam vas da mi ne dajete objašnjenja u vezi ovog zakona tako što ćete mi pominjati mineralna đubriva, banke i još neke stvari koje nisu u temi sa ovim zakonom. Takođe, ako možete da ne pominjete ni ortopede i zubare, već da mi objasnite zašto ovaj amandman nije u skladu sa osnovnim konceptom predloga zakona. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, odbijanje ovog amandmana je još jedan dokaz nestručnosti. Na prvom mestu, ponovo ponavljam i ponovo pitam, šta znači – amandman se ne prihvata, jer je u suprotnosti sa osnovnim konceptom Predloga zakona?
Predstavnik Vlade, ovde prisutni direktor katastra, na Odboru nije znao da odgovori. Odgovarao je na neka druga pitanja, ali na pitanje kolege koji je podnosilac ovog amandmana nije znao da odgovori. Ja sada pitam ministra, da li on zna da odgovori - zašto je u svim članovima zakona izjednačen master sa specijalističkim strukovnim studijama, po Zakonu o visokom obrazovanju? Evo, piše i ovde, razlozi za donošenje zakona – usaglašavanje sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Jeste možda mogli da pitate i ministra prosvete, ako se i on uopšte meša u svoj posao, da vam malo objasni Zakon o visokom obrazovanju i da vi treba da uskladite u potpunosti vaš zakon sa Zakonom o visokom obrazovanju, ako vam je to već bila namera.
Još jednom vas pitam, obzirom da nisam u celokupnom tekstu predloga zakona pronašao tu formulaciju koncepta, osnovni koncept predloga zakona, iako piše i šta je ustavni osnov i šta su razlozi za donošenje i šta je objašnjenje osnovnih i pojedinih rešenja i šta su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona, kao i koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, nisam našao da je uopšte napisano šta je osnovni koncept predloga zakona, pitam vas da ovde sada obrazložite – zašto amandman vaše skupštinske većine, iz SDPS, nije prihvaćen? Hvala.

Razlog za odbijanje ovog amandmana glasi - jer je predloženo rešenje prikladnije. Mislim da onaj ko je pisao ovo obrazloženje ismeva ovu Skupštinu. Na taj način vi želite da jednostavno ignorišete rad narodnih poslanika. Ako smo se potrudili da damo preko 60 amandmana na samo 30 članova zakona i ovaj ovako neozbiljan i nestručno napisan zakon popravimo u najvećoj ili najboljoj mogućoj meri, udostojite nas bar realnih obrazloženja zašto neki amandmani nisu prihvaćeni. Stalno nas pozivate da damo učešće. Pa, da damo učešće u radu i pisanju zakona, da bi nam vi odgovorili - to što predlažete nije prikladno. Nema smisla.
Ponavljam, ovo odbijanje svih amandmana je posledica sujete koja proističe iz nestručnosti. Molim vas da, kao i vaše druge kolege, ne dolazite ovde da branite obrazloženja kao što je - predloženo rešenje je prikladnije, ili - amandman je u suprotnosti sa osnovnim konceptom predloga zakona. Hvala.