Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Senić

Aleksandar Senić

Demokratska stranka

Govori

Razlog za odbijanje ovog poslednjeg amandmana je da je u suprotnosti sa osnovnim konceptom predloga zakona, kao i prethodnih pet, šest, po kojima nisam hteo da se javljam jer želim da poštedim javnost Srbije stalnog pozivanja na nestručnost ljudi koji su pisali ovaj zakon.
Vi tvrdite da ste stručni. Neka bude, ali onda ne poštujete ovaj dom. Ne poštujete Skupštinu Republike Srbije, jer doći sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata jer je predloženo rešenje prikladnije i da tu završite svako obrazloženje ili sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata jer je u suprotnosti sa osnovnim konceptom predloga zakona, da stavite tačku bez daljeg obrazloženja, je jedno nepoštovanje ljudi koji su iz najbolje namere hteli da doprinesu usvajanju što boljeg zakona.
I dalje tvrdim da je reč o sujeti, koja potiče od neznanja i nestručnosti, da niste hteli ni da razmatrate ove amandmane i da vam je najlakše bilo da kažete da nisu prikladni.
Gospodine ministre, nije prikladno da se u Narodnoj skupštini, koja donosi sve zakone, ne poštuje Zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima. Sada ste u restoranu dozvolili da poslanica iz vaše poslaničke grupe puši pred vama.
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Seniću.)
Izvinjavam se što sam izašao iz teme, ali je ovo elementarno nepoštovanje parlamenta. Možete da mi vratite i repliku i da mi kažete da sam izašao iz teme. Kaznite me, priznajem, ali branim parlament. Jednostavno, nepoštovanje tog zakona je nedopustivo.
(Predsedavajuća: Gospodine Seniću, i ja branim parlament. Dakle, govorite o amandmanu.)
Dakle, na završnoj reči želim da kažem i to da je neophodno doneti ozbiljne promene zakona o katastru, da se ubrzaju procedure koje će doprineti bržem rešavanju predmeta. Apelujem u ime svih zaposlenih po ugovoru o delu i ugovoru na određeno vreme u katastru da raspišete konkurse i zaposlite ljude tamo gde su zaista neophodni, da bi ubrzavali rešavanje predmeta i procedura u ovoj zemlji. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slažemo se da je uređenje katastra jedna od najvažnijih stvari u nekoj zemlji. Samim tim, konstatujemo da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, najblaže rečeno, neozbiljan. Neozbiljan je zato što od svih problema koji postoje u katastru, ovaj zakon se odnosi samo na regulisanje plata zaposlenih, tj. njihovo povećanje do 50% i uređuje oblast taksi. O problemima koji muče naše građane, o načinu upisa, o ubrzanju procedure skoro da nema ni reči.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slažemo se da je uređenje katastra jedna od najvažnijih stvari u nekoj zemlji. Samim tim, konstatujemo da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, najblaže rečeno, neozbiljan. Neozbiljan je zato što od svih problema koji postoje u katastru, ovaj zakon se odnosi samo na regulisanje plata zaposlenih, tj. njihovo povećanje do 50% i uređuje oblast taksi. O problemima koji muče naše građane, o načinu upisa, o ubrzanju procedure skoro da nema ni reči.
Ovaj zakon ima 30 članova, a preko 60 amandmana je uloženo na ovaj zakon, što znači da je veoma nestručno napisan. Nestručno je napisan isto kao što smo i videli nestručno rešavanje hrasta u Savincima. Prvo rešenje je bilo da se hrast iščupa, da se kao struk paprike ili paradajza posadi na nekom drugom mestu i da dalje nastavi da raste i razvija se, što je apsurd. Drugi način je bio da se obloži čeličnom oblogom i da se ugradi neka staklena pasarela. Ja sam zamolio svoje studente sa Građevinskog fakulteta u Beogradu da daju idejno rešenje po onome kako je ministar opisao to rešenje sa čeličnom oblogom i staklenom pasarelom. Nemoguće je tako rešiti ako ne želite da odsečete 60% krošnje hrasta. A ako odsečete 60%...
(Predsedavajuća: Gospodine Seniću, da se vratite na temu.)
Ovo je tema, juče smo pričali o hrastu ceo dan, da vas obavestim, s obzirom da juče niste bili tu.
Dakle, nemoguće je da se 60% krošnje iseče i da hrast ostane živ.
U Dnevniku ste obrazložili i da je nemoguće izmeštanje mosta jer su već izliveni određeni stubovi na mostovima. Juče smo čuli da ipak nisu izliveni i da je moguće izmeštanje mosta. Ja želim da vam verujem i želim da verujem u to da je problem hrasta konačno rešen. A ono u šta zaista verujem je da je trasa Koridora 11 zaobišla svaku kafanu. Dakle, juče ste rekli da nijedna kafana neće biti srušena zbog Koridora 11 i u to vam 100% verujem i na osnovu toga što vam u to verujem, želim da vam verujem da je hrast konačno rešen.
Da se vratimo na Zakon o platama u katastru. Da li će zaposleni posle usvajanja ovog zakona raditi više? Ja smatram da neće. Ja smatram da već rade koliko mogu. Vi kažete da su u depresiji, da ne mogu da rade koliko bi trebalo da rade, a ja zaista mislim da se ljudi tamo trude i da rade koliko mogu. Ali, postoji ograničenje.
Kada smo usvajali Zakon o upisu objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, upozoravali smo vas ovde da katastar nema kapacitete. Sami ste rekli da je 720 hiljada predmeta prosleđeno iz raznih sekretarijata za urbanizam i gradskih uprava u katastar i da sada katastar treba da postupa po tim predmetima. Kako, kada ste isto juče rekli da ima četiri ili pet pravnika u celoj Srbiji koji su na raspolaganju katastru i oni jedino mogu da reše te predmete? Moj proračun je da će upis svojine na tim objektima trajati 50 godina.
S druge strane, za godinu dana ste zaposlili preko 10 hiljada partijskih činovnika u državnoj upravi i javnim preduzećima, ljudi koji ne rade ništa i koji su plaćeni da pričaju da je neko lep i pametan i da ova Vlada dobro radi, a niste zaposlili ljude tamo gde su zaista potrebni, u katastru, da rešavaju probleme građana. Zašto katastar ima 650 činovnika po ugovoru o delu? Zašto ima 179 ili oko 200 zaposlenih po ugovoru na određeno vreme? Kako mislite da zadržite stručnjake ako im ne date ugovor o radu?
Postoje određena rešenja koja su ovim zakonom nedopustiva. Prvo je to da cena usluga koju pruža katastar ne može biti propisana od strane direktora. Članom 25. ovog zakona ste predvideli da direktor propisuje cenovnik usluga, tj. određuje takse. Mora se ustanoviti kontrolni faktor i bar ići na saglasnost Vladi ili Ministarstvu finansija.
Diskriminišu se zaposleni u katastru. Pričali ste da su pravnici potrebni. Dičili ste se informatičkim sistemom. A ovim zakonom ih diskriminišete, stavljate ih u podređeni položaj u odnosu na zaposlene geodetske struke. Mi smo dali amandman da se to ispravi. Dakle, katastar ne može da funkcioniše bez pravnika i bez informatičara i svi oni moraju biti dovoljno motivisani da rade i da imaju iste zarade. Nadam se da ćete taj amandman prihvatiti.
Predvideli ste da Republika Srbija i lokalne samouprave plaćaju takse za upis prava svojine nad objektima koje knjiže. Nije logično da Republika Srbija svom organu, svom zavodu plaća taksu. Mi smo podneli amandman kojim će i Republika Srbija i lokalne samouprave biti oslobođene takse za upis prava svojine nad svojom imovinom.
Ono što je zaista hitno i ono što je presudno za donošenje i za usvajanje u ovoj Skupštini, da bismo privukli strane investicije, je usaglašavanje Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o državnom premeru i katastru i Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Nisu svi zakoni u vašem resoru. Ali ako ova Vlada, u rekonstrukciji ili ne, još uvek funkcioniše, potrebno je da se ti zakoni što pre usaglase.
Kancelarijom za brze odgovore nećete dobiti nikakve rezultate. Nadam se da je direktor katastra, koji je ovde prisutan, toga svestan i nadam se da može da vam ukaže na to da kada iz Kancelarije za brze odgovore bude došao zahtev Katastru da uknjiži ili da reši neki predmet po hitnom postupku, da on po samom Zakonu o državnom premeru i katastru neće moći da reši taj predmet ukoliko postoji neki predmet na drugom stepenu u ministarstvu, gde postoji preko 30 hiljada nerešenih predmeta koji čekaju neko razrešenje. Zbog toga je blokiran katastar, zbog toga su blokirane investicije i zbog toga predsednik Nikolić ne može da ispuni svoje obećanje da će doći 10 milijardi evra investicija godišnje.
Bez obzira na naš stav da je zakon neozbiljan, on je svakako potreban, jer se reguliše radno-pravni status zaposlenih. Mi smo dali amandmane i pokušaćemo da taj zakon popravimo. Ali, potrebno je donošenje mnogo ozbiljnijih promena Zakona o katastru, da bi investicije u ovoj zemlji bile lakše sprovodive.
Još jednu stvar bih rekao. Pričali ste o fiktivnim dodatnim časovima rada. Pričali ste o tome da se pišu i fiktivni radovi na terenu, tj. izlasci na teren. Ko garantuje da takva praksa, obzirom da je već ustaljena, neće biti nastavljena? Ako se nastavi sa takvom praksom, naravno da će ukupna novčana masa koja je sada obezbeđena za plate i za koju tvrdite da neće biti probijena, da će biti probijena.
Očekujem da razmotrite naše amandmane, da ih u najvećoj meri prihvatite, a mi ćemo se kasnije opredeliti o našem stavu po ovom zakonu. Hvala.
 Meni je žao gospodine ministre, što ste malo toga shvatili iz mog izlaganja, niti sam učestvovao u prošloj Vladi, niti sam donosio rešenja u katastru, niti sam delio đubrivo, niti sam obnavljao Kraljevo. Znači, ništa od toga nisam radio.
Samo vas molim da za svoju nesposobnost i nestručnost koja se pokazuje i ovim zakonom, jer ovaj zakon ste vi pisali, odnosno vaša komisija za koju sam vam rekao još prošlog puta kada je bio upis nelegalnih objekata, da je smenite, jer ne radi dobro svoj posao.
Molim vas da za svoju neozbiljnost i nestručnost, ne optužujete druge stranke, već da radite svoj posao, ukoliko zaista mislite da znate da ga radite.
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u konsultacijama između moja dva izlaganja sam saznao da će ministarstvo prihvatiti amandman kojim se ispravlja diskriminacija između zaposlenih geodetske struke i pravnika i informatičara, tako da ovim putem želim da se zahvalim ministru za obzirnost prema tim zaposlenim ljudima, jer ako od njih očekujemo adekvatne rezultate, moramo ih adekvatno i platiti. To je valjda i svrha donošenja ovog zakona.
Ono što nisam uspeo da pronađem, a kontaktirao sam i druge kolege iz svog poslaničkog kluba je Predlog zakona o legalizaciji. Želim da vas obavestim, pošto očigledno niste dobro obavešteni, da taj zakon još uvek nije stigao u skupštinsku proceduru. Vi ga možda jeste potpisali, ali on u Skupštinu nije došao.
Još jednom, osim ovog amandmana koji se odnosi na izjednačavanje zaposlenih u RGZ, mi smo podneli i niz drugih amandmana gde pre svega eliminišemo diskriminaciju master akademskih studija koje su po Zakonu o visokom obrazovanju ustanovljene 2005. godine i koje zaista treba da ispoštujete.
Tu smo da učestvujemo u radu Odbora za prostorno planiranje, koji će razmatrati sve amandmane i zaista želimo da ovaj zakon, iako neće unaprediti rad RGZ i neće pomoći u velikoj meri poboljšanju i ubrzanju rešavanja zaostalih predmeta, da pružimo pun doprinos što boljem usvajanju ovog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, slušajući sve ove rasprave, sebi postavljam jedno pitanje na koje nikako ne mogu da nađem odgovor i pokušaću da odgovor potražim sa vama. Koliko neozbiljnih i nestručnih ljudi sedi u Vladi Republike Srbije? Zaista sam zabrinut za stanje u ovoj zemlji. O ministru finansija neću da trošim reči, dovoljno je uzeti zapisnike sa sednica Narodne skupštine …
(Predsedavajući: Gospodine Seniću, molim vas, sada tema nije Vlada, ni stručni kadrovi. Danas je rasprava o budžetu. Molim vas, nemojte sada širiti temu na kadrove, nego se vratite na budžet.)
Ko je predložio budžet, ako ste toliko elokventni?
(Predsedavajući: Vratite se vi na budžet. Kada bude Vlada tema, onda govorite o Vladi i o kadrovima Vlade.)
Molim vas samo da mi ne upadate u reč, nije kulturno.
Dakle, o radu ministra finansija neću da trošim reči, dovoljno je uzeti zapisnike sa prethodnih sednica i videti da je budžet za 2013. godinu najavljivao kao svoje čedo, da je rekao da je prvi put samostalno sastavljao budžet tj da nije imao nikakvih uticaja sa strane, da je budžetski deficit ovim budžetom prepolovljen. Posle toga je bio zadovoljan i da budžetski deficit bude 1,5% niži nego prethodne godine, pa se pravdao da je u Rusiji već izglasan rebalans budžeta, s tim što kada uporedimo Rusiju sa toliko miliona stanovnika i nas sa sedam i po, jasno je da su neuporedive stvari. Ako smo već kod struke, zaključak je da je u Srbiji najveći promašaj budžetskog deficita od svih rebalansa koji su do sada vršeni u celoj Evropi.
Kažemo da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije i puna su nam usta poljoprivrede, a 64 hiljade poljoprivrednih gazdinstava čeka isplatu subvencija. Neozbiljno je da ministar poljoprivrede kaže da čeka rebalans budžeta da bi subvencije bile isplaćene, a rebalansom budžeta mu ukidamo ili mu ukidate 3,7 milijardi dinara za Fond za subvencije.
Danas je na berzi istrgovano pšenicom roda 2013. godine, cena je 16 dinara. Šesnaest dinara je nedovoljno za pokriće osnovnih troškova proizvodnje. Rebalansom ukidamo milijardu i po za Direkciju za robne rezerve. Čime će država intervenisati i zaštiti poljoprivredne proizvođače da mogu da zasnuju proizvodnju i sledeće godine? Ako i zasnuju sledeće godine, čuli smo premijera i ministra unutrašnjih poslova da on ne zna kako je Sektor za vanredne situacije, koji je u sklopu njegovog ministarstva, dobio nadležnost nad protivgradnom zaštitom i on se toga odriče tj. ne zna šta da radi sa tim. Vidimo da se sredstva ovim budžetom ukidaju Sektoru za vanredne situacije i mi ćemo definitivno jedinu protivgradnu zaštitu imati tako što ćemo gledati u nebo i krstiti se ili moliti se.
Nije mi jasno kako to država brine o poljoprivredi kada dozvoljava da se proizvodnja ne odvija na adekvatan način. Nemamo mogućnost ni bezbednog uzgajanja poljoprivrednih proizvoda, ni kasnije da otkupom pšenice,… Podsećam vas da je, iako osporavate rad Direkcije za robne rezerve u 2012. godini, cena bila 23 dinara pšenice, da je pretprošle godine cena bila 20 dinara, a sada smo došli na 16 dinara. Prošle godine cena višnje je bila 150 dinara, a sada poljoprivrednici dobijaju jedva 50 dinara. To je politika naše vlade.
Još jednom želim da ukažem na neophodnost da se, pored ministra poljoprivrede, poljoprivrednom u ovoj zemlji trebaju baviti i drugi ministri i da ministar finansija ne može da kaže – mene ne zanima šta je u drugim ministarstvima, neka drugi ministri sami sebi određuju budžet, jer on je taj koji brine o budžetu. Hvala.
Pre neki dan je objavljen spisak dužnika "Agrobanke". Najveći među njima je finansijer srpske nestručne stranke, a većina među njima su saradnici SPS. Sa njima trenutno sedite u Vladi. Gledao sam ovaj rebalans budžeta i nisam video dodatne troškove predviđene za sanaciju "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", ali sam video dodatne troškove za sanaciju dugovanju "Srbijagasa", dve milijarde, a četiri skoro ste uzeli poljoprivrednicima. Šta se dešava sa "Srbijagasom"? Kada ste najavljivali da je ovaj budžet vaše čedo, znali ste situaciju i u "Agrobanci" i u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Moje pitanje – šta je sa Zakonom o javnim nabavkama, gde je 70 milijardi dinara uštede? Predstavljali ste ga ovde kao epohalno otkriće i rekli smo - 70 milijardi dinara uštede zato što se više neće navodno krasti na javnim nabavkama. Gde su te pare? Ja ne vidim ni fond od uštede, a ne vidim ni da su negde uračunate kao dopunski prihod ili kao ušteda. Vidim da radite rebalans sredinom godine.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Seniću.)
Dakle, besmisleno je zaklanjati se iza projekata u kojima ste i vi učestvovali, već prihvatite odgovornost da ne znate da vodite finansije ove države.
Poštovana gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, moja pitanja će biti upućena Ministarstvu poljoprivrede i predsedniku Vlade. Ministarstvu poljoprivrede, zato što su pitanja iz resora poljoprivrede, ali obzirom da očekujemo rekonstrukciju Vlade i da se ministar poljoprivrede već oseća rekonstruisanim, onda pitamo premijera – šta će država učiniti u otkupu merkantilne pšenice ove godine? Imamo informaciju da mlinari predlažu cenu od 16 dinara po kilogramu merkantilne pšenice. To nije dovoljno da se pokriju osnovni proizvodni troškovi.
Podsećam vas da je prošle godine Direkcija za robne rezerve otkupljivala merkantilnu pšenicu po ceni od 23 dinara. Pretprošle godine je cena bila 20 dinara. Sada, obzirom da smo juče dobili predlog rebalansa budžeta, vidimo da je rebalansom budžeta predviđeno ukidanje sredstava Direkciji za robne rezerve u iznosu od milijardu i po dinara, predviđeno je i smanjenje subvencije u iznosu od 3,3 milijarde dinara, predviđeno je ukidanje sredstava sektoru za vanredne situacije MUP i, shodno tome, Ministarstvo neće moći da finansira protivgradnu zaštitu. Moje sledeće pitanje je – da li ova država zaista želi da ukine i uništi poljoprivredu?
Tražili smo informaciju od Direkcije za robne rezerve o tome da li je spremna za otkup merkantilne pšenice ove godine? Dobili smo odgovor. Za realizaciju otkupa je potrebno doneti poseban zaključak Vlade kojim bi se predvidela finansijska sredstva i uslovi kupovine merkantilne pšenice. Žetva je već počela a Vlada još uvek nije donela zaključak kojim će biti predviđen otkup merkantilne pšenice.
Kada smo pre 15 dana pitali ministra poljoprivrede kada će biti isplaćene subvencije za poljoprivrednike, dobili smo odgovor – u roku od sedam dana. U roku od sedam dana nije isplaćen, prema podacima Uprave za trezor, nijedan jedini dinar subvencije. Trenutno 64 hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava očekuje isplatu subvencija.
Zakazali smo i Odbor za poljoprivredu, pozvali ministra poljoprivrede, koji je sam odredio termin kada će doći na Odbor, nije se pojavio, nije se javio da neće doći i nije nikoga iz svog ministarstva poslao da ga zameni. Danas smo dobili obaveštenje da je ministar Goran Knežević sprečen da dođe na sednicu Skupštine danas u 16.00 časova radi postavljanja poslaničkih pitanja u Vladi. Pitam premijera – da li on uopšte i ima ministra poljoprivrede?
Doneli smo Zakon o podsticajima u poljoprivredi još u januaru ove godine, po hitnom postupku. Ulazimo u jul. Prošlo je šest meseci, a Zakonom je predviđeno da ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednim gazdinstvima. Za šest meseci nije doneta uredba kojom će biti propisana kreditna podrška poljoprivrednim gazdinstvima. Država omogućava da cena pšenice bude samo 16 dinara po kg, ne isplaćuje subvenciju za poljoprivrednu proizvodnju i ne obezbeđuje kreditnu podršku poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeće pitanje je u vezi gradacije gubara...
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Seniću. Završite.)
... i pričinjena je ogromna materijalna šteta. Naše pitanje koje uvek postavljamo i tražimo i od Ministarstva zdravlja i od Ministarstva poljoprivrede – kada će biti vraćena dozvoljena koncentracija aflatoksina na 0,05 mikrograma po kilogramu, obzirom da se sa sadašnjim uredbama dovodi u pitanje zdravlje dece. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predloženi set poreskih zakona predstavlja po meni osvedočenje kraha poreskih i privrednih reformi koje sprovodi ova Vlada. Po ko zna koji put se potvrđuje da ova Vlada nije sposobna da sprovede poreske i privredne reforme u ovoj zemlji. Novi porezi za građane Srbije znače da će oni koji imaju platu preko 200.000 dinara imati manji porez, a da će porez na imovinu biti povećan i do osam puta.
Očigledno je, da je obzirom preko noći doneta odluka da se zakoni puste u skupštinsku proceduru, da nisu rađene projekcije i obračuni poreza na imovinu, po promenama zakona koji se predlažu. Želim da saopštim neke cifre koje nije radila DS, već stručni ljudi iz poreskih organa, da stan na Starom gradu od 50 kvadrata koji je do sada plaćao porez na imovinu 3.600 dinara, porez na imovinu od 2014. godine će biti 26.000 dinara.
Stan kod starog Merkatora površine 50 kvadratnih metara koji je do sada plaćao porez na imovinu od 2.900 dinara će plaćati 16.000 dinara. Stan u Zemun Polju, i sa tim verovatno URS ide u kampanju za lokalne izbore u Zemunu, će biti oporezovan sa sadašnjih 1.650 dinara sa 8.000 dinara sledeće godine. Dakle, ništa nisam izmislio, ovde su papiri koje su neki ljudi potpisali. Nemam potrebe da izmišljam, što ćete videti tokom mog daljeg govora.
Demokratska stranka je stalno upozoravala da se Srbija previše zadužuje, da je budžetski deficit preveliki, itd, i tvrdnje za tako nešto su proglašavane kao nedobronamerne. Moramo priznati da je budžet nestručno sastavljen. Planirani prihodi su inicijalno značajno precenjeni. To znači da je potcenjen budžetski deficit. Pročitao sam analizu MMF-a i oni za naše finansije kažu da je vršeno loše planiranje, pre svega daju ocenu da je izvršena loša procena poreza na dobit. Dalje, daju ocenu da je veoma loša koordinacija fiskalne i monetarne politike, tj. da Narodna banka i Ministarstvo finansija nemaju dobru komunikaciju i usklađenost u svom radu.
Sledeće što MMF zamera je nepoznavanje, lutanje i improvizacija u radu Poreske uprave, određivanje rokova, njihovo odlaganje za reprogram dugova i otpis zateznih kamata. Takođe, bilo je i neplaniranih rashoda, na primer, po osnovu plaćanja glavnice garantovanih kredita za "Srbijagas". Mislim da je za "Srbijagas" naročito kriva DS, da li je tako?
Postoji i jedna pogrešna politika u Ministarstvu finansija, a to je prevaziđeni način privlačenja stranih investicija direktnim subvencijama i izvršnim poreskim olakšicama. I dalje dajemo ogromne direktne subvencije za radna mesta gde su plate 20.000 dinara i dajemo ih stranim kompanijama koje iznose svoju dobit iz Srbije, a ne dajemo domaćim preduzećima.
Privlačenje stranih investicija se postiže preko reformi poreskog i privrednog sistema, koje su doživele krah. Drago mi je da ministar priznaje da je preterano opterećivanje privrede oslabilo fiskalnu disciplinu. Dakle, mi umesto 30% sive ekonomije imamo sada i 50% sive ekonomije.
Ove zakone ne treba nazvati rasterećenje privrede, već ih treba nazvati pravim imenom. Ovo je prelivanje 20 milijardi dinara iz budžeta lokalnih samouprava u centralnu kasu, ali to ne važi za sve lokalne samouprave. Ministar predlaže da poreska stopa na imovinu bude nula posto ako su neke lokalne samouprave sposobne da to sebi priušte. Nisu sve lokalne samouprave sposobne da to sebi priušte, sposobne su samo neke. Jedan od tih, pretpostavljam, lokalnih samouprava je Opština Rača, čija predsednica je član predsedništva URS i koja je 10. maja na svom fejsbuk profilu pozvala građane.
Citiraću, zajedno sa svim gramatičkim greškama: "Ja vas lično pozivam da dođete u prostorijama opštine i da se lično uverite koliko smo sredstava za razvoj opštine dobili od ministarstava, čiji su ministri članovi URS". Šta će URS krediti za kampanju? Oni mogu i da ukinu porez na imovinu.
Zato sam pozvao kolegu Babića da dođe u salu jer sam hteo nešto da ga pitam, kako ovo dozvoljavate?
(Zoran Babić, s mesta: Šta?)
Što me niste slušali?
(Zoran Babić, s mesta: Pročitaću stenogram.)
Dakle, finansijska politika ove Vlade se svodi na to kako će URS preći cenzus, a ne na dobro planiranje i smanjenje rashoda i na dobro gazdovanje javnim finansijama u Srbiji.
Dakle, svaki trošak je opravdan ako URS pređe cenzus i ja vas pitam zašto to dozvoljavate, pitam vas u ime građana? Vidim da su vam poslaničke klupe…
(Predsedavajuća: Koga pitate, gospodine Seniću, s obzirom da po Poslovniku nemate pravo da se obraćate poslanicima direktno, pa vas zbog toga molim.)
Ja se obraćam poslaničkoj grupi, izvinjavam se.
Vidim da su poslaničke grupe naprednjaka prazne, vidim da su se verovatno odrekli ovakve reforme i da ih više to ne zanima i apelujem na njih da prekinu da podržavaju finansijsku politiku u Srbiji, kako URS da pređe cenzus? Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, ne postoji nešto što je zakasnilo, mislim da postoji samo nešto što nije otpočeto na vreme, pa tako i izbor ove komisije.
Zakon o javnim nabavkama je stupio na snagu još prošle godine, odnosno usvojen je prošle godine, a postupak izbora članova Komisije je pokrenut 28. januara. Da smo još prošle godine kada je usvojen Zakon pokrenuli postupak izbora članova Komisije, onda ne bismo morali da menjamo danas dnevni red. To je cela istina.
Malopre ste pričali o svom ličnom razmišljanju zašto je neko izabran a neko nije. Član sam skupštinskog Odbora za finansije i glasao sam protiv ove odluke. Kao dokaz da niste imali jasne kriterijume izbora kandidata za članove Komisije, navodim i to da u celokupnom obrazloženju koje ima sedam strana. I na sedam strana obrazloženja niste napisali rezultate pismenog testa kandidata. Za mene je to dovoljan dokaz da ste uspostavili neke nove kriterijume koji nisu transparentni.
Svako je mogao da konkuriše, ali nije svako mogao biti izabran. Na sam postupak izbora, kao član Odbora za finansije, nemam prigovor. Na izbor članova Komisije imam prigovor. Zbog toga sam i na Odboru za finansije, a i kada ova tačka dođe na usvajanje, tj. na glasanje, glasaću protiv. Hvala.
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u petak u završnoj reči gospodina ministra smo čuli niz neistina, a ni jedan odgovor na postavljena pitanja. Kao predstavnik DS, u petak, sam postavio 15 pitanja o samom zakonu i nisam dobio ni jedan odgovor. Toliko o EPP. Forsirate u medijama da je ovo zakon o legalizaciji za sto evra, a ja ponavljam da ovo nije zakon o legalizaciji, kao i da upis objekata neće biti moguć za sto evra i u samo dva papira.
U petak smo čuli vaše jadikovke kako ste nesposobni da vršite funkciju ministra građevine, da ne možete da poštujete krovni zakon u tom resoru, a to je Zakon o planiranju i izgradnji. Zatim, rekli ste da je ovaj zakon pisala komisija koja je pisala Zakon o planiranju i izgradnji, a koji je delom proglašen neustavnim.
Kada sam vam u petak rekao da menjate, mislio sam da menjate komisiju, a ne Zakon o planiranju i izgradnji, jer je dokazano da ova komisija piše neustavne zakone.
Takođe, u petak ste rekli da je DS dala dobre amandmane i malo popravila zakon. Ako je davanje 24 amandmana na samo 14 članova zakona malo, onda pitam – šta je mnogo i šta je značajno?
Kolega Antić, nije prisutan, ali moram da se osvrnem na njegovu diskusiju jer me je, ne imenom, ali lično prozvao kada je govorio o sednici Odbora za prostorno planiranje. Bio sam do kraja sednice prisutan, tj. do samog glasanja kada je ustanovljeno da nema kvoruma. Tada sam izašao. Ko je posle toga obezbedio kvorum i na koji način je izglasan ili usvojen ovaj Predlog zakona, u načelu, zaista ne znam? Bio sam od početka do kraja.
Gospodin Antić je rekao da su na samom odboru predložena četiri amandmana, a koje je ministar prihvatio, a ja koji sam bio na tom odboru nisam video ministra da je prisustvovao sednici tog odbora. Prosto ne znam kako je prihvatio, kada nije bio tu.
Želim da napravim jedan osvrt na ministrovo izlaganje od petka kada je pričao o objektima koji su izgrađeni bez projektne dokumentacije, bez građevinske dozvole i koji se koriste bez upotrebne dozvole.
(Predsedavajući: Gospodine Seniću, vreme.)
Rekli su mi da imam četiri i po minuta.
(Predsedavajući: Imate tri minute.)
Godine 2008. u Rači su izgrađen tri…
(Predsedavajući: Gospodine Seniću, tri minuta.)
Pitajte kolegu. Vaš asistent mi je rekao da imam četiri i po minute, a sada ste mi uzeli pola minuta.
(Predsedavajući: U redu.)
U kragujevačkoj Rači su 2008. godine izgrađena tri lokalna puta u vrednosti od 72 miliona dinara. Formalni investitor je ministarstvo čiji je ministar bio gospodin Ilić.
Osim toga što su izgrađeni bez projektne dokumentacije, bez građevinske dozvole, i što se koriste sada bez upotrebne dozvole, ti putevi nisu ni plaćeni. Izvođač radova je bio PZP Kragujevac, koji je sada u stečaju, a svrha izgradnje transfer tadašnje predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju. Zaključak - Milo Đurašković je finansirao transfer predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Seniću.)
Završavam, samo još jednu rečenicu.
Bez obzira na prihvatanje određenih amandmana Demokratske stranke, zakon je i dalje loš i Demokratska stranka neće glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.
Priča neistinu.
Naravno.
U trenutku kada sam ja izašao, a možete potvrditi elektronskim uvidom u prisustvo, jer sam svojim očima video, bilo je osam članova odbora od 17 na samom sastanku. Da li su neki bili ulogovani, to ne znam, ali možemo tražiti izjašnjenje službi koje prate kvorum. Dakle, konstatovano je na samoj sednici da nema kvoruma i ja sam u tom trenutku izašao.
Želim da reklamiram povredu Poslovnika jer je pogrešno protumačeno moje tumačenje. Nisam pričao o tome da je na Odboru za prostorno planiranje bilo 7:5, već na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo je bilo glasanje 7:5.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, osim diskusija poslanika vladajuće većine, koje po meni nisu bile ubedljive, želim da kažem da je Odbor za prostorno planiranje juče razmatrao ovaj predlog zakona. Na samoj sednici Odbora za prostorno planiranje jedan od poslanika vladajuće većine se izjasnio da se nada da će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo povući ovaj predlog zakona. Odbor nije povukao, ali je bilo vrlo tesno glasanje i na kraju je rezultat bio 7-5.
Uređenje oblasti na koju se odnosi ovaj zakon je nesporno neophodno, ali način upisa predviđen ovim zakonom je loš. Postoje velike ili mnoge manjkavosti zakona. Na prvom mestu sam naziv zakona. Zakon se odnosi na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, ali već u članu 1. vidimo da se odnosi i na objekte koji se koriste bez upotrebne dozvole, a onda da se odnosi na građevinsko zemljište na kome je objekat izgrađen, odnosno na građevinsko zemljište ispod objekta. Isto to u članu 6. – upis prava svojine na objektu koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, a za čije korišćenje nije izdata upotrebna dozvola, a mi pričamo o Zakonu za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Dakle, potpuno konfuzno.
Kao druga velika manjkavost je to što je protivustavan. Dakle, članom 21. Ustava Republike Srbije predviđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Članom 58. stav 2. Ustava garantuje se da pravo svojine može biti oduzeto ili je ograničeno samo u javnom interesu. Juče smo na Odboru za prostorno planiranje čuli da je javni interes to da se uknjiži milion i 300 hiljada objekata, a onda je od iste gospođe predstavnika ministarstva došla korekcija i rekla je da to nije javni nego opšti interes. Bio on javni ili opšti, on nije ustanovljen ovim zakonom, jer je članom 58. predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona. Ono što moje kolege pravnici kažu je da je ustvari javni interes zaštita trećih lica kojima se ovim zakonom oduzima imovina.
Takođe, da se vratim na član 21. Ustava, ovim zakonom se favorizuju lica koja su gradila na tuđem zemljištu u odnosu na vlasnike tog zemljišta.
Treća bitna manjkavost je da ovaj zakon omogućava korupciju. Mi znamo da gospodin ministar ima određenu toleranciju prema kraduckanju, ali se ovim zakonom omogućava da se vrše mnogo velike zloupotrebe. Sam pojam "izgrađeni objekat" nije definisan, tako da je podložan različitom tumačenju organa koji će odlučivati o tome da li će on biti upisan. Isto, u članu 1. su nabrojani objekti na koje se primenjuju odredbe Predloga zakona, ali nisu tačno definisan odredbe, što znači da su i te odredbe podložne različitom tumačenju.
U stavu 4. takođe u članu 1. je napisano – izuzetno na objekte iz stava 3. ovog člana. Šta izuzetno? Ko definiše šta je izuzetno? Da li onaj ko primi sto evra, petsto evra, ili neko drugi? Inače, mi smo predložili da se ovaj stav briše, jer je potpuno suvišan.
Ovim predlogom zakona su određeni razni rokovi za izvršenje određenih obaveza koje treba da izvrše državni organi, ali nisu definisane sankcije, tj. negativne posledice zbog nečinjenja ili propuštanja. Opet se vraćamo na taj član 1, ovaj put stav 5, gde je organ nadležan za poslove urbanizma dužan da u roku od 15 dana itd, ali nigde u Predlogu zakona ne piše šta ako taj organ ne postupi u skladu sa članom 1. stav 5.
U članu 8. stav 2. tačka 3) piše da se po potrebi dostavlja i specifikacija posebnih delova objekata po etažama. Ko utvrđuje tu potrebu i koji su kriterijumi za utvrđivanje te potrebe? Dakle, možemo da smatramo da nekim građanima jeste potrebno, a da drugima nije. I na ovaj član zakona smo, naravno, podneli amandman.
Četvrta bitna manjkavost zakona je važenje zakona. Predviđa se da zakon važi do 31. decembra 2014. godine. Iz razgovora koji smo imali sa ljudima iz katastra, oni kažu da su potpuno nespremni za sprovođenje ovog zakona i da nema šanse da postignu da obrade sve predmete koje će imati na osnovu ovog zakona.
Dalje, javljaju se mnoge nejasnoće. Članom 13. stav 3. organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata dužan je da, u roku od 90 dana o dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi organu nadležnom za upis prava svojine podnete zahteve za objekte, sa dokumentacijom koja je propisana ovim zakonom. Moje pitanje je – da li se ovim zakonom, pošto mi nije jasno, ukida pravo na legalizaciju?
Ako organ nadležan za sprovođenje poslova urbanizma ceo predmet ustupi katastru, da li će oni predmeti koji su već u postupku legalizacije i čije odredbe zakona još uvek nisu stavljene van snage, dakle, važe do juna ove godine, da li će oni moći da izvrše i završe legalizaciju svog objekta?
Takođe, šta je sa građanima koji jednostavno neće da iskoriste ovu zakonsku mogućnost i da upiću pravo svojine na objektu izgrađenom bez građevinske dozvole, ako je predviđeno ovim zakonom? Naš predlog je da prvo pitamo stranke koje su podnele zahtev za legalizaciju da li žele da upišu pravo svojine na ovakav način.
Moje sledeće pitanje je – šta je sa nepotpunim zahtevima za legalizaciju? Ako organ nadležan za poslove urbanizma prosledi katastru nepotpun zahtev za legalizaciju, šta će biti sa tim zahtevom?
Ovaj zakon takođe ne predviđa ni mogućnost donošenja podzakonskih akata. Članom 8. stav 2. tačka 3) je predviđen zapisnik o izvršenom uviđaju. Ko izrađuje ovaj zapisnik? Šta taj zapisnik treba da sadrži? Mi smo predložili da se po ovom pitanju donesu podzakonska akta i dali smo amandman za to.
Dobili smo i mnogo mejlova građana, koji kažu da će ovim zakonom biti data mogućnost da se zaustavi naturalna restitucija. Pitam vas – kako ste predvideli da i tu mogućnost izbegnete?
Takođe, zakon je protivrečan sam sebi jer u članu 13. stav 1. piše da vlasnici bespravno izgrađenih objekata, odnosno delova objekata, koji su podneli zahtev za legalizaciju objekata nemaju obavezu podnošenja novog zahteva, a član 8. propisuje da se zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu podnosi organu nadležnom za upis prava svojine na čijoj teritoriji se bespravno izgrađeni objekat nalazi i kasnije predviđa šta se sve dostavlja uz zahtev. To je dokumentacija koja nije dostavljena već uz zahtev za legalizaciju. Nije jasno na osnovu čega će organ postupati, da li po Zakonu o planiranju i izgradnji ili po zakonu o kojem danas raspravljamo.
Postavljam pitanje – čemu će služiti, ja se nadam, novi Zakon o legalizaciji, koji je ministarstvo obavezno da predloži i da Skupština usvoji do juna, do kada važe odredbe starog zakona? Na odboru je rečeno, a vi ste, ministre, danas to demantovali, da će na osnovu ovog upisa objekti moći da budu otuđeni. Danas ste rekli da neće biti u mogućnosti da budu otuđeni bez plaćanja naknade za uređenje. Pitam vas – da li će biti ili neće?
Takođe, čuli smo da ste postigli i dogovor sa Udruženjem banaka da će banke prihvatati ovakve objekte kao zalogu za obezbeđenje određenih kredita, a dobijamo informacije iz banaka da banke, bez tehničkog prijema, neće to raditi. Jednostavno da raščistimo da li hoće ili neće.
Kada smo kod socijalnog aspekta zakona, rekli ste da se zakon odnosi pre svega na ljude koji su se odricali, nisu letovali 10 godina, štedeli, sve ulagali u svoje objekte itd. Mi se slažemo sa tim, ali da bi to bila istina, mi moramo ograničiti površine objekata koje mogu biti upisane po ovom zakonu. Zato smo i podneli amandmane, da ograničimo površine objekata na 300, odnosno 200, odnosno 100 kvadrata, u zavisnosti od vrste objekata.
Takođe, ako je to već socijalni aspekt, a imamo i stav stalne konferencije gradova i opština, predvideli smo da se sada plati i naknada za uređenje građevinskog zemljišta za objekte površine preko 100 kvadrata. Mislim da je to pošteno. Dakle, do 100 kvadrata nemaju obavezu plaćanja naknade za uređenje, niti će je ikada imati, jer vašim predlogom, građani koji upišu sada do 100 kvadrata će, ukoliko žele da otuđe objekat, morati da nekada u trenutku otuđenja plate naknadu za uređenje. Mi kažemo – neće morati ni tada, ali do 100 kvadrata.
Da rezimiramo, naziv zakona nije u skladu sa materijom koju uređuje. Sam zakon nije u saglasnosti sa Ustavom, sadrži odredbe koje omogućavaju zloupotrebe i korupciju. Zakon daje mogućnost zaustavljanja procesa naturalne restitucije i krajnje je neprecizan, što će u velikoj meri otežavati njegovu primenu.
Demokratska stranka je najdobronamernije uložila ukupno 24 amandmana i nadamo se da ćete ih prihvatiti, što će promeniti smisao i duh zakona, tj. usaglasiti ga sa drugim zakonskim propisima i u tom slučaju će DS glasati za ovaj zakon. Hvala.